Hrišćanstvo, Moderna Filozofija i Racionalizam Flashcards Preview

Filozofija > Hrišćanstvo, Moderna Filozofija i Racionalizam > Flashcards

Flashcards in Hrišćanstvo, Moderna Filozofija i Racionalizam Deck (35):
1

Ko su kapadokijski oci, sta rade i cime se bave

Oci istocne pravoslavne crkve (tj istocne patristike)
Oni sintetisu hriscansku dogmatiku i neoplatonisticku filozofiju
Bave se ontoloskim problemom (tj problemom pocetka vremena)

2

Koji su bili kapadokijski oci

Sveti vasilije veliki iz Cezareje
Sveti grigorije iz Nise
Sveti grigorije bogoslov

3

Sveti vasilije veliki na sta se oslanja i sta pokusava

Oslanja se na tzv pagansk ucenost i ookusava da poveze staro i novo hriscanstvo

4

Teorija/ideja svetog vasilija velikog o nebu i coveku

Sve sto je bog stvorio ni iz cega on deli na vremensko i vamvremensko. To sto je stvoreno nije stvoreno u vremenu, vec na pocetku, koji je vanvremenski. Vreme je nacin/forma postojanja stvorenih stvari ali samo onih pojavnih/culnih koji cine zemaljski svet. Zemaljski svet je ogranicen prvim nebom. Iznad je drugo nebo koje predstavlja svet vanvremenski stvorenog. Iznad je vanvremenska matrijalna stvarnost u kojoj borave andjeli (koji su u sustini duh iliti nematrijalni oganj, ali se uvek prikazuju u formi tela) i pravedne duse. Iznad toga je trece nebo koje je bog, vecni preduzor i demijung (on ne stvara ideje nego ih na neki nacin kombinuje.
Sve ovo pokazuje koliko je na njega uticao platon.

5

Teorija svetog georgija (brata vasilija)

Smatra da covek telom pripada vidljivom svetu tj prvom nebu, a dusom nevidljivom svetu tj drugom nebu. Covek je dakle bice izmedju dva sveta i njegovim posredstvom se sve stvoreno vraca praiskonskom jedinstvu s trecim nebom. Samim tim prava stvarnost nije culne vec duhovne prirode.

6

Sveti grigorije o ljudskom znanju o bogu

Ljudsko znanje o bogu se sastoji u neznanju o njemu. Apofakticko bogoslovlje znaci da nase znanje o bogu podrazumeva nasu svest o neznanju o njemu - mi samo znamo da jeste. Bog je nesaznatljiva realnost, a jedino sto se moze saznati su bozanske energije tj ono sto je stvoreno - prema tome mi kroz tvorevinu spoznajemo tvorca. Atribute koje bogu pripisujemo se ustvari odnose na njegovu potenciju (jer to saznajemo iz njegovih tvorevina) a ne na njegovu sustinu. Ljudska dusa se moze uzdici do treceg neba i spoznati boziju sustinu samo verom tj “treznim opijanjem”

7

Sveti grigorije bogoslov

Vreme i prostor su razlikujuca oznaka svega u svemiru
Bog u svojoj beskrajnoj savrsenosti poseduje vreme bez sukcesije (vecnost), a covek posmatrajuci lepotu svemira (koja je svuda oko njega) moze krenuti u put spoznavanja boga. Mudrost i um boga isijavaju iz njegovih dela (tvorevina) pa zato lepota prolaznog (bozijih tvorevina) svedoci o lepoti neprolaznog

8

Kapadokijski oci i vidjenje pakla i raja

Pakao je prodor vremenitog u vecno, dok je raj vecno u vremenitom

9

Aurelije avgustin o odnosu vere i razuma

Filozofija nije isprazno zavodjenje vec istinska ljubav prema mudrosti i njen izvor je trijedini bog.
Iako se odnosi na razum, filozofiju mora dopuniti vera. Tj vera mora prethoditi filozofiji da bi se obuzdala radoznalost. Zato on kaze “Veruj da bi razumeo, razumi da bi verovao.”
Smatra da je introspekcija najbolji nacin za dolazak do apsolutne istine. Postpupak saznanja vanvremenskog tvorca krece od cula, preko razumskog samosaznanja i pamcenja, do vere u boga koja odgovara na sva pitanja - filozofija bez vere ne moze doseci apsolutnu istinu.
Kako onda postoji zlo na svetu ako postoji bog kao apsolutno dobro? Zlo je istorijska a ne metafizicka kategorija - odnosi se na prvobitni greh adama i eve

10

Aurelije avgustin o istoriji i vremenu

Hrist je boraveci sa smrtnicima iskupio covecanstvo. Dakle svako ko sledi hristovu rec i delo dospece do drzave bozije (civitas dei) - hrist je coveku omogucio da se vrati dobru. Civitas dei je nebeska zajednica, simbolicki Jerusalim, i sustinski se razlikuje od svake zemaljske drzave (civitas diavoli), kao sto je Vavilon.
Istorija ljudskog roda je deo bozanskog plana tj njegovo prisustvk u vremenu. Pad i iskupljenje covecanstva je kosmicka grana u kojoj covecanstvo napredujuci stize do mogucnosti da se iskupi za praroditeljski greh. Povratak u okrilje mira i spokoja ce osetiti svi oni koji usmere sve ljudske napore na to i prezive strasan i konacan sud boziji. Istorija sveta je ispunjenje smisla, spasenje pravednika i vecna muka prokletih.

11

Odlike moderne filozofije

- Pocinje renesansom i predstavlja raskid sa hriscanskom civilizacijom srednjeg veka
- Prelazi se u civilizaciju u kojoj trijumfuje razum
- promene koje desavaju u evropi (katolicka inkvizicija, obnova nehriscanske klasicne kulture, razvoj nauke i misticizma) dobijaju svoj poseban izraz u filozofiji
- srediste ispitivanja je covekov polozaj u svetu

12

Cime se moderna filozofija bavi i sta je kao posledica iz toga izaslo

Glavni interes moderne renesanse filozofije je problem ljudskog saznanja - ona pokusava da reafirmira ljudske subjektivnosti koje ce postati temelj saznajne moralne i politicke autonomije modernog coveka
Kao posledica toga razvija se poverenje u autoritet ljudskog razuma (nasuprot hriscanskom autoritetu religije), kao i poverenje u neogranicenost ljudskog saznanja
Iz racionalizma i empirizma ce u XVIII veku proizici prosvetiteljstvo

13

Sta je humanizam (i znanje)

Podrazumeva interpretaciju stvarnosti iz covekovog ugla, pomovo otkriva anticke vrednosti i vezu coveka i prirode. U nadi da ozive te vrednosti antickog Rima i Grcke odbacuje se vera i okrecee se novim ljudskim vrednostima
Znanje se posmatra kroz prizmu koristi, ne spektakularnih istina

14

Problemi politike

Nikolo Makijaveli - “Vladar” i “Rasprava””
Tomas Mor - “Utopija”
Tomazo Kampaneli - “grad sunca”
Hugo Grocius

15

Priroda kroz vreme

Antika: status bozanstva
Srednji vek: izvoriste greha
Renesansa: izvor moci kojim covek tezi da ovlada i koristi radi ispunjabanja sostvenih ciljeva

16

Nacin saznanja i ovladavanja prirodom

Zasniva se na induktivnom i empirijskom posmatranju prirode i kvantitativnom odredjenju rezultata (posmatranje i eksperiment)

17

Prirodnjaci i razvoj nove slike sveta

Nikola Kuzanski
Nikola Kopernik
Tiho De Brahe
Johan Kepler
Galileo Galilej
Djordano Bruno
Isak Njutn

18

Nikola Kuzanski

Dosao do odredjenja svemira kao prostorno- vremenski beskonacnim
Smatra da je moguce beskonacno saznanje bez obzira sto smo mi kao subjekt saznanja ograniceni

19

Nikola Kopernik

Knjga “o kretanju nebeskih tela”
Rusi ptolomejev sistem (zemlja je centar vasione)
uspostavlja heliocentricnu teoriju

20

Tiho de Brahe

Fokusirao se na bitnost preciznosti u merenju u astronomiji
Napravio prvi teleskop

21

Johan Kepler

Tela se u vasioni ne krecu kruznom, vec elipsastom putanjom
Zahteva da zakoni vasione bude sagledivi i u svim njenim parcijalnim delovima
*po njemu se zove najpoznatiji teleskop na svetu

22

Galileo Galilej

Inkvizicija mu je zabranila da se bavi astronomijom (“ipak se okrece” kaze on na lomaci)
Geometrizovao kosmos
Naoravio prvi durbin
Slaze se keplerom sto se tice matematike (elipse)
Anticipirao njutnov zakon inercije

23

Djordano Bruno

Zastupa panteizam - bog = priroda tj bog je imanentan prirodi

24

Isaac Newton

Filozof prirode i alchemicar
Uveo pojam sile
Smatrao je da bozansko bice odlikuje sila
Imao problem da matrijalnom svetu pirise moc delovanja na daljinu

25

Bekon o sistemtizaciji nauke

Bavi se sistematizzcijom nauke, ali da bi to uradio, mora da se osvrne na to koje moci ima covek koji je na putu saznanja.
Tako je sistemtizovao nauke:
1. Istorija - kojoj odgovara moc pamcenja
2. Poezija - kojoj odg moc fantazije
3. Filozofija - kojoj odg moc razuma
Filozofija, kao nauka o stvarnosti kao o celini, podrazumeva 3 interesovanja
1. Bog - filozofija je racionalna teologija
2. Priroda - njome se bave metafizika, spekulativna i primenjena fizika i magija
3. Covek - kojim se bave druge bioloske i drustvene nauke

26

Bekon o teoriji idola

Nama na putu do saznanja stoje neke prepreke koje bekon izlaze u svojoj teoriji idola/zabluda:
1. Idoli plemena - podrazumeva covekovu moc da brzopleto donosi zakljucke sto se zasniva na prevelikom oslanjanju na cula
2. Idoli pecine - covek gleda na svet iz subjektivne perspektive (iz pecine) sto ga na neki nacin ogranicava
3. Idoli pozorista - podrazumeva preveliko oslanjanje coveka na tradiciju iz koje potice, sto ga takodje ogranicava
4. Idoli trga - nastaju nesporazumi zbog neadekvatnog i nepreciznog koriscenja jezika, sto dalje odrazumeva potrebu za preciznim odredjenjem pojmova

27

Bekonove tablice indukcije (+ mana)

1. Pozitivne instancije - podrazumeva nabrajanje svih slucajeva u kojima se data izucavana pojava javlja
2. Negativne instancije - nabrajanje svihh slucajeva u kojima se izucavana pojava NE javlja
3. Stepenovanje - stepenovanje intenziteta pojave u razlicitim okolnostima - u nekima je intenzitet bas jak, dok je u nekima slabiji
4. Prerogativne instancije - nabrajanje sustinskih karakteristika izucavane pojave
*mana - treba nabrojati sve moguce slucajeve, pa ne ostaje puno mesta za naucna otkrica koja su kljucna za dalji razvoj

28

Dekartova nova metoda nauke

Polazi od toga da su filozofija i nauka jedinstvena celina i u tom kontekstu kaze da je metafizika koren, fizika stablo, a medicina i moral grane drveta saznanja.
Metoda podrazumeva 2 nivoa:
1. Intuitivni - moramo poci od evidentnih, jasnih i razgovetnih istina
2. Deduktivni - pravilnim koriscenjem razumem dolazimo do deduktivnog zakljucka
Dakle, nova metoda je sposobnost deduktivnog zakljucivanja.
Ona podrazumeva 4 koraka:
1. Sumnja - sumnjom dolazimo do evidentnih, jasnih i razgovetnih istina
2. Analiza - problem delimo na najmanje moguce delove da bismo da preciznije razumeli
3. Sinteza - spajamo poznato i nepoznato, pa uz pomoc poznatog saznajemo nepoznato principom jednacine
4. Nabrajanje - svih bitnih elemenata za resavanje datog problema

29

Dekart o sumnji

Njegova sumnja je metodska i radikalna - moze se sumnjati u sve: i u nasa cula, i u saznanja sa kojima smo ceo zivot ziveli da su lazna, i u to da li je sve san ili java (zli demon i sanjanje otvorenih ociju)
ALI jedino u sta NE MOZEMO SUMNJATI je postojanja subjekta sumnje tj onoga koji u nesto sumnja - prema tome on kaze cogito ergo sum tj mislim dakle postojim; zato kazemo da je dekart rodonacelnik filozofske subjektivnosti: svest koja posmatra sebe kao predmet je samosvest, a mogucnost svesti da sebe posmatra kao predmet zove se refleksija

30

Spinozina ontologija

Smatra da postoji jedna supstancija koja je causa sui - bog/priroda (deus sire natura)
- on nije spoljasnji uzrok, vec deluje u svetu, imanentan je —> panteizam
- o njemu se samo zna da postoji —> essentia => existentia
- on je istovremeno i priroda koja stvara i stvorena priroda —> natura naturans = natura naturata
- on je neogranicen pa ga odredjuje neograniceni broj atributa, covekov razum moze shvatiti samo 2: misljenje i proteznost
- svi atributi imaju svoje modifikacije - moduse (modusi misljenja su ideje a proteznosti telesna priroda)
- zastupa determinizam - sve ima svoj uzrok tj posledica je svog uzroka - dakle slobodan izbor ne postoji

31

Spinozina etika (determinizam + afekti)

Determinizam se ogleda i na nivou etike - slobode nema vec je sve ispoljavanje bozije volje. Ljudi sami sene zavaravaju time sto uvode pojam slobode kad razmisljaju o volji.
Svako zivo bice ima afekte, pa tako i covek. Osnovni covekov afekat je nagon/pozuda - iz njega proizilaze 2 afekta - zadovoljstvo i bol, a oba predstavljaju narusavsnje ravnoteze:
+ narusavanje kod zadovoljstva (jer se krecemo ka sve vise savrsenom: altruizam, ljubav,..)
- narusavanje kod bola (jer se krecemu ka sve manje savrsenom: egoizam, mrznja,..)
Afekat se moze unistiti samo suprotnim afektom, jacim od njega - dakle moguce je voljom vodjenom razumom savladati afekte.
Saznanjem boga i apslutnom i istinitom ljubavlju prema bogu svi ostal afekti se mogu istisnuti - last resort u borbi protiv afekata

32

Spinozina politika (cilj covekovog zivota + nastanak drzave)

Smatra da je cilj covekovog zivota saznanje bozije sustine i covek u skladu sa time cilja ka moralnom savrsenstvu. Ostvarenje tog cilja treba da obezbedi drzava, ali ona deluje tako da upotrebom sile i pretnje uliva strah.
Tvrdi da je drzava nastala drustvenim ugovorom - dogovorom ljudi:
- pojedinci se odricu suvereniteta i prebacuju ga na vrhovnu vlast
- vlast je time ovlascena da upotrebljava silu da bi obuzdala irscionalne strasti
- ta sila se sme koristiti samo u racionalno, do odredjenih granica
- tada najracionalniji od vlasti treba da uspostave racionalniju vlast od prethodne
In conclusion to je razvoj or iracionalnog do sve racionalnijeg drustva

33

Lajbnicovi principi 1-2

Lajbnicovi principi su zakoni racionalnog misljenja aksiomatskog karaktera kojima se opisuje stvarnost
1. Princip neprotivrecnosti (istine i lazi hehe)
2. Princip dovoljnog razloga - bez dovoljnog razloga se ne mogu naci istinite tvrdnje, a zasto je to tako, a ne drugacije, iako mi ne znamo sve razloge?
Za prvi princip vazi razumska istina (nuzna), a za drugi cinjenicka istina (slucajna)

34

Lajbnicovi principi 3-5

3. Princip P u S - P moze na neki nacin biti u S, jer se supstancija ponekad sastoji iz skupa P
4. Princip identiteta onoga sto se ne moze razlikovati - a=a
5. Princip najboljeg od svih mogucih svetova - L smatra da je nas svet najbolji od svih mogucih svetova jer je najjednostavniji po hipotezama a najbogatiji fenomenima; tu se srecu nuzne (vaze u svim svetovima) i kontigentne (vaze samo u nekim svetovima) istine
Zasto onda postoji zlo na svetu ako postoji bog kao apsolutno dobro? Bog radi sve sto je najbolje, ali bez logicke prinude STO ZNACI da je svet apsolutnog dobra logicki moguc, ali nije i najbolji, a bog radi samo ono sto je najbolje - on u svetu dovodi kolicinu dobra do maksimuma uprkos cinjenici da neka dobra za sobom vuku i neka zla

35

Lajbnicovi principi 6

6. Princip prestabilirane harmonije - ontologija
Sta je ustvari supstanca? Lajbnic smatra da je supstanca monada - postoji na nivou tacke ali ne zauzima prostor (kao ljudska dusa, postoji ali ne zauzima prostor). Sve monade su ustvari duse. One imaju percepciju i po tome se razlikuju (nejasna percepcija kod nezivd prirode, jasnija kod coveka i najjasnija moguca kod boga) i piramidalno hijerarhijski su rasporedjene po jasnosti (na dnu neziva priroda i na vrhu bog, covek je neki mid-high section)