Prva knjiga Flashcards
(33 cards)
Vrte materijala i karakteristike
Metali - Neorganska jedinjenja dva ili vise metala (mogu sadrzati i nemetale). Kristalna struktura. Delimo ih na zeljezne i nezeljezne.
Keramika - Neorganska jedinjenja metala i nemetala (oksid, karbid, nitrid). Kristalna, amorfna i kombinovana struktura. Delimo na tradicionalnu i inzenjersku keramiku.
Polimer - Organska jedinjenja od molekulskih lanaca (ugljenik i vodonik). Amorfna ili kombinovana struktura.
Kompozit - Smesa dva ili vise materijala koji se ne rastvaraju jedan u drufom i nemaju hemijsku reakciju.
Vrste veza
1.PRIMARNE - Za materijale sa visokom tackom topljenja.
1)Metalna - Karakteristicno za metale. Sastoji se iz pozitivnih jona koji se nalaze na tacno odredjenom mestu i valentnih elektrona koji slobodno lebde oko jona i stvaraju elektronski oblak. SILE SVUDA DELUJU JEDNAKO. Rezultat veze-> Duktilnost, plasticnost, provodljivost…
2)Kovalentna - Karakteristika materijala sa najvecim modulima (E K G) tj kod molibdena, dijamanta, germanijuma, volframa… Stabilnost postizemo stvaranjem parova. VEZA JE USMERENA. Rezultat veze -> losi provodnici
3)Jonska - Nastaje elektronskom reakcijom izmedju suprotno naelektrisanih jona(metal i nemetal). SILE SVUDA DELUJU JEDNAKO.
2.SEKUNDARNE - Za materijale s niskom tackom topljenja.
Sta je Kristal
Cvrsto stanje materijala gde svaki atom ima svoje mesto. On moze biti kratkog i dugog dometa.
Sta je resetka
Sistem pravilno rasporedjenih cvorova tj mesta za atome.
Anizotropan vs izotropan
Anizotropan - Fizicke i mehanicke osobine nisu svuda jednake (kristali)
Izotropni - Svuda jednake to su amorfni materijali
4 Tipa resetke
1 - Primarna
2 - Zapreminski centrirana kubna
3) Povrsinski centrirana kubna
4) Bazno centrirana kubna
Tipovi resetka i karakteristike
PCK - Povrsinski centrirana kubna
Ima je kod Al, Au, Ag, Fe-gama austenit.
kb-12
za-4
f-0.74
ZCK - Zapreminski centrirana kubna
Ima je kod V, W, Mo, Fe-alfa, Fe-beta
kb-8
za-4
f-0.68
HGS - Heksagonalno centrirana kubna
Ima kod Mg, Zn, Ti
kb-12
z-2
f-0.74
Millerovi pravci i ravni
Pravci (u v w)- 3najmanja cela broja koja predstavljaju projekciju vektora uduz x, y i z
Ravni (h k l)- Reciplocne vrednosti ODSECAKA koja data ravan pravi po x,y i z osi
Koje greske imamo
- Tackaste
- Linijske
- Zapreminske
- Povrsinske
Tackaste greske
Narusavanje reda velicine atoma. Definisemo ih kao praznine.
1) Hemijske Obrazovanje cvrstih rastvora
-Supsticijski - Atomi rastvorenog materijala zamenjuju atome osnovnog materijala
-Intersticijski - Atomi rastvorenog materijala se smestaju izmedju atoma osnovnog
2) Fizicke Prave greske
-Sotkijeva greska - Praznine koje nastaju usled termickog kretanja. Atom izlazi na povrsinu kristala i ostavlja jedno prazno mesto.
-Frenkelov par - Imamo stvaranje praznine i intersticijal=Atom je potisnut iz cvora a zatim je presao u medjuprostor, stvorila se praznina i atom koji je pomeren iz ravnoteznog polozaja nazivamo FRENKLINOV PAR.
Koje procese obavljamo pomocu dislokacija
Homogenizacija
rekristalizacija
zarenje
oksidacija
PUZANJE
Linijske greske
To su prave dislokacije tj linije duz i blizu kojih je narusen pravilan raspored ravni atoma i delimo ih na
1)Ivicnu - Na resetku deluje smicajno zatezanje (tal) duz ravni klizanja, deo iznad te linije se pomera u odnosu na deo ispod. Na taj nacin se resetka elasticno deformisala kako bi se prilagodila novom stanju.
2)Zavojna - Zbog dejstva smicajnog naprezanja gornji deo se pomera u smeru BURGERSOVOG vektora, dok atomi oko dislokacione linije stvaraju zavojnicu.
Pravila za Zavojnu
Burgersov je paraleran sa dislokacijom.
Nemamo ekstra ravan
Disl se krece normalno na B. vektor
Pravila za ivicnu
Imamo ekstra ravan
Burgersov je upravan sa dislokacijom
disl se krece u smeru vektora
Sta je burgersov vektor
Je vektor koji definise pravac smer velicinu klizanja i velicinu elasticne dislokacije
Izotropija
Osobina materijala da su mu fizicke i mehanicke osobine svuda jednake
Alotropska modifikacija
Kada se materjal pojavljuje u vise kristalnih oblika
Frank Ridov izvor dislokacije
Sila gura disl no ona se zakocila stoga se izvija i pravi lkove oko tacaka. Kriticno postaje kada dolazi do spajanja istih dislokacija (zavojna i zavojna) s tim da imaju suprotne znakove. Dolazi do ponistavanja i stapaju se u jednu zatvorenu petlju.
Orovanov izvor
Sila gura dislokaciju, medjutim zaglavila se u tackama. Oko tacaka se stvara nesto nalik frank ridovom izvoru, dislokacija zaobilazi cestice i oko njih stvara Orovanovu petlju
Veze kod azota
kovalentna i vander walsova
Sta omogucuje dislokacija
Plasticnu deformaciju
Mehanizmi plasticne deformacije
-Klizanje = Pojava kada se gornju deo pomera u odnosu na donji po odredjenoj ravni, koju nazivamo ravni klizanja.
-Dvojnikovanje = Jedan deo kristala se formise tako da stvori sebi dvojnika u odnosu na nedefinisani deo. A deli ih ravan dvojnikovanja. Ovo mozemo videla na sobnoj temp u HGS ili na niskim temp kod ZCK
-Uspinjanje i spustanje disl = Visoke temp
-Klizanje po granicama zrna
-Difuzno plasticno popustanje = Visoke temp
Vrste ojacavanja
1-Hladno deformaciono
2-Granicama zrna
3-Legiranjem
4-Sekundarnim fazama
Deformatibilno ojacavanje
-Povecavamo cvrstocu, smanjujemo plasticnost.
-Povecavanjem napona smanjujemo deformaciju (povecavamo gustinu dislokacija)
