psihopatija Flashcards
(50 cards)
1
Q
prevalenca psihopatije
A
- 1% u opštoj populaciji
- 15-25% u muškoj i ženskoj zatvorskoj populaciji
- 10-15% u populaciji onih koji zloupotrebljavaju supstance
2
Q
psj. Klekli - The mask of sanity - maska zdravlja
A
- dao klinički profil psihopate
- bio je fasciniran tom populacijom, za neke ne pretpostavljamo, dok ne zavirimo u njihov dosije
3
Q
fascinantno je koliko su psihopate disfunkcionalne
A
- a koliko izgledaju prilagođeno
- zbog toga maska zdravlja
- psihopate nisu samo kriminalci i ubice, ima ih i među biznismena, političarima
4
Q
klinički profil psihopate
A
- površni šanr i INT
- nedostatak deluzija i drugih znakova iracionalnog miš.
- odsustvo nervoze ili psihoneurotskih manifestacija
- nepouzdanost, neodgovornost
- lažljivost i neiskrenost
- nepostojanje osećanja krivice i stida
- neadekvantno motivisano antisoc. P
5
Q
klinički profil psihopate 2
A
- loše rasuđivanje i neSB da se uči iz iskustva
- patološka egocentričnost i neSB za ljubav
- opšte siromaštvo velikih afekt. rk.
- specif. gubitak uvida
- neodgovarajuće reag. u interpersonalnim odnosima
- šokantno i nedolično P posle piće, ili bez pića
- redak suicid
- sex život impersonalan, trivijalan i loše integrisan
- nemogućnost da se sledi bilo koji životni plan
6
Q
Klekli upoređuje slučajeve psihopata sa orbitofrontalcima
A
- ako je tačno da je bio. mašinerija iza psihopata, smanjuje se doživljaj o slobodnoj volji
- psihopata je na takav način jednako bolestan, kao i psihotičan čovek
7
Q
psihotičnog čoveka koji je pobio ljude, stavimo u bolnicu
A
- a psihopatu u zatvor
- svi penalni sistemi prave razliku shodno tome da li ima uvid u to što si počinio ili ne (sem u Nemačkoj - tamo se psihopate tretiraju kao i psihotični)
8
Q
kasnije je Robert Her napravio psychopathy check list
A
- klinički intervju na osnovu koga se procenjuje da li je neko psihopata
9
Q
Klekijeva lista je intuitivna, ali se
A
večina stavki održala i kasnije u 20 indikatora
10
Q
prvobitno su postojala dva faktora kod Hera
A
- hladna i nemilosrdna zloupotreba drugih (interpersonalni/afektivni stil)
- hronično nestabilan životni stil (soc. devijantnost)
11
Q
za hladnu i nemilosrdnu zloupotrebu drugih, karakteristični markeri su
A
- površni šarm, osećaj sopstvene važnosti, patološko laganje, manipulativnost, odsustvo krivice
12
Q
za hronično nestabilan životni stil, karakteristični su markeri tipa
A
- mladalačka delikvencija, neodgovornost, impulsivnos,t odsustvo dugoročnih
- kasnije se pokazalo da 4F model bolje objašnjava podatke
13
Q
hladna i nemilosrdna zloupotreba se raspala na
A
- interpersonalni
- afektivni stil
14
Q
hronično nestabilan život se raspao na
A
- životni stil
- antisocijalni stil
15
Q
životni stil se odnosi na
A
- neodgovornost i lenjost
16
Q
antisoc. stil
A
- se odnosi na prekršaje
17
Q
psihopatija u DSM-IV potpada pod
A
- antisoc. pć. L
18
Q
antisoc. pć. L
A
- umerena ili velika ličnosna disfunkcija koja se manifestuje u problemima dva ili više domena
19
Q
antisoc. pć. L - domeni
A
- identitet
- samodirekcija
- empatija
- intimnost
20
Q
antisoc. identitet
A
- egocentrizam
- samopoštovanje se bazira na L dobicima, moći ili zadovoljstvu
21
Q
antisoc. samodirekcija
A
- ciljevi bazirani na L gratifikacijama
- nepostojanje prosoc. internalnih standarda, a to je povezano sa neopštovanjem zakona ili kulturom normiranog etičkog P
22
Q
antisoc. empatija
A
- nedostatak brige za osećanja, potrebe ili patnje drugih ljudi
- nedostatak kajanja nakon povrede ili lošeg ophođenja prema drugim ljudima
23
Q
antisoc. intimnost
A
- odsustvo kapaciteta za bliske odnose - eksploatacija je primaran način na koji uspostavlja vezu sa drugima, a to uključuje prevaru i prinudu
- upotreba sile i uznemiravanja sa ciljem kontrole drugih
24
Q
za antisoc., pored domena, treba da postoji bar 6/7 pat. crta
A
- manipulativnost (antagonizam)
- neosetljivost (anta)
- varanje (anta)
- rizično P (dezinh)
- impulsivnost (dezinh)
- neodgovornost (dezinh)
25
1. manipulativnost (anta)
- česta upotreba prevare da bi se uticalo na druge ili kontrolisali drugi
- zloupotreba zavođenja, šarmiranja ili spletkarenja da bi se postigao cilj
26
2. neosetljivost (anta)
- nebriga o osećanjima ili problemima drugih
- nepostojanje krivice i kajanja zbog povređujućeg P orema drugima
- agresivnost, sadizam
27
3. hostilnost (anta)
- perzistentna ili česta emocija besa
- bes ili iritabilnost kao odgovor na sitne prvokacije i uvrede
- zlonamerno i osvetničko P
28
4. rizično P (dezinh)
- učešće u opasnim i potencijalno samodesturktivnim akt, bez neke preke potrebe i ne vodeći računa o posledicama
- sklonost dosađivanju i nepromišljenja inicijacija akt. da bi se izašlo na kraj sa osećanjem dosade
- neuzimanje u obzir sopstvenih ograničenja i poricanje realnosti pretnje
29
5. impulsivnost (dezinh)
- reagovanje u trenutku na neposredne S
- neodloženo delovanje bez plana ili razmatranja mogućih posledica
- teškoće u planiranju ili u realizaciji planova
30
6. neodgovornost (dezinh)
- nebriga o i ne SB d ase izmire novčani dugovi i druge obligacije i obaveze
- nepoštovanje zadate reči i neizvršavanje obećanja
+ indiv. mora imati najmanje 18g
31
u DSM-V je dozvoljeno da postoji psihopatija
- u okviru antisoc. pć. L
32
psihopatija ili prim. psihopatija
- odlikuje se odsustvom anx. i strahova, kao i smelošću - interpersonalnim stilom koji maskira maladapt P (poput prevrtljivosti i laganja)
33
- osoba svakako ima antisoc. stil
- ako ako ima dva specifikatora - onda je psihopata
- odsustvo anx. i strahova + smelost
34
tu psihopatsku varijantu odlikuje
- nizak nivo anx (neg. afektivitet)
- povlačenja (izolacija)
- i VISOK nivo traženja Pž (anta)
35
visoko traženje Pž i niska izolacija hvataju
- soc. potenciju (asertivnost/dom) kao komponentu psihopatije
- dok niska anx. hvata imunitet na stres (emoc. stabilnost/otpornost)
36
postoje neurokogn. f kod psihopata
- ne samo od strane Damasija i Klekija
- postoje pć. u j, Pž, orijentaciji, afektima i emoc.
37
jezik psihopata
- više g u z. apstraktne sem. kategorizacije
- ERP talasi u slučaju linvg. S se odlikuju izraženim kasnim negativitetom u predelu fr. središnjih regiona (uključuje pojašano angažovanje njih pri procesiranju j. S)
- ne registruje se normalan sklop hemodinamičke diferencijacije konkretnih i apstraktnih reči u desnom anterior. temp. lobusu čija je akt. pojačana kod procesiranja reči
38
pž. psihopata
slaba kožna provodljivost (za razliku od norm. ljudi kod kojih ovo provocira psihogalvanskih rk) u slučaju
- visokih tonova
- hipodermičke insertacije igle
- slika osakaćenih lica
39
psihopate, oslabljenja hemodinam. akt. u OFC
- anteriornom cingulantnom girusu i amidgalama za vreme averzivnog kondicioniranja
40
psihopate, neg. korelacija između dorzalnog hipokampalnog volumena i
- PCL-R skorova (veza jača u slučaju prvog nego drugog F)
- Her: ovo je karakt. za abnormalnosti orijentacionog refleksa
41
kod psihopata često replikovan - kasni fronto-središnji neg. talas izazvan
- bilo j, bilo jednostavnim vizuelnim, bilo auditornim S je povezan sa psihopatijom
42
afektivni procesi kod psihopata
- postoji hipofunkcionalnost temporalno-lmb. krugova
- pojačana akt. lat. fronto-temporalne kore kao kompenzatora (može da objasni njihovo bolje zaPa neg. afektivnih reči)
43
kod psihopata kao da postoji neka paralimb. disfunkcija
- disfunkcija sloja nad limb. si.
44
k. studije psihopata sugerišu disfunkcionalnost
- OFC
- anteriornog i posteriornog cingulantnog girusa
- amigdala
- insule
- anteriornog superironog temp. giru sa
- ti regioni pripadaju citoarhitektonskoj strukturi poznatoj kao paralimb. si - mezokorteks
45
kod psihopata postoji slabiji odziv na viz. i aud. S u korama
- ali kompenzovano angažmanom u front-temp. delovima
- kao da postoji insuficijencija emoc. koja se nadoknađuje naknadnom k. obradom
- to se uklapa u Damasijevu H
46
biološki korelati moralnog P
- transkranijalna S jednosmernom strujom
47
bio. korelati moralnog P, grupa studenata (10 bacanja kocke, test) u kom su mogli da kažu pravi rezultat bacanja
- ili da slažu ishod kako bi dobili finansijsku korist
- 3 br. sa kocke su bila povoljna, 3 ne
- IC su nakon svakog bacanja izveštavali da li je ishod po njih bio povoljan ili ne i tada su mogli da slžau
- povoljan ishod je mogao da se desi u 50% slučajeva prema teoriji verovatnoće
48
ispitanici su u testu bio. korelata moralnog P bili raspoređeni u 3 grupe
- anodna - pojačana ekscitaccija dorzoLat dela PFC putem transkranijalne S
- katodna - inh. dorzolat dela PFC putem transkran. S
- lažno stimulisana
49
u exp. sa bio korelatima moralnog P
- katodna i lažno stimulisana grupa su lažirale rezultate
- u anodnoj to nije bio slučaj
- facilitacija dorzolat. delova PFC dovodi do moralnijeg P kod ljudi, tada manje lažu
50
istraživači: da li dolazi do razlike kod ljudi koji su doživeli jak i nizak moralni konflikt
- razlika ima samo u sit. kada postoji jak konflikt između ličnosnog mat. interesa i mtoivacije da se bude pošten
