Antropoloski, sistematski i helenisticko-rimski period Flashcards Preview

Filozofija > Antropoloski, sistematski i helenisticko-rimski period > Flashcards

Flashcards in Antropoloski, sistematski i helenisticko-rimski period Deck (40):
1

O sofistima

Prvi placeni ucitelji mudrosti
Pisci politickih i sudskih beseda, sjajni govornici
U centru istrazivanja je nomos - ljudska priroda

2

Kritika sofistima

Platon i Aristotel im zameraju na odsustvu potrage za istinom- oni samo zavode recima, njihova mudrost je prividna, nije stvarna

3

Vrlina kod sofista

Oni prvi definisu vrlinu (arete) kao znanje - vrlina se uci

4

O protagori

Proteran je iz atine zbog bezboznistva: rekao je za bogove “ni da jesu, ni da nisu, o njima se nista ne moze reci”
Prvi uootrebljava rec sofista i naplacuje svoja poducavanja
Otac eristike - poducava ljude vestinom odbrane i napadanja teze

5

Sta zastupa protagora

Gnoseoloski i eticki relativizam

6

Gnoseoloski relativizam

Zastupa Protagora
Saznanje je culne prirode i nastaje interakcijom izmedju objekta (onoga sto se saznanje) i subjekta (onoga ko saznaje).
Sto se tice istine, postoje neke objektivne istine istovetne ljudima sa ocuvanim culima - sve ostale su stvar dogovora suprotstavljanjem teza i antiteza

7

Eticki relativizam

Zastupa Protagora
Moral je stvar dogovora - ono sto je jedna drzava usvojila kao miralno je moralno sve dok se njeni gradjani tako misle, to znaci da se oni dogovaraju kada ta ista radnja nije moralna

8

O Gorgiji

Najveci besednik starog sveta - sebe zvao retorom, ne sofistom. Njegov retorski stil je pun stilskih figura.
Njegovi ucenici idu u 2 pravca: bave se politikom ili pi pisci politickih/sudskih beseda

9

Sta Gorgija zastupa

Gnoseoloski i eticki nihilizam

10

Gnoseoloski nihilizam

Zastupa Gorgija
Podrazumeva 3 stava:
1. Ne postoji nista
2. Ako nesto postoji ne moze se saznati
3. Ako se ne moze saznati, ne moze se ni drugome objasniti

11

Eticki nihilizam

Zastupa Gorgija
Smatra da svaki pojedinac za sebe odredjuje sta je moralno a sta nemoralno - a moralno je ono sto je za pojedinca korisno

12

O sokratu

Bavi se pitanjem: Staje dobro? Kako se stice? - pitanje vrline
On je praktican filozof, nije ostao na nivou bios theoreticosa

13

Sta je dobro/vrlina kod sokrata

Dobro je pravo znanje koje kada se praktikuje predstavlja vrhunsku vrlinu - vrlina = znanje, a znanje je vezano za pojam odn. za opstost, pa on razgovorima sa savremenicima pokusava da dodje do pojma vrline —> pojmovno razmisljanje nadilazi relativno i siguran je oslonac za moralni zivot

14

Sokratova dijalektika

Da bi se dostiglo pojmovno znanje, potrebno je duhovno strpljenje kojim se korak po korak otkriva sustina stvari - stice se kroz raspravu (dialogos).
Njegove metode odredjenja pojmova podrazumevaju ironiju i majeutiku - on slusa svoje sagovornike u nameri da dodje do odredjenja pojma.

15

Sokratova etika

Podrazumeva formalne i matrijalne principe.

16

Formalni principi sokratove etike

1. Vrlina je znanje
2. Ukoliko su sve vrline znanje one su jedinstvo
3. Vrlina je postiziva jer se moze nauciti

17

Matrijalni principi sokratove etike

1. Svodjenje vrline na saznanje dobra (dobro=lepo=istinito)
2. Samousavrsavanje
3. Blazenstvo - covek kroz prva dva principa saznaje lepo, dobro i istinito i vodi blazen zivot

18

Platonova skola

Akademija (vezbaliste) - prvi ucitelj je bio on, to je bilo vezbaliste duha, ali su se poducavale i telesne vezbe i pripreme za svakodjevni zivot u polisu

19

4 faze platonovog stvaralastva

1. Rani platon (ion, odbrana sokratova)
2. Prelazni period (protagora, gorgija)
3. Zreli platon (fedar, fedon, drzava)
4. Pozni platon (teetet, zakoni)

20

Platonova idealna drzava

Zove se kalipolis, ono sto je dobro u svetu ideja je u svetu ljudi pravda. Razlikuje 3 staleza (cuvari vladari, cuvari ratnici, proizvodjaci) i 5 drustvenih uredjenja (aristokratija, timokratija, oligarhija, demokratija, tiranija)

21

Stalezi platonove idealne drzave

1. Cuvari vladari - pociva na umnom delu duse, odlikuje ih vrlina uma - mudrost; filozofi su jedinj koji mogu biti vladari jer su videli svet ideja i znaju sta je dobro, najmanje ih interesuje vlast
2. Cuvari ratnici - pocivaju na voljom delu duse, odlikuje ih vrlina srca - hrabrost
3. Proizvodjaci - pocivaju na pozudnom delu duse, odlikuje ih vrlina umerenosti, vode racuna o materijalnim dobrima drzave

22

Drzavna uredjenja platonove idealne drzave

1. Aristokratija - najbolji oblik drzave, drzavu vode filozofi kao dobri i pravedni ljudi, u njoj postoji jedinstvo vrlina srca
2. Timokratija - drzavu vode svadjalice i slavoljubivi, zastupljeni su lov, ribolov i gimnastika, izrazen je takmicarski duh
3. Oligarhija - vladavna materijalnih dobara/novca, covek je vredan koliko novca ima
4. Demokratija - u drzavi vlada bezakonje, daleko od vladavine uma; do demokratije dolazi kada se stanovnici oligarhije pobune protiv oligarha i pozele svi da ucestvuju u svemu
5. Tiranija - vladavina pojedinca, on preuzima slobodu svih tj. on je jedini slobodan

23

Platonova teorija ideja

Ideja je vecna, nenastala - ona je stvarnost. Ona je uzrok i sustina pojavnog sveta - pojavni, culni i propadljivi svet je samo senka sveta ideja.
Teoriju ideja Platon najbolje objasnjava kroz mit o pecini i mit o krilatoj dusi

24

Mit o pecini kid platona

Na kraju mita, najhrabriji skinu okove i krenu ka izlazu pecine u susret dnevnoj svetlosti. Neko se usudi da podigne pogled pravo u svetlost sunca.
Svet okovanih = pojavni svet senki
Dnevna svetlost = svet ideja
Sunce = ideja dobra tj. ideja ideje (uzdignuta u odnosu na ostale ideje)

25

Mit o krilatoj dusi kod platona (do dijalektike)

U nebeskom svetu zive neprolazna savrsena bica - ideje. U nadnebeskom svetu zive bogovi i duse, i samo neke duse mogu sa zemlje da se uzdignu nazad u nadnebeski svet i gledaju na svet ideja.
Dusa se vozi kocijama koje vuku crni i beli konj. Nebo je nemirno i neke duse ispadnu iz kocije, na trenutak ugledaju na trenutak svet ideja. Nakod toga, one padaju na zemlju i pune se zaboravom. Kada na zemlji ugledaju nesto lepo ili dobro pocinje proces anamneze - secanja na vecni i neprolazni svet ideja ciju su lepotu videle u preegzistenciji (pre pada).
Nacin da se dodje nazad do sveta ideja jeste dijalektikom.

26

Platonova dijalektika

Podrazumeva put uzdianja duse (dijalog Gozba) i vezuje se za eros - put ljubavi. Taj put slede samo najumniji - filozofi. Put vodi od jednog do drugog lepog tela, dok se ne zaljubimo u lepotu kao takvu. Od lepog tela dusa se uzdize dalje, ka lepim delima i lepoti matematickih saznanja. Tu se vecina dusa zaustavlja i samo poslednji korak naprave filozofi ka lepoti kao takvoj - ka ideji lepote.

27

Etika: Aristotel VS Platon

Za razliku od platona usmerena je na obicnog coveka.
Ne govori o dobru kao takvom, vec o ljudskom dobru - onome sto je dobro u ljudskom zivotu. (za razliku od platonovog etickog dualizma kao ideje dobra u nadnebeskom svetu i svetu senki).

28

Vrline u nikomahovoj etici

1. Dijanoeticke (teorijske/logicke) - upucene na saznanje: mudrost (sophia), moc razumevanja (synesis), prakticna mudrost (phronesis)
2. Eticke (prakticne) - upucene na volju: velikodusnost i razboritost
Mudrost ima prednost nad razboritoscu jer je ona nasa najsamostalnjja vrlina, ali covek ne provodi zivot u cistoj mudrosti - rezervisana je za bogove.
Ni jedan covek nije samodovoljan - on je usmeren na druge ljude i zato mora razviti prakticnu mudrost.
Mora ziveti u skladu sa arete - umereno, izmedju previse i premalo - i stice je vezbanjem - one moraju postati nasa navika.

29

Aristotel o sreci

Smatra da od samog coveka zavisi da li ce biti srecan ili ne. Po njemu je sreca dobar, umereno vodjen zivot. Svako od nas ima srece koliko razumno vodi zivot. Sreca za pojedinca nije moguca bez srece zajednice jer je covek zon politikon (politicko bice).

30

Aristotelova metafizika

Govori o:
1. 4 pocela bica pomocu kojih saznajemo svet u celini: oblik/forma/eidos, materija, eficijalnj uzrok, teleoloski uzrok.
2. jedinstvu materije i forme - o supstancama: prvoj, drugoj i trecoj
3. O supstratu promene

31

4 pocela bica kod aristotela

1. Oblik/forma/eidos - nikad ne postoji sam za sebe, vec sadrzi nesto aktivno; omogucuje konkretno bice - ono je od njega sastavljeno; isti kod svih clanova specificne grupe (npr. sustina coveka je ista kod Sokrata i Platona jer su obojica ljudi)
2. Materija - hypokeimenon tj. ono sto trpi promene (ako su sokrat i platon po obliku isti razlikuje ih materija koja, kada se u nju unosi vecni oblik, ona dobije svoju individualnost
3. Eficijalni uzrok - rec je o ostvarenju mogucnosti tj forme
4. Teleoloski uzrok - podrazumeva entelehiju - kretanje tvari ka cilju koji je odredjen unutrasnjom svrhom
*bog ne deluje kao eficijalni, vec kao teleoloski uzrok*

32

Primer statue sa 4 pocela kod aristotela

Oblik: umetnikova ideja o tome kako ce statua da izgleda
Materija: mermer ili bilo koji drugi materijal
Eficijalni uzrok: sam rad umetnika
Teleoloski uzrok: razlog zasto je statua napravljena

33

Supstanca kod aristotela

Predstavlja jedinstvo materije i forme; postoje 3:
1. Pojedinacna, konkretna bica i stvari
2. Opsti pojmovi, rodovi i vrste
3. Bog kao neprelazno i samostalno pocelo, nepokretni pokretac koji sve pokrece, misao koja samu sebe misli (jer kad bi mislio na nesto drgo, to bi svedocilo o njegovom nesavesenstvu), uzrok svakog bica (covek kada tezi da ostvari svoju svrhu, tezi bogu u smislu realizacije svoje svrhe) - moze se iskusiti jedino misljenjem

34

Drzavno uredjenje kod Aristotela

Dobri oblici: kraljevstvo, aristokratija, republika
Losi oblici: tiranija, okigarhija, demokratija

35

Supstrat promene kod aristotela

U svakoj promeni postoji nesto sto se menja, a ono je najore u stanju mogucnosti da se menja i delovanjem eficijalnog uzroka poprima aktuelizaciju (npr menjanje mermera je unosenje oblika u materiju).
Medjutim postoji neki krajnji supstrat promene koji nema odredjenje vec je mogucnost kao takva - materia prima (predstavlja krajnju osnovu promene, na nju ne moze da deluje eficijalni uzrok i postoji samo u jedinstvu materije i forme)

36

Etika epikurejaca

Bave se problemom moralnog usavrsavanja i kazu da cilj vodjenja zivota treba biti ataraxia - nepomuceni mir duse lisen strsha od sudbine i volje bogova.
Kazu da sudbine (fatuma) nema - time se gubi strah od nepoznatog i neoktrivenog i svedoci se i propadljivosti i prolaznosti.
Oni su prefinjeni hedonisti - protiv preteranog asketizma i preteranog uzivanja.
Teze izbegavanju bola - nece umnozavati svoje potrebe jer to znaci umnozavanje bola, pa ce svesti svoje potrebe na minimum.

37

Fizika epikurejaca

Smatraju da se sve sastoji iz atoma, praznig prostora i kretanja. Atom je nedeljiva cestica koja ima svoju velicinu, oblik i tezinu. Govore o mogucnosti atoma da se ne krece pravolinijski tj po predodredjenom putu i uvode pojam slucaja.
Dusa je, kao i sva tela, sastavljena od atoma, sto znaci da je smrtna - smrt duse podrazumeva razvejavanje najfinijih atoma koji su cinili jedinstvenu strukturu duse.

38

Etika stoika

Smatraju da je covek suprotstavljen kosmosu jer im se suprotstavljaju sustine. Covek je stranac, bacen na svet bez svoje volje.
Podrazumevaju postojanje sudbine. Biva ono sto mora biti, pa svaki covek zivi da bi ispunio svoju sudbinu. Prihvativsi sudbinu covek sticd mudrost (apathea) - ravnodusnost i otpornost na sve zivotne nesrece.
Bog vlada svetom, on je sudbina, topao fluid koji ispunjava svet

39

Fizika stoika

Satraju da je saznanje culne prirode i prema tome razlikuju dve predstave:
1. Katalipticke (nepromenljive) - proizilaze iz konkretnog oblika i jasne su
2. Akatalipticke (promenljive) - ne proizilaze iz konkretnog oblika, a iako proizilaze, nisu jasne

40

Stoici o mudracu

Govore o liku mudraca: o coveku koji u sebi ujedinjuje sve vrline, jedini koji je slobodan jer se moze dobrovoljno rastati sa zivotom u odredjenim okolnostima, ravnodusan je prema spoljasnjim stvarima, prijatelj je sa drugim mudracima iako se ne poznaju.
Govore o ciklicnosti istorije i da se sve vraca na stare dogadjaje - sve je vec vidjeno.