Sistematski prikaz povezanosti crta licnosti i kulture:

Question 1

1. Linton i Kardiner - bazicna struktura licnosti

Answer 1

(ne obuhvata celu licnost vec samo onaj deo koji je zajednicki za sve članove jedne kulture i po kom se razlikuju od pripadnika drugih kultura) BSL je usklađena sa institucijama te kulture i razvija se putem zajednickog iskustva sa drugim prpadnicima kulture. BLS formira se u ranom detinjstvu (preko načina ishrane i odvikavanja dojenja, emocionalnih odnosa sa roditeljima, načina disciplinovanja i odnosa među braćom..), a rano iskustvo determiniše kasnije osobine ličnosti. Izrazava se projekcijom i u razne institucije, folklore, umetnost. Ovaj projektivni sistem određuje sistem realnosti.

Question 2

2. From - individualni i socijalni karakter.

Answer 2

licnost je rezultat prilagođavanja ljudskih potreba uslovima drustvenog života uzetog u celini.
Način života rezultira iz kompleksa istorijskih, ekonomskih, socijalnih i psiholoških faktora i manifestuje se u idejama, stavovima, celokupnom ponašanju koje dete usvaja vaspitanjem.
Soc karakter: jezgro krakterne strukture zajednicko za vecinu clanova iste kulture, a u suprotnosti sa individualnim karakterom po kome se ljudi koji pripadaju istoj kulturi međusobno razlikuju. Soc karakter stvara se interakcijaom ekonomskih, socioloskih i ideoloskih faktora. Najvažniji su ekonomski koji se najteže i najsporije menjaju. Funkcija soc karaktera je da pojedinci imaju takve licnost da oni zele da deluju onako kako treba da bi drstvo funkcionisalo.
Kada su objektivi uslovi i soc karakter usklađeni soc karakter ima ulogu drustvenog stabilizatora, ali se vremena i uslovi menjaju i dolazi do nesklada između soc karaktera i drustvenih uslova, tada soc karakter postaje elemant dezintegracije drustva. Osim soc karaktera ljudi imaju i druge urođene karakteristične ljudske potrebe (potrebe za srecom, harmonijom, ljubavlju i slobodom) koje nisu ispunjene do kraja ni u jednom drustvu pa je zbog toga svako društvo „nezdravo društvo“.

Question 3

Doprinos antropoloških istraživanja:

Answer 3

1. Korišćenjem pojma kulture uveden je važan momenat u objašnjenje formiranja ličnosti.
2. Pridaje značaj i uloga trediciji, istoriji, i specifičnim uslovima za razvitak pojedinog društva.
3. Pokazali da se pripadnici različitih kultura mogu razlikovati u ljudskom ponašanju.
4. Pokazali da ljudsku jedinku nije pravilno posmatrati kao nepromenljivu ni kao svuda istu, niti smatrati da su karakteristike i načini ponašanja pripadnika nekog društva nužno i univerzalni
5. Istraživanja su doprinela da se oslobodimo pogrešnog etnocentričkog shvatanja.

Question 4

Nedostaci antropoloskih istrazivanja i pristupa:

Answer 4

1. Uproscenost: prikazuju pripadnike neke kulture kao jednoobrazne licnosti, zanemaruju individualne razlike unutar kulture
2. Neodređenost pojma kulture: ne specifikuju se faktori koji se istrazuju pod pojmom kulutre
3. Posmatraju kulturu kao nesto sto postoji samo po sebi, ne pridaje se značaj proizvodnim snagama i proizvodnim odnosima
   Kulturni determinizam (nekad veće sličnosti među pripadnicima istih klasa i slojeva i pripadnika grupa sa istom pozicijom u različitim nacijama i kulturama, nego među pripadnicima različitih klasa i slojeva u okviru iste kulture).
4. Metodoloske slabosti pri istrazivanju slozenih pojava kulture i licnosti