VIII - organizovanje mat. i Uč.

Question 1

organiz.

Answer 1

1. šeme koje postoje u DM
2. može se zapaziti i izvesti na mat koji treba naučiti
3. pristup koji povezuje ta 2 procesa - da se struktuira mat. tako da se uklopi najbolje u šemu DM

Question 2

Stivens, konobarice, 5 mušterija, 3x2 narudžbina

Answer 2

• prostorno organizovale narudžbine
• fleksibilnost memorije i mogućnost reorganizovanja mat.
• narudž nije išla svaka redom koji je prikupljen inicijalno.

Question 3

Bič, barmeni - z. sastojci koktela

Answer 3

1. F - ekspert/ne
2. F - brojanje/ne (po 3 cifre od 40)
3. F - menanje izgleda čaše/ne

rez: sek. z. promene čaša znatno više utiče na barmene eksperte (mešaju sastojke)
- manje drastičan ef.

zaklj: uče koristeći VIZ. pre nego verb. znakove.

Question 4

Erikson i Polson - konobar J.S. - natoprosečno Pa

Answer 4

• poređali celeb. kartice, svaka ima narudž.
• dali z studentima

rez: J.S. natprosečno Pa -> g=3%, studenti g=20%

• misli naglas ->

1. posmatra mušterije, uklapa u šemu o iskustvima sa njima
2. narudžbine okarakterisane kao očekivane/ne
3. zapaža obrasce ponavljanja i alternacija
4. koduje karakt. koristeći razl. Si

Question 5

J.S. - Istraž - zamenili hranu imenom Ž

Answer 5

v kodovanja 1-4 narudžb. usporava-> ubrazava oko 5, smanjuje do 8 -> rekao i saglasno da Pa u kategorijama.

Question 6

Erikson, J.S. + IC sa dugačkim ciframa ZaPa -> 3 karakt. koje su od centr. značaja za ZaPa:

Answer 6

1. mat. mora biti kodovan smisaono - da se poklapa sa postojećim znanjem
2. novom mat se pridaju znakovi za izvlačenje - utemeljeni na prethodnom znanju
3. proces sa vežbanjem postaje progresivno brži

Question 7

Geštalt; Fon Restorf

Answer 7

u nizu simbola, zapa se onaj koji kvalitat. odstupa od drugih —> princip figure i pozadine

Question 8

Konrad, organizacija koda

Answer 8

br. (ima ih manje) idu gde ljud najčešće prave g prilikom aud. izlaganja —> ljudi pravili najmanje g.

Question 9

geštaltisti

Answer 9

Uč putem uviđanja ima mnogo dalekosežnije ef, nego ponavljanje i Uč napamet.

IC daju 2 niza br:
1gr - da provali princip kako su napisani
2gr - samo uči napamet redove

nakon isteka t -> isti UN na testu prisećanja.

3n kasnije -> 1gr uspešna u 23% slučajeva
- druga se nije setila nijednog br.

Question 10

organizovanje mat je značajno za uč

Answer 10

1. lakše zaPa org, nego neorg. mat.
2. sub sami org. mat,
3. instrukcije org. mat. poboljšavaju Uč

Question 11

Dženkins i Rasel, IC se prisećaju spiska reči koji sadrže jako asoc. parove

Answer 11

• reči se prisećaju u PAROVIMA, iako su različito razložene

Question 12

Diz, liste jako/srednje/nimalo asoc. reči

Answer 12

%zaPa reči LINEARNO opada kako se smanjuje stepen asocijacije

Question 13

Bousfild, IC se bolje sećaju reči sa spiska koji je kategorisan

Answer 13

60 reči - gr od 15

nego kada nisu grupisane (60 random reči - onda imaju sklonost da se prisećaju po kat.

Question 14

Bouer, Klark, Lesgold i Vincenc - ef. hijerarhijskog sem. organizovanja

Answer 14

mat. u obliku hij. mreže -> IC bolje produkuju reči

mat. sakriven - lošiji

BILO KAKVO ORG (redovi/kolone) -> može pospešiti prisećanje

Question 15

Talving, repetativno izlaže spisak koji treba zaPa - redosled svaki put random

Answer 15

pri svakom pokušaju - IC odgovarali sve stereotipnije i predvidljivije -> gradili internu org. strukturu.

drugo tumačenje: povezali reči u sve veće jedinice org. procesom akumulacije.

Question 16

Gledvin, žitelji Palavat - koriste nebo da spoje zvezde u manje grupacije

Answer 16

služe kao orijentacija na putovanjima.

Aboridžini se snalaze u pustinjama bez putokaza -> imaju bolju VSM:

Kris dao z. zaPa prirodnih Ob -> Aboridžini bolji u poređenju sa urbanom belom decom.

Question 17

Klič i Dejvidson - sumnjaju u nalaz Krinsa - daju Aboridžinima i beloj beci tablu 5x4 i 20 Ob

Answer 17

treba ih razvrstati i setiti se -> 10 prirodnih i 10 proizvoda (baterija).

rez:
- Aboridžini u prednosti samo kod prirodnih ob.

OBEMA INSTRUKCIJA - koriste viz. kodovanje

retest -> prednost se izgubila —> početna razlika se može pripisati jačoj sklonosti korišćenja viz, a ne verb. tehnika prisećanja.

Question 18

Hič i Helidej - verb kod nekad ima prednost

Answer 18

deca se sve jače oslanjaju na dopunjavanje viz. mem. VERB. PLŠ kako rastu

izbor strategije zavisi od z.

Question 19

Mendelerovo istraž - IC uče i bez namere

Answer 19

kada sem. organizuju mat.

Question 20

Mendler i Din - kad se reči sa spiska uvek izlažu istim redosledom uz ponavljanje

Answer 20

IC repr. reči istim redosledom –> Serijacija -> poboljašava učenje

Question 21

korisno je i vizPrs

Answer 21

zamišljanje predmeta u interakciji -> poboljšava Uč

Question 22

Prs se koristilo u Starom Rimu

Answer 22

teatar sećanja

• zamišljali prostorije u kojima se pohranjuju različiti aspekti događaja

puritanci - koristili verb. tehnike

Question 23

Piter Rejmus - mnemoteh. hijerarhijskog stabla

Answer 23

• mnemoteh. hijerarhijskog stabla

Question 24

Viktorijanci gotivili verb. mnemoteh.

Answer 24

razl. br. kodirali razl. suglasnicima -> složajevi se kombinovali u razl. rečenice/pesme

Question 25

Valas i Rubin, guslari i verb. mnemoteh

Answer 25

oni imaju opšte obrasce na osnovu kojih pevaju -> lako mogu uklopiti bilo koji nov sadržaj u pesme

Question 26

reči-zakačaljke koje služe kao asoc.

Answer 26

mnemoteh. koja počiva na elaborisanom kodovanju.

treba zaPa reči - krene se od br. -> njima se pridodaje reč zakačajka koja se rimuje sa br. (1 - đerdan)

-> redom se prolazi kroz listu i asocira se reč sa rečju sa kojom se rimuje (devojka nosi đerdan)

većina ljudi se može ispravno setiti praktično svih stavki iz samo 1 pokušaja

Question 27

mnemoteh. povezivanja Pr

Answer 27

mnemoteh. koja počiva na elaborisanom kodovanju.

Amerikanci na kraju studija - ispit gde treba da nauče def. apstraktnih reči

1gr - bez mnemoteh
2gr - zamišlja reči uz asoc. sa drugim rečima koje se mogu vizualizovati -> uspešniji

ove tehnike su korisne i prilikom pomaganja osobama koje imaju poteškoće u Či

Question 28

mnem. koje počivaju na redukovanom kod. i pomoćnim sredstvima

Answer 28

redukuju se info - pravljenje akronima

koristio J.S.

Heris - pored internalizovanih teh. postoje i pomoći od spolja -> dnevnici, da bi bolje Pa -> češće se oslanjaju stariji ljudi

Question 29

Vagenar i Viser

Answer 29

ljudi jako loše pamte info, bez obzira na nučin Prs

Question 30

Lej, Pac. zaborave pola info koje dobiju od doktora

Answer 30

tehnike boljeg ZaPa:
1. ef. primacije (bitno info kažu na početku)
2. sem. kategorizacija (grupacijski se Pac izlože bitne info)

• bolje Pac izlagati info specif. nego uošteno -> postoji r zadovoljstva lekarom i razumevanja njegovih instrukcija

instrukcije smanjuju neophodnu dozu analgetika u postoperat. fazi i skraćuju je

+r između stepena razumevanja i stepena pridržavanja uputstva pri uzimanju lekova

Question 31

ljudi sa mnem. kursevima - ne koriste stečene info adekvatno

Answer 31

Mek Evoj i Mun -> baterija menm. veština za podsticanje Pa starijih osoba -> relativno efikasna

uočeno bolje Pa lica, imena, dgovora i rutinskih z.