АЈЗЕНК – ДА ЛИ ЈЕ ПОЈАМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ КОРИСТАН ИЛИ НЕ

Question 1

Ајзенк се у овом свом разматрању бави концепцијама интелигенције у светлу експерименталних доказа, посебно оних радова који се баве

Answer 1

временом реакције (ВР) и просечним евоцираним потенцијалима (ПЕП).

Question 2

da li acc to ajzenk treba napustiti koncept opsteg faktora inteligencije

Answer 2

ne

potreban radi objasnjenja em pgradje dobijene f.analizom i drugim metodama

Question 3

Ајзенк, даље, доказује да покушаји објашњења разлика у когнитивном функционисању помоћу варијабли учења, културолошких и срединских варијабли и учинком образовања не могу да објасне новије доказану емпиријску грађу о високој корелацији између

Answer 3

елементарних физиолошких процеса (ПЕП) и перцептивно-моторних процеса (ВР, време покрета, време инспекције – ВП, ВИ) и IQ-а.

Question 4

3 grupe kritika intel

Answer 4

1. fs prirode…
2. nema opsteprihvacene t.inteligencije
3. nema opsteprihvacene def.intel

Question 5

Китинг је тврдио да они који верују у корисност појма интелигенције заправо јесу склони да верују да је то ,,ствар која постоји у глави појединца“, па је Китинг као и многи други тврдио да интелигенција заправо не постоји и да су покушаји њеног мерења бескорисни.

Answer 5

oui

Question 6

ajzenkov odg na kritiku da intel nije koristan naucni pojam zato sto nema opsteprihv.teorije

Answer 6

pa pojmovi se mogu razvijati i sto godina pre nego sto se stvori neka opste prihvacena teorija
objedinjena teorija se pojavljuje na kraju naucnog traganja

Question 7

sta kaze ajzenk na kritiku da nema def.intel opsteprihvacene

Answer 7

prihvata problem

zato kaze da se intel kao termin koristi u 3 skroz razlicita smisla

Question 8

intel se koristi u 3 potupno razlicita ali povezana smisla>

Answer 8

bioloska
psmetrijska
socijalna prakticna

Question 9

bioloskom intel se bavio ko

Answer 9

golton

Question 10

биолошка интелигенција може да се мери помоћу

Answer 10

ЕЕГ-а, изазваних потенцијала, галванске реакције или ВР;

Question 11

најосновнији, најчистији појам интелигенције, без уплитања социјалних фактора; jeste koji_

Answer 11

bioloska intel

Question 12

2. Психометријска интелигенција: или

Answer 12

iq

Question 13

Психометријска интелигенци у великој мери одређена

Answer 13

биолошком интелигенцијом, али на њу неизбежно утичу и културолошки фактори, породично васпитање, СЕС, образовање и др

Question 14

око 70% IQ-а одређују

Answer 14

генетски фактори

Question 15

IQ се не може у потпуности изједначити са биолошком интелигенцијом_

Answer 15

takoe

Question 16

3. Социјална (или практична) интелигенција: односи се на примену

Answer 16

биолошке и психометријске интелигенције на проблеме у којима се појединац сусреће у свом животном простору

Question 17

ajzenk smatra da je sternberg tipican predstavnik koje vrste intel

Answer 17

socijalne ili prakticne

Question 18

da li je iq prihvatljiva def. za soc.intel

Answer 18

ne

Question 19

Ајзенк сматра да појам социјалне интелигенције укључује у себе превише тога да би могао да има било какво научно значење

Answer 19

DA

Question 20

zašto je pojam socijalne intel naučno besmislen prema ajzenku

Answer 20

јер у себе укључује факторе диспозиционих способности, личности и мотивацију
То за последицу има да се такав појам као што је социјална интелигенција не може мерити,

Question 21

Оно што је Стернберга мотивисало, јесте да научни појам интелигенције приближи

Answer 21

лаичком поимању

Question 22

Још један проблем који се среће да у вези са IQ тестовима је тај да се тврди да

Answer 22

је избор задатака/проблема у IQ тестовима арбитраран, а да таквој арбитрарности нема места у науци.

Question 23

da li ajzenk smatra da je arbitraran izbor stavki u iq testovima

Answer 23

ne
суштински произлази из чињенице о позитивној целини, тј. о постојању јединствене позитивне корелације између когнитивних задатака.

Question 24

да ли постоји уситину теорија која би нам омогућила да изаберемо ,,добар“ тест насупрот ..лошем“ тесту?
По Ајзенку таква теорија и постоји и то је

Answer 24

Спирманова теорија

Question 25

zašto je spirmanova teorija dobra t. prema ajzenku

Answer 25

1. јер задаци везани за Спирманов g у било којој случајној популацији дају униформно позитивне корелације. 2. реално добијене матрице на емпиријским подацима такође дају позитивне интеркорелације и то када су у њих укључени различити когнитивни задаци.

Question 26

zadaci vezani za spirmanov g daju u bilo kojoj populaciji kakve r

Answer 26

pozitivnee

Question 27

koje su tehnike primenjene na empirijski dobijene matrice

Answer 27

технике мултидимензионалног скалирања и факторске анализе

Question 28

Сврха мултидимензионалног скалирања је да се нађе

Answer 28

геометријска конфигурација тачака у n димензионалном простору у коме удаљеност између тачака највише одговарају сличностима објект-скале

Question 29

Резултати ових анализа су показали да средишњу позицију заузима

Answer 29

флуидна интелигенцијa

Question 30

појам флуидне интелигенције је најјасније дефинисан kojim matricama

Answer 30

ravenovim

Question 31

Густафсон је користио метод конфирматорне факторске анализе и такође је путем њега добио да централно место у структури интелигенције припада

Answer 31

флуидној интелигенцији

Question 32

Густафсон је користио метод

Answer 32

конфирматорне факторске анализe

Question 33

Дакле, без обзира на примењени метод анализе добијају се врло сличне структуре за различито укључене задатке.?

Answer 33

oui

Question 34

Та структура кулминира стварањем општег фактора интелигенције и тај фактор у различитом степену прожима све укључене тестове.?

Answer 34

da

Question 35

Критичари, сматра Ајзенк, греше када мисле да је у основи ових налаза индуктивно резоновање, јер су тестови конструисани према Спирмановој теорији и његовом схватању g фактора, а централна позиција kojih matrica

Answer 35

ravenovih | није случајна, већ је то емпиријска дедукција и доказ исправности Спирманове теорије.

Question 36

koje matrice su dokaz ispravnosti spirmanove teorije prema ajzenku

Answer 36

ravenove

Question 37

na koji koncept ac to ajz.treba da se vratimo

Answer 37

bio intel

Question 38

Ајзенк и Џенсен су користећи дискриминацију фреквенце два тона без маскирања и процедуру два интервала без извора, пронашлу су корелације између фреквенције прагова дискриминације и Кателовог IQ код студената колеџа од -0.42 до -0.54. Ове корелације потврђују

Answer 38

Спирманова изворна висока очекивања од експеримената са сензорном дискриминацијом у одређивању интелигенције.

Question 39

Ајзенк истиче да добијене високе корелације интелигенције са ВР, временом покрета, ЕЕГ-ом, ПЕП-има, говоре да најсавременије теоријске претпоставке (Стернбергово рецимо) нису тачне, односно да IQ није мера стеченог знања које је социјално пренето посредством образовања и породице

Answer 39

daa | Истиче Ајзенк да то потврђују и резултати мултидимензионалног скалирања и факторске анализе.