Уводна питања

Question 1

1. Како можемо посматрати управно право?

Answer 1

-Управно право можемо посматрати на 2 начина:
1. Као грану правног система састављену од одређених правних норми
2. Као науку, која се бави проучавањем норми

Question 2

1. Шта је предмет управног права?

Answer 2

-Предмет су одређени друштвени односи који су уређени нормама ове гране.
-Друштвени односи уређени нормама управног права називају се управно-правним односима.

Question 3

1. На које начине можемо дефинисати управно право?

Answer 3

-У.п. можемо дефинисати на 2 начина:
1. Негативан- уп је скуп правних норми које не спадају ни у једну другу грану права.
2. Позитиван- уп је скуп правних норми које се односе на управу, њену делатност, поступак и организацију.

Question 4

1. У коју област права спада уп?

Answer 4

Уп спада у област јавног права, али је рад управе делимично регулисан и нормама приватног права(грађанско).

Question 5

1. Фазе у процесу остваривања управе?

Answer 5

1. Почетна фаза-припремају се услови за вршење активности следеће фазе
2. Основна фаза-ефективно се врши управа
3. Завршна фаза-упоређивање остварених резултата са очекиваним, како би се извршиле корекције у претходним фазама.

Question 6

1. Групе правних норми које регулишу поједине активности из којих се састоји остваривање управе?

Answer 6

1. Норме које регулишу организовање управе(управне власти)
2. Норме које регулишу вршење управе
3. Норме које регулишу контролу над вршењем управе

Question 7

1. Управно право у ужем и ширем смислу?

Answer 7

Ужи: Скуп правних норми које се односе на организовање, вршење и контролу вршења управне функције.
Шири: У управно право спадају све правне норме које се односе на организацију, делатност и контролу рада управе.

Question 8

1. Метод управног права?

Answer 8

-За норме уп је карактеристично да се на основу њих успостављају ауторитативни односи, односи неравноправних субјеката у којима једна страна одређује понашање друге.

Question 9

2. Управна функција-два смисла појма управе?

Answer 9

-Појам управе можемо одредити у
1.Органском смислу-под управом се подразумева укупност одређених субјеката
2.Функционалном смислу-под управом се подразумева одређена делатност државе
-Органски појам је изведен из функционалног, на који се директно наслања.

Question 10

2. Управна функција-два основна приступа дефинисању управне функције?

Answer 10

1. Формални-траже се неки спољни критеријуми, који се не везују за саму природу задатака и послова.
   *једини критеријум је вршилац делатности-орган управе
2. Материјални-под управном функцијом подразумева се одређена специфична делатност државе
   -Велики број аутора појам уф одређује на негативан начин- уф је она државна функција која преостане када се издвоје законодавна и судска.

Question 11

2. Управна функција-врсте аката?

Answer 11

-Државне функције се могу разликовати спрам аката.
-Законодавна фја се састоји у доношењу правила којима се уређују објективне правне ситуације.
-Судска фја се састоји у доношењу судских аката, којима се решава питање повреде права или правне ситуације.
-Управна фја се изражава кроз 3 врсте аката:
1. Субјективни акти-њима се ствара, мења или укида субјективна правна ситуација и односи се на конкретна лица у конкретним ситуацијама.
2. Акти-услови- њима се постиже да се за одређено лице веже примена општих правних аката којима се установљава неки општи правни режим.
3. Материјални акти-врше се ради обезбеђења функционисања јавних служби

Question 12

2. Управна функција-дефиниција?

Answer 12

Управна функција представља вршење власти у појединим ситуацијама, које се изражава кроз ауторитативно иступање у појединачним ситуацијама(доношење уп аката,издавање јавних исправа,вршење уп надзора) и вршење материјалних радњи принуде.
-управа врши и друге задатке и послове који се не могу подвести под ову деф. и они би се могли назвати вануправном делатношћу управе(доношење подзаконских прописа,обављање стручних задатака и послова и сл)

Question 13

3. Настанак и развој управе?

Answer 13

-управа постоји од оног тренутка када су створени први облици организованог људског друштва.
-свака управа је у почетном периоду развоја била група наоружаних људи, чији је задатак био да бране постојећу заједницу од напада
*те групе наоружаних људи биле су полицијске и војне снаге, али и правосудне, пореске итд.
-Већи део развоја управе карактеристичан је по томе што је рад управе био слободан, нису постојале норме за регулисање рада. Тек почетком 19.в. долази до подвођења управе под право у периоду стварања правне државе.

Question 14

3. Настанак и развој управе-фазе развоја управе?

Answer 14

1. Период сталешке државе-однос између управе и поданика се огледао кроз однос владара и поданика, нису постојале норме које би регулисале рад управе и он се одвијао по принципу целисходности
   *једино ограничење-владар није смео задирати у стечена права поданика
   *владар је делио власт са представницима највиших сталежа(црквени,земљопоседнички)
2. Период полицијско-апсолутистичке државе-јачање положаја владара и управе а погоршања положаја појединаца, поданици не уживају никакву заштиту
   *једина заштита тиче се задирања полиције у имовину поданика.
3. Период правне државе-долази до подвргавања управе под право, управа постаје државни орган који примењује прописе, појединци стичу формално право жалбе
   *прекретница у развоју везује се за Француску револуцију(1789)

Question 15

4. Тенденције у развоју управе?

Answer 15

1. Тенденција пораста-управа се стално увећава, јављају се нови органи и други субјекти који врше послове управе
2. Тенденција диференцијације- у почетку управа је била јединствена целина, прва диференцијација је извршена стварањем 5 класичних ресора: одбрана,правосуђе,унутрашњи послови, спољни послови и финансије и без њих се не може замислити нормално функционисање државе
   *потом је дошло до стварања нових ресора у области привреде,здравства,културе…а најновији су ресори у области заштите животне средине,информација и сл.
3. Тенденција смањења улоге принуде- утиче пораст свести људи, који добровољно извршавају своје обавезе
4. Тенденција професионализације- људи су се пословима управе раније бавили аматерски, док је сад обављају као своју професију, који требају бити стручни, политички неутрални и непристрасни.

Question 16

9. Обележја извора управног права-опште?

Answer 16

-уп нема своје посебне изворе права, за ову грану права важе сви извори који важе и за друге гране.
-У материјалном смислу се под изворима подразумевају друштвени чиниоци који стварају право, а у формалном смислу се под изворима сматрају облици у којима се изражавају материјални извори и то су општи правни акти.

Question 17

9. Обележја извора управног права-карактеристике?

Answer 17

1. Многобројност и некодификованост- постоји велики број норми које спадају у ову грану, садржане су у великом броју различитих прописа и ово је главни разлог што оне нису кодификоване
   *некодификованост важи за материјалне прописе, док је управни поступак кодификован у оквиру Закона о општем управном поступку.
2. Динамичност-норме се често мењају јер су директно повезане са јавним интересом
3. Форма подзаконског акта-норме које спадају у уп су често садржане у подз актима владе али и подз општим актима органа управе
4. Парцијалност-прописи који спадају у уп ретко представљају генералне прописе, којима се уређују сви односи у једној области, у уп се односи у једној уп области уређују великим бројем закона и др. прописа
5. Несавршеност-норме уп често садрже непрецизне, нејасне и недовољно разрађене термине.

Question 18

10. Врсте извора управног права?

Answer 18

1. УСТАВ
2. МЕЂ.УГОВОРИ
3. ЗАКОН
4. ПОДЗАКОНСКИ ОПШТИ ПРАВНИ АКТИ
5. ПОСРЕДНИ ИЗВОРИ

Question 19

10. Врсте извора управног права-Устав?

Answer 19

-Устав је највиши правни акт земље и највиши извор управног права
-Уставом су регулисане основе политичког и економског уређења земље, организација државне власти, органи…
-Устав може бити:
1. Непосредан извор-када се директно примењују одредбе устава, без да су разрађене законима и др. прописима, ретко
2. Посредан извор-када се примењују законске одредбе којима су уставне норме разрађене.

Question 20

10. Врсте извора управног права-међународни уговори?

Answer 20

-међународни уговори морају бити потврђени и објављени у складу са уставом и тако постају саставни део правног поретка и непосредно се примењују.

Question 21

10. Врсте извора управног права-закон?

Answer 21

-закон је општи правни акт који у посебном поступку(законодавном) и посебном облику доноси законодавно тело-скупштина.
-закон је најважнији и примарни извор управног права.
-основни процесни закон којим се уређује поступак остваривања права и обавеза у појединим управним областима је Закон о општем управном поступку, а поред њега постоје и посебни закони који садрже правила посебних управних поступака.

Question 22

10. Врсте извора управног права-подзаконски општи правни акти?

Answer 22

-они су ниже правне снаге од закона
-према доносиоцу, имамо попа које доносе:
1. Скупштина
2. Влада
3. Управа
4. Покрајински органи
5. Општински органи
6. Предузећа и установе којима су поверена јавна овлашћења

Question 23

10. Врсте извора управног права-подзаконски општи правни акти које доноси скупштина?

Answer 23

-скупштина као законодавни орган, уређује друштвене односе законом али и подз прописима.
1. Аутентично тумачење закона-има исту правну снагу као и закон који се тумачи
2. Одлука-најважнији подз акт
3. Пословници
4. Политички акти-немају правно дејство: декларације,резолуције и препоруке

Question 24

10. Врсте извора управног права-подзаконски општи правни акти Владе?

Answer 24

1. Уредба-најважнији пропис који садржи опште одредбе за извршење закона и других прописа скупштине
2. Одлуке-њима се оснивају јавна предузећа,установе и др. организације,предузимају се мере и уређују питања од општег значаја
3. Закључак- њиме Влада усмерава и усклађује рад органа управе
4. Решења-њима се постављају и разрешавају функционери у органима управе, поништавају/укидају општи акти органа управе…

Question 25

10. Врсте извора управног права-подзаконски прописи управе?

Answer 25

1. Правилник-њиме се разрађују одредбе закона/уредбе владе ради извршења 2. Наредбе-акти којима се наређује/забрањује поступање у одређеном случају које има општи значај 3. Упутства-прописује се начин рада и извршавања послова органа управе 4. Инструкције-усмерава се организација послова и начин рада запослених

Question 26

10. Врсте извора управног права-подзаконски општи правни акти покрајинских органа?

Answer 26

1. Статут- садржи одредбе о основама политичког и економског уређења покрајине 2. Покрајинске скупштинске одлуке- уређује друштвене односе у појединим областима живота за које је покрајина надлежна

Question 27

10. Врсте извора управног права-подзаконски општи правни акти општинских органа?

Answer 27

1. Статут-уређује основна питања организације и рада општине 2. Одлуке- уређују се односи у појединим областима, за које је општина надлежна

Question 28

10. Врсте извора управног права-подзаконски општи правни акти предузећа и установе којима су поверена јавна овлашћења

Answer 28

-њихови општи акти не спадају у изворе управног права али они којима се на ауторитативан начин уређују односи од значаја у вршењу јавних овлашћења спадају.

Question 29

10. Врсте извора управног права-посредни извори права?

Answer 29

-сви они извори који немају непосредан правни утицај на рад органа управе, али могу бити од значаја. 1. Обичајно право 2. Судска пракса и пракса виших органа управе 3. Правна наука 4. Техничка правила

Question 30

11. Настанак и субјекти управно-правног односа-појам?

Answer 30

У-п однос је однос који се успоставља између појединца/организације са државом поводом остварења неких права/обавеза странака у некој управној ствари.

Question 31

11. Настанак и субјекти управно-правног односа-групе специфичности у-п односа?

Answer 31

Специфичности везане за: 1. Настанак 2. Субјекте 3. Садржину 4. Начин решавања спорова

Question 32

11. Настанак и субјекти управно-правног односа-настанак?

Answer 32

У-п однос се успоставља посебном врстом појединачних правних аката-УПРАВНИ АКТИ *њиме се неком субјекту дају нека права/намећу обавезе -друга могућност успостављања у-п односа јесте на основу ОПШТЕГ ПРАВНОГ АКТА *овде се наводи специфична ситуација-ЋУТАЊЕ УПРАВЕ-ако орган управе у року не донесе никакво решење,у-п однос је ипак успостављен јер се сматра да постоји иста ситуација као да је захтев странке одбијен *то даље значи да странка има право жалбе а након тога и право на тужбу за покретање управног спора. -у-п однос се успоставља на ауторитативан начин и његов настанак не зависи од слободне воље надлежног органа- он се мора успоставити увек када су испуњени законом предвиђени услови.

Question 33

11. Настанак и субјекти управно-правног односа-субјекти?

Answer 33

1. Обавезни субјект-најчешће орган управе, такође неки др. државни орган, орган покрајине или л. самоуправе али је њима потребно изричито законско овлашћење *стара се о заштити и остварењу јавних интереса 2. Странка-физичка,правна лица, предузећа, установе и др. организације *штите лични интерес

Question 34

12. Правна садржина у-п односа?

Answer 34

-садржину сваког правног односа чине нека права и обавезе па тако и у-п односа 1. ПРАВА 1.1. Обавезног субјекта-могућност наметања одређеног понашања странци, у складу са јавним интересом(то му је и дужност истовремено) 1.2. Странке-су субјективна права која су најчешће личног, неимовинског карактера због чега странка њима не може да располаже нити да их преноси на др.лица. 2. ОБАВЕЗЕ 2.1. Обавезног субјекта-не стиче директно никакве обавезе већ их намеће странци, међутим кад странка стекне нека права у у-п односу, обавезни субјект може индиректно имати обавезу да странци омогући остваривање тих права. 2.2. Странке-најчешће су личног карактера, не може њима располагати нити пренети, ако не изврши добровољно своју обавезу, приступа се принудном извршењу. *обавезе се извршавају уз помоћ непосредне физичке принуде, не изричу се санкције

Question 35

11. Настанак и субјекти управно-правног односа-начин решавања спорова?

Answer 35

-спор из у-п односа решава се пред другостепеним органом у управном поступку, по жалби незадовољне странке -након тога се надлежност преноси на судове јер се тужбом покреће управни спор у коме решава надлежни суд