UML 50-70 Flashcards
Шта је УМЛ?
UML je Objedinjeni jezik za modeliranje (Unified Modeling
Language). Oblikovan je paralelno uz metodologiju “Unified Approach” (Objedinjeni pristup). Preteono graficki jezik (minimalno se koristi tekst van grafickog prikaza). Olaksava vizuelizaciju kompleksnog sistema i predstavlja tip dokumentacije.
Које (три) врсте дијаграма постоје у УМЛ-у? Објаснити.
Dijagrami se dele u tri grupe:
- dijagrami ponasanja
- dijagrami interakcije (moze se gledati i kao podgrupa dijagrama ponasanja)
- strukturni dijagrami
Навести структурне дијаграме УМЛ-а.
- Dijagram klasa (class diagram)
- Dijagram komponenti (component diagram)
- Dijagram objekta (object diagram)
- Dijagram profila (profile diagram)
- Dijagram slozene strukture (composite structure diagram)
- Dijagram isporucivanja (deployment diagram)
- Dijagram paketa (package diagram)
Strukturni dijagrami opisuju staticku strukturu softverskog sistema i
njegovih delova. Razliciti dijagrami mogu da imaju razlicit nivo apstraktnosti i mogu da odgovaraju razlicitim fazama modeliranja i implementacije. Elementi strukturnih dijagrama nemaju dodira sa konceptom protoka vremana ili povezanim konceptima, kao sto su tok komunikacije medju objektima ili promene stanja objekata.
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма класа?
Ilustruje elemente stati£kog modela tj. klase, njihov sadrzaj i medju-
sobne odnose. Klasa je predstavljena sa:
- nazivom
- atributima (ime, tip, vidljivost)
- metodama (ime, parametri, povratna vrednot, vidljivost)
Odnosi mogu biti:
- nasleivanje (specijalizacija ili generalizacija)
- asocijacija:
1. agregacija
2. kompozicija
- zavisnost (Neka je A zavisna od B. Ako se klasa B menja, onda klasa
A moze zahtevati promene, ali ne vazi obrnuto)
Kako razlikovati asocijaciju, agregaciju i kompoziciju?
Agregacija i kompozicija su specijalni slucajevi asocijacije. Agrega-
cija predstavlja odnos gde dete mooe da postoji bez roditelja (klase su cvorovi), a kompozicija predstavlja odnos gde dete ne mooe da postoji bez roditelja.
Ukoliko se veza izmedju objekta mooe ostvariti na vise
nacina, onda je to samo asocijacija. Primer: Oba objekta imaju reference jedan na drugog (uglavnom losa praksa).
Dodatni elementi dijagrama klase:
- Ime odnosa: Kratka objasnjena uloga veze objekata.
- Kardinalnost veze: Na liniji se takodje mooe naznaciti broj obje-
kata koji mogu da ucestvuju u vezi.
Primer: Automobil sadroi cetiri tockova. Kardinalnost ne mora biti konstantna, tj. mooe se predstaviti i nekim skupom (najcesce intervalom).
- Komentari: Tekstualna dokumentacija povezana sa nekim objek-
tom dijagrama. - Stereotip: Obicno se navodi iznad imena klase u obliku “«naziv>”.
Govori o nekoj prirodi ili nameni klase. Primeri - abstract - apstraktna klasa;
- entity - trajni podatak;
- auxiliary - pomocna klasa;
- focus - najvaonija klasa u dijagramu;
Како се представљају односи између класа на дијаграму класа? Који односи постоје?
Predstavljaju se linijama koje na kraju mogu imati razlicite simbole:
- nasledjivanje na strani generalizacije se predstavlja strelicom u obliku praznog prougla
- implementacija interfejsa se predstavlja slicno nasledjivanju samo sa isprekidanom linijom
- agregacija se predstavlja praznim rombom na strani klase koja sadrzi delove
- kompozicija popunjanim rombom na strani klase koja sadrzi delove
- asocijacija nema nikakve simbole
- zavisnosti se predstavljaju isprekidanim linijama
Објаснити кардиналности односа на дијаграму класа – шта представљају и како се означавају?
Broj objekata koji mogu da ucestvuju u odnosu. Broj koji se navodi blize jednoj klasi oznacava koliko objekata te klase moze da ucestvuje u datom odnosu sa jednim objektom druge klase.
Које су врсте дијаграма класа и по чему се разликују?
- Dijagram klasa domena(modela domena)
Dijagram klasa koji se prvenstveno bavi strukturom objekta, informacijama koje su karakteristicne za sadrzaj objekta i njihove odnose. Obicno se koristi u fazi projektovanja baza podataka pa se naziva i dijagram klasa podataka.
2.Dijagram interfejsa klasa
Bavi se samo javnim metodata
3.Dijagram implementacije
Dijagram koji sadrzi samo metode bez atributa
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма компоненти?
Dijagram komponenti razbija sistem koji se razvija na neke celine po
njihovim funkcionalnostima. Ima dosta slicnosti kao dijagram klase po odnosima elemenata. Ovaj dijagram mooemo posmatrati kao apstraktniji nivo dijagrama klase. Svaki element ima naziv i interfejs. Trebalo bi da se povezuju preko interfejsa. Ako komponenta zavisi od druge onda se moze izostaviti interfejs i samo ih povezati isprekidanom strelicom.
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма објеката?
Ilustruje elemente dinamickog modela tj. predstavlja objekte u jednom trenutku (konkretna situacija). Koristi se kao dopuna dijagrama klase i komunikacije. Sastoji se od objekata (naziv klase i opis stanja) i njihovih odnosa.
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма испоручивања?
Predstavlja elemente fiziike arhitekture sistema. Ovo je nesto sto bismo koristili ako imamo distribuirani sistem gde imamo vise servera. Koriste se za planiranje arhitekture sistema.
Sadrzi:
- Cvorove (primer: server)
- softverske ili hardverske podsisteme
- medjusobne veze tih podsistema
- moze da ilustruje zastupljenost komponenti u podsistemima.
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма пакета?
Ilustruje kako su elementi logickog modela organizovani u pakete, kao i medjuzavisnosti paketa. Paket je cesto sinonim za prostor imena (name-space ). Okuplja elemente koji su semanticki povezani i ocekuje se da se zajedno menjaju.
Sadrzi:
- nazive i granice paketa
- klase u paketima
- medjusobne odnose klasa
- medjusobne zavisnosti paketa
- moze se koristiti i u domenu slucajeva upotrebe
Навести дијаграме понашања УМЛ-а
- Dijagram aktivnosti (activity diagram)
- Dijagram stanja (state machine diagram)
- Dijagram slu£ajeva upotrebe (use case diagram)
Dijagrami ponasanja se bave dinamickom prirodom softverskog sistema. Oni opisuju ponasanje pojedinacnih objekata ili sirih podsistema. Ponasanje se predstavlja u kontekstu toka vremena, u obliku razmene poruka, toka komunikacije ili toka promene stanja.
Dijagrami interakcije su posebna podgrupa dijagrama ponasanja, ali
se ponekad razmatraju posebno. Razlikuju se od ostalih dijagrama ponasanja po tome sto je na njima vremenski tok opisan eksplicitnije nego na ostalim dijagramima.
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма активности?
Predstavlja poslovne procese viseg nivoa, tokove podataka i eventualno slozene logi£ke elemente sistema. Veoma slican dijagramu za opisivanje algoritama.
Sadrzi:
- procese
- tokove podataka
- cvorove i grananja
- uslovne tacke
- pocetne i zavrsne tacke
- moze da sadrzi i “linije autora”
Kоја је улога и шта су основни елементи дијаграма стања?
Ovaj dijagram se koristi da se opisu ponasanja koja zavise od trenutnog stanja. Ovde smatramo da objekat reaguje drugacije na istu situaciju u zavisnosti od trenutnog stanja.
Sadrzi:
- sva moguca stanja objekta
- posebno oznaceno pocetno i zavrsno stanje
- prelaske izmedju stanja (dogadjaji)
- strelica od prethodnog prema narednom stanju
- nazivi dogadjaja koji menjaju stanje objekata
- odgovarajuca objasnjenja
Која је улога и шта су основни елементи дијаграма случајева употребе?
Predstavlja slucajeve upotrebe, aktere i njihove medjusobne odnose. Ne prikazuje redosled po kojem se koraci izvrsavaju. Svaki slucaj upotrebemora da bude popracen tekstualnom dokumentacijom.
Sadrzi:
- slucajeve upotrebe (obicno se predstavljaju elipsama koje sadrze nazive)
- aktere (obi£no se predstavljaju Cica Glisama)
- pakete
- podsisteme
- medjusobne odnose:
1. Odnos aktera i slucajeva u kojim ucestvuju se predstavlja punom linijom bez dodataka kao sto je strelica ili slicno.
2. Odnosi izmedju slucajeva upotrebe se oznacavaju isprekidanom linijom sa strelicom i tipom stereotipa:
* include - Slucaj obuhvata ceo slucaj prema kojem ide strelica;
* extends - Slucaj od koga ide strelica predstavlja moguce
prosirenje drugog slucaja, u vidu dodatka, ali ne i njegov obavezan deo.
U Zavisnosti od nivoa dekompozicije sistema, slucajevi upotrebe mogu da budu na visem ili nizem nivou apstrakcije. Pri predstavljanju konceptualnog nivoa softvera tezi se da se sa sto manje slucajeva upotrebe opise ceo sistem. Naravno, tada su slucajevi upotrebe vrlo apstraktni i zapravo opisuju citav model upotrebe sistema od strane jedne vrste korisnika. Takvi slucajevi upotrebe se obicno nazivaju poslovni slucajevi upotrebe i vrlo
cesto se tezi da jedan korisnik ucestvuje u samo jednom slucaju upotrebe.
Na primer, Student studira, Nastavnik poducava i sl.
