Surdopedagoške karakteristike dece oštećenog sluha Flashcards
Oštećenje sluha kod dece
Isti stepen oštećenja sluha ne stvara kod sve dece identične posledice. One su različite, i zavise od uzroka poremećaja, stepena oštećenja, vremena nastanka, starosnog uzrasta deteta u momentu gubljenja sluha, načina pojave oštećenja, psihološke konstelacije ličnosti deteta, stava uže i šire sredine u kojoj živi, kulture, izgubljenog vremena, stručnjaka koji prihvata dete, itd.
Sve su to faktori koji uslovljavaju uspeh u obrazovanju gluvog deteta, pa ne možemo stvarati neku “opštu sliku” nagluvog deteta ili “opšti habitus”, već možemo govoriti samo o konkretnom detetu koje zahteva individualni prilaz u obrazovnom pogledu.
Zbog toga što je primanje saznajnih iskustava preko sluha smanjeno, dolazi do poremećaja sinestezije (ravnoteže u saradnji čula), pa samim tim i remećenja psihičkih procesa deteta. Otuda je dete sa oštećenim sluhom veoma kompleksna ličnost.
Tri tipa dece sa oštećenjem sluha
- Gluvo dete
- Nagluvo dete
- Ogluvelo dete
Gluvo dete - Uvod
Dete sa oštećenim sluhom rađa se sa istim dispozicijama za fizički i psihički razvoj kao i svako drugo dete. Ukoliko se njegov slušni nedostatak rano zapazi, pravilno prihvati, i stručno vodi, njegov razvoj će teći gotovo identičnim putem kao i čujućeg deteta.
Gluvo dete - Karakteristične manifestacije
- Više plače
- Nervoznije je
- Drži se ručicama za uvo
- Vrisne kada se pipne tragus
- Ne budi se na jači šum (škripa vrata, pad nekog predmeta u stanu, lupanje)
- Ne okreće se prema glasu majke
- Ne smiruje se na majčinu priču ili pevanje (nekada da, ali ne zbog majčinog glasa i tepanja, već zbog vibracije)
- Nesigurno hoda (zbog poremećaja vestibularnog aparata)
- Ne obraća pažnju na zvuk
- Prestaje da guče i tepa (jer mu nedostaje fidbek)
- Igra se sa igračkama bez obzira da li one proizvode zvuk ili ne
- Kada počne da progovara, oko druge godine, zadržaće se samo na repetitivnim slogovima (ma-ma-ma, ta-ta-ta, da-da, ba-ba)
- Problemi komuniciranja sa drugom decom u igri, upoređivanje svojih sposobnosti sa sposobnostima druge dece
- S obzirom da govor prati dečju igru i razvija mišljenje, a gluvo dete ne govori, njegova misao počinje da zaostaje i pretvara se u konkretizaciju gestovnog predstavljanja reči; na takav način formirana leksika se veoma teško metodičkim postupcima jezičke nastave prevazilazi
Gluvo dete - Učenje govora
Gluvo dete mora da nauči govor veštačkim putem, koji je za njega veoma komplikovan, jer u sebi objedinjuje čitav niz kvalitativno drugih sistema, kao što su: vizuelni, kinestetički, motorički, semantički, itd. To znači da gluvo dete mora da pamti kako se reč prepoznaje po vizuelnim pokretima govornih organa, kako se izgovara, šta znači, itd.
Tako rekognicija vizuelnog saznajnog aspekta teče određenom progresijom, od imena do svrhe, od svrhe do razloga, od razloga ka objašnjenju, da bi se na kraju formiralo mišljenje.
Tu detetu pomaže obrazovanje, škola, koja ga posebnim surdodidaktičkim postupcima uči da govori, da logički rasuđuje, misli, zaključuje - da od faze nominacije predmeta pređe na fazu komunikacije.
Nagluvo dete - Uvod
Nagluvo dete je ono kod kojeg je oštećenje sluha od 25 do 40 dB, i koje ima potpun ili delimično razvijen govor.
Nagluvo dete poseduje dispozicije za svoj puni psihički razvoj kao i svako drugo dete, pod uslovom da se njegov slušni nedostatak rano otkrije, pravilno prihvati, i blagovremeno otpočne sa njegovom rehabilitacijom.
Nagluvo dete - Karakteristike
Nagluvo dete ima čitav niz sebi svojstvenih karakteristika i specifičnosti koje ga razlikuju od deteta koje normalno čuje.
Pre svega, sa svojim ostacima sluha, ono će reprodukovati govor svoje okoline onako kako ga u uslovima sopstvene hipoakuzije čuje, pa će mnoge glasove pogrešno izgovarati, a reči distorzovati do jedva mogućeg prepoznavanja. Posebno teško će izgovarati visoke glasove: C, Ć, S, F, Š.
Ono će se okretati licem prema sagovorniku kako bi i videlo njegov govor, više puta će pitati “Molim?” ili “Kako?”, naginjaće se prema izvoru zvuka, na licu će mu se videti napor da čuje, itd.
Glas nagluvog deteta je tih, promukao, bez ritma i naglašavanja. Govor je agramatičan.
S obzirom na to da se razumevanje bazira na verbalnom depozitu koji je baza za formiranje mišljenja, nagluvom detetu će nedostajati reči (govorni depozit), pa je samim tim i njegov govor iskidan, nepotpun, osiromašen, agramatičan i nerazumljiv za širu okolinu. To čini da se nagluvo dete ustručava od verbalnog komuniciranja sa nepoznatim licima i povlači u sebe.
Nagluvo dete - Zadatak surdopedagogije
Zadatak surdopedagogije kod takve dece je da popravi govorni izraz, da koriguje pogrešni izgovor glasova, da dogradi jezički izraz i da razvije govor, kako bi se stvorio verbalni depozit, da bi uz pomoć slušnog aparata, nakon auditornog treninga, nagluvo dete moglo da pođe u redovnu školu sa svojim vršnjacima.
Ogluvelo dete - Uvod
Ako gubitak sluha nastane posle 4. godine, nakon fiksiranog govora, imamo postlingvalno slušno oštećeno dete.
Ako gubitak sluha nastane pre 3. godine, dok govor još nije fiksiran, imamo prelingvalno oštećenje.
Razlika među njima je velika. U prvom slučaju imamo formirani govorni depozit za taj uzrast i izgrađenu leksičku strukturu rečenice koju treba samo dalje održavati i razvijati. U drugom slučaju, leksika je fluktuirajuća, pa je njena razgradnja višestruko moguća.
Ogluvelo dete - Karakteristike
Gubitak sluha u starijem uzrastu psihički pogađa dete, ono se povlači u sebe, postaje pasivno, nervozno, pa često i agresivno.
Presudnu ulogu igra uža i šira socijalna sredina, koja, ako ga prihvati, i edukativno-rehabilitacionim tretmanom mu pomogne, stvara od ogluvelog deteta mentalno zrelu ličnost. U protivnom, kod ogluvelog deteta se stvaraju agresivno-destruktivne crte ličnosti. Dakle, osnovna referentna vrednost i socijalni reper je stav sredine prema detetovom gubitku sluha.
Ogluvljenjem sluh nikada nije uništen. Postoje izvesni ostaci sluha koje treba očuvati. Sluh se neće popraviti, ali će se slušna pažnja auditornim treningom toliko razviti, da dete uz pomoć slušnog aparata može komunicirati za svakodnevne potrebe. Prema tome se naglasak stavlja na slušne treninge rezidua sluha, čime se od ogluvelog deteta stvara nagluvo dete.
