ДЕФИНИЦИЈЕ И ПОДЕЛЕ 3. ПИТАЊЕ Flashcards
(89 cards)
1
Q
Шта је правни посао?
A
Изјава воље која је усмерена на настанак, промену, пренос или престанак одређених права и обавеза.
2
Q
Који су услови за пуноважност правног посла?
A
- Способност за предузимање правног посла
- Правно релевантна изјава воље
- Могућ, одређен и допуштен предмет правног посла
- Допуштен циљ(кауза)
- Одговарајућа форма правног посла
3
Q
Каква треба да буде изјава воље?
A
Она треба да:
1. Одражава стварну вољу изјавиоца
2. Је слободно дата-нема мана воље
3. Је дата са намером да се постигне одређено правно дејство-изјава озбиљна и усмерена на постизање правног дејства, изјаве у шали не производе правно дејство
4. Је усмерена на постизање нечега што је (фактички и правно) могуће
5. Је дата на одређени начин и у одређеном облику-изричито, (посредно)конклудентном радњом, пасивним држањем
4
Q
Шта је ментална резерва?
A
Свесно изјављивање нечега што није у складу са стварном вољом.
Шта има предност? Воља или изјава?
*Теорија воље и теорија изјаве(код нас)
*унутрашња воља је битна у случају да је правни посао предузет у заблуди, под преваром, претњом или принудом
5
Q
Како може бити исказана воља?
A
- Изричито(експлицитно)
- Посредно(конклудентном радњом
- Пасивним држањем
6
Q
Шта је предмет правног посла?
A
То је оно на шта се правни посао односи, односно оно на шта се дужник обавезао.
7
Q
На шта обавеза може да гласи?
A
- Давање
- Чињење
- Нечињење
- Трпљење
8
Q
Шта је предмет правног посла а шта је предмет обавезе?
A
Предмет правног посла-неки од облика пасивног или активног држања(уговор о купопродаји-давање)
Предмет обавезе-оно шта дужник конкретно треба да да, (не)учини, трпи(то је оно што треба предати, сат нпр)
9
Q
Какав мора бити предмет да би правни посао био пуноважан?
A
Предмет мора бити:
1. Могућ
2. Одређен
3. Допуштен
10
Q
Врсте немогућности правног посла?
A
- Субјективна и објективна
- Почетна и накнадна
- Фактичка и правна
11
Q
Када је предмет одређен?
A
Када су познате све релевантне чињенице.
Нпр. уговор о купопродаји, мора да буде познато шта продавац треба да преда купцу и коју своту новца купац треба да да продавцу.
12
Q
Одредивост предмета правног посла?
A
Правни посао ће бити пуноважан и ако предмет није прецизно одређен, али се може накнадно одредити, што се постиже на 2 начина:
1. Утврђивањем параметара за накнадно одређење
2. Именовањем лица које ће накнадно прецизирати предмет правног посла
13
Q
Када је предмет правног посла допуштен?
A
Правни посао ће бити пуноважан ако је оно на шта се дужник обавезао у складу са императивним нормама, јавним поретком и добрим обичајима.
14
Q
Шта је кауза правног посла?
A
Кауза је непосредни правни циљ ради ког се предузима одређени правни посао.
15
Q
Шта су именовани а шта неименовани правни послови?
A
Именовани-кауза одређена законом
Неименовани-каузу одређују сами учесници грађанскоправних односа
16
Q
Шта значи да кауза мора бити допуштена?
A
Значи да не сме бити у супротности са императивним нормама, јавним поретком и добрим обичајима.
Ако је у супротности-правни посао не производи правно дејство.
17
Q
Недопуштен мотив за закључење правног посла?
A
Побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност.
Изузетак-ако је недопуштена побуда битно утицала на одлуку уговарача да га закључи, а друга страна је то знала/могла знати.
18
Q
Врсте форми правног посла?
A
- Законска(облик изјаве воље који је прописан законом) и уговорена(учесници грпр односа сами споразумно одредили)
- Битна(услов за пуноважност неких врста правних послова) и доказна(као доказ да је правни посао настао и да су проистекле права и обавезе)
- Форма приватне(уговори у писаном облику, без посебних формалности пред орг.држ.вл./лицима са јавним овлашћењима-адв) и јавне исправе(уговори које сачине јавни бележници)
*електронска форма
19
Q
Који су елементи правног посла?
A
- Битни-они без којих пр.посао не може настати(без којих не производи правно дејство)-прописани су законом, могу бити утврђени споразумом странака
- Природни-уобичајено се јављају и нису неопходни за пуноважност(место, време, начин испуњења обавезе)
- Случајни-њима се правни посао прилагођава конкретном случају(услови, рокови, налози)
20
Q
Како се врши модификација(прилагођавање) правног посла?
A
Врши се одређивањем случајних елемената(елемената који су значајни за конкретан случај):
1. Услов
2. Рок
3. Налог
21
Q
Шта је услов?
A
Услов је будућа, неизвесна чињеница или околност од чијег (не)наступања зависи дејство правног посла.
22
Q
Класификација услова?
A
- Одложни(почетак дејства правног посла се одлаже до наступања одређених чињеница/околности) и раскидни(дејство правног посла престаје ако (не)наступе одређене чињенице/околности)
- Позитивни(наступање/престанак правног дејства пр.посла зависи од наступања неке чињенице/околности) и негативни(наступање/престанак правног дејства пр.посла зависи од ненаступања неке чињенице/околности)
- Казуални(пр.дејство пр.посла зависи од чињеница/околности које настају независно од воље субјеката), потестативни(пр.дејство пр.посла зависи од чињеница/околности на чији настанак пресудно могу утицати сами субјекти конкретног грпр односа) и мешовити(постоји када наступање чињеница/околности делом зависи од догађаја на шта субјекти не могу утицати, а делом од његове воље и поступака)
23
Q
Одложни услов као случајни елемент за модификацију?
A
Одложни(суспензивни) услов постоји када се почетак правног дејства правног посла одлаже до наступања одређених чињеница/околности.
-након наступања има ретроактивно дејство
-везан је за одређени рок
23
Q
Раскидни услов као случајни елемент за модификацију?
A
Правно дејство правног посла престаје уколико (не)наступе одређене чињенице/околности.
-правни посао производи правно дејство од самог почетка
-наступањем чињеница и околности правни однос се гаси(ненаступање-однос постоји и даље)
-везан је за рок
24
Позитивни услов као случајни елемент за модификацију?
Постоји када наступање/престанак правног дејства одређеног правног посла зависи од НАСТУПАЊА одређене чињенице/околности.
25
Негативни услов као случајни елемент за модификацију?
Постоји када наступање/престанак правног дејства одређеног правног посла зависи од НЕНАСТУПАЊА одређене чињенице/околности.
26
Казуални услов као случајни елемент за модификацију?
Постоји када правно дејство правног посла зависи од чињеница и околности које настају независно од воље одређених субјеката.
27
Потестативни услов као случајни елемент за модификацију?
Постоји када правно дејство неког правног посла зависи од чињеница и околности на чији настанак пресудно могу утицати сами субјекти конкретног односа.
28
Мешовити услов као случајни елемент за модификацију?
Постоји када наступање чињеница и околности делом зависи од догађаја на које субјект не може утицати, а делом од његове воље и поступака.
29
Какав треба да буде услов да би био пуноважан?
Мора да буде:
1. Могућ
2. Допуштен-није у супротности са императивним нормама, јавним поретком и добрим обичајима
3.Јасно одређен-тачно од којих чињеница и околности зависи правно дејство правног посла
30
Шта је рок као елемент модификације правних послова? Слични појмови?
Рок је временски период или тренутак у ком правни посао почиње или престаје да производи правно дејство.
Слични појмови: рок застарелости, преклузивни рок
31
Шта су рокови застарелости и разлика са роковима за модификацију?
Застарелост је престанак могућности да се судским путем оствари право потраживања, због истека рока у ком се може основано захтевати правна заштита.
Рокови застарелости су утврђени императивним нормама, док рокове којима се врши прилагођавање одређују сами учесници грађанскоправних односа.
32
Шта су преклузивни рокови и врсте?
Преклузија је губитак правне моћи услед невршења у законском року.
-слично је застарелости по томе што је последица невршења права у законом прописаном року(након истека преклузивног рока престаје право у целини, док се код застарелости губи само право на тужбу у материјалном смислу)
-теку без прекида и застоја
-Врсте:
1. Субјективни-теку од дана сазнања за неку чињеницу/околност
2. Објективни-теку од дана наступања те чињенице/околности
*пример-битна заблуда
33
Разлика између рокова застарелости и преклузивних рокова?
-Након истека преклузивног рока престаје право у целини, док се у случају застарелости губи само захтев односно право на тужбу у материјалном смислу.
-Преклузивни теку без прекида и застоја
34
Врсте преклузивних рокова?
1. Субјективни-теку од дана сазнања за неку чињеницу/околност; краћи је и увек је у оквиру објективног
2. Објективни-од дана наступања те чињенице/околности
*пример-уговор закључен у заблуди-1 год од сазнања за заблуду, 3 год од закључења уговора
35
Класификација рокова којима се врши модификација? Ко их одређује?
1. Одложни-одлаже се почетак правног дејства правног посла до одређеног периода/тренутка
2. Раскидни-дејство правног посла је временски ограничено и његовим наступањем престаје правни посао.
-Одређују их сами учесници односа, непосредно или преко заступника.
36
Какво може бити рачунање времена у грађанском праву?
1. Цивилно-рок је одређен у годинама,полугођима,кварталима,месецима,недељама и данима
2. Астрономско-прецизније одређење тренутка отпочињања правног дејства правног посла(25.11. текуће године у 24 часа)
37
Правила о рачунању рокова?
1. Рок одређен у данима почиње да тече првог дана после догађаја од ког се рок рачуна, а завршава се истеком последњег дана рока
2. Рок одређен у недељама, месецима и годинама завршава се оног дана који се поклапа са даном настанка догађаја од кога рок почиње да тече
3. Ако последњи дан рока није уједно и радни дан, рок истиче наредног радног дана
4. Почетак месеца је први дан у месецу, средина-15., крај је последњи дан
38
Од чега зависи пуноважност правног посла? Када наступа последица?
Зависи од тога да ли су испуњени сви услови предвиђени законом:
1. Способност за предузимање правног посла
2. Правно релевантна изјава воље
3. Могућ, допуштен и одређен предмет правног посла
4. Допуштен циљ(кауза)
5. Одговарајућа форма правног посла
-Последица може наступити по сили закона или на захтев учесника конкретног односа
39
Класификација непуноважних правних послова?
1. Ништави(апсолутно ништави)-не важе на основу самог закона
2. Рушљиви(релативно ништави)-постају неважећи на приватан захтев
40
Када су правни послови ништави?
Правни послови су ништави када не важе на основу самог закона због тога што су у супротности са императивним нормама, јавним поретком и добрим обичајима.
41
Које су последице ништавости?
1. Примарне последице-правни посао не производи правно дејство(правни циљ неће бити остварен)-суд доноси одлуку о проглашењу ништавости
2. Секундарне последице-реституција, одузимање предмета престације, накнада штете
42
Одступања од општих правила о последицама ништавости правног посла?
1. Супституција санкције-ако је закључење уговора забрањено само једној страни, правни осао ће остати на снази, а страна која је повредила законску забрану сносиће одговарајуће последице(грпр сја се замењује казненом сјом кривичног/управног права)
2. Делимична ништавост-правни посао остаје на снази и ако само делом не испуњава услове пуноважности
3. Конверзија ништавог правног посла-ништав правни посао може да буде замењен неким другим који ће производити правно дејство
4. Мањи недостаци и накнадно оснажење путем испуњења-ништавост се не може истицати ако је забрана била мањег значаја а уговор је у међувремену извршен
43
Услови за конверзију ништавог правног посла?
1. Ништав пр посао садржи све елементе који су неопходни за пуноважност друге врсте правног посла
2. Да та друга врста пр посла има циљ који су уговарачи имали у виду приликом закључења ништавог пр посла
3. Да се може сматрати да би они предузели ту врсту правног посла, да су знали да ће онај који су закључили бити ништав
44
Врсте ништавих правних послова?
1. Незаконити
2. Неморални
3. Правни послови који су и незаконити и неморални
*посебне врсте ништавих правних послова:
1. Зеленашки правни послови
2. Фиктивни правни послови
3. Симуловани правни послови
3. Правни послови потпуно пословно неспособних лица
45
Шта су незаконити правни послови?
То су правни послови који су у супротности са императивним нормама.
*ништави су независно од тога да ли се вређа когентно правило грађанског, управног или кривичног права.
46
Шта су неморални правни послови?
То су правни послови који су у супротности са моралним начелима и правилима меродавним са становишта друштвене заједнице.
*нпр. уговор о поклону да би поклонодавац остварио неку бенефицију
47
Када је правни посао зеленашки?
Ако га је једна страна предузела у намери да прибави несразмерну корист на рачун друге стране која се налази у некој посебно неповољној ситуацији.
Услови за непуноважност:
1. Објективни услов- очигледна несразмера између обавеза
2. Субјективни услов- једна страна жели да искористи неповољну ситуацију друге
48
Када ће уговор бити ништав ако постоји несразмера обавеза?
Ако неко уговори за себе/трећега корист која је у несразмери са његовим давањем/чињењем користећи се стањем нужде, тешког материјалног стања друге уговорне стране, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу.
*стање нужде-када је другој уговорној страни преко потребно нешто од егзистенцијалног значаја
*тешко материјално стање-друга страна живи испод границе сиромаштва, нема средстава за основне егзистенцијалне потребе и сл.
*недостатак искуства-за предузимање одређених врста правних послова
*лакомисленост-олако прихватање сугестија и предлога које доводе до непожељних ситуација
*зависност-у односима заснованим на субординацији(надређени,подређени)
49
Шта су симуловани правни послови?
Симуловање постоји када се ствара привид да је настао правни посао једне врсте, а учесници грпр односа у ствари желе да постигну правни циљ својствен другој врсти правног посла.
-уговорне стране привидно закључују један уговор да би прикрили други
*пр. уговор о поклону-купопродаја непокретности како би се избегло плаћање већег пореза
-предност има израз стварне воље и тај други уговор важи ако су испуњени услови за пуноважност(сим.пр.п.не важи екс леге-нема релевантне изјаве воље, а дисимуловани не важи по аутоматизму, морају бити испуњени услови за пунов)
49
Корективно правило за зеленашки правни посао?
Прописано је да оштећени може да захтева да се његова обавеза смањи на правичан износ-у складу са начелом правичности.
50
Шта су фиктивни правни послови?
То су правни послови који само привидно постоје. Испуњени су сви услови за пуноважност осим правно релевантне изјаве воље која је усмерена на постизање правног дејства.
*оно што је изјављено не одговара стварној вољи
*пр. уговор о поклону да би се створио привид да презадужени поклонодавац нема имовину за намирење потраживања повериоца
51
Правни послови потпуно пословно неспособних лица?
Правни послови које закључује млађи малолетник или пунолетно лице лишено пословне способности, неће производити правно дејство, а изузетак представљају поједине врсте послова које су наведене у закону.
52
Правни послови закључени изван правне способности правних лица?
Важило је правило да су ништави правни послови које некомерцијална правна лица закључе изван своје правне способности, међутим они су правно ваљани осим ако је треће лице знало или морало знати да приликом закључења нису испуњени услови( да је делатност у вези са циљевима, да је предвиђена статутом, уписана у регистар)
53
Шта су рушљиви правни послови?
Рушљиви правни послови производе правно дејство, али могу бити поништени одлуком суда која се доноси на захтев стране у чијем је интересу рушљивост установљена.
*могу се накнадно оснажити
54
Који су разлози за рушљивост правног посла?
1. Непостојање сагласности за предузимање правног посла
2. Прекомерно оштећење(очигледна несразмера узајамних давања)
3. Мане воље-претња,превара,заблуда
55
Непостојање сагласности за предузимање правног посла као разлог рушљивости?
Пуноважан правни посао=пословна способност/сагласност
*старији малолетници и лица са ограниченом пословном способношћу
*пословно способно лице за време своје ограничене способности(3 месеца од стицања потпуне способности)
*Правне радње друге уговорне стране-једнострано одустати од уговора, позивање законског заступника лица без пословне способности да се изјасни да ли одобрава или не одобрава
56
Прекомерно оштећење као разлог рушљивости?
Подразумева очигледну вредносну несразмеру између обавеза две стране у време предузимања правног посла.
-сличност и разлика са зеленашким уговорима
-због очигледне несразмере не може се тражити поништај:
1. уговора о играма на срећу
2. јавне продаје
3. уговора којим је уговорена виша цена из посебне наклоности
-право на захтев за поништај престаје у року од годину дана од закључења уговора.
57
Шта је претња?
Стављање до знања другој страни да ће она или неко треће лице претрпети одређене последице уколико не ступи у грађанскоправни однос.
58
Када је правни посао рушљив када постоји претња?
Правни посао је рушљив ако је:
1. претња изазвала оправдани страх
2. страна којој је прећено прихватила да ступи у грађанскоправни однос из страха од последица
3. претња противправна
*страх се сматра оправданим ако је претња:
1. озбиљна
2. усмерена на неко значајно добро-живот, здравље, телесни интегритет
*противправна претња-стављање у изглед нечега што није допуштено важећим прописима-претња да ће убити ако му не прода слику
59
Шта је заблуда?
Заблуда је погрешна представа о чињеници/околности од које зависи пуноважност посла.
Да би правни посао био рушљив заблуда мора бити битна-да постоји погрешна представа о чињеницама и околностима које су од одлучујућег значаја за предузимање конкретног правног посла.
60
Које су врсте заблуде?
1. Заблуда о предмету обавезе-обе стране оправдано али погрешно верују да ствар има одређена својства(пр. оригинал слика а заправо копија)
2. Заблуда о личности-једна страна има погрешну представу о идентитету/својствима личности са којом ступа у грађанскоправни однос.(пр. сликари са истим именом)
3. Заблуда о побуди- неко погрешно веровао да постоје чињенице и околности које су га мотивисале да предузме одређени правни посао(пр. поклон социјално угроженим лицима која нису заправо соц.угрожена)
61
Шта је превара?
Превара је свесно довођење другог лица у заблуду или његово одржавање у заблуди о чињеницама/околностима које се односе на неки правни посао.
Правни посао је рушљив чак и ако заблуда није битна.
*преварени може да тражи поништај ако је друга страна у време закључења уговора знала или морала знати за превару.
*корективно правило-доброчини правни посао ће бити рушљив независно од тога да ли је друга страна знала/морала знати за преварни поступак 3. лица
62
Последице рушљивости правног посла?
1. Примарне последица- правни посао може да буде поништен одлуком суда, на захтев стране која има право да тражи поништај.
*рок за поништај уговора са маном воље:
-годину дана од сазнања за разлог рушљивости
-три године од закључења уговора
*рок за изјашњење да ли остаје при уговору- 30 дана(ако се не изјасни-поништава се)
2. Секундарне последице
2.1. реституција
2.2. накнада штете
63
Која су посебна правила која важе за реституцију у случају поништаја правних послова које су без сагласности закључила лица без пословне способности?
Сауговарач у чијем је интересу уговор поништен може захтевати да му буде враћен део испуњења:
1. који се још увек налази у имовини тог лица
2. који је употребљен у корист тог лица
3. који је намерно уништен/отуђен
64
Посебна правила за накнаду штете код рушљивости?
Право на накнаду штете у случају:
1. Рушљивости због непостојања сагласности
->пословно способна страна
2. Претње-> страна којој је прећено
3. Заблуде->страна која је тражила поништај пп
4. Преваре->преварена страна
65
Шта је накнадно оснажење(конвалидација)
Рушљив правни посао може бити накнадно оснажен на више начина:
1. Страна у чијем је интересу рушљивост установљена може да се изјасни да остаје при правном послу(неће тражити поништај)
2. Страна у чијем је интересу рушљивост установљена не затражи поништај до истека преклузивних рокова(прећутно оснажен)
66
Које су врсте правних послова?
1. Правни послови интер вивос и мортис кауза
2. Каузални и апстрактни
3. Формални и неформални
4. Једнострани и двострани
5. Једностранообавезни и двостранообавезни
6. Теретни и доброчини
7. Комутативни и алеаторни
8. Самостални и несамостални
67
Шта су каузални правни послови?
То су правни послови код којих је видљив непосредни правни циљ ради ког се предузима.
Нпр. уговор о купопродаји
68
Шта су апстрактни правни послови?
Карактеристични су по томе што правни циљ није непосредно видљив.
Нпр. код издавања чека није познато зашто издавалац преузима обавезу
*важе само ако су сачињени у одређеној форми
69
Шта су формални а шта неформални правни послови?
Формални правни послови су правни послови чије је правно дејство условљено тиме да буду сачињени у одређеном облику.
За неформалне правне послове се не захтева посебна форма.
*у систему РС важи начело неформалности(пуноважни су без обзира на форму), изузев ако нешто друго није одређено законом или споразумом учесника односа
70
Шта су једнострани правни послови?
То је једнострана изјава воље која је сама по себи довољна за настанак одређених права и обавеза.
нпр. тестамент
71
Шта је двострани правни посао?
То је сагласна изјава воље две стране која је усмерена на постизање одређеног правног дејства. (уговори)
*за настанак је битно да су:
1. стране дале одговарајућу изјаву
2. изјаве међусобно усаглашене
*настанак уговора-понудилац чини понуду за закључење уговора, а понуђени даје изјаву о прихвату понуде.
72
Шта су једностранообавезни правни послови?
То су правни послови на основу којих настаје правни однос где само једна страна има обавезу.
*нпр. уговор о поклону-неопходна је сагласност поклонопримца(једна страна има обавезу али је двострани правни посао)
73
Шта су двостранообавезни правни послови?
То су правни послови код којих обавезу имају обе стране.
*пр. уговор о купопродаји
74
Шта су теретни правни послови?
То је правни посао где је одређено да учесници односа треба да дају накнаду за оно што примају од друге стране.
*нпр. уговор о купопродаји-продавац има право да захтева исплату новца и обавезу да преда ствар, исто и за купца
75
Шта су доброчини правни послови?
То су правни послови код којих не постоји узајамност давања, чине се из добре воље без накнаде.
*нпр. уговор о поклону
76
Шта су комутативни правни послови?
То су правни послови где се у време њиховог предузимања ЗНА ко ће бити носилац права, а ко носилац обавезе и у чему се конкретно састоје права и обавезе.
нпр. уговор о купопродаји
77
Шта су алеаторни правни послови?
То су правни послови где се у време њиховог предузимања НЕ ЗНА ко ће бити носилац права, а ко носилац обавезе и у чему се конкретно састоје права и обавезе.
*нпр. уговори о играма на срећу
78
Шта су самостални правни послови?
То је правни посао који производи правно дејство независно од неког другог правног посла.
*уговор о купопродаји, уговор о закупу...
79
Шта су несамостални(акцесорни) правни послови?
То су правни послови чије је правно дејство условљено постојањем, пуноважношћу и дејством неког другог правног посла.
*нпр. уговор о кредиту уз који се установљава и заложно право у корист банке, исплатом дуга престаје и хипотека.
80
Слободна иницијатива и њене границе?
Свако је дужан да поступи како му налажу законске/уговорне одредбе, и обавеза мора бити извршена савесно и поштено. С друге стране титулар не мора да врши своје право и његова воља је у томе аутономна.
*одступања-кад је у интересу друштвене заједнице да титулар врши своје право
*границе вршења-грађанско субјективно право се мора остваривати у границама које проистичу из закона и начела.
81
Дужност савесног поступања при вршењу права?
*начело савесности и поштења при заснивању облигационих односа и остваривању права и обавеза
*забрана противречног поступања при остваривању права
*суд у случају спора утврђује да ли се поступало у складу са начелом савесности и поштења и да ли би се по општем мишљењу могло сматрати да је учесник односа поступио несавесно/непоштено
82
Забрана злоупотребе права?
-Законска забрана противциљног вршења права
*противциљност постоји када се неки правни институт примењује противно својој сврси(остварује се неки интерес који законодавац није имао у виду)
-Шиканозно вршење права-вршење права да би се напакостило другоме
*има субјективни(намера да се нашкоди другоме) и објективни елемент(право вршено супротно циљу) за разлику од противциљног вршења права који има само објективни
-Остали случајеви злоупотребе права:
1. неоправдано оптерећивање друге стране при остваривању права(нпр. власник зграде направи прозор ка суседном дворишту, иако је могао да га направи са уличне стране)
2. остваривање права при очигледној несразмери супротстављених интереса(нпр. власник земљишта тражи да буде срушен грађевински објекат који незнатно прелази међну линију)
3. неморално остваривање права(нпр. уговорник одбија да испуни обавезу из уговора о купопродаји непокретности позивајући се на његову ништавост, иако је сам утицао на то да тај недостатак настане)
-суд ће спречити злоупотребу тако што ће титулару ускратити могућност да оствари право, а ако је ипак титулар већ злоупотребио право и тиме другој страни нанео штету, биће дужан да је надокнади.
83
Заштита грађанских права?
-Питање заштите постаје актуелно када дође до повреде или угрожавања грађанског субјективног права.
-Сваки спор треба решавати:
1. на миран начин, споразумно
2. пред надлежним државним органима или изабраним судом-тужба(тужбени захтев), противтужба, пресуда
3. изузетно је дозвољена самопомоћ-законом утврђена могућност сваког лица да само отклони повреду права
84
Који су услови за дозвољену самопомоћ?
1. Непосредно прети опасност од повреде
2. Таква заштита је нужна
3. Начин отклањања повреде одговара приликама у којима настаје опасност
*лице које је остварило самопомоћ на допуштен начин не одговара за штету коју проузрокује ономе ко је изазвао потребу да се она врши.
85
Како се деле тужбе на основу тужбеног захтева?
1. Кондемнаторне- тужилац захтева да суд наложи туженом да поступи на одређен начин
2. Декларативне- тужилац захтева да суд утврди да ли постоји одређено право, обавеза или грпр однос(нпр.брак)
3. Конститутивне- тужилац захтева да суд конституише неко право у његовом интересу или да га ослободи одређене обавезе из грпр односа
86
Која су доказна средства при утврђивању чињеничног стања?
1. Исправе
2. Сведоци
3. Вештаци
4. Искази странака
87
Врсте пресуда?
1. Кондемнаторне
2. Декларативне
3. Конститутивне
*крећу се у границама одређеним тужбеним захтевом-суд не може да обавеже туженог на нешто што тужилац није тражио
*туженом се одређује рок за добровољно испуњење обавеза, ако рок безуспешно протекне пресуда постаје извршна-тужилац може да тражи принудно извршење на имовини туженог(спроводи се у извршном поступку)
