7. NARODNI FRONT I KOMUNIZAM Flashcards
(184 cards)
1
Q
Kada je došlo do prihvatanja ideje o antifašističkom frontu u Jugoslaviji?
A
U vreme oštrih unutrašnjih socijalno-političkih previranja i nacionalnih sukoba
2
Q
Koja je bila karakteristika KPJ 1932. godine?
A
Morala je vaspostaviti ilegalnu organizaciju, bila je brojno nejaka, usmeravana iz inostranstva
3
Q
Koje su posledice terora nad komunistima u Jugoslaviji?
A
Produbljivanje krize međunacionalnih odnosa i građanskog društva
4
Q
Kako je KPJ bila povezana sa Kominternom?
A
Bila je kadrovska partija i sekcija Kominterne, obavezna na međunarodnu disciplinu
5
Q
Šta je merilo internacionalizma u međunarodnom komunističkom pokretu?
A
Odbrana Sovjetskog Saveza kao jedinog ‘socijalističkog ostrva’ u svetu
6
Q
Koji su bili negativni efekti Staljinove prevlasti na KPJ?
A
Birokratizacija partijskih odnosa i smanjenje čvrstine nacionalnih partijskih organizacija
7
Q
Kako je Kominterna reagovala na fašizam nakon 1933. godine?
A
Zamenila je politiku borbe klase protiv klase politikom koncentracije demokratsko-antifašističkih snaga
8
Q
Koji su bili zahtevi KPJ tokom obnovljenih političkih borbi?
A
Rešavanje nacionalnog pitanja, demokratizacija političkog života, ostvarenje socijalno-ekonomskih zahteva
9
Q
Kada je KPJ prvi put iznela ideju o antifašističkom frontu?
A
Na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji decembra 1934. u Ljubljani
10
Q
Šta je proklamovano kao zajednički neprijatelj svih demokratskih snaga?
A
Vojno-fašistička diktatura
11
Q
Kako je KPJ definisala politiku narodnog fronta na Splitskom plenumu?
A
Kao put ka izgradnji šireg antifašističkog fronta
12
Q
Koju politiku je Kominterna usvojila na Sedmom kongresu?
A
Politiku obrazovanja narodnog fronta
13
Q
Kako su jugoslovenski komunisti pristupili nacionalnom pitanju nakon 1935. godine?
A
U okviru Jugoslavije kao državne celine i buduće demokratske federativne republike
14
Q
Šta je bila glavna opasnost prema kojoj je usvojena nova politika Kominterne?
A
Fašizam
15
Q
Kako je KPJ objašnjavala potrebu za savezništvom sa demokratskim snagama?
A
Otklanjanjem protivrečne situacije između rastuće aktivnosti KPJ i rukovodstva u inostranstvu
16
Q
Da li su jugoslovenski komunisti podržavali ideju o razbijanju Jugoslavije?
A
Ne, prešli su na stav o očuvanju Jugoslavije kao državne celine
17
Q
Koji je bio stav KPJ prema nacionalnom pitanju prema Odluci CK KPJ iz avgusta 1935?
A
Ostaju pri načelnom stavu o samoopredeljenju naroda, uz uvažavanje međunarodnih prilika
18
Q
Koji je bio ključni cilj KPJ u borbi protiv fašizma?
A
Udružene snage radničke klase, seljaštva, nacionalno ugnjetenih naroda i drugih demokratskih elemenata
19
Q
Koje su kritike upućene KP Jugoslavije i KP Rumunije od strane predstavnika Balkanskog zemaljskog sekretarijata?
A
Nisu umele da koriste nacionalne suprotnosti i značaj nacionalnooslobodilačke borbe.
Predložena je ideja o obrazovanju partija ‘ugnjetenih nacija’.
20
Q
Kada su osnovane komunističke partije Slovenije i Hrvatske?
A
- aprila 1937. u Čebinama i 1/2. avgusta 1937. u Anindolu.
Ove partije su nastale kao deo reorganizacije KPJ.
21
Q
Kako je KPJ organizovala nacionalne partijske rukovodstva Slovenije i Hrvatske?
A
Ostala su podređena CK KPJ prema načelu demokratskog centralizma, ali su nastupala kao organizacije nacionalnog karaktera.
22
Q
Šta je nagoveštavalo obrazovanje Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju 1937. godine?
A
Stav partije u prilog individualizacije ove oblasti.
Ovo je značilo povezivanje Oblasnog komiteta za CK KPJ 1940. godine.
23
Q
Zašto je došlo do reorganizacije KPJ?
A
Iz potrebe za uspešnijom borbom protiv buržoazije i nacionalističkih uticaja.
24
Q
Koje su organizacione promene u KPJ opovrgavale uvrežena mišljenja o anacionalnosti komunista?
A
Promene su pokazale da partija uzima u obzir nacionalna osećanja radnih masa.
25
Koji su osnovni organizacioni principi na kojima su izgrađene komunističke partije?
* Demokratski centralizam
* Proleterski internacionalizam.
26
Kako je CK KPJ objašnjavao odnos prema 'jugoslovenstvu'?
Ne označava priznavanje 'jugoslovenske nacije', već teritoriju na kojoj se rasprostiru organizacije partije.
27
Šta je značilo osnivanje KP Hrvatske i Slovenije za KPJ?
Nije značilo da se ne priznaju druge narodne manjine ili da članovi KP mogu biti samo Hrvati ili Slovenci.
28
Koji su elementi bili pod budnom pažnjom CK KPJ?
* Velikodržavni oportunistički elementi
* Uticaj hrvatske i slovenske nacionalističke buržoaske ideologije.
29
U kojem periodu je ostvarivana reorganizacija KP?
Od 1937. do 1948. godine.
30
Kako je KPJ pronalazila protivtežu građanskim nacionalnim pokretima?
Formiranjem partija u Sloveniji i Hrvatskoj.
31
Zašto nije stvorena Makedonska partija u sastavu KPJ?
Zbog različitih stavova balkanskih komunističkih partija.
32
Koji su faktori uticali na odlaganje stvaranja KP Crne Gore?
Nacionalno pitanje Crnogoraca nije bilo raščišćeno.
33
Zašto nije bilo potrebno osnivati nacionalnu partijsku organizaciju Srbije?
Srbi se nisu osećali ugnjetenim i njihova klasna borba nije imala karakter borbe za nacionalno oslobođenje.
34
Kako su komunisti u Srbiji razvijali antifašistički pokret?
* Organizovanjem štrajkova
* Ulaskom u URS-ove sindikate
* Osvajanjem Univerziteta u Beogradu.
35
Kako je KPJ uticala na žene?
Putem časopisa 'Žena danas', zagovarajući ravnopravnost i ženska prava.
36
Koji događaji su kulminirali u odbacivanju Trojnog pakta?
Događaji od 27. marta 1941. godine.
37
Ko je bio sekretar Pokrajinskog komiteta i koje su njegove karakteristike?
Aleksandar Ranković, poznat po organizacionim sposobnostima i autoritetu.
38
Kako je bila organizovana partijska struktura u Pokrajinskom komitetu?
Svaka ćelija imala je veze s instruktorima ili ljudima na partijskim funkcijama.
39
Kako je organizacija Komunističke partije Jugoslavije omogućila mobilizaciju komunista 27. marta 1941?
Dobra organizacija koja je vezivala ćelije s instruktorima i partijskim funkcijama omogućila je mobilizaciju
## Footnote
Ovo je uključivalo veze s radničkim ćelijama i rejonskim komitetom.
40
Ko je imao značajnu ulogu u štrajkovima u Beogradu i bio član Pokrajinskog komiteta?
Radoje Dakić
## Footnote
Smatrao se osobom od velikog ugleda među radničkom klasom Beograda.
41
Koji su bili ključni članovi rejonskih i Mesnog komiteta za Beograd tokom tog perioda?
David Pajić, Miloš Mamić, Sreten Mladenović
## Footnote
Ovi pojedinci su se razvijali kroz akcije kao rukovodioci-radnici.
42
Koji je bio cilj Privrednika u Beogradu?
Dovođenje mladih ljudi iz Like, Bosne i drugih krajeva na učenje zanata i trgovine
## Footnote
Ovi mladi ljudi su potom bili upućivani širom Jugoslavije kao „šegrti“.
43
Da li je Komunistička partija Jugoslavije razumela srpsko pitanje?
Ne, smatrali su da je jasna socijalna strana revolucije, ali ne i nacionalna dimenzija borbe
## Footnote
Ovo je impliciralo da je srpsko pitanje rešeno pod vodstvom buržoazije.
44
Ko je se borio protiv šovinističkih shvatanja o prečanskim Srbima?
Đuro Cvijić
## Footnote
On je predlagao priznanje prava na samoopredeljenje za srpski narod u Hrvatskoj.
45
Šta je Komunistička partija Jugoslavije smatrala ključnim za rešavanje nacionalnog pitanja?
Priznavanje nacionalne individualnosti svakog jugoslovenskog naroda
## Footnote
Ovo je uključivalo ravnopravnost i prava nacionalnih manjina.
46
Koji je bio stav KPJ o jugoslovenskom okviru života?
Izjašnjavanje KPJ za jugoslovenski okvir nije značilo poistovećenje sa jugoslovenskom nacijom
## Footnote
Komunisti su negirali ideologiju državnog unitarizma.
47
Koji su zahtevi bili usvojeni na savetovanju rukovodećeg partijskog aktiva u Moskvi 1936?
Sazivanje ustavotvorne skupštine Jugoslavije i slobodno odlučivanje o pitanjima narodnosti
## Footnote
Ovaj stav je potvrđen u pismu CK KPJ Mesnom komitetu za Beograd.
48
Kako je KPJ planirala da obezbedi ravnopravnost nacionalnih manjina?
Platforma narodnog fronta je morala da izrazi pravo nacionalnih manjina na ravnopravnost
## Footnote
Ovo uključuje Nemce, Mađare, Albance i druge.
49
Koliko je federalnih jedinica predviđeno u KPJ platformi?
Sedam
## Footnote
To su: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Vojvodina.
50
Kako je KPJ kritikovala beogradske vlastodršce 1937?
Krivila ih je za nesposobnost da priznaju nesrpske narode kao ravnopravne
## Footnote
Smatrali su da je to uzrokovalo potlačenost naroda.
51
Šta je bila nova politika narodnog fronta za KPJ?
Izlazak iz ilegalnosti i saradnja s građanskim strankama
## Footnote
Ova politika je podrazumevala strpljiv rad i fokus na socijalne probleme.
52
Kakav je bio rezultat pokušaja KPJ da legalizuje svoju aktivnost 1935?
Nisu uspeli da samostalno nastupe na izborima
## Footnote
Umesto toga, dali su direktivu da glasaju za listu Udružene opozicije.
53
Koji su događaji uključivali masovne zborove Fronta narodne slobode 1935?
Zborovi u Nikšiću, Banjaluci, Virpazaru, Cetinju, Sinju, Beogradu
## Footnote
Na tim zborovima su se ustajalo protiv režima i fašizma.
54
Kako su građanski vođe reagovali na saradnju s komunistima?
Protivili su se toj saradnji
## Footnote
Smatrali su da je KPJ prevratnička snaga.
55
Koji je bio cilj Bloka narodnog sporazuma 1937?
Borba za potpunu pobedu demokratije u Jugoslaviji
## Footnote
Ovaj sporazum je uključivao priznavanje demokratije i narodnog suvereniteta.
56
Koji su osnovni principi zaključenog sporazuma?
Priznavanje principa demokratije i narodnog suvereniteta, ukidanje protivnarodnih zakona, slobodni izbori za konstituantu, donošenje novog ustava
## Footnote
Ovaj sporazum se odnosi na političku situaciju u Kraljevini Jugoslaviji i potrebu za reformom vlasti.
57
Koja je bila uloga CK KPJ u građanskom bloku?
Podrška radničkoj klasi kao ravnopravnom političkom faktoru u bloku
## Footnote
CK KPJ je naglasio važnost uključivanja radničke klase u političke procese.
58
Kako je KPJ procenjivala situaciju sa Stojadinovićevom vladom?
Bitno je bilo podržavati snage suprotstavljene Stojadinovićevoj vladi
## Footnote
Stojadinovićeva vlada je imala pronemačka i proitalijanska raspoloženja.
59
Kako se odnosila jugoslovenska stvarnost prema direktivama Kominterne?
Stvarnost se ukrštala s direktivama izdaleka, što je izazivalo nesporazume
## Footnote
Kominterna je tražila saradnju sa socijalistima, koji su bili bez uticaja.
60
Kako je KPJ nadoknađivala neuspeh u koalicionim odnosima?
Opredeljenjem za masovne metode rada među seljaštvom i radništvom
## Footnote
KPJ je stvarala uporišta na selu, u sindikatima i obrazovnim institucijama.
61
Koji su bili izvori antifašističke agitacije?
Univerziteti i srednje škole
## Footnote
Ove institucije su postale važne platforme za širenje antifašističkih ideja.
62
Koja je bila uloga časopisa Nova literatura?
Zalaganje za progresivna stremljenja u literaturi
## Footnote
Časopis je pružao nezamenljivo štivo mladim naraštajima.
63
Koji su bili glavni doprinosi Miroslava Krleže?
Dramski opus, borbena esejistika, antiratna proza
## Footnote
Krleža se borio protiv građanskih predrasuda i nacionalizma.
64
Kako je izgledao sastav studenata na Univerzitetu u Beogradu?
Studirali su studenti iz svih krajeva Jugoslavije, uključujući i bugarske emigrante
## Footnote
Univerzitet je bio najjači po broju studenata.
65
Koji su bili ključni elementi revolucionarnog pokreta na Univerzitetu u Beogradu?
Razmah pokreta, intenzitet akcija, borbeno prekaljivanje studenata
## Footnote
Ovi elementi su doprineli formiranju ideološke svesti među studentima.
66
Kako su komunisti radili s građanskim partijama?
Povezivanje mesnih partijskih organizacija s članstvom građanskih stranaka
## Footnote
Ove veze su korišćene za iznošenje stavova KPJ.
67
Koje su bile forme organizovanja KPJ?
Ženske, omladinske, studentske organizacije, potpornim udruženjima, sportskim društvima
## Footnote
KPJ je koristila raznolike forme za širenje uticaja.
68
Kako je KPJ obezbeđivala svoju prevlast u pokretu?
Osiguravanjem svog uticaja kroz razne organizacije i akcije
## Footnote
KPJ je radila na obrazovanju revolucionarno-demokratskog pokreta.
69
Kako je Dragoljub Jovanović video fašizam?
Kao opasnost lične vladavine i nacionalističke isključivosti
## Footnote
Jovanović je smatrao da fašizam dovodi u pitanje međunarodni mir.
70
Koji su bili izazovi za obrazovanje formalnih saveza komunista s građanskim strankama?
Nesavladive prepreke, uzaludnost udruživanja
## Footnote
Čak i radikalnije struje su se protivile koaliciji s komunistima.
71
Kako je zemljoradnička levica gledala na saradnju s komunistima?
Služila je kao okvir za legalizaciju rada komunista
## Footnote
Iako su postojale pojedinačne saradnje, stranačko vodstvo se nije priključilo narodnom frontu.
72
Koju opasnost Jovanović povezuje sa nacionalističkom isključivošću?
Opasnost koja potiče iz podržavanja nacionalističke isključivosti i propagiranja nacionalnog zamosa i vere.
## Footnote
Ove tendencije dovode do neugasive mržnje.
73
Kako Jovanović opisuje fašizam?
Dovodi u pitanje ne samo nacionalni već i međunarodni mir i ubija veru u 'istinski socijalizam'.
## Footnote
Fašizam se oslanja na srednju i sitnu buržoaziju.
74
Šta Jovanović smatra potrebnim za imunizaciju seljaka?
Ubrizgavanje 'snažnog protivotrova prave demokratije i pravog socijalizma'.
## Footnote
Ovo se smatra ključnim za borbu protiv fašizma.
75
Kako je Jovanović reagovao na fašističke tendencije u Jugoslaviji?
Verovao je da je fašizam u Jugoslaviji 'neostvarljiv' zbog višenacionalnog sastava države i odanosti seljaštva slobodi.
## Footnote
Takođe je smatrao da jugoslovenski nacionalizam nije fašizam.
76
Na kojem skupu je Jovanović izrazio svoja antifašistička ubeđenja?
Na velikom zboru Narodnog fronta slobode u Kragujevcu, avgusta 1935.
## Footnote
Pozdravljao je francuski Narodni front i radovao se zbog trijumfa u Španiji.
77
Kako je stav levih zemljoradnika prema Narodnom frontu bio?
Protivurečan.
## Footnote
Iako su imali antifašistička ubeđenja, nisu mogli nadvisiti svoju građansku prirodu.
78
Kako je Jovanović razdvajao levu zemljoradničku od demokratske levice?
Leva zemljoradnička strana je imala klasna i stranačka ograničenja, dok je demokratska levica bila doslednija u narodnofrontovskoj orijentaciji.
## Footnote
Demokratska levica je tražila okupljanje svih zdravih, naprednih i demokratskih snaga naroda.
79
Koji je bio glavni cilj Demokratske stranke prema memorandumu iz aprila 1940?
Da preuzme istorijski zadatak okupljanja svih zdravih, naprednih i demokratskih snaga naroda.
## Footnote
To je uključivalo priznanje sporazuma s Hrvatima.
80
Šta je rukovodstvo KPJ kritikovalo 1938. godine?
Komuniste koji su previše očekivali od formalnih sporazuma s vodstvima građanskih stranaka.
## Footnote
Umesto toga, trebali su razvijati delatnost među članstvom demokratskih stranaka.
81
Koji je bio značaj antifašističkog pokreta Jugoslavije prema Španiji?
Isplovio je solidarnost s borbom naroda Španije protiv generala Franciska Franka.
## Footnote
Oko 1760 Jugoslovena se borilo u Španiji.
82
Kako su se jugoslovenski dobrovoljci organizovali za odlazak u Španiju?
Pojedinačno i grupno, legalno i ilegalno, organizovano iz Praga.
## Footnote
Dobrovoljci su dolazili iz različitih zemalja i putem raznih partijskih veza.
83
Koji je bio stav vlasti Kraljevine Jugoslavije prema povratku jugoslovenskih dobrovoljaca iz Španije?
Negativan.
## Footnote
Odbijali su da dozvole povratak bez 'pokajanja' i obaveze da ne obavljaju političku delatnost.
84
Kako je Španski građanski rat uticao na Jugoslaviju?
Duboko je polarizovao snage u celom svetu i uticao na buđenje političkog interesovanja u svim slojevima društva.
## Footnote
Jugoslovenski komunisti su imali značajnu ulogu u ovom procesu.
85
Koje su posledice sloma republikanske Španije za jugoslovenske dobrovoljce?
Prelazak u Francusku i internacija.
## Footnote
KPJ je radila na organizaciji njihovog povratka u Jugoslaviju.
86
Šta je označavalo sukob demokratije i fašizma u Jugoslaviji?
Rat koji je zatalasao sve društvene slojeve.
87
Kako su jugoslovenski komunisti uticali na političko interesovanje za Španiju?
Uticali su na buđenje političkog interesovanja u svim slojevima društva, uključujući vojsku.
88
Šta je sadržavala rezolucija Pete zemaljske konferencije KPJ?
Napadala je britanski i francuski imperijalizam zbog predaje herojske Španije krvnicima.
89
Koje akcije su organizovali antifašisti 1937. godine?
Demonstracije prilikom posete Beogradu Galeaca Ćana i Konstantina fon Nojrata.
90
Ko su bili istaknuti gosti dočekani u Beogradu 1937. godine?
Dr Eduard Beneš i Ivon Delbos.
91
Koji su događaji obeležavali delovanje narodnog fronta prema KPJ?
* Protestne demonstracije protiv Milana Stojadinovića
* Borba protiv konkordata
* Zajedničke akcije s članstvom demokratskih stranaka.
92
Koji je bio cilj revolucionarno-demokratskog omladinskog pokreta?
Borba za mir organizovanjem antiratnih zborova i manifestacija.
93
Kada je održan Omladinski kongres protiv rata i fašizma?
Septembra 1933. u Parizu.
94
Ko su bili predstavnici jugoslovenske antifašističke omladine na antiratnim konferencijama?
* Ivo Lola Ribar
* Đura Ninčić.
95
Kako je CK KPJ reagovao na anšlus 1938. godine?
Upozorio je narode Jugoslavije na opasnost od fašističke agresije.
96
Šta je poručeno hrvatskom narodu u proglasu CK KPJ?
Da može odbraniti svoju slobodu samo u bratskoj zajednici sa Srbima i Slovencima.
97
Koji su bili ključni zahtevi za očuvanje nezavisnosti Jugoslavije?
* Okupljanje rodoljubivih i demokratskih snaga
* Zadovoljstvo i složnost naroda.
98
Kada je Italija izvršila invaziju na Albaniju?
7. aprila 1939.
99
Koje poruke su demonstranti u Beogradu iznosili 1939. godine?
* Živela Jugoslavija
* Živela naša vojska
* Branićemo granice.
100
Na koji način je KPJ ostvarivala politiku savezništva?
Politikom narodnog fronta zadobijala poverenje najširih narodnih masa.
101
Kako je narodnom frontu pripisivana efikasnost u borbi protiv fašizma?
Davao je perspektivu radnim masama za razrešavanje protivurečnosti građanskog društva.
102
Koje stranke su bile uključene u saradnju sa KPJ?
* Narodna seljačka stranka
* Samostalna demokratska stranka
* Hrvatske seljačke stranke.
103
Koje su posledice organizacionog obnavljanja KPJ pred Drugi svetski rat?
Bilo je nezamislivo bez obnove partijskog kadra.
104
Šta je značilo vraćanje rukovodstva KPJ u zemlju 1936. godine?
Povećanje angažovanja KPJ na specifičnim jugoslovenskim uslovima.
105
Ko je postao politički sekretar KPJ krajem 1936. godine?
Milan Gorkić.
106
Kako je Gorkić bio opterećen tokom svog vođenja KPJ?
Oportunizmom i udaljenošću od stvarnosti u zemlji.
107
Koje su bile posledice Gorkićevog vraćanja u Moskvu?
Izgubljen trag i dalje nesigurnosti u rukovodstvu.
108
Koje tipove revoluciona ra razlikuje Rože Marten di Gar?
Apostole i tehničare
## Footnote
Apostoli su često viđeni kao entuzijastični vođe, dok tehničari predstavljaju pragmatičniji pristup.
109
Kako Predrag Matvejević klasifikuje Gorkića?
Pod tip apostola
## Footnote
Gorkić je bio poznat po svojoj energiji i velikoj publicističkoj delatnosti.
110
Koje je ključne teme Gorkić obrađivao u svojim člancima?
* Omladinski pokret
* Međunarodni odnosi Jugoslavije
* Unutrašnje prilike u Kraljevini Jugoslaviji
* Lik komuniste
* Boljševička nepomirljivost
## Footnote
Gorkić je pisao o raznim temama, uključujući i eksploataciju omladine i nacionalno pitanje.
111
Koji su listovi objavljivali Gorkićeve članke?
* Radničko jedinstvo
* Klasna borba
* Proleter
* Internationale Presse-Korrespondenz
* La Correspondance internationale
* Komunističeskij international
* Junij komunist
## Footnote
Gorkić je imao široku publicističku aktivnost kroz razne medije.
112
Kako su istoričari opisivali Gorkićev odnos prema kolektivnom radu?
Poštovao je kolektivni rad i imao poverenja u saradnike
## Footnote
Ipak, jedinstvo rada je često bilo razarano grupnim ambicijama.
113
Šta su mu pripisivali u vreme likvidacije?
* Desne greške
* Buharinstvo
## Footnote
Ove optužbe su se pojavile zbog njegovog delovanja u inostranstvu.
114
Kako se Gorkić ponašao u aparatu Kominterne?
Ponašao se prema objektivnim prilikama
## Footnote
Ovo je uključivalo i proteste protiv zabrana od strane Kominterne.
115
Ko je bio Josip Broz u vreme Gorkićeve likvidacije?
Izgrađen partijski radnik i proveren revolucionar
## Footnote
Broz je imao iskustvo stečeno radom u zemlji i inostranstvu.
116
Koji su članovi bili deo Centralne omladinske komisije formirane 1937. godine?
* Ivo Lola Ribar
* Leo Mates
* Lidija Sentjurc
## Footnote
Ova komisija je radila na organizovanju omladine za predstojeću borbu.
117
Kako je Josip Broz doprineo organizaciji SKOJ-a?
Obrazovao je rukovodstvo koje je reorganizovalo SKOJ
## Footnote
Ova reorganizacija je dovela do stvaranja masovnog omladinskog pokreta.
118
Šta je bio cilj Brozove inicijative u vezi s premještanjem centra KPJ?
Prebaciti centar partije iz Pariza u zemlju
## Footnote
Ova inicijativa je bila od ključnog značaja za konsolidaciju partije.
119
Ko je bio zadužen za otpremanje jugoslovenskih dobrovoljaca u Španiju?
Josip Broz
## Footnote
Broz je imao ključnu ulogu u organizaciji međunarodnih akcija KPJ.
120
Kako su se frakcionaške aktivnosti u Sremskoj Mitrovici prikazivale?
Kao lične ambicije pojedinaca i uski interesi grupa
## Footnote
Ultraleva frazeologija je korišćena kao plašt za vlastoljubive težnje.
121
Šta je Broz smatrao opasnim za partiju u vezi s kaznioničkim rukovodstvom?
Da je sabotiralo odluke CK KPJ
## Footnote
Ovakva delatnost je predstavljala pretnju za jedinstvo partije.
122
Koji je bio rezultat sukoba između Broza i frakcionaškog rukovodstva?
Isključenje članova KPJ koji su podržavali Miletića
## Footnote
Ova akcija je bila deo šireg procesa konsolidacije partije.
123
Kada je Gorkić rehabilitovan u Moskvi?
20 godina kasnije
## Footnote
Međutim, nije rehabilitovan u Jugoslaviji.
124
Ko je bio Metodije Šatorov-Šarlo?
Funkcioner Kominterne i član BRP
## Footnote
Došao je na čelo makedonske partijske organizacije uz podršku Broza.
125
Ko je bio na čelu novog Centralnog komiteta KPJ formiranog 1939. godine?
Josip Broz
## Footnote
Josip Broz, poznat kao Tito, bio je ključna figura u jugoslovenskom komunizmu.
126
Koji je događaj izazvao negativne reperkusije na komunističke partije u svetu 1939. godine?
Pakt o nenapadanju između SSSR-a i Nemačke
## Footnote
Ovaj pakt je doveo do promena u političkoj strategiji Kominterne.
127
Koji je bio cilj nove organizacije KPJ tokom sastanka u Bohinjskoj Bistrici?
Organizacijsko učvršćivanje partije
## Footnote
Ovaj sastanak je bio ključan za jačanje KPJ uoči rata.
128
Ko su bili isključeni iz KPJ zbog grupne borbe i staljinskih čistki?
Petko Miletić, Labud Kusovac, Ivan Marić, Vicko Jelaska, Ivo Baljkas
## Footnote
Ovi članovi su smatrani opozicijom unutar partije.
129
Kako je KPJ reagovala na ocene sovjetskih vlasti o jugoslovenskim komunistima?
Objavila je odluku o isključenju optuženih i uhapšenih
## Footnote
Odluka je bila zasnovana na oceni sovjetskih zvaničnih organa.
130
True or False: KPJ je glorifikovala Staljina kao vođu međunarodnog proletarijata pre rata.
True
## Footnote
Staljin je bio viđen kao naslednik Lenjina i ključna figura u KPJ.
131
Pojam 'defetizam' se u ovom kontekstu odnosi na:
Sumnju i pasivnost unutar komunističkog pokreta
## Footnote
Ovaj termin označava gubitak vere u pobedu i aktivnu borbu.
132
Ko je bio 'krmanoš' Internacionale?
Georgi Dimitrov
## Footnote
Dimitrov je bio značajan lider i orijentacija KPJ prema Sovjetskom Savezu.
133
Fill-in-the-blank: Staljinski ustav iz 1936. je u Proleteru označavan kao _______.
najdemokratskiji ustav sveta
## Footnote
Ovaj ustav je bio propagiran kao simbol demokratije u SSSR-u.
134
Kako je KPJ opisivala Sovjetski Savez u svojim publikacijama?
Bastion mira, nepobediva zemlja, sinonim socijalne pravde
## Footnote
Ova slika je bila ključna za indoktrinaciju članstva.
135
Šta je izazvalo zabrinutost među članovima KPJ u vezi sa sovjetsko-nemačkim paktom?
Mržnja prema fašizmu
## Footnote
Ovaj pakt je bio u suprotnosti sa antifašističkim stavovima članstva.
136
Koji je bio cilj KPJ prema oceni rata tokom 1940. godine?
Izgradnja politike odbrane zemlje
## Footnote
KPJ je prepoznala potrebu za organizovanjem otpora fašizmu.
137
Koji su bili motivi Staljina za sklapanje pakta s Nemačkom?
Priprema za rat, neutralnost i strah od japanske intervencije
## Footnote
Staljin je smatrao da SSSR nije spreman za rat u tom trenutku.
138
Pojam 'imperijalizam' se u ovom tekstu koristi za opisivanje __________.
Zapadnih sila koje su izazvale rat
## Footnote
Ovaj termin se koristi u kontekstu kritike zapadnih imperijalističkih politika.
139
Kako su jugoslovenski komunisti branili svoj pokret tokom kritike SSSR-a?
Isticanjem sovjetskih prednosti i pobeda
## Footnote
Ova defensivna strategija bila je važna za održavanje moralne snage partije.
140
Ko je bio prozvan kao antisovjetska literatura u KPJ?
Živojin Pavlović
## Footnote
Njegova dela su bila kritizirana zbog navodnog napada na socijalistički poredak.
141
Kako je KPJ izgrađivala politiku odbrane zemlje?
Preuzimajući iz propagandnog arsenala Kominterne.
142
Šta je Josip Broz smatrao važnim za odbranu Jugoslavije?
Ujedinjenje svih snaga i zadovoljenje nacionalnih zahteva Hrvata.
143
Koje su bile posledice demonstracija u Beogradu 14. decembra 1939?
Poginulo ili smrtno ranjeno još četvoro demonstranata.
144
Šta je Josip Broz pisao nakon sloma Francuske?
Da narodi Jugoslavije neće fašizam i totalitaran sistem.
145
Kako je KPJ čuvala svoju organizacionu samostalnost?
Odbacivanjem prilagođavanja nacionalističkoj i buržoaskoj ideologiji.
146
Koji je bio stav Tita prema trockizmu?
Trockizam je klasni neprijatelj radničke klase.
147
Kako je Tito razlikovao trockiste?
Svjesne trockiste i one koji nesvjesno padaju u trockizam.
148
Koje je strategije utvrdila Peta zemaljska konferencija jugoslovenskih komunista?
Strategiju odbrane zemlje u vreme sporazuma između Moskve i Berlina.
149
Koje su snage napadane od strane KPJ kao imperijalističke?
Sile zapadnog bloka i socijaldemokratije.
150
Kako je KPJ gledala na revoluciju i imperijalizam?
Nije se odricala opšte koncepcije o svetskoj revoluciji i slomu imperijalizma.
151
Kako je KPJ gledala na SSSR u kontekstu međunarodnih odnosa?
Kao zemlju napretka i zaštitnika malih naroda.
152
Šta je Peta zemaljska konferencija zahtevala od komunista?
Oslon na SSSR i konkretne zadatke u borbi protiv rata.
153
Kako je KPJ pristupila organizacionom razvoju?
Pripremom na partijskim konferencijama nacionalnih organizacija.
154
Koji je bio broj članova KPJ pre zagrebačke konferencije?
Preko 6.500 članova.
155
Ko je bio na čelu Centralnog komiteta izabranog na Petoj zemaljskoj konferenciji?
Josip Broz Tito.
156
Koje je gledište Konferencija zauzela o hrvatskom pitanju?
Rešeno je na buržoaski način, ali ne zadovoljavajuće.
157
Koje su bile glavne teme na Petoj zemaljskoj konferenciji?
Organizacijska, politička, sindikalna, agrarno-seljačka, nacionalna pitanja.
158
Zašto je važna autonomija Bosne i Hercegovine prema Muji Pašiću?
Saglasno shvatanjima bosansko-hercegovačke studentske omladine.
159
Šta je Konferencija izjavila o nacionalnim manjinama?
Za njihovu ravnopravnost i samoodređenje.
160
Kakav je bio stav KPJ prema šovinizmu?
Izjasnila se protiv nacionalnog ugnjetavanja.
161
Kako je KPJ gledala na političku situaciju u Jugoslaviji?
Partija nije imala iluzija o odbrambenim mogućnostima Jugoslavije.
162
Ko je bio odgovoran za organizaciju partijskih tečajeva?
Krsto Popivoda i Pavia Papa.
163
Koji je bio cilj Narodnog fronta i komunista prema Hrvati i Slovencima?
Za 'istinsko rješenje nacionalnog pitanja Hrvata i Slovenaca'
## Footnote
Ovaj cilj se odnosio na slobodno opredeljenje naroda Bosne i Hercegovine i prava manjina.
164
Koji je šovinistički stav izneo predstavnik KP za Makedoniju?
Metodija šatorova je hteo da borbu protiv srpskih metoda ugnjetavanja Makedonaca pretvori u borbu protiv svih Srba naseljenih u Makedoniji.
165
Koji je zaključak iz Rezolucije Pete zemaljske konferencije?
Fašistička opasnost je bila nadomak Jugoslavije i odbrana zemlje postaje imperativ komunista.
166
Šta su prozapadne građanske snage radile u jesen dok je KPJ konsultovala Kominteru?
Konsultovale su London o rušenju vlade Cvetković-Maček-Kulovec.
167
Koja je bila svrha 'boljševizacije' KPJ?
Izgradnja nesalomljivog organizma u kojem su lični interesi podređeni opštim interesima pokreta.
168
Kako se opisuje organizacija KPJ u predvečerje revolucije?
Jedinstvena, monolitna i centralistička organizacija.
169
Koje odluke su važile za sve članove KPJ?
Odluke najvišeg tela.
170
Kako je centralizam uticao na kadrovsku politiku KPJ?
Centralističko obeležje je imala kadrovska politika.
171
Koji su bili zahtevi prema članovima KPJ prema Josipu Brozu?
Skromnost, disciplina, požrtvovanost i bezgranična odanost Partiji.
172
Koji su bili karakteristike profesionalnih revolucionara unutar KPJ?
Avangardno jezgro, prošli kroz školu robijašnice, radili u inostranstvu.
173
Kako je KPJ finansirala svoje aktivnosti pre aprila rata?
Preko Dimitrija Manjuilskog su dobijali novčane iznose iz Moskve.
174
Koja je bila politika KPJ prema lokalnom patriotizmu?
Prebacivanje aktivista iz jedne pokrajine u drugu.
175
Šta je bila svrha formiranja Vojne komisije u KPJ?
Obrazovanje vojnih struktura i jačanje vojnog otpora.
176
Kako se naziva proces organizacionog učvršćenja KPJ uoči rata?
Boljševizacija.
177
Šta je značilo 'proleterski centralizam' u KPJ?
Obavezno izvršenje odluka viših rukovodstava.
178
Ko je bio generalni sekretar KPJ tokom tog perioda?
Josip Broz.
179
Ima li u KPJ različitih kategorija komunista?
Da, postojale su dve kategorije različitog životnog iskustva.
180
Kako su članovi KPJ gledali na Staljina?
Kao na inkarnaciju 'genijalnog vođe međunarodnog proletarijata'.
181
Kako je KPJ reagovala na unutrašnje kritike prema Staljinu?
Svaka sumnja izazivala je unutrašnji rascep.
182
Koliko profesionalnih revolucionara je KPJ imala pred aprilski rat?
Preko 300.
183
Kako je Josip Broz održavao vezu s Kominternom?
Kurirskom vezom i radio-putem.
184
Koja je bila svrha formiranja organizacija u slabije razvijenim krajevima Jugoslavije?
Sprovođenje partijske linije i širenje uticaja KPJ.
