Anticka Filozofija I Empirizam I Racionalizam Flashcards
(34 cards)
1.Kakva su pitanja postavljali anticki filozofi u vezi duse?
Supstancijalna pitanja: sta je dusa? Od cega je sacinjena?
2.Kako mozemo podeliti učenja antičkih filizofa o duši?
Mozemo ih podeliti na grupu materijalnih i idealisticnih tumecenja dusevnosti
1. Grcki materijalizam: dusa je osobena stvar u telu
Primeri: voda(Tales), vazduh(Anaksimen), neodredjena materija aperion (Anaximander), vatra (Heraklit), zemlja i vatra (Parmenid), atomi(Demokrit)
2. Metafizicari (Pitagora i Platon): dusa je nematerijalna supstanca u telu
- Sta cini najistaknutiji deo Demokritovog ucenja? Kakve atome je razlikovao?
Priznavao je samo materijalnu supstancu koja se sastoji od atoma, najmanjih, vecnih, nedeljivih delića, i praznog prostora medju njima.
Atome je razlikovao po velicini, polozaju, obliku
Atomi duse su maleni, glatki, u kretanju su brzi atomi vatre.
- Kako je Demokrit objašnjavao opažanje?
Smatrao je da se od predmeta odvjajau nekakve sličice, eidoli, koji prodiru u organe čula i pokreću atome duše.
- Kako se naziva Platonov filozofski sistem?
Objektivni idealizam
Sustina: prvobitna ideja se nalazi izvan subjekta
- Kakav je Platonov svet ideja?
Ideje su večne, nepromenljive i istinitije od fizičkog sveta. Fizički svet je samo nesavršena kopija sveta ideja.
- Kako je Platon raščlanio dušu?
Raščlanio je na tri dela:
1. Čulna
2. Čuvstvena
3. Racionalna, koja jedina pripada svetu ideja iz kog je nastala i u koji će se vratiti.
- Šta je racionalna spoznaja?
Racionalna spoznaja je sećanje duse na božanski svet ideja. Pošto je samo taj svet istinit, jedino racionalna spoznaja vodi putem istine.
- Koje je prvo delo u antičkoj filzofiji u potpunosti posvećeno psihologiji?
Aristotelova knjiga “O duši”
- Kako je Aristotel shvatao dušu?
Duša je forma tela, njegov aktivni izraz i način postojanja
- Kakav je stav Aristotel imao o materiji?
Materija je večna i neuništiva, ali je sama po sebi neodredjena i nekonkretna. To što je je uoblačava je forma, materija menja svoju formu.
- Koje slojeve je Aristotel razlikovao u ljudskoj dusi?
Aristotel je razlikovao tri sloja duševnosti:
1. Vegetativna duša (threptikon) - čine je biološki procesi rasta, hranjenja, razmnožavanja
2. Animalna duša (eisthetikon)- njene funkcije su osećanje, žudnja, kretanje
3. Aktivni um (logostikon). - funkcija je mišljenje, on predstavlja čistu formu koja nije samo individualna, nego i opšteljudska
- Koje zakone asocijalcije je Aristotel pokrio?
Aristotel je sećanje tumačio asocijacijama ideja. Otkrio je tri osnovna zakona asocijacije : zakon kontinuiteta, zakon sličnosti i zakon kontrasta
- Kako je Aristotel tumačio nastanak halucinacija?
Pod uticajem snažnih emocija, oseti nas za čas prevare. Tendencija ka iluzijama raste zajedno sa intenzivnošću emocionalnog doživljaja
Primer: kukavica u toku osecaja straha, a zaljubljeni tokom osećaja zaljubljenosti, zbog beznačajne sličnosti lica, kukavica misli da vidi neprijatelja, a zaljubljeni čovek voljenu osobu.
U kom pravcu se razvijala psihologija nakon renesanse?
Najvazniji pravci bili su empirizam i racionalizam.
- Prema Dekartovom ucenju, koje dve supstance postoje?
Priznavao je dve odvojene supstance: 1. Materijalna, deljiva supstanca,u njoj deluju uzrocno - posledične zakonitosti
2. Duhovna - celovita, u njoj deluju zakonitosti slobode
- Kako je Dekart opisivao nerve?
Nerve je smatrao kao cevčice kroz koje prolazi žitka tečnost - spiritus. Naslutio je refleksnu aktivnost organizma pretpostavljajuci da se odvoja po semi:
Nadrzažaj čulnog organa => otvaranje cevi => kretanje spiritusa => misicna reakcija
- Kako je shvatao telo a kako dusu?
Dok je na telo gledao atomisticki, dusu je shvatao integralno.
Telo - savršena mašina kija se sastoji od delova, deluje u skladu sa mehaničkim zakonima.
Duša - jedinstvena celina koja doživljava, saznaje i želi, poseduje slobodnu volju i slobodno bira medju mogućnostima.
Epifiza je mesto interakcije duše i tela
- Koja osećanja je razlikovao Dekart?
Priroda osećanja je dvostruka: fiziološka i duhovna
6 osnovnih osećanja:
Začudjenost, ljubav, mržnja, želja, radost, tuga
Postoji više složenih osećanja
- Kako Spinoza vidi odnos duše i tela?
Spinoza je prihvatao samo jednu supstancu koja je istovremeno i materijalna i duhovna. Postojanje zavisi od te supstance koja je sama sebi uzrok.
- Kakvo je njegovo shvatanje čoveka, prirode i slobode?
Na prirodu i čoveka gledao je deterministički.
Sloboda je u spoznaji nužnosti.
U saznajnom procesu prvenstvo ima razum, potcenjivao je čulno iskustvo.
Do pravog saznanja (otkrivanja suštine) se dolazi intuicijom - takvo saznanje je istinito samo po sebi.
- Zašto se Spinoza smatra pretečom dinamičke psihologije?
Jer je pisao o osećanjima ambivalentnosti i o konfliktima.
Kakvo je Lajbnicovo shvatanje odnosanduše i tela?
On je izgradio sistem objektivnog idealizma pod nazivom monadologija.
Celokuona stvarnost se sastoji od monada, nedeljivih, neuništivih, autonomnih bića, kao središta aktivnosti, odnosno samoaktivnosti. Razlikuje elemente materije i duha. Monade nisu u medjusobnoj interakciji, vec postoji sklad medju njima zasnovan na prethodnoj harmoniji.
Izmedju tela i duse nema interakcije. Telo i dusa su u skladu zbog prethodne harmonije medju monadama.
- Kako deluju monade?
Monade nisu aktivne usled spoljnih uzroka. Aktivnost prostiče iz njih samih. Medju njima nema nikakve interakcije, ne utiču jedna na drugu.
