ekonomija Flashcards
Centralna banka je donela odluku da poveća stopu obaveznih rezervi sa 10 % na 20 %,
efekti ove odluke su:
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
b) smanjena ponuda novca, smanjene kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
c) povećana ponuda novca, rast kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
Na nultom obimu proizvodnje gubici preduzeća su jednaki:
a) varijabilnim troškovima.
b) prosečnim troškovima.
c) fiksnim troškovima.
d) ceni.
c) fiksnim troškovima.
Trgovački profit u raznim granama trgovine je:
a) veći ukoliko je brzina obrta kapitala grane veća.
b) isti bez obzira na brzinu obrta date grane.
c) manji ukoliko je brzina obrta kapitala grane veća.
b) isti bez obzira na brzinu obrta date grane.
Sa razvitkom nauke, tehnike i industrije:
a) povećava se proizvodni rad u odnosu na neproizvodni.
b) neproizvodni rad dobija sve veći značaj.
c) proizvodni i neproizvodni rad zadržavaju isti značaj.
b) neproizvodni rad dobija sve veći značaj.
Ček:
a) ima svojstvo kreditnog novca.
b) je hartija od vrednosti kojom izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje određenu sumu
novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca.
c) je hartija od vrednosti kojom se lice obavezuje da će u ugovorenom roku isplatiti odgovarajuću
sumu novca drugom licu.
d) povećava troškove robno-novčanog prometa.
b) je hartija od vrednosti kojom izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje određenu sumu
novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca.
Šta od navedenog ne ulazi u mere diskrecione fiskalne politike:
a) javni radovi.
b) menjanje eskontne stope.
c) menjanje poreske stope.
d) projekti zapošljavanja u javnom sektoru.
b) menjanje eskontne stope.
Kapitalni koeficijent izražava:
a) odnos između količine kapitala i rada.
b) odnos između količine kapitala i proizvodnje.
c) odnos između količine proizvodnje i kapitala.
d) odnos između količine rada i kapitala.
b) odnos između količine kapitala i proizvodnje
Preduzeće maksimizira profit:
a) izjednačavanjem prosečnih prihoda sa prosečnim troškovima.
b) minimiziranjem ukupnih troškova.
c) izjednačavanjem marginalnih prihoda sa marginalnim troškovima.
d) maksimiziranjem ukupnih prihoda.
c) izjednačavanjem marginalnih prihoda sa marginalnim troškovima.
Sa povećanjem intezivnosti rada vrednost proizvoda se:
a) povećava.
b) smanjuje.
c) ostaje nepromenjena.
c) ostaje nepromenjena.
Medjufazni proizvodi su:
a) Uračunati u društveni proizvod zbog potrebe duplog obračunavanja.
b) Nisu uračunati u društveni proizvod zbog višestrukog obračunavanja.
c) Nisu uračunati u društveni proizvod zato što nemaju vrednost za potrošače.
b) Nisu uračunati u društveni proizvod zbog višestrukog obračunavanja.
Koja izjava predstavlja pozitivnu ekonomiju?
a) Ako se cena poveća, tražnja se smanjuje.
b) Inflacija je manja od 6%.
c) Penzije u Srbiji su male.
d) Sve gore navedeno.
d) Sve gore navedeno.
Oportunitetni trošak dobra je:
a) vreme izguljeno da bi se pronašao proizvod.
b) količina jedne robe žrtvovana da bi se dobila dodatna jedinica druge robe.
c) trošak robe.
b) količina jedne robe žrtvovana da bi se dobila dodatna jedinica druge robe.
Pretpostavimo da cena čaja naglo poraste. Ako je kafa supstitut čaju, šta će se desiti sa
cenom i tražnjom kafe?
a) Tražnja za kafom se smanjuje, cena kafe se smanjuje.
b) Tražnja za kafom se povećava, cena kafe se smanjuje.
c) Tražnja za kafom se povećava, cena kafe raste.
c) Tražnja za kafom se povećava, cena kafe raste.
Nominalni devizni kurs je:
a) cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje.
b) cena jedne robe izražene u terminima druge robe domaće robe.
c) cena po kojoj se robe i usluge jedne zemlje razmenjuju za robe i usluge druge zemlje.
a) cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje.
Postoje četiri faze u cikličnom kretanju privrede. Prva faza je kriza hiperprodukcija, koja
ima sledeće karakteristike:
a) povećana proizvodnja u odnosu na potrošnju, povećanje zaliha, povećanje nezaposlenosti,
smanjivanje plata zaposlenih, povećavanje kamatnih stopa na kredite.
b) povećana potrošnja u odnosu na proizvodnju, smanjivanje zaliha, smanjenje nezaposlenosti,
povećanje plata radnika, smanjivanje kamatnih stopa na kredite.
c) visoka stopa razvoja privrede, cena proizvoda se povećava zbog povećane tražnje, povećanje
proizvodnje, povećanje zarada.
a) povećana proizvodnja u odnosu na potrošnju, povećanje zaliha, povećanje nezaposlenosti,
smanjivanje plata zaposlenih, povećavanje kamatnih stopa na kredite.
Agregatna ponuda zavisi od:
a) kamatne stope, efekta imovine stanovništva i efekta inostranih kupovina.
b) potencijalne proizvodnje i nivoa troškova.
c) potrošnje, investicija, državne potrošnje i neto izvoza.
b) potencijalne proizvodnje i nivoa troškova.
Filipsova kriva pokazuje medjuodnos:
a) kamatne stope i količine novca.
b) nivoa nadnice i radne snage.
c) godišnje stope promene nominalnih nadnica i nezaposlenosti.
c) godišnje stope promene nominalnih nadnica i nezaposlenosti.
Sa povećanjem produktivnosti rada vrednost proizvoda se:
a) povećava.
b) smanjuje.
c) ostaje nepromenjena.
b) smanjuje.
Marginalni trošak predstavlja:
a) razliku fiksnog i varijabilnog troška.
b) porast u ukupnim troškovima u slučaju kada autput raste za jednu jedinicu.
c) porast u ukupnom prihodu kada autput poraste za jednu jedinicu.
b) porast u ukupnim troškovima u slučaju kada autput raste za jednu jedinicu.
Bilans raspoloživih sredstava se izražava kao:
a) zbir ukupnih nabavki proizvoda međufazne potrošnje i dodatne vrednosti.
b) zbir ukupnih nabavki proizvoda međufazne potrošnje, dodatne vrednosti i uvoza.
c) zbir svih isporuka sektora u međufaznim proizvodima i isporukama namenjeni finalnoj tražnji. d)
zbir svih isporuka sektora u međufaznim proizvodima i izvoza.
b) zbir ukupnih nabavki proizvoda međufazne potrošnje, dodatne vrednosti i uvoza.
Šta ne predstavlja faktor proizvodnje?
a) Gotovina na bankovnom računu
b) Radnici u supermarketu
c) Avion u vlasništvu avio kompanije
d) Poljoprivredno dobro (zemlja)
a) Gotovina na bankovnom računu
Operacije na otvorenom tržištu su:
a) aktivnost centralne banke kojom ona posuđuje novac poslovnim bankama.
b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
c) aktivnosti centralne banke u kojima ona daje kredite na otvorenom tržištu.
b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
Preduzetnička dobit je:
a) odnos između celokupnog kapitala i kamate.
b) razlika između dobiti i kamate.
c) razlika između novostvorene vrednosti i kamatne stope.
b) razlika između dobiti i kamate.
Investicioni učinak izražava:
a) odnos između količine kapitala i rada.
b) odnos između količine kapitala i proizvodnje.
c) odnos između količine proizvodnje i kapitala.
d) odnos između količine rada i kapitala.
c) odnos između količine proizvodnje i kapitala.
Inflacija ponude uzrokovana je:
a) povećanjem državne potrošnje.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
c) očekivanom stopom inflacije kojoj su se prilagodili privredni subjekti.
d) povećanjem produktivnosti.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
Fiktivni kapital:
a) je zajmovni tj. kamatonosni kapital.
b) spojeni monopolistički bankarski i industrijski kapital.
c) su hartije od vrednosti.
c) su hartije od vrednosti.
U okviru jedne trgovinske grane brzina obrta individualnog trgovinskog kapitala prema
visini individualnog profita je:
a) upravno srazmerna.
b) obrnuto srazmerna
c) irelevantna, tj. brzina ne utiče na visinu profita.
a) upravno srazmerna.
Ukoliko je marginalni prihod poslednjeg proizvedenog hamburgera 12 dinara, a
marginalni trošak 10 dinara, kako bi povećao profit u uslovima konkurentnog tržišta:
a) proizvođač mora da poveća proizvodnju.
b) proizvođač mora da smanji proizvodnju.
c) proizvođač ne mora da menja obim proizvodnje.
d) proizvođač treba da ponudi i čizburger.
a) proizvođač mora da poveća proizvodnju.
Koja od sledećih relacija je tačna?
a) GDP uključuje proizvode proizvedene i u zemlji i u inostranstvu.
b) GNP uključuje samo proizvode proizvedene u zemlji.
c) GNP je proizvodnja koja se ostvari radom i kapitalom u vlasništvu rezidenta jedne zemlje.
c) GNP je proizvodnja koja se ostvari radom i kapitalom u vlasništvu rezidenta jedne zemlje.
Likvidnost je:
a) nemogućnost plaćanja obaveza preduzeća.
b) brzina transformacije finansijske aktive u gotov novac (sredstvo prometa).
c) stečaj preduzeća.
b) brzina transformacije finansijske aktive u gotov novac (sredstvo prometa).
Trgovac:
a) kupuje robu po vrednosti i prodaje po vrednosti.
b) kupuje robu po vrednosti, a prodaje iznad vrednosti.
c) kupuje robu ispod vrednosti, a prodaje po vrednosti.
d) kupuje robu ispod vrednosti, a prodaje iznad vrednosti.
c) kupuje robu ispod vrednosti, a prodaje po vrednosti.
Monopolska cena u sistemu privatnog kapitala je:
a) cena koštanja + monopolski profit.
b) cena koštanja + monopolski ekstraprofit.
c) tržišna cena + monopolski ekstraprofit.
a) cena koštanja + monopolski profit.
Ukoliko je unakrsna elastičnost tražnje negativan broj, onda znamo da su:
a) dva dobra supstituti.
b) dva dobra komplementari.
c) dva dobra inferiorna dobra.
d) dva dobra superiorana dobra.
b) dva dobra komplementar
Ratna dogadjanja i sankcije u Srbiji tokom devedesetih godina su krivu granicu proizvodne mogućnosti pomerili: a) udesno. b) ulevo. c) izvršili pomak duž nje. d) nisu imali uticaja.
b) ulevo.
Kada centralna banka prodaje državne obveznice:
a) reč je o ekspanzivnim operacijama na otvorenom tržištu.
b) reč je o restriktivnim operacijama na otvorenom tržištu.
c) ponuda novca na tržištu se povećava
d) kamatne stope se smanjuju.
b) reč je o restriktivnim operacijama na otvorenom tržištu.
Pretpostavite da imate 8.000 dinara u gotovini i tu gotovinu stavite na vaš tekući račun u
banku. Koji od sledećih odgovara opisuje ovu situaciju?
a) M1 se povećava za 8.000 dinara.
b) M1 se ne menja, ostaje isti.
c) M1 se smanjuje za 8.000 dinara.
b) M1 se ne menja, ostaje isti.
U maju, preduzeće je ostvario obim proizvodnje (Q) od 4000 kom olovaka. Prosečni
ukupni troškovi (ATC) su iznosili 150 dinara, a prosečni varijabilni troškovi 90 dinara.
Ukupni fiksni troškovi za ovaj period iznose:
a) 400.000 dinara.
b) 600.000 dinara.
c) 240.000 dinara.
d) 200.000 dinara.
c) 240.000 dinara.
Carinska unija je:
a) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinskih ograničenja.
b) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinski ograničenja i gde su
uspostavljene jedinstvene carinske tarife i druge mere prema trećim zemljama.
c) trgovinska integracija gde je prisutna liberalizacija kretanja faktora proizvodnje, radne snage i
kapitala.
b) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinski ograničenja i gde su
uspostavljene jedinstvene carinske tarife i druge mere prema trećim zemljama.
Ekonomija je podeljena na dve analize: makroekonomsku i mikroekonomsku. Koji iskaz
je tačan?
a) predmet izučavanja makroekonomije su individulana, tj. pojedinačna tržišta.
b) predmet izučavanje makroekonomije je nezaposlenost, inflacija, budžetski deficit i trgovinski
deficit.
c) cene su samo predmet izučavanja makroekonomije.
b) predmet izučavanje makroekonomije je nezaposlenost, inflacija, budžetski deficit i trgovinski
deficit.
Bitna svojstva robe kao ekonomske kategorije su:
a) cena i prometna vrednost
b) upotrebna vrednost i vrednost
c) da ima težinu, oblik i kvalitet.
b) upotrebna vrednost i vrednost
Formula za izračunavanje vrednosti proizvoda je:
a) sp+pl+Ak.
b) sp+pl+Am.
c) sp+pl.
a) sp+pl+Ak.
Ukoliko je unakrsna elastičnost tražnje pozitivan broj, onda znamo da su:
a) dva dobra supstituti.
b) dva dobra komplementari.
c) dva dobra inferiorna dobra.
d) dva dobra superiorana dobra.
a) dva dobra supstituti.
Proizvodni rad je:
a) svako trošenje nerava, mišića, ljudskog orgnizma uopšte.
b) čovekova delatnost čiji je cilj pribavljanje nekog materijalnog dobra.
c) svaka korisna delatnost ljudi u društvu kao i korisni učinak prirodnih sila.
b) čovekova delatnost čiji je cilj pribavljanje nekog materijalnog dobra.
Šta od navedenog nije automatski stabilizator fiskalne politike:
a) progresivno oporezivanje ličnih dohodaka građana.
b) progresivno oporezivanje dobit preduzeća.
c) pomoć nezaposlenima tokom recesije.
d) operacije na otvorenom tržištu.
d) operacije na otvorenom tržištu.
Realna kamatna stopa je jednaka razlici izmeĎu:
a) nominalne kamatne stope i eskontne stope.
b) ugovorenih i naplaćenih kamata.
c) pasivne i aktivne kamate.
d) nominalne kamatne stope i stope inflacije.
d) nominalne kamatne stope i stope inflacije.
Inflaciju tražnje karakteriše:
a) porast cena i smanjivanje proizvodnje.
b) porast cena i povećanje proizvodnje.
c) porast cena i nepromenjena proizvodnja.
d) ništa od navedenog.
c) porast cena i nepromenjena proizvodnja.
Menica glasi na 1.000 dinara i dospeva za naplatu za dva meseca. Eskontna stopa je 12%. Potraživanje se može prodati za: a) 1.000 dinara. b) 980 dinara. c) 1.020 dinara.
b) 980 dinara.
Nezaposlenost koja je posledica stalnih kratkoročnih promena na strani tražnje za radnom snagom je: a) Strukturna nezaposlenost. b) Ciklična nezaposlenost. c) Frikciona nezaposlenost. d) Prikrivena nezaposlenost.
c) Frikciona nezaposlenost.
Koja formula izražava produktivnost?
a) Ukupni autput podeljen ukupnim brojem zaposlenih radnika.
b) Dobit podeljena angažovanim kapitalom.
c) Ukupni autput podeljen angažovanim sredstvima za rad.
a) Ukupni autput podeljen ukupnim brojem zaposlenih radnika
Inflacija je:
a) monetarna mera države kojom se smanjuje vrednost novca, određivanjem nižeg merila cena.
b) monetarna pojava kod koje se povećava vrednost papirnog novca u odnosu na zlatni jer je
država izdala manju količinu papirnog novca nego što bi bila potrebna za obavljanje prometa.
c) monetarna pojava kod koje efektivna novčana tražnja preovlađuje nad ponudom roba i usluga
pri čemu najčešće dolazi do porasta cena.
c) monetarna pojava kod koje efektivna novčana tražnja preovlađuje nad ponudom roba i usluga
pri čemu najčešće dolazi do porasta cena.
Agregatna ekonomska veličina koja predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreĎenom vremenskom periodu, naziva se:
a) bruto domaći proizvod.
b) bruto nacionalni proizvod.
c) nacionalni dohodak.
a) bruto domaći proizvod.
Tražnja za šećerom je:
a) elastična.
b) neelastična.
c) jedinično elastična.
b) neelastična.
Kriva AS ima veritkalan položaj. Pretpostavka je da u privredi postoji mala
nezaposlenost, pa promene u AD imaju mali uticaj na proizvodnju. Proizvodnja se ne može
povećati iznad pune zaposlenosti raspoloživih inputa. Ovaj stav imaju predstavnici:
a) kejnzijanske ekonomske škole.
b) klasične ekonomske škole.
c) neoklasične ekonomske škole.
b) klasične ekonomske škole
Ukoliko se godišnje razmeni 400 kg čokolade čija je cena 200 dinara, ako je brzina
opticaja novca 4 puta godišnje, ukupna masa novca u upticaju iznosi:
a) 20.000 dinara.
b) 80.000 dinara.
c) 10.000 dinara.
d) 50.000 dinara
a) 20.000 dinara.
Kada razmišljate o kupovini automobila i poredite cene Toyote i Nissana, novac je u funkciji: a) prometnog sredstva. b) sredstva plaćanja. c) sredstva očuvanja vrednosti. d) obračunskog sredstva.
d) obračunskog sredstva.
Monopol je:
a) nepostojanje slobodne konkurencije bilo na strani ponude bilo na strani tražnje.
b) pojava u kojoj jedna ili nekoliko povezanih velikih preduzeća predstavljaju ukupnu ponudu.
c) ekonomska pojava kod koje se dva kupca javljaju kao ukupna tražnja za dotičnim proizvodom.
b) pojava u kojoj jedna ili nekoliko povezanih velikih preduzeća predstavljaju ukupnu ponudu.
Mera kojom država donosi odluku da domaća valuta postane jeftinija u odnosu na stranu naziva se: a) devalvacija. b) deflacija. c) dezinflacija. d) reflacija.
a) devalvacija.
Stopa nezaposlenosti jednaka je:
a) količniku broja zaposlenih i nezaposlenih radnika.
b) količniku broja nezaposlenih radnika i ukupne radne snage.
c) količniku broja aktivnog stanovništva i broja potencijalno aktivnog stanovništva.
d) količniku broja zaposlenih radnika i populacije starijih od 16 godina.
b) količniku broja nezaposlenih radnika i ukupne radne snage.
Ako se cena poveća za jedan procenat, količina ponude poveća za dva procenta, to znači je: a) ponuda elastična. b) ponuda neelastična. c) ponuda jedinično elastična.
a) ponuda elastična.
Zaokružite koji činioci utiču na tražnju: (ima više tačnih odgovora)
a) cena.
b) proizvodnja.
c) dohodak.
d) sistem potreba.
e) obim i struktura društvenog proizvoda.
a) cena.
c) dohodak.
d) sistem potreba.
Centralna banka je donela odluku da smanji stopu obaveznih rezervi sa 20 % na 10 %,
efekti ove odluke su:
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
b) smanjena ponuda novca, smanjene kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
c) povećana ponuda novca, rast kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost
Radnik u proizvodnji pisaćih mašina, otpušten je zbog smanjene tražnje pisaćih mašina.
Voljan je da radi i prihvati svaki posao koji se nudi. Radnik se nalazi u kategoriji:
a) frikcione nezaposlenosti.
b) strukturne nezaposlenosti.
c) ciklične nezaposlenosti.
d) prikrivene nezaposlenosti.
b) strukturne nezaposlenosti.
