FMIR Flashcards
1
Q
- Menične radnje nisu:
a. akceptiranje
b. certifikacija
c. opoziv
d. amortizacija
e. jemstvo (avaliranje)
A
b. certifikacija
c. opoziv
2
Q
- Koji od finansijskih izveštaja nisu ključni:
a. glavna knjiga
b. bilans uspeha
c. dnevnik
d. izveštaj o novčanim tokovima
e. izveštaj o prometu sredstava
A
a. glavna knjiga
c. dnevnik
e. izveštaj o prometu sredstava
3
Q
- U bilansu uspeha se mogu naci:
a) NV prodate robe
b) Menicna potrazivanja //sredstva, bilans stanja
c) Pozitivne kursne razlike
d) Dugorocna finansijska ulaganja
e) Prihodi od aktivacije sopstvenih ucinaka
A
a) NV prodate robe
c) Pozitivne kursne razlike
e) Prihodi od aktivacije sopstvenih ucinaka
4
Q
- Rast amortizacije kao finansijskog troška će usloviti porast:
a. KOZ
b. racija pokrića kamata
c. BRL
d. FPL
e. NOS
A
d. FPL
5
Q
- Koja se kamatna stopa najcesce koristi kod revolving kredita?
A
fiksna
6
Q
- U 5K kreditnoj analizi, kapital označava:
a) Dovoljnost novčanih tokova
b) Dovoljnost obrtnih sredstava
c) Dovoljnost ostvarenih Prihoda
d) Dovoljnost sopstvenog kapitala
e) Dovoljnost osnovnih sredstava
A
a) Dovoljnost novčanih tokova
7
Q
- Metoda kojom se sadašnja vrednost budućih priliva izjednačava sa kapitalnim
izdatkom:
a. indeks profitabilnosti
b. neto sadašnja vrednost
c. trošak kapitala
d. interna stopa prinosa
e. period povraćaja
A
d. interna stopa prinosa
8
Q
- Vertikalna pravila finansiranja:
a. pravilo za odnos osnovnog kapitala i rezervi
b. pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu
c. pravilo za odnos sopstvenog i tuđeg kapitala
d. zlatno bilansno pravilo
e. zlatno bankarsko pravilo
A
a. pravilo za odnos osnovnog kapitala i rezervi
b. pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu
c. pravilo za odnos sopstvenog i tuđeg kapitala
9
Q
- Lice koje izdaje nalog da se iz njegovog pokrića po čeku isplati neko drugo lice
na koje je ček trasiran, naziva se:
a. a) Trasant - daje nalog ja
b. b) Trasat –ima obavezu da isplati banka
c. c) Indosant – prenosilac prava ili stari vlasnik
d. d) Indosatar - primalac prava ili novi vlasnik
e. e) Remitent // lice kome se ili po cijoj naredbi mora u roku platiti menicna
obaveza infosoft
A
a. a) Trasant - daje nalog ja
10
Q
- Lice koje daje nalog da se u njegovo ime izvrsi isplata po menici:
a) Trasat – lice oznaceno kao duznik po menici
b) remitent – lice kome se ili po cijoj naredbi mora u roku platiti men obaveza
c) Akceptant-onaj ko daje potvrdu da ce menica biti isplacena
d) Trasant – lice koje je izdalo menicu
e) Indosant-onaj ko prenosi menicu na drugoga
A
d) Trasant – lice koje je izdalo menicu
11
Q
- Proces kojim se sagledava buduće stanje bez postavljanja ciljeva i inteziteta
željenih radnji je:
a. budžetiranje
b. strategijsko planiranje
c. finansijsko predviđanje
d. finansijsko izveštavanje
e. finansijsko planiranje
A
c. finansijsko predviđanje
12
Q
- Tržište na kome se trguje kratkoročnim novčanim sredstavima:
A
- novčano tržište
13
Q
- Nedepozitne finansijske institucije su:
a. penzioni fondovi
b. investicioni fondovi
c. kreditno - štedne institucije
d. osiguravajuća društva
e. komercijalne banke
f. finansijske kompanije
A
a. penzioni fondovi
b. investicioni fondovi
d. osiguravajuća društva
f. finansijske kompanije
14
Q
- Kada se isplata po akredetivu vrši nakon određenog roka naznačenog u
akreditivu, reč je o:
a. nostro akreditivu
b. terminskom akr.
c. prenosivom akr.
d. domiliciliranom akr.
e. a vista akr.
A
b. terminskom akr.
15
Q
- Materijalna stalna sredstva (imovina) su:
a. akcije i obveznice
b. dugoročni fin plasmani
c. zalihe
d. materijalna prava
e. nekretnine, postrojenja i oprema
A
e. nekretnine, postrojenja i oprema
16
Q
- Računi ispravki vrednosti su:
a. računi uspeha (računi stanja su)
b. isključivo aktivni računi
c. isključivo pasivni računi
d. korektivni računi
e. uvek vezani za neki drugi račun
A
d. korektivni računi
e. uvek vezani za neki drugi račun
17
Q
- Racio koji pokazuje vreme koje protekne od nabavke resursa do prodaje
gotovih proizvoda:
a. prosečan period obrta zaliha
b. koeficijent obrta zaliha
c. koeficijent obrta kupaca
d. prosečan period isplate
A
a. prosečan period obrta zaliha
18
Q
- Unapred naplaćeni prihodi (PVR) se tretiraju kao:
a. imovina i novčani prilivi
b. obaveza i novčani prilivi
c. stavka bilansa uspeha i nov. priliva
d. ništa od ponuđenog
A
b. obaveza i novčani prilivi
19
Q
- U slučaju prodaje osnovnih sredstava po ceni višoj od njihove sadašnje
vrednosti:
a. finansijski prihod
b. dobitak od prodaje
c. poslovni prihod
d. gubitak kod prodaje
e. neposlovni prihod
A
b. dobitak od prodaje
20
Q
- Kao rezultat odnosa neto dobiti i angažovanih sopstvenih sredstava, dobija
se:
A
- stopa prinosa na sopstvena sredstva
21
Q
- Investicione banke:
a. kreiraju depozite po viđenju
b. utvrđaju deviznu i monetarnu politiku
c. učestvuju u restruktuiranju preduzeća
d. trguju hartijama od vrednosti
e. emitiju hartije od vrednosti
A
c. učestvuju u restruktuiranju preduzeća
d. trguju hartijama od vrednosti
e. emitiju hartije od vrednosti
22
Q
- Potraživanje prema celoukupnom invertaru u slučaju zalaganja invertara se
naziva:
a. nijedan od navedenih odgovora
b. hipoteka nad pokretnom imovinom
c. prijem na skladištenje
d. primanje pod nadzor
e. pravo zadržavanja
A
e. pravo zadržavanja
23
Q
- Troškovi koji u datom obračunatom periodu nemaju konačnog nosioca i nisu
deo obračunato razdoblja, nazivaju se:
a. Nedospeli rashodi
b. Neukalkulisani troškovi
c. Sumnjiva potraživanje
d. Materijalni troškovi
e. Obaveze na osnovu udruženih sredstava
A
b. Neukalkulisani troškovi
24
Q
- Bruto dobit je:
a. Razlika ukupnih prihoda i rashoda
b. Razlika ukupnih prihoda i rashoda koji se odnose na proizvodnju
c. Negativan poslovni rezultat
d. Deo za isplatu dividendi
e. Poslovni rezultat
A
b. Razlika ukupnih prihoda i rashoda koji se odnose na proizvodnju
25
25. Metoda koja zahteva poznat trošak kapitala da bi se procenila isplativost
ulaganja je:
a. interna stopa prinosa
b. neto sadašnja vrednost
c. nijedna od navedenih metoda ne zahteva poznat trošak kapitala
d. indeks profitabilnosti
e. prosečan period povraćaja
a. interna stopa prinosa
b. neto sadašnja vrednost
d. indeks profitabilnosti
26
26. Za preduzeće koje nema zalihe:
ORL=BRL
27
27. Pod stalnim sredstvima (imovinom) se podrazumevaju:
a. emitovane dugoročne obveznice
b. sredstva koja se u poslovnim procesima vraćaju u prvobitni pojavni oblik
c. sredstva koja učestvujući u poslovnim procesima postepeno prenose svoju
vrednost na postojeće učinke
d. dugoročni finansijski plasmani
e. sredstva koja se ne amortizuju
a. emitovane dugoročne obveznice
b. sredstva koja se u poslovnim procesima vraćaju u prvobitni pojavni oblik
c. sredstva koja učestvujući u poslovnim procesima postepeno prenose svoju
vrednost na postojeće učinke
d. dugoročni finansijski plasmani
e. sredstva koja se ne amortizuju
28
28. Pomoćne knjigovodstvene evidencije:
● Pomoćna knjiga kupaca
● Pomoćna knjiga dobavljača
● Knjiga materijala
● Evidencija zaliha
● Analitičke evidencije (npr. za nekretnine, kapital..)
28. Pomoćne knjigovodstvene evidencije:
● Pomoćna knjiga kupaca
● Pomoćna knjiga dobavljača
● Knjiga materijala
● Evidencija zaliha
● Analitičke evidencije (npr. za nekretnine, kapital..)
29
29. U slučaju postojanja ustaljenih poslovnih odnosa (strateškog partnerstva) i
visokog kreditnog skora kupca, kao instrument plaćanja
a. sopstvena menica
b. garancija
c. vučena menica
d. otvoreni račun
e. akreditiv
e. akreditiv
30
30. Kada preduzeće gotovinu na računu drži da bi depozitom obezbedio dobijanje
kredita, takav razlog je:
a. špekulativni
b. razlog predostrožnosti
c. depozitni
d. kompenzacioni
e. transakcioni
d. kompenzacioni
31
31. Kada se izvestan saldo gotovine u preduzecu drzi sa ciljem dnevnih
izmirivanja dospelih obaveza, takav se razlog naziva:
- transakcioni
32
32. Tržišna vrednost određene akcije zavisi od:
nominalna vr + azio?
33
33. Okvir za odgovarajuće reakcije preduzeća u uslovima neizvesnosti
uspostavlja se:
a. zadovoljavajućim planiranjem
b. inovativnim planiranjem
c. optimalnim planiranjem
d. operativnim planiranjem
e. osnovnim planiranjem
b. inovativnim planiranjem
34
34. U komisione (neutralne) bankarske poslove se ubravaju:
a. menjački poslovi
b. eskontni poslovi
c. izdavanje kreditnih pisama
d. emitovanje obveznica // ipak je pasivannn
e. otvaranje akreditiva
c. izdavanje kreditnih pisama
e. otvaranje akreditiva
35
35. Izdavanja bankarskih garancija je:
neutralni posao
36
36. Odaberite jedan projekat koji maksimira vrednost preduzeća, ako su poznati
njihovi neto sadašnja vrednost (NSV) i prosečan period povraćaja (PPP):
a. C: NSV = 150,000 PPP = 15 godina
b. D: NSV = 100,000 PPP = 6 meseci
c. nijedan projekat ne uvećava vrednost preduzeća
d. B: NSV = 450,000 PPP = 2 godine
e. A: NSV = 500,000 PPP = 32 godine
- PPP pretvori u mesece i NSV se podeli tim brojem i izabereš onaj koji ima najveći broj
d. B: NSV = 450,000 PPP = 2 godine
37
37. Metoda(e) koja se zasniva na konceptu vremenske vrednosti novca je:
a. prosečan period povraćaja
b. cena kapitala
c. interna stopa prinosa
d. neto sadašnja vrednost
e. indeks profitabilnosti
f. diskontovani period povraćaja
c. interna stopa prinosa
d. neto sadašnja vrednost
e. indeks profitabilnosti
f. diskontovani period povraćaja
38
38. Emisija efekata za sopstveni račun:
i
pasivn
39
39. Nematerijalna imovina čine:
a. prava na model
b. licence, softveri, patenti
c. sredstva koja se ne amortizuju
d. dugoročni finansijski plasmani
e. emisiona premija (ažio)
a. prava na model
b. licence, softveri, patenti
40
40. Nove emisije hartija od vrednosti preduzeća obavljaju se na:
a. sekundarnom tržišu kapitala
b. međubankarskom tržištu
c. novčanom tržištu
d. primarnom tržištu kapitala
e. deviznom tržištu
d. primarnom tržištu kapitala
41
41. Kod operativnog lizinga karakteristično je:
a. sredstvo po isteku lizinga ostaje davaocu lizinga
b. rizik i koristi padaju na primaoca lizinga
c. rok trajanja odgovora je približno jednak veku trajanja sredstva
d. prednost lizinga su trajna dobra
e. računovodstveno se tretira kao rashod
a. sredstvo po isteku lizinga ostaje davaocu lizinga
d. prednost lizinga su trajna dobra
e. računovodstveno se tretira kao rashod
42
42. Kod finansijskog lizinga karakteristično je:
f. sredstvo po isteku lizinga ostaje davaocu lizinga
g. rizik i koristi padaju na primaoca lizinga
h. rok trajanja odgovora je približno jednak veku trajanja sredstva
i. prednost lizinga su trajna dobra
j. računovodstveno se tretira kao rashod
f. sredstvo po isteku lizinga ostaje davaocu lizinga
g. rizik i koristi padaju na primaoca lizinga
43
43. Suština hedžing pristupa je:
a. da kratkoročnim izvorima budu finansirane povremene potrebe za sredstvima
b. ništa od navedenog
c. da dugoročnim izvorima budu finansirane povremene potrebe za sredstvima
d. da dugoročnim izvorima budu finansirana osnovna sredstva
e. da dugoročnim izvorima budu finansirana trajna obrtna sredstva
d. da dugoročnim izvorima budu finansirana osnovna sredstva
e. da dugoročnim izvorima budu finansirana trajna obrtna sredstva
44
44. U kratkoročne obaveze preduzeća se ubrajaju:
a. kratkoročni plasmani
b. ažio
c. slobodne rezerve
d. emitovani i prodati komercijalni zapisi
e. ukalkulisane obaveze
d. emitovani i prodati komercijalni zapisi
e. ukalkulisane obaveze
45
45. Finansijski izveštaj koji se sastavlja za određeni period (najčešće godinu
dana) je:
a. bilans stanja
b. bilans uspeha
c. izveštaj o novčanim tokovima
d. izveštaj o promenama na kapitalu
e. napomene uz fin. izveštaje
a. bilans stanja
b. bilans uspeha
c. izveštaj o novčanim tokovima
46
46. U kategoriju poslovnih prihoda preduzeca ubrajaju se:
a) prihodi od kamata
b) negativne kursne razlike
c) prihodi od prodaje proizvoda i usluga
d) dugorocna rezervisanja
e) prihodi na osnovu naplate otpisanih potrazivanja
c) prihodi od prodaje proizvoda i usluga
47
47. Ako je planska nabavna vrednost materijala veca od njegove stvarne
vrednosti tacno je:
a) rec je o negativnom odstupanju
b) razlika se evidentira na dugovnoj strain racuna 1009
c) razlika se evidentira na potraznoj strani racuna 1009
d) razlika se evidentira na potraznoj strani racuna 100
e) rec je o pozitivnom odstupanju
c) razlika se evidentira na potraznoj strani racuna 1009
e) rec je o pozitivnom odstupanju
48
48. Kada se visina otpisa osnovnog sredstva povecava iz godine u godinu rec je
o?
-čini trosak amortizacije
-metod vremenskog otpisivanja obracunata na osnovu progresivnog otpisa
49
49. Bilansna pozicija dugoročnih rezervisanja je element:
a) osnovnih sredstava
b) obrtnih sredstava
c) sopstvenog kapitala
d) obaveza
e) prihoda
d) obaveza
50
50. Ocekivani obim usluga koje osnovno sredstvo moze da pruzi koristi se za
utvrdjivanje otpisa kod:
a) linearnog otp isa
b) progresivnog otpisa
c) funkcionalnog metoda
d) metode aritmeticke digresije
e) metode geometrijske progresije
c) funkcionalnog metoda
51
51. Finansijski izvestaju koji su direktan proizvod dvojnog knjigovodstva:
a) bilans stanja
b) dnevnik
c) bilans uspeha
d) napomene uz fin izvestaje
e) glavna knjiga
c) bilans uspeha
52
52. Ako vrednost neto obrtnih sredstava raste to nužno znači da:
a) Vrednost ORL ne može da opada
b) Neminovno ostaje isti ORL
c) Neminovno opada vrednost ORL
d) Neminovno raste vrednost ORL
e) Vrednost ORL može da raste, opada, I ostane ista
e) Vrednost ORL može da raste, opada, I ostane ista
53
53. U sredstva preduzeca ubrajaju se:
a) prodaja proizvoda
b) sporna potrazivanja
c) menicne obaveze
d) kratkorocni finansijska ulaganja
e) primljeni avansi
f) kratkoročna potraživanja
b) sporna potrazivanja
d) kratkorocni finansijska ulaganja
f) kratkoročna potraživanja
54
54. U sredstva preduzeća ubrajaju se:
a. emitovane HOV
b. kratkoročna fin ulaganja
c. gudvil
d. ukalkulisane obaveze
e. menične obaveze
b. kratkoročna fin ulaganja
c. gudvil
55
55.Kojom metodom se vrsi obracun troskova materijala po cenama poslednjih
nabavki?
a) fifo
b) lifo
c) metod ponderisane prosecne cene
d) hifo
e) lofo
b) lifo
56
56.Ukoliko preduzece A u predvidjenom roku plati robu preduzecu B I na taj nacin
realizuje kasa skonto u iznosu od 10000 to za preduzece A predstavlja:
a) ostali I vanredni rashodi
b) ostali I vanredni prihod
c) finansijski rashod
d) prihod od prodaje robe
e) finansijski prihod
e) finansijski prihod
57
57.Naplata otpisanog potrazivanja od kupaca pripada kategoriji:
a) finansijskih prihoda
b) poslovnih prihoda
c) ostalih i neposlovnih prihoda (to bi bili vanredni prihodi)
d) poslovnih rashoda
e) nista od navedenog
c) ostalih i neposlovnih prihoda (to bi bili vanredni prihodi)
58
58.Metoda prema kojoj troskovi otpisa osnovnih sredstava iskljucivo zavise od
njihovog fizickog trosenja je:
a) metoda progresivnog otpisa
b) funkcionalna metoda
c) metoda aritmeticke degresije
d) metoda geometrijske progresije
e) metoda linearnog otpisa - ovo je jer ne zavisi od vremena
b) funkcionalna metoda
59
59. Rashodi koji nastaju po osnovu korišćenja kreditnih izvora su:
a. Poslovni rashodi
b. Direktni troškovi
c. Finansijski rashodi
d. Indirektni troškovi
e. Troškovi nabavke
c. Finansijski rashodi
60
60. Kada banka korisniku kredita ne stavlja na raspolaganje novčana sredstva,
već se indirektno obavezuje za njegov račun, takav kredit se naziva:
a. rambursni
b. akceptni
c. lombardni
d. avalni
e. hipoterkarni
b. akceptni
61
61. Emisiona premija je:
a. Deo kapitala akcionarskog društva
b. Zakonska rezerva preduzeća
c. Razlika između više prodajne cene akcija i nominalne vrednosti
d. Razlika između više prodajne cene akcija i tržišne vrednosti
e. Dugoročna obavzea
c. Razlika između više prodajne cene akcija i nominalne vrednosti
62
62. Dugoročni finansijski plasmani pripadaju poziciji:
a. Dugoročnih rezervisanja
b. Dugoročnih obaveza
c. Stalnih sredstava
d. Rezervi
e. Obrtnih sredstava
c. Stalnih sredstava
63
63. U obrtna sredstva se svrstavaju:
a. Rezervisanja
b. Nedovršena proizvodnja
c. Menične obaveze
d. Kratkoročni finansijski plasmani
e. Učešća u drugim privrednim društvima(nisam siguran da li je i ovo
b. Nedovršena proizvodnja
d. Kratkoročni finansijski plasmani
64
64. U kategoriju poslovnih rashoda preduzeća ubrajaju se:
a. Troškovi neproizvodnih usluga
b. Negativne kursne razlike
c. Rashodi na osnovu plaćenih kazni
d. Nabavna vrednost prodate robe
e. Rashodi kamata
a. Troškovi neproizvodnih usluga
d. Nabavna vrednost prodate robe
65
65. Kada se visina otpisa osnovnog sredstva povećava iz godine u godinu, reč je
o:
a. Metodi linearnog otpisa
b. Metodi geometrijske progresije
c. Metodi progresivnog otpisa
d. Funkcionalnoj metodi
e. Metodi aritmetičke degresije
c. Metodi progresivnog otpisa
66
66. Finansijsko računovodstvo:
a. Pruža finansijske informacije eksternim stejkholderima
b. Koristi se isključivo u profitno orijentisanim organizacijama
c. Kreira izveštaje prema specifičnim zahtevima preduzeća menadžmenta
preduzeća
d. Orijentisano je ka budućnosti
e. Poštuje opšte prihvaćene principe računovodstva
a. Pruža finansijske informacije eksternim stejkholderima
e. Poštuje opšte prihvaćene principe računovodstva
67
67. U izvore sredstava preduzeća se ubrajaju:
a. Dati avansi
b. Menične obaveze
c. Kratkoročna finansijska ulaganja
d. Dugoročna rezervisanja
e. Sporna potraživanja
f. Prodaja proizvoda
b. Menične obaveze
d. Dugoročna rezervisanja
68
68. Troškovi transporta, poštanskog saobraćaja i komunalnih usluga čine:
a. Materijalne troškove
b. Finansijske rashode
c. Troškovi ličnih dohodaka
d. Troškove proizvodnih usluga
e. Troškove neproizvodnih usluga
d. Troškove proizvodnih usluga
69
69. Obrtna sredstva u obliku novca obuhvataju:
a. Novac na deviznom računu
b. Novac na izdvojenim računima za tekuće potrebe
c. Otvorene akreditive
d. Novac u blagajni
. Novac na deviznom računu
b. Novac na izdvojenim računima za tekuće potrebe
c. Otvorene akreditive
d. Novac u blagajni
70
70. Bruto dobit je:
a. Razlika ukupnih prihoda i rashoda
b. Poslovni rezultat
a. Razlika ukupnih prihoda i rashoda
b. Poslovni rezultat
71
71. Pozitivnu razliku ukupnih prihoda i ukupnih rashoda nazivamo:
a. Neto dobit
72
72. Računovodstvo u preduzeću treba da obuhvata:
a. Knjigovodstvo
b. Rač. planiranje
c. Rač. odlučivanje
d. Rač. kontrola (nadzor)
e. Rač. informacije
f. Rač. analiza
a. Knjigovodstvo
b. Rač. planiranje
d. Rač. kontrola (nadzor)
e. Rač. informacije
f. Rač. analiza
73
73. Usklađivanje originalne vrednosti osnovnih sredstava sa kretanjem cena u
veku korišćenja naziva se:
Revalorizacija
74
74. Pod materijalnim pravima se podrazumevaju:
a. Patenti
b. Licence
c. Korišćenje proizvodno tehničke dokumentacije
d. Žigovi
a. Patenti
b. Licence
c. Korišćenje proizvodno tehničke dokumentacije
d. Žigovi
75
75. Pozitivna razlika prihoda i rashoda:
Neto dobit
76
76. Razlika prihoda i rashoda
Bruto dobit
77
77. Pozitivna razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda
Poslovna dobit
78
78. Pomoćne knjigovodstvene evidencije:
a. Evidencija o materijalu
b. Izveštaj o novčanim tokovima
c. Dnevnik
d. Skladišna knjiga
e. Glavna knjiga
a. Evidencija o materijalu
d. Skladišna knjiga
79
79. Kada pred ima pozitivna neto obrtna sredstva (OBS) to znači da se:
a) OBS u celosti finansiraju kratk. Izvorima
b) OBS delom finansiraju dugoročnim izv
c) OBS u celosti finansiraju dug izvorima
d) OBS delom finansiraju kratk. Izvorima
e) Ništa od navedenog
+ Osnovna sredstva se u celosti finansiraju iz dugorocnih izvora
b) OBS delom finansiraju dugoročnim izv
d) OBS delom finansiraju kratk. Izvorima
80
80. Knjigovodstveno obuhvatanje prijema osnovnih sredstava
a. Zaduživanje računa osnovnih sredstava
b. Zaduživanjem računa sopstveni kapital
c. Odobravanjem računa ispravke vrednosti osnovnih sredstava
d. Odobravanjem računa sopstveni kapital
e. Zaduživanjem računa zaliha
a. Zaduživanje računa osnovnih sredstava
c. Odobravanjem računa ispravke vrednosti osnovnih sredstava
e. Zaduživanjem računa zaliha
81
81. U metode vremenskog otpisivanje vrednosti osnovih sredstava ubrajaju se:
a. Metoda progresivnog otpisa
b. Metoda degresivnog otpisa
c. Metoda linearnog otpisa
d. Metoda aritmetičke degresije
e. Metoda geometrijske degresije
. Metoda progresivnog otpisa
b. Metoda degresivnog otpisa
c. Metoda linearnog otpisa
d. Metoda aritmetičke degresije
e. Metoda geometrijske degresije
82
82. Menična radnja koja se pokreće u slučaju gubitka menice:
- amortizacija menice
83
83. Finansijske prihode preduzeća čine:
a. Prihodi od redovnih kamata
b. Primljene menice od kupaca
c. Prihodi od iskorišćenih kasa skonta (od dobavljača)
d. Pozitivne kursne razlike
e. Negativne kursne razlike
f. Sve od prethodno navedenog
a. Prihodi od redovnih kamata
c. Prihodi od iskorišćenih kasa skonta (od dobavljača)
d. Pozitivne kursne razlike
84
84. Navedite osnovne ekonomske kategorije:
- Sredstva i obaveze prema izvorima sredstava, prihodi i rashodi
85
85. Primljeni avansi su pozicija koja pripada:
a. Kratkoročnim finansijskim plasmanima
b. Kratkoročnim obavezama
c. Kratkoročnim potraživanjima
d. Dugoročnim rezervisanjima
e. Nematerijalnim sredstvima
b. Kratkoročnim obavezama
86
86. Saldo je:
a. Trenutno stanje pozicije za koju se račun vodi
b. Račun izravnanja
c. Razlika dugovne i potražne strane računa
d. Korektivni račun
e. Pomoćni račun
a. Trenutno stanje pozicije za koju se račun vodi
c. Razlika dugovne i potražne strane računa
87
87. Upravljačko računovodstvo:
a. Koristi se isključivo u profitno orijentisanim organizacijama
b. Poštuje opšte prihvaćenje principe računovodstva
c. Orijentisano je ka budućnosti
d. Pruža finansijske informacije eksternim stejkholderima
e. Kreira izveštaje prema specifičnim zahtevima menadžmenta preduzeća
f. Sadržina izveštaja je neformalizovana
g. Obuhvata obavezni set finansijskih izveštaja
h. Pruža informacije neophodne menadžment grupi
i. sadržina izveštaja je jednoobrazna
c. Orijentisano je ka budućnosti
e. Kreira izveštaje prema specifičnim zahtevima menadžmenta preduzeća
f. Sadržina izveštaja je neformalizovana
h. Pruža informacije neophodne menadžment grupi
88
88. Prevođenje strategijskih planova u akcione planove preduzeća rezultat je:
a. budžetiranja
b. operativnog planiranja
c. finansijkog planiranja
d. finansijskog predviđenja
e. inovativnog planiranja
a. budžetiranja
89
89. U metode vremenskog otpisivanja vrednosti osnovnih sredstava ubrajaju se:
a. Metoda progresivnog otpisa
b. Funkcionalna metoda
c. Metoda aritmetičke degresije
d. Metoda geometrijske progresije (treba degresije)
e. Metoda ponderisane prosečne cene
a. Metoda progresivnog otpisa
c. Metoda aritmetičke degresije
90
90. Odrediti koje od navedenih stalnih materijalnih sredstava podleže obračunu
amortizacije:
a. Zemljište
b. Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu
c. Nekretnine, postrojenja i oprema u PRIPREMi
d. Građevinski objekti
d. Građevinski objekt
91
91. Zaokružiti tačnu tvrdnju:
a. Kapital predstavlja zbir sredstava i obaveza
b. Kapital predstavlja ostatak sredstava pravnog lica nakon odbitka svih
njegovih obaveza
c. Kapital predstavlja tuđi izvor sredstava
d. Kapital predstavlja razliku prihoda i rashoda
b. Kapital predstavlja ostatak sredstava pravnog lica nakon odbitka svih
njegovih obaveza
92
92. Koje od navedenih sredstava ne spada u obrtna sredstva:
a. Kratkoročna ulaganja
b. Unapred plaćeni troškovi
c. Obračunati a neplaćeni troškovi
d. Novac i novčani ekvivalenti
c. Obračunati a neplaćeni troškovi
93
93. Metode utvrđivanja periodičnog rezultata su (bilansa uspeha):
a. Metoda ukupnih troškova
b. Revalorizaciona metoda
c. Funkcionalna metoda
d. Metoda prodatih učinaka
e. Metoda obračunatih zaliha
a. Metoda ukupnih troškova
d. Metoda prodatih učinaka
94
94. Devizni kurs kojim država utiče na međunarodne ekonomske i finansijske
transakcije?
Višestruki
95
95. Početni finansijski ciljevi su:
a. solventnost
b. likvidnost
c. optimalna struktura sredstava
d. brz obrt sredstava
e. maksimizacija profitabilnosti
b. likvidnost
c. optimalna struktura sredstava
96
6. Zaokružiti neutralne bankarske poslove:
a. eskontni poslovi
b. izdavanje kreditnih pisama
c. otvaranja akreditiva
d. inkaso poslov
b. izdavanje kreditnih pisama
c. otvaranja akreditiva
d. inkaso poslov
97
97. Krajnji finansijski ciljevi su:
a. solvetnost
b. brz obrt sredstava
c. minimizacija troškova
d. finansijska snaga
e. maksimizacija profitabilnosti
d. finansijska snaga
e. maksimizacija profitabilnosti
98
98. Optimalna struktura kapitala je:
a. miks kapitala preduzeća i duga
b. struktura koja obezbeđuje najveću likvidnost
c. struktura koja maksimizira cenu akcije
d. optimalan balans između rizika i prinosa
e. odnos 1:1 između sopstvenog i tuđeg kapitala
c. struktura koja maksimizira cenu akcije
d. optimalan balans između rizika i prinosa
99
99. Stanje i dinamika likvidnost najbolje se prati i analizira preko:
a. FFL
b. FPL
c. tekućeg racia likvidnosti
d. marže sigurnosti
e. BRL
c. tekućeg racia likvidnosti
e. BRL
100
100. Vertikalna pravila finansiranja odnose se na pokazatelje:
a. ORL
b. koeficijent finansijske stabilnosti
c. stepen samofinansiranja
d. marža sigurnosti
e. stepen pokrića
c. stepen samofinansiranja
d. marža sigurnosti
e. stepen pokrića
101
101. Ugovor kojim kupac ima pravo, ali ne i obavezu da kupi određeno sredstvo
na neki datum u budućnosti naziva se:
a. opcija
b. svop
c. obveznica
d. fjučers
a. opcija
102
102. Finansijski izveštaj koji se sastavlja za određeni period (najčešće godinu
dana) je:
f. bilans stanja
g. bilans uspeha
h. izveštaj o novčanim tokovima
i. izveštaj o promenama na kapitalu
j. napomene uz fin. izveštaje
f. bilans stanja
g. bilans uspeha
h. izveštaj o novčanim tokovima
103
103. Ukoliko banka vrši emisiju efekata za sopstveni račun, to za nju predstavlja:
a. aktivni posao
b. sopstveni posao
c. pasivni posao
d. neutralni posao
e. eskontni posao
c. pasivni posao
104
104. Kredit koji se odobrava po tekućem računu između dva preduzeća koja imaju
ustaljeni poslovni odnos, naziva se:
a. avalni kredit
b. lombardni kredit
c. eskontni
d. konto-korentni
e. hipotekarni
d. konto-korentni
105
105. Indirektna metoda sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima:
a) Pristup odozdo nagore
b) Pogodna za interne potrebe pred
c) Kompleksnija od direktne
d) Prati bruto tokove gotovine
e) Jednostavnija od direktne
a) Pristup odozdo nagore
e) Jednostavnija od direktne
106
106. Prenošenje prava po osnovu menice se vrši radnjom koja se naziva:
a. akceptiranje menice
b. isplata menice
c. indosiranje menice
d. avaliranje menice
e. protest
c. indosiranje menice
107
107. Direktna i indirektna metoda primenjuju se prilikom sačinavanja sledećeg
finansijskog izveštaja:
a. napomene uz fin. izveštaje
b. bilansa stanja
c. izveštaja o promenama na kapitalu
d. izveštaja o novčanim tokovima
e. bilansa uspeha
d. izveštaja o novčanim tokovima
108
108. Tekuća finansijska politika obuhvata:
a. politiku maksimiziranja profitabilnosti
b. politiku upravljanja finansijama
c. politiku pravila finansiranja
d. politiku obrta kapitala
e. politiku likvidnosti
d. politiku obrta kapitala
e. politiku likvidnosti
109
109. Prema načinu određivanja poverioce, hartija od vrednosti može da glasi:
a. po naredbi
b. na ime
c. na imaoca
d. na dužnika
e. na donosioca
a. po naredbi
b. na ime
e. na donosioca
110
110. Stopa prinosa na sopstvena sredstva se dobija iz matematičkog odnosa:
a. poslovne dobiti i sopstvenog kapitala
b. neto dobiti i sopstvenog kapitala
c. neto dobiti i poslovnih sredstava
d. ništa od navedenog
e. poslovne dobiti i poslovnih sredstava
b. neto dobiti i sopstvenog kapitala
111
111. Prema mestu plaćanja, akreditivi mogu biti:
a. opozivi i neopozivi
b. vista i oročeni
c. prenosivi i neprenosivi
d. nostro i loro
e. potvrđeni i nepotvrđeni
b. vista i oročeni
112
112. Povećano zaduživanje prema “DuPont” šemi profitabilnosti:
a. povećanje profitabilnosti
b. smanjuje profitabilnost
c. povećava marginalnu dobit
d. povećava koeficijent obrta
e. povećava multiplikator sopstvenih sredstava
a. povećanje profitabilnosti
e. povećava multiplikator sopstvenih sredstava
113
113. Pravilo za odnos obrtnih sredstava i tekućih obaveza “2:1” predstavlja:
a. eksternu normu za poređenje
b. subjektivnu normu za poređenje
c. apokrifnu normu za poređenje
d. objektivnu normu za poređenje
e. internu normu za poređenje
c. apokrifnu normu za poređenje
114
114. U kontnom okviru četvorocifreni brojevi predstavljaju:
a. klase
b. analitičke račune
c. sintentičke račune
d. mešovite račune
e. grupe
b. analitičke račune
115
115. U kontnom okviru trocifreni brojevi predstavljaju:
f. klase
g. analitičke račune
h. sintentičke račune
i. mešovite račune
j. grupe
h. sintentičke račune
116
116. U kontnom okviru dvocifreni brojevi predstavljaju:
k. klase
l. analitičke račune
m. sintentičke račune
n. mešovite račune
o. grupe
o. grupe
117
117. U kontnom okviru jednocifreni brojevi predstavljaju:
p. klase
q. analitičke račune
r. sintentičke račune
s. mešovite račune
t. grupe
p. klase
118
118. Kada se devizni kurs vezuje za vrednost strane valute, ali u rasponu većem
od 2,25%, takav kurs se naziva:
a. fiksni
b. ograničeni
c. fluktuirajući
d. fleksibilni
e. višestruki
d. fleksibilni
119
119. Korišćenje diskontovanja kao tehnike je karakteristično za:
a. interna stopa prinosa
b. cena kapitala
c. prosečan period povraćaja
d. indeks profitabilnosti
e. neto sadašnja vrednosti
+ diskontovani period povracaj
a. interna stopa prinosa
d. indeks profitabilnosti
e. neto sadašnja vrednosti
+ diskontovani period povracaj
120
120. Činjenicu da je hipoteka pravo koje postoji jedino ako postoji i potraživanje
koje se njome obezbeđuje nazivamo:
a. pravo obezbeđenja
b. akcesorno pravo
c. nedeljivo pravo
d. stvarno pravo
e. ekstezivno pravo
b. akcesorno pravo
121
121. Kada menadžment nastoji da maksimizira poslovne rezultate korišćenjem
postojećih ili pribavljenih izvore, takvo planiranje je:
a. operativno
b. zadovoljavajuće
c. osnovno
d. inovativno
e. optimalno
e. optimalno
122
122. Diskontovani period povraćaja:
a. zahteva poznat trošak kapitala
b. predstavlja metod koji najbolje rangira investicije
c. pruža informaciju o povećaju vrednosti preduzeća
d. ignoriše novčani tok nakon perioda povraćaja
e. ne uzima u obzir vremensku vrednost novca
a. zahteva poznat trošak kapitala
d. ignoriše novčani tok nakon perioda povraćaja
123
123. Kada menadžment nastoji da minimizira troškove pri datom nivou prihoda,
takvo planiranje je:
A. operativno
B. zadovoljavajuće
C. osnovno
D. inovativno
E. optimalno
E. optimalno
124
124. Računi uspeha su:
a. odlivi
b. računi ispravki vrednosti
c. računi prihoda
d. prilivi
e. aktivni računi
c. računi prihoda
125
125. Kojoj grupi bilansnih promena pripadaju promene koje izazivaju povećanje
aktive i pasive za isti iznos?
a. drugoj grupi
b. trećoj grupi
c. četvrtoj grupi
d. nijednoj od navedenih
e. prvoj grupi
e. prvoj grupi
126
126. Kojoj grupi bilansnih promena pripadaju promene koje izazivaju smanjivanje
aktive i pasive za isti iznos?
f. drugoj grupi
g. trećoj grupi
h. četvrtoj grupi
i. nijednoj od navedenih
j. prvoj grupi
f. drugoj grupi
127
127. Kojoj grupi bilansnih promena pripadaju promene koje izazivaju promene u
strukturi aktive:
- trećoj grupi
128
128. Kojoj grupi bilansnih promena pripadaju promene koje izazivaju promene u
strukturi pasive:
- četvrtoj grupi
129
129. Derivativne hartije od vrednosti su:
a. blagajnički zapisi
b. certifikat o depozitu
c. opcije
d. svopovi
e. komercijalni zapisi
c. opcije
d. svopovi
+ fjucersi i forvard ugovori
130
130. Zalihe su:
a. materijal u obradi i doradi
b. šume i osnovno stado
c. gotovinski ekvivalenti
d. nedovršena proizvodnja
e. obrtna sredstva (imovina)
a. materijal u obradi i doradi
d. nedovršena proizvodnja
e. obrtna sredstva (imovina)
131
131. Racio koji objašnjava pokrivenost svake novčane jedinice kratkoročnih
obaveza određenim iznosom likvidnih sredstava se naziva:
a. rigorozni racio likvidnosti (brzi)
b. opšti racio likvidnosti
c. racio defanzivnog intervala
d. neto obrtna sredstva
e. racio usklađenosti novčanih tokova
a. rigorozni racio likvidnosti (brzi)
132
132. Faktori razvoja finansijskog tržišta su:
a. fiskalna politika
b. novac
c. koncentracija kapitala
d. centralizacija kapitala
e. inflacija
f. monetarna politika
b. novac
c. koncentracija kapitala
e. inflacija
f. monetarna politika
133
133. Prema modelu organizacije finansijske funkcije, u poslove finansijskog
upravljanja ubrajaju se:
a. finansijska analiza
b. finansijsko poslovanje
c. finansijski informacioni sistem
d. finansijko planiranje
e. finansijska kontrola
+ finansijsko izveštavanje
a. finansijska analiza
d. finansijko planiranje
e. finansijska kontrola
+ finansijsko izveštavanje
134
134. Aktivni računi:
a. povećanja se beleže na potražnoj strani
b. imaju početno stanje na potražnoj strani
c. povećanja se beleže na dugovnoj strani
d. su računi uspeha
e. saldo izravnanja se beleži na potražnoj strani
c. povećanja se beleže na dugovnoj strani
e. saldo izravnanja se beleži na potražnoj strani
135
135. Pod obrtnih sredstavima (imovinom) se podrazumevaju:
a. akcije
b. sredstva koja se amortizuju
c. kratkoročni kapital
d. sredstva koja se jednokratnom upotrebom troše u poslovnom procesu
e. softveru, patenti i licence
d. sredstva koja se jednokratnom upotrebom troše u poslovnom procesu
136
136. Pasivni bankarski poslovi su:
a. otvaranje akreditiva
b. međubankarski zajmovi
c. inkaso poslovi
d. relombard
e. devizni poslovi
f. depozitni poslovi
b. međubankarski zajmovi
d. relombard
f. depozitni poslovi
137
137. Poređenje zasnovano na “benčmarkingu” predstavlja:
a. subjektivnu normu za poređenje
b. objektivnu normu za poređenje
c. internu normu za poređenje
d. eksternu normu za poređenje
e. apokrifnu normu za poređenje
d. eksternu normu za poređenje
138
138. Politika pravila finansiranja, pravila finansijskog poslovanja i upravljanja
finansijama čine:
a. osnovnu finansijsku politiku
b. politiku upravljanja kapitalom
c. ništa od navedenog
d. razvojnu politiku
e. investicionu politiku
a. osnovnu finansijsku politiku
139
139. Knjigovodstvo je:
a. deo upravljačkog računovodstva
b. glavni deo računovodstva
c. sinonim s računovodstvom
d. širi pojam od računovodstva
e. NIJE strogo formalna evidencija
b. glavni deo računovodstva
140
140. Kada je vrednost faktora poslovnog leveridža 2,5, a očekivani rast prihoda od
prodaje 10%, to znači da će se za 25% povećati:
a. bruto dobit
b. neto dobit
c. dobit pre operezivanja
d. marginalna dobit
e. poslovna dobit
e. poslovna dobit
141
141. Međusobno prebijanje potraživanja i dugovanja u međunarodnom platnom
prometu obavlja se putem:
a. svopova
b. otvaranje akreditiva
c. rambusiranja
d. kliringa
e. fjučersa
d. kliringa
142
a. su računi uspeha
b. su računi stanja
c. saldo za izravnanje se beleži na dugovnoj strani
d. imaju početno stanje na dugovnoj strani
e. povećanja se beleže na dugovnoj strani
b. su računi stanja
c. saldo za izravnanje se beleži na dugovnoj strani
143
143. Prema svrsi sastavljanja finansijski planovi mogu biti:
a. planovi sredstava i njihovih izvora
b. planovi prihoda i rashoda
c. planovi priliva i odliva
d. prospektivni i perspektivni planovi
e. osnovni i operativni planovi
a. planovi sredstava i njihovih izvora
b. planovi prihoda i rashoda
c. planovi priliva i odliva
144
144. Koje od sledećih hartija od vrednosti mogu izdavati isključivo banke:
a. blagajnički zapisi
b. komercijalni zapisi
c. obveznice
d. certifikat o depozitu
e. opcije
a. blagajnički zapisi
d. certifikat o depozitu
145
145. Za revolving kredit je karakteristično da se:
a. ništa od navedenog nije tačno
b. banka ne obavezuje prema klijentu da će mu sredstva biti
c. aranžman pravi na duži period
d. na neiskorišćeni deo plaća kamata
e. najčešće koristi varijabilna kamatna stopa
a. ništa od navedenog nije tačno
146
146. U trgovačkom izrazu 5/10 neto 30, broj 10 označava:
a. veličinu kasa skonta
b. diskontni period
c. rok za korišćenje popusta
d. rok za otplatu ukupnog duga
e. kreditni period
b. diskontni period
c. rok za korišćenje popusta
147
147. Ugovor kojim se vrši prodaja aktive po fiksnoj ceni za aktivu čija je cena
varijabilna:
a. forvard
b. fjučers
c. svop
d. opcija
e. obveznica
b. fjučers
148
148. Ako se deo trajnih obrtnih sredstava finansira kratkoročnim izvorima to je:
- agresivna finansijska politika
149
149. Kategorija zaliha C u ABC modelu su:
a. zalihe sa najmanjom jediničnom vrednošću
b. zalihe koje se moraju strogo kontrolisati
c. zalihe sa najmanjim obrtom
d. zalihe sa najvećom jedinačnom vrednošću
e. zalihe sa najvećim obrtom
a. zalihe sa najmanjom jediničnom vrednošću
e. zalihe sa najvećim obrtom
150
150. Racio koji pokazuje koliko je učešće dividende u ukupnom ostvarenom
a. racio isplate dividendi
b. zarada po akciji
c. prinos u vidu dividende
a. racio isplate dividendi
151
151. Pod terminom “fjučers” podrazumeva se:
a. pravo, ali ne i obaveza da se kupi određena aktiva u budućnosti
b. izvedena hartija od vrednosti
c. terminski ugovor
d. promptni ugovor
e. obavezu da se kupi određena aktiva u budućnosti
b. izvedena hartija od vrednosti
c. terminski ugovor
e. obavezu da se kupi određena aktiva u budućnosti
152
152. Racio koji pokazuje odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza:
a. ima optimalnu teorijsku vrednost 2:1
b. ima optimalnu teorijsku vrednost 1:1
c. naziva se neto obrtna sredstva
d. naziva se opšti racio likvidnosti
e. naziva se rigorozni racio likvidnosti
b. ima optimalnu teorijsku vrednost 1:1
e. naziva se rigorozni racio likvidnosti
153
153. Posebna vrsta akceptnog kredita za plaćanje prekomorskog uv…
a. rambursni kredit
b. eskotni kredit
c. lombardni kredit
a. rambursni kredit
154
154. Kada je ORL 2:1, to znači da je vrednost neto obrtnih sredstava:
a. nemoguće je izvući bilo kakav zaključak
b. između nula i jedan
c. veća od jedan
d. jednaka 1
e. manja od 1
a. nemoguće je izvući bilo kakav zaključak
155
155. Banka čiji je primarni posao prikupljanje kapitala i plasman HOV, kao i
pružanje brokersko-dilerskih usluga se nazivaju:
a. komercijane banke
b. univerzalne banke
c. investicione banke
d. centralne banke
e. ništa od navedenog
c. investicione banke
156
156. Odnos poslovne dobiti i dobiti pre oporezivanja:
a. FFL
b. ekonomske dodate vrednosti
c. stope prinosa na poslovna sredstva
d. racio pokrića duga
e. ništa od navedenog
a. FFL
157
157.Kada pravo konverzije deviza postoji i za strane i za domaće rezidente, takvu
konvertabilnost nazivamo:
a. eksternom
b. internom
c. organičenom
d. neograničenom
e. opštom
e. opštom
158
158. Zaokružiti ciljeve menadžmenta vezane za upravljanje aktivnošću - obrtom
sredstava
a. koef obrta dobavljača treba da bude što viši
b. koef obrta kupaca treba da bude što viši
c. prosečan period obrta zaliha treba da bude što duži
d. prosečan period naplate treba da bude što kraći
e. ništa od navedenog
b. koef obrta kupaca treba da bude što viš
d. prosečan period naplate treba da bude što kraći
159
159. Kada pravo konverzije deviza postoji samo za strane rezidente, takvu
konvertabilnost nazivamo:
a. opštom
b. neograničenom
c. eksternom (spoljna)
d. organičenom
e. internom
c. eksternom (spoljna)
160
160. Kada pravo konverzije deviza postoji samo za domaće rezidente, takvu
konvertabilnost nazivamo:
f. opštom
g. neograničenom
h. eksternom
i. organičenom
j. internom
j. internom
161
161. Politike likvidnosti, finansijske stabilnosti i obrta kapitala čine:
a. investicionu politiku
b. ništa od navedenog
c. osnovnu finansijsku politiku
d. tekuću finansijku politiku
e. politiku upravljanja kapitalom
d. tekuću finansijku politiku
162
162. Razvojna finansijska politika obuhvata:
a. politiku maksimiziranja profitabilnosti
b. politiku finansijske snage
c. politiku upravljanja finansijama
d. politiku finansijske stabilnosti
e. politiku upravljanja kapitalom
a. politiku maksimiziranja profitabilnosti
b. politiku finansijske snage
163
163. Zaokružite elemente strukture sistema upravljanja finansijama:
a. utvrđivanje potreba za finansijkim sredstavima
b. pribavljanje finansijkih sredstava
c. obezbeđenje likvidnosti
d. finansijska politika
e. finansijsko odlučivanje
d. finansijska politika
e. finansijsko odlučivanje
164
164. Kada HOV glasi “po naredbi” to znači da se:
a. forvard
b. prenosi postupkom avaliranja
c. prenosi postupkom indosiranja
d. prenosi postupkom predaje
e. prenosi postupkom cesije
c. prenosi postupkom indosiranja
165
165. Kada HOV glasi “na donosioca” prenosi se radnjom koja se naziva:
f. forvard
g. prenosi postupkom avaliranja
h. prenosi postupkom indosiranja
i. prenosi postupkom predaje
j. prenosi postupkom cesije
i. prenosi postupkom predaje
166
166. Kada HOV glasi “na ime”, prenosi se radnjom koja se naziva:
a. akceptiranje
b. predaja
c. indosiranje
d. cesija
e. avaliranje
d. cesija
167
167. Odnos diskontovanih tokova novca i početnog troška se naziva:
a. indeks profitabilnosti
b. neto sadašnja vrednost
c. interna stopa prinosa
d. prosečan period povraćaja
a. indeks profitabilnos
168
168. Kada se bilansne vrednosti analiziraju tokom niza obračunskih perioda, pri
čemu se jedan period uzima za bazni
a. analiza prošlih performansi
b. horizontalna analiza
c. vertikalna analiza
d. racio analiza
e. analiza budućih performansi
b. horizontalna analiza
169
169. Pro forma račun prihoda i pro forma bilans stanja rezultat je:
a. profitnog planiranja
b. kratrokočnog finansijskog planiranja
c. dugoročnog fin. planiranja
d. inovativnim planiranjem
e. optimalnim planiranjem
a. profitnog planiranja
170
170. Prema ročnosti sredstava fin trž:
- tržišta kapitala
- tržišta novca
- tržišta kapitala
- tržišta novca
171
171. Kada se izračunava udeo jedne bilansne pozicije u njenoj sintetičkoj
kategoriji, takva analiza se naziva:
a. horizontalna analiza
b. racio analiza
c. analiza budućih performansi
d. vertikalna analiza
e. analiza prošlih performansi
d. vertikalna analiza
172
172. Kada se plaćanje između trasanta i remitenta po čeku vrši bez upotrebe
gotovog novca, tada kažemo da je to:
a. ček koji glasi po naredbi
b. alternativni ček
c. gotovinski ček
d. virmanski (obračunski) ček
e. ček koji glasi na donosioca
d. virmanski (obračunski) ček
173
173. Horizontalna pravila finansiranja odnose se na:
a. ocena finansijske stabilnosti
b. zlatno bankarsko pravilo
c. zlatno bilansno pravilo
d. stepen pokrića
e. brzi racio likvidnosti
a. ocena finansijske stabilnosti
b. zlatno bankarsko pravilo
c. zlatno bilansno pravilo
174
174. Finansijska politika je:
a. aktivnost koja se sastoji u adekvatnom utvrđenu potrebnih finansijkih sredstava,
njihovom pribavljanju iz najpovoljnijih izvora, racionalnoj upotrebi tih sredstava i
stalnom praćenju, usmeravanju i kontroli kretanja finansijskih sredstava radi
ostvarivanja finansijskih ciljeva preduzeća
b. ništa od navedenog
c. izbor odgovarajućih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje
ciljeva i izbor pravaca akcija uz svrsishodnu alokaciju resursa za njihovo
poslovanje
d. koncipiranje i utvrđivanje strategije i taktike dugoročnog i srednjoročnog
delovanja finansijskog poslovnog sistema, kao dela složenog dinamičkog
sistema
e. svesno traženje i stvaralačko odlučivanje o osnovnim finansijskim
ciljevima
c. izbor odgovarajućih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje
ciljeva i izbor pravaca akcija uz svrsishodnu alokaciju resursa za njihovo
poslovanje
d. koncipiranje i utvrđivanje strategije i taktike dugoročnog i srednjoročnog
delovanja finansijskog poslovnog sistema, kao dela složenog dinamičkog
sistema
e. svesno traženje i stvaralačko odlučivanje o osnovnim finansijskim
ciljevima
175
175. Ukoliko preduzece A pokloni preduzecu B osnovno sredstvo, preduzece B
osnovno sredstvo evidentira na racunu?
Sopstveni kapital
176
176. Osnovne ekonomske kategorije racunovodstva:
-sredstva i obaveze prema izvorima sredstava
-prihodi I rashodi
177
1- Racio koji pokazuje odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza?
Brzi racio likvidnosti
178
2- Novčani tokovi vezani za kapital potiču iz?
Aktivnosti finansiranja
179
3- Akumulirana dobit je?
Reinvestirani deo neto dobiti nakon isplate dividendi
180
4- Podela finansijske politike na politiku finansiranja, investicionu politiku, i tekuću
politiku je podela prema?
Vremensko-Generičkom aspektu
181
5- Podela finansijske politike prema zadacima?
Politika nabavke, politika upotrebe, politika upravljanja kapitalom
182
6- Devizni kurs koji se formira u širim rasponima od utvrđenog pariteta?
Fleksibilni devizni kurs
183
7- Koja banka je posrednik u prodaji i emisiji hartija od vrednosti?
Investiciona
184
8- Provizija je osnovni prihod u kom bankarskom poslu?
Neutralni poslovi
185
9- Nedepozitne institucije?
Osiguravajuće kuće, Penzijski fondovi, Finansijske kompanije, Investicioni
fondovi
186
10- Šta najbolje rangira investicije?
Neto sadašnja vrednost
187
11- Hartija od vrednosti može da glasi na?
Na ime, na donosioca, po naredbi, alternativnat
Na ime, na donosioca, po naredbi, alternativnat
188
12- Akreditiv koji štiti interese oba partnera?
Dokumentarni/Robni
189
13- Podela pasivnih bankarskih poslova?
Depozitni poslovi, Međubankarski zajmovi, Reeskontni poslovi, Relombard,
Emitovanje hartija od vrednosti
Depozitni poslovi, Međubankarski zajmovi, Reeskontni poslovi, Relombard,
Emitovanje hartija od vrednosti
190
