gradja jedra

Question 1

razlike između interfaznog i mitotskog jedra?

Answer 1

intermitotsko jedro je “mirnija” faza, ćelija ispoljava metaboličku aktivnost i pruža mogućnost boljeg sagkedavanja općtih akrak delova, dok mmitotsko jedro je pogotdno za proučavanje hromozoma

Question 2

gradivne komponente interfaznog jedra

Answer 2

jedrov omotač, skelet jedra, hromatin, nukleoplazma i jedarce

Question 3

šta čini jedrov omotač?

Answer 3

spoljašnja i unutrašnja membrana i perinukleusna cisterna(intermembranski prostor)

Question 4

na šta se nastavlja spoljašnja membrana jedra?

Answer 4

na membranu grER i na njoj su prisutni ribozomi

Question 5

šta sintetišu ribozomi na spoljašnjoj membrani?

Answer 5

transmembranske proteine koji grade spoljašnju i unutrašnju membranu i proteine koji ulaze u perinukleusnu cisternu

Question 6

na šta se nastavlja perinukleusna cisterna?

Answer 6

na cisterne grER

Question 7

šta karakteriše unutrašnju membranu?

Answer 7

prisustvo seta proteina koji su drugačiji u odnosu na one na spoljašnjoj membrani

Question 8

šta se pričvršćuje za unutrašnju stranu unutrašnje membrane?

Answer 8

kompleks nukleusne pore, matriks jedra, periferni heterohormaaatin, telomere hromozoma nukleusna lamina

Question 9

kako se prepoznaje jedrov omotač pod svetlosnim mikroskopom?

Answer 9

nije vidljiv, ali uz pomoć polođaja perifernog hromatina vezanog za un stranu i ribozma vezanih za spolj stranu

Question 10

šta spada u nukleusne proteine?

Answer 10

strukturni proteini(lamini i nukleusni mikrofilamenti), enzimi(DNK i RNK polimeraze, kinaze, fosfataze,..), proteini vezani za hromatin(histoni i nehistonski proteini), proteini koji učestvuju u procesu replikacije i transkripcije, regulatorni geni za kontrolu aktivnosti gena i ćelijskog ciklusa(ciklini)

Question 11

gde se sintetišu nukleusni proteini?

Answer 11

na slobodnim ribozomima u citoplazmi

Question 12

šta omogućava prolazak kroz barijeru, a šta usmeravanje ka određenim delovima?

Answer 12

prolazak-nukleusne pore, usmeravanje- proteini skeleta jedra

Question 13

šta su jedrove pore?

Answer 13

otvori na jedrovom omotaču koji obavlja transport između nukleoplazme i citoplazme

Question 13

šta ulazi u jedro, a šta izlazi?

Answer 13

ulaze nukleotidi, ribozomalni proteini i proteini sa enzimskom f-jom uključeni u proces duplikacije i transkripcije;
izlaze ribozomalne subjedinice, tRNK i iRNK

Question 14

od čega zavisi broj jedrovih pora?

Answer 14

od funkcionalnosti i tipa ćelije(što je metabolički aktivnija ima više pora)

Question 15

šta oblaže lumen jedrove pore?

Answer 15

proteinska struktura-kompleks jedrove pore

Question 16

od čega je izgradjen kompleks jedrove pore?

Answer 16

od različitih proteina-nukleoporini

Question 17

šta omogućava kompleks jedrove pore(KJP)?

Answer 17

slobodnu difuziju jona i malih molekula(R do 11nm) i selektivno reguliše transport makromolekula koji ulaze i izlaze iz jedra

Question 18

čime je omogućena selektivnost KPJ-a?

Answer 18

prisustvom velikog broja receptora za koje se vezuju signalne sekvence molekula koji ih transportuju

Question 19

kako su organizovani nukleoporini?

Answer 19

u vidu 3 međusobno povezana prstena oblika pravilnog oktagona

Question 20

koja su 3 povezana prstena kojima su organizovcani nukleoporini?

Answer 20

citoplazmatski, transmembranski i nukleoplazmatski prsten

Question 21

opiši citoplazmatski prsten

Answer 21

ima 8 međuobno povezanih subjedinica koji se nalaze na citoplazmatskoj strani jedove pore; sa svake subjedinice ide ka citoplazmi po jedan fibrilarni prsten za koji se vežu elementi citoskeleta i GTP-aze(obezbeđuju energiju za aktivan transport)

Question 22

opiši transmembranski(centralni) prsten

Answer 22

ima 8 transmembranskih proteina koji premošćuju lumen jedrove pore, ograničavaju centralnu šupljinu cilindričnog oblika; centralnu šupljinu ispunjava centralna ploča koja je proteinkim mostićima povezana sa proteinima centralnog prstena

Question 23

opiši nukleoplazmatski prsten

Answer 23

ima 8 međusobno povezanih proteina koji se nalaze na nukleusnoj strani jedrove pore; od svakog polazi po jedan fibrilarni protein ka nukleoplazmi; suprotni krajevi fibrilarnih proteina spajaju se u vidu distalnog prstena pa struktra ima oblik koša; fibrilarni proteini sevezuju za elemetne skeleta jedra

Question 24

kako se odvija proces proste difuzije kroz KJP?

Answer 24

kroz otvore slične vodenim kanalima u ovoj strukturi; transporrrt je receptorski zavisan transport i odvija se ili procesima proste difuzije ili aktivninm transportom(češće); E obezbeđuju proteini GTP-aze vezani za KJP; postoje specifični proteini-importini i eksportini

Question 25

šta je nukleoplazmqa?

Answer 25

jedrov sok, aorfna, poutečna supstanca u koju su utopljeni strukturni delovi jedra, a ograničena je jedrovim omotačeem

Question 25

šta su importini?

Answer 25

familija citozolskih proteina koji vežu i usmeravaju molekule iz citoplazme ka KJP

Question 26

kakvu strukturu ima nukleoplazma?

Answer 26

sitno-zrnastu zbog sitnih granula koje sadrže RNK i proteine i lokalizovane su po ivicama heterohromatina(perihromatinske) ili u prostoru između njih(interhromatinske)

Question 26

kakva je nukleoplazma u odnosu na citozol?

Answer 26

gušća, jer ima niži sadraj H20, veću koncentraciju neogranskih jona(K,Na,Cl),a pristustvo supstanci male molekulske mase(ak i ATP) je = kao u citozolu

Question 26

šta su eksportini?

Answer 26

familijr nukleusnih proteina koji vezuju i transportuju makromolekule iz jedra ka KJP

Question 26

kakav j sadržaj nukleoplazme?

Answer 26

promenljiv i nestalan zbog neprekidnog transporta H2O, jona, momlekula male molekulske kg i makromolekula kroz jedove pore; zavisi od metaboličke i sintetske aktivnosti nukleolusa i hromatina

Question 26

šta je skelet jedra?

Answer 26

proteinska struktura koja pruža strukturnu potporu i održava oblik jedra;

Question 27

koja je uloga skeleta jedra?

Answer 27

predstavlja osnovu za stabilizaciju i prostornu lokalizaciju hromatina i jedarca, stabilizuje i povezuje komplekse jedrovih pora i pruža potporu omotaču jedra

Question 28

važna ulčoga nukleusne laine?

Answer 28

dezintegracija i ponovo formiranje jedra u toku ćelijske deobe

Question 29

šta čini skelet jedra?

Answer 29

nukleusna lamina i mreža filamenata(3D mreža mikrofilamenata koji se prepliću i završavaju na nukleusnoj lamini)

Question 30

št aje nukleusna lamina? od čega je izgrađena? kako je povezana?

Answer 30

gusta mreža intermedijarnih filamenata, koja oblaže unutrašnju memranu jedra u širini 30-100nm; izgrađena je od proteina lamina A, B i C gde se lamin A i C ukrštaju i formiraju gustu mrežu koja je preko lamina B poezana za unutrašnju membranu jedra, povezana je sa fibrilarnim proteinima nukleoplazatskog prstena KJP

Question 31

kako se ostvaruje povezivanje lamina sa unutrašnjom membranom jedra?

Answer 31

posredstvom specijalizovanih lanim-vezujućih receptora prisutnih na unutrašnjoj membrani: emerina, nurima i lamin B receptora

Question 32

opiši mrežu mikrofilamenata

Answer 32

ona ispunjava čitavo jedro i vezuje se za u nutrašnju stranu nukleusne lamine; predstavlja osnovu za kretanje struktura i makromolekula unutar jedra