Gramatika Flashcards
Parole piane
Kod većine reči, akcenat je na pretposlednjem slogu i nije posebno obeležen u italijanskom jeziku. Npr:
Cavallo-konj Cambiamento- promena
Prova- proba Problema- problem
Introduzione- uvod Ricercatore- istraživač
Dormire- spavati
Parole sdrucciole
Takođe nisu posebno obeležene, i višesložne reči treba proveriti u rečniku. To su reči naglašene na trećem slogu od kraja. Npr:
Ancora- sidro Console- konzul
Cagliari- Kaljari Modena- Modena
Cercano- (oni) traže Piccolo- mali
Genova, Subito-odmah, Vennero- dođoše
Parole tronche, krnje reči
Vremenom su mnoge reči izgubile poslednji slog, ali mesto akcenta se nije promenilo. Postoje i reči, prezimena i vlastita imena s akcentom na poslednjem slogu, ali nije dokazano da su nastale krnjenjem. Krnje reči se pišu s grafičkim akcentom i one ne predstavljaju problem za pravilno izgovaranje. Npr:
Città- grad Falò- logorska vatra
Parità- jednakost Virtù- vrlina
Parole bisdrucciole
Nemaju poseban grafički akcent, naglašene su na četvrtom slogu od kraja. Uglavnom se radi o trećem licu mnozine prezenta indikativa ili konjuktiva nekih glagola. Npr:
Capitano- dešavaju se Navigano- oni plove
Complicano- oni komplikuju Seminano- oni seju
Omofoni, omografi
To su reči koje imaju isti izgovor i reči koje se isto pišu. Za određen broj jednosložnih reči pravopis nalaže beleženje akcenata kako bi se one razlikovale. Npr: da- od dà- daje e- i è- je se- ako sè- sebe si- se sì- da
Digramma i trigramma
Digramma se sastoji od dva grafema čijom se kombinacijom dobija 1 glas (fonem). Trigramma je kombinacija tri grafema koji daju 1 glas. Svi grafemi digrama i trigrama pripadaju jednom slogu zajedno sa vokalom koji im sledi. Npr: digram: trigram: Ciao Sciarpa Gioco Lasciare Scena Figlio Che Bagno
Sillaba aperta
To je slog koji se završava samoglasnikom. Svi slogovi u glagolu lavorare su otvoreni. la-vo-ra-re
Sillaba chiusa
Slog koji se završava suglasnikom. Drugi i treći slog u pridevu divertente su zatvoreni. di-ver-ten-te
Dittongo
To je naziv za spoj vokala i poluvokala i ili u unutar jednog sloga. Npr:
Chiaro (jasan), pieno (pun), chiodo (ekser), piuma (pero), quando, quello, inguine (prepona), luogo (mesto).
Trittongo
Spoj vokala i dva poluvokala (aiuola- leja). To je marginalna fonetska pojava i u savremenom jeziku svodi se na diftong (legnaiuolo->legnaiolo - drvodelja). Triftonzi opstaju u nekim oblicima množine (miei, buoi-volovi). Prilikom podele reči na slogove diftog i triftong se nikako ne smeju razdvajati.
Dittongo mobile
Diftong koji postoji u jednim oblicima reči, a u drugim oblicima, izvedenim od prvih oblika, ne postoji. Prisustvo pokretnog diftonga uslovljeno je naglašenošću sloga i otvorenošću sloga. Ukoliko slog nije u isto vreme naglašen i otvoren, do diftongacije vokala ne može doći, pa se pokretni diftonzi svode, redom, na foneme e i o, kao što se vidi u narednim primerima:
lieve (blag) - alleviare (ublažiti)
cuore (srce) - cordiale (srdačan)
ruota (točak) - rotaia (šina)
piede (stopalo) - pedone (pešak)
Kod alternacije imenica i prideva (deminutiv, augmentativ) diftong osnove se po pravilu čuva.
Iato (hijat)
Dva susedna vokala koji imaju punu vokalsku vrednost. Oni čine dva zasebna sloga. boemo bo-e-mo creare cre-a-re eroe e-ro-e eroina e-ro-i-na violino vi-o-li-no
D eufonica
U nekim situacijama pojava hijata može da izazove smetnje u komunikaciji (Ci vanno Luca e Ernesto). U ovim situacijama, predlog a i veznik e se stapaju sa sledećim vokalom. Da bi poruka bila jasna, poželjno je da se hijat zatvori dodavanjem fonema d (Ci vanno Luca ed Ernesto).
Elisione
Glasovna pojava u kojoj prva od dve susedne reči gubi poslednji samoglasnik ukoliko naredna reč počinje samoglasnikom. Elizijom se olakšava izgovor dveju susednih reči beleži se apostrofom, a u italijanskoj gramatici pravilno korišćenje apostrofa smatra se jednim od bitnih kriterijuma pismenosti: Pover'uomo!- Jadan čovek! Quest'anno- Ove godine L'uno e l'altro- I jedan i drugi Quell'altro- Onaj drugi
