Kako se bira? Flashcards
(24 cards)
4 opcije za to kako ispitanik treba da napravi izbor:
- nominacija
- Rangovanje
- Rejting skala
- Poređenje parova
U nominaciji, Ispitanik treba da navede
Ispitanik treba da navede
. S druge strane, pokazalo se da zaokruživanje sa spiska proizvodi pristrasnost, jer se
oni sa vrha liste češće biraju
To je naročito izraženo kod negativnih izbora
Koliko imena ispitanik treba da navede? Ne postoji jedinstveno pravilo, već sve zavisi i od
svrhe ispitivanja i od prirode i veličine grupe
U nekim od uticajnih istraživanja (Coie et al., 1982; Newcomb & Bukowski, 1983) izbor je bio fiksiran na tri člana, pa je ta procedura postala maltene norma, pogotovo što je onda prikupljanje podataka lakše i statistička analiza je pojednostavljena?
da
većina metodologa se slaže da fiksiranje („Izaberi tri“) ili ograničavanje („Izaberi najviše tri“) broja izbora nisu idealna rešenja. ?
da
neke korisne sociometrijske mere se mogu izračunati samo ako je broj izbora mogao da varira.?
da
Ograničavanje izbora znači i ograničavanje
broja informacija koji bi se dobio: sa ograničenim izborima, nekad i polovina učenika nema dovoljno nominacija da bi se išta zaključilo o njihovom statusu
Najpraktičnije rešenje je ograničavanje izbora na neki veći broj, npr
„ne preko deset“, čime se predupreĎuje nekritičko imenovanje, a za skoro sve ispitanike to i nije ograničavanje izbora jer preko deset imena ni ne bi naveli.
Ako se dopušta navoĎenje više imena, korisna praksa je da se od ispitanika traži da označe šta im je
je prvi izbor (Na primer: „Sa kim bi najviše voleo da se družiš?“ „Sa kim još bi voleo da se družiš?“).
kod rangovanja, ispitanik dobije spisak članova grupe i onda treba da ih
ranguje po kriterijumu izbora.
Rangovanje pruža više informacija od nominacija?
da
Pokazuje se da rangovanje vodi do nekonzistentnog redosleda u kom delu liste
sredina
Učenik, na primer, lako ranguje one sa vrha ili sa dna popularnosti, ali rangovanje ostalih je skoro nasumično.
da
zašto ispitanik nasumjično ranguje ljude na sredini liste
ili zbog nedovoljnog poznavanja svih u grupi ili zato što učenik ni ne pravi diskriminaciju meĎu onima koji su negde na sredini njegove skale (ne)omiljenosti.
Problem je i to što rangovanje svih na listi zahteva dosta vremena i ispitanici to vide kao zahtevan i dosadan zadatak. ?
da
Praktično rešenje je da se ranguje ograničen broj, npr
. pet najpopularnijih i pet najnepopularnijih.
Obično na 3- 5- ili 7-stepenoj bipolarnoj skali procene ispitanik treba da
da sud o ostalim članovima grupe (npr. od 1 = uopšte mi se ne sviĎe do 5 = veoma mi se sviĎa).
Dobra strana rejting skala je što
pruža diskriminativnije informacije o svim članovima grupe a ne zahteva pravljenje razlika izmeĎu slabo poznatih ili tamo gde razlike ne postoje.
. Nedostatak rejting skala
zahteva puno vremena i ne omogućava utvrĎivanje nekih uobičajenih pokazatelja, npr. ko su socijalno izolovani pojedinci.
na ove procene pomoću skale utiče
tendencija odgovaranja na odreĎeni način (neko je sklon da daje srednje a neko ekstremne ocene).
- Poređenje parova. ?
Svaki član grupe se upari sa svakim, a onda ispitanik napravi izbor u okviru svakog para.
Mada poreĎenje parova pruža veoma detaljne informacije i zadatak je dovoljno lak i vrlo maloj deci, ovaj postupak se retko koristi jer
Mada poreĎenje parova pruža veoma detaljne informacije i zadatak je dovoljno lak i vrlo maloj deci, ovaj postupak se retko koristi jer
Najviše se primenjuje poređenje parova za
grupe male dece, s tim što grupa ne sme imati veliki broj članova.
