Knjizevnost starog veka Flashcards
(15 cards)
Gde nastaju najstariji spomenici?
Најстарије књижевне споменике налазимо у Месопотамији, Египту и
древној Индији. Археолошка истраживања су показала да су прве
цивилизације настале око великих река, као што су Еуфрат, Тигар, Нил, Инд и
Ганг.
Sta stari vek obuhvata?
Појам стари век обухвата веома дуг временски период развоја људског друштва, од настанка првих цивилизација у областима средњег истока, Средоземног мора и јужне и источне Азије, па све до појаве писмености
Koje su karakteristike statog veka?
Књижевност старог века била је у великој мери условљена религијама и митским представама поднебља на ком је поникла. Због тога што представља одраз религије, културе и друшва у ком је настајала, књижевност старог века разликујемо према поднебљу на ком је настала и
трајала
Gde su stare knjizevnosti nastajale?
То су: сумерско-вавилонска, египатска, хебрејска, грчка и римска, староиндијска, кинеска и јапанска књижевност
Sta je prikazano u tekstovima?
У књигама старог века садржано је целокупно искуство дотадашњег човека: историја, митови, обичаји, обреди, свакодневни живот, осећања,
закони и разни облици духовног стварања.
- Приказује се живот људи и богова, међусобно блиских, а често и у сродству,
што је разлог за појаву полубогова. Богови се приказују у људском обличју.
Они представљају идеализовану слику човека.
- Прожимају се земаљско и небеско, историјско и легендарно, могуће и
немогуће, пролазно и вечно.
Koji su najznačajniji tekstovi?
Најзначајнији књижевни текстови старог века су: Еп о Гилгамешу (сумерско - вавилонски еп), Веде, Махабхарата и Рамајана (индијски епови), Ши-кинг
(кинеска књижевност), Тора (хебрејска), Илијада и Одисеја (грчка
Sta je bilo znacajno za nastanak evropske knjizevnosti?
За настанак и развој европске књижевности најважнију улогу имале су античка књижевност (грчка и римска) Библија и (хебрејско-хришћанска
књига), а на Библију су утицале сумерско-вавилонска и египатска књижевност
Koji je najznacajniji deo sumerske knjizvnosti?
За њихову цивилизацију везује се једна од
најзначајнијих културних тековина, настанак најстаријег писма – клинастог
писма (слика клинастог писма). Наиме, њихово писмо је првобитно било
пиктографско (сликовно), али је поједностављивањем и тежњом да што брже
изрази што сложенији садржај, оно постајало знаковно. Клинастим писмом се
писало на глиненим плочама, у које су се утискивали знакови (клинови)
комадом трске.
Sumerska knjizevnost
О књижевности
која је писана клинастим писмом ми данас говоримо као о једној, сумерсковавилонској књижевности. Ова књижевност била је верског карактера, што
значи да је поглед људи на свет који их окружује настајао под утицајем
религијско-магијске свести. Већина књижевних дела поредстављала је
књижевно уобличење религијских представа и митова, а њихова религија
била је многобожачка.
Najznacajnije delo sumerske knjizevnosti
Најзначајније
дело сумерско-вавилонске књижевности, јесте Еп о Гилгамешу
Pocetak Egipatske knjizevnosti
Почетке египатске књижевности проналазимо у периоду од XXV до XXIII
века старе ере, у записима на зидовима фараонских гробница. Језик ових
записа био је староегипатски, који је био веома дуго у употреби, све до грчке
и римске епохе. Економски развитак Египта био је праћен и развојем
уметности и књижевности. Најзначајнија дела египатске књижевности
писана су хијероглифима (слика хијероглифа).
Egipatska knjizevnost
Због велике потчињености обреду и ритуалу, египатску књижевност
карактерише велики број обредних и ритуалних лирских песама. То су биле
најчешће химне Сунцу, Нилу, Озирису и Амону. Стварање поезије било је
немогуће одвојити од обреда за који се везивала. Често су певане и песме у
славу појединих владара. Што се тиче световног (нерелигиозног) песништва,
најистакнутије место имала је, свакако, љубавна лирика, са тематиком у којој
преовлађују љубавна чежња, описи лепоте вољене особе и сласти љубави.
Hebrejska knjizevnost
Представља књижевност старих Јевреја. Јевреји су користили више језика,
али им је изворни језик био хебрејски или иврит, који припада групи
семитских језика.
Najznacajnije delo Hebrejske knjizevnosti
Најстарија и најважније дело јеврејске књижевности
је Стари завет, који су стварали различити аутори у периоду од XI и X века
п.н.е. па до 150 г. п.н.е. Поред неколико књига које су написане на арамејском, сви остали текстови писани су на хебрејском.
Najznacajniji tekst hebrejske knjizevnosti
Најзначајнији текст хебрејске
књижевности представља и Талмуд, који је настао у II веку п.н.е. Талмуд је
дело народа, тј. колективног аутора. Представља јеврејску свету књигу, а
настао је обрадом усменог предања које прате коментари. Талмуд садржи
правила живота у јеврејској заједници, правне и обичајне норме и практичне
савете
