ne ispit

Question 1

ciljevi fiskalne politike ( 3 os fje) 38.

Answer 1

alpkativna, stabilizaciona, redistributivna
alokativna: vrsi alokaciju resursa
stabilizaciona: drzava reaguje u slucaju krizne situacije
redistributivna; preusmerava dohodak u korist siromasnih

Question 2

38. 2 zadaci fiskalnog sistema

Answer 2

finansijski: pribavljanje sredstava putem poreza i drugih javnih prihod aza finansiranje potreba
ekonomski: obezbedjenje stalnog privrednog razvoja
socijalni:

Question 3

39. fiskalna pravila

Answer 3

predstavljaju ogranicenja za fiskalnu politiku koja se uglavnom propisuju zakonom.
mogu biti proceduralna(definisu se principi i procesi donosenja odluka) i numericka(definisu se ogranicenja za fiskalne varijable)
kada se uvode fis pravila vazno j epostaviti ciljeve i dobro proceniti vreme. pored ovoga osnovna pravila fiskalne politike su zlatno previlo javnih finansija(zaduzivanje je opravdano samo u svrhu investiranja) i pravilo odrzivog finansiranja (zahteva da se dug zadrzi u razumnim granicama

Question 4

40. instrumenti fiskalne politike

Answer 4

dele sa na aktivne ili diskrecione mere ili pasivne automatske stabilizatore

Question 5

diskrecione mere

Answer 5

mere koje su na raspolaganju drzavi i mozew ih po potrebi koristiti
utvrdjuju poreske stope…

Question 6

automatski stagbilizatori

Answer 6

primenjuju se radi ublazavanja negativnih efekata recesije i smanjenja uticaja inflacije traznje

Question 7

3 vremenska kasnjenja kod diskrecionih mera

Answer 7

kasnjenje u prepoznavanju, implementiranju i delovanju

Question 8

budzet i budzetski deficit/suficit 40.

Answer 8

budzet se moze definisati kao godisnji plan javnih prihoda i rashoda.
kroz budzet se vrsi preraspodela javnog dohotka, moze se uticati na proizvodnu strukturu, nivocena…
ako su prihodi i rashodi jednaki budzet je u ravnotezi. Prihodi>rashodi postoji b. suficit. Rashodi>prihodi’ -b. deficit.
sa rastom obime ek. aktivnosti smanjuje se b deficit jer raste poreska osnovica.
budzet ima vise obuhvata: centralni b.(prihodi i rashodi najvisih organa vlasti), konsolidovani b.( pr i ras vlade i lok org samouprave ubrajaju se i penzioni fondovi), kvazi b.

Question 9

40. 2 politika vodjenja budzeta

Answer 9

klasicna teorije je trazila da se vodi politika uravnotezenog budeta, ali posto je u periodu ekspanzije ek aktiv mnogo veca nego u periodu recesije ovo bi znacilo da bise jako puno trosilo u ekspanziji a malo u recesiji sto bi produbilo krizu.

od pojave kejnzijanizma se preporucije anticiklicna fis politika odns povecanje potrosnje u periodu recesije, a smanjenje u periodu ekspanzije.

Question 10

40. 3 kako pokriti b deficit

Answer 10

emisija obveznica, da se drzava obrati cb za kredit, donacije, zaduzivanje u inostranstvu

Question 11

59. tipovi nezaposlenosti

Answer 11

frikciona, strukturna, sezonska

Question 12

frikciona nezaposlenost

Answer 12

kada radnicima treba vremena da pronadju posao koji im najvise odgovara, a moze da postoji kada ima dovljno slobodnih mesta i nadnice su fleksibilne, uglavnom se odnosi na period izmedju 2 zaposlenja

Question 13

strukturna nezaposlenost

Answer 13

strukturne promene u privredi mogu dovesti do toga da poslodavci vise ne traze odredjeno radno mesto, ili struktura i kvalifikacije nezaposlenih ne odgovaraju poslodavcima.

Question 14

sezonska nezaposlenost

Answer 14

uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje

Question 15

sta spada u aktivne politike tržišta rada? 61. 1

Answer 15

1.podrška aktivnom trazenju posla- posredovanje, obavljanje inicijalnih intervjua, savetovanje nezap
2. programi obuke- obezbedjivanje obuke ili fin. podrska, sticanje os spremnosti za rad
3. kreiranje poslova- stvaranje novih radnih mesta
a) subvencionisanje zaposlenih-stimulise poslodavce da prime nove radnike
b) javni radovi- direktno stvaranje novih radnih mesta, stvarajuci privremena r mesta za ugrozene, siromasne i dugorocno nezaposlene
c) pomoc pri zaposljavanju- mere koje se odnose na pomoc nezaposlenima u pokretanju svojih malih i mikro preduzeca

Question 16

61. 2 zamke u koje nezaposlena osoba moze upasti

Answer 16

zamka nezaposlenosti- naknade su visoke u odnosu na neto dohodak od rada, pa je osobo demotivisana da radi
zamka neaktivnosti- ne primaju naknade za nezaposlene i ne traze posao, ali mogu da primaju soc pomoc
zamka radnog siromastva-
dugorocno nezap- gubitak vestina znaci da im je potrebno dodatno investiranje u nova znanja

Question 17

62. naknade za nezaposlene

Answer 17

os uloga je da obezbedi stabilnost dohotka u periodima nezaposlenosti.
osnovni kanali uticaja su kroz delovanje na duzinu trajanja nezaposlenoti i delovanje na visinu nadnica.
kljucni aspekti sistema naknade su visina nadnica, trajanje prava na primanje naknade i obuhvat sistema naknade za nezaposlene.

Question 18

49. targetiranje deviznog kursa

Answer 18

ovaj oblik targetiranja ima dosta prednosti zato sto je jednostavan i razumljiv, moze relativno brzo dovesti do obaranja stope inflacije i inflatornih ocekivanja. Podrazuma vezivanje domace valute za stranu valutu.
targetiranje deviznog kursa ima smisla samo ako postoji veza izmedju dev kursa i buduce stope infl.
dev kurs moze na stopu inf da utice preko 2 kanala: direktno i indirektno

Question 19

50. targetiranje monetarnih agregata
    (prednosti)

Answer 19

monetarni agregati su uzrocnik promene stope inflacije u pouzdan indikator o buducem kretanju inflacije. Takodje mogu biti efektivno kontrolisani od strane CB

Question 20

50. 2 za koga je pogodno targetiranje m. a i koji su gl zadaci mon politike?

Answer 20

pogodno je za velike privrede sa jakim unutrasnjim trzistem koje su u manjoj meri zavisne od spoljne trgovine.
gl zadatak m politike je da poveca ponudu novca u skladu sa trendom rasta realnog sektora, sto znaci da cb menja kam stopu kako bi usporila ili ubrzala mon rast u skladu sa targetom

Question 21

50. 3 na koji rok je usmereno m targetiranje

Answer 21

usmereno je ka srednjem ili dugom roku

Question 22

51. targetiranje inflacije 1

Answer 22

veliki br zemalja je ovaj koncept prihvatio posle kriza deviznih kurseva ili inflatornih epizoda. Koncept targetiranja inflacije se moze definisati kao okvir monetarne politike koji karakterise javno objavljivanje numerickog targeta inflacije za jedan ili vise vremenskih perioda

Question 23

51. 2 4 preduslova za sprovodjenje targetiranja inflacije

Answer 23

1: obaranje inflacije mora da bude cilj centralne banke
2: izbegavanje da obaranje inflacije bude podredjeno nekom drugom cilju
3: treba da postoji razvijen i stabilan finansijski sistem
4: upotreba instrumenata monetarne politike koji se odnose na obaranje stope inflacije.

Question 24

51. 3 dileme prilikom uvodjena inflacionih targeta

Answer 24

vremenski horizont za koji se postavlja target (optimalan je onajperiod za koji ce instr ek politike poceti da deluju i da daju rezultate)
druga dilema se tice koji indeks treba targetirati ( indeks potrosackih cena ili nesto drugo

Question 25

52. dolarizacija 1

Answer 25

pod zvanicnom dolarizacijom podrazumeva se situacije gde strana valuluta jedino legitimno sredstvo placanja zvanicno delimicna dolarizacija podrazumeva da kao legalno sredstvo placanja se koriste i strana idomaca valuta. nezvanicna dolarizacija se javlja kada strana valuta nije zvanicno platno sredstvo ali se koristi kao sredstvo za placanje obracuna ili sredstvo cuvanja vrednosti

Question 26

kada dolarizacija ima smisla?

Answer 26

ukoliko je zemlja relativno mala i zavisna od spoljne trgovine imala je hiperinflaciju u bliskoj proslosti prihodi od emisione dobiti su relativno mali postoje devizne rezerve koje bi omogucile zamenu nacionalne valute stranom

Question 27

koju valutu treba prihvatiti kao platezno sredstvo?

Answer 27

treba prihvatiti ili onu valutu koja je najrasprostranjenija u periodu nezvanicne dolarizacije ili onu konvertabilnu valutu u kojoj se obavlja najveci broj spoljnotrgovinske razmene

Question 28

prednosti dolarizacije

Answer 28

opada stopa inflacije, olaksava se proces remontizacije, snizavaju se kamatne stope, poboljsava se budzetska disciplina

Question 29

nedostaci dolarizacije

Answer 29

gubitak deviznih rezervi, gubitak mogucnosti ostvarivanja emisione dobiti, gubi se mogucnost koriscenja monetarne politike i deviznog kursa kao instrumenta ekonomske politike

Question 30

monetarna politika u kriznim uslovima

Answer 30

prilikom fin krize cb ima kljucnu ulogu, imaju zadatak da odrze likvidnost sistema i sprece masovna bankrotstva banaka. Treba da omoguci pristup jeftinim likvidnim sredstvima komercijalnim bankama da bi se sacuvala stabilnost. Vazno je da u trezoru cb postoji dovoljno gotovinskih sredatava

Question 31

45. efekti b deficita

Answer 31

problem u mnogim drzavama danas je to sto su b deficiti postali redovn apojava i zbog toga vecina zemalja nastoji da izjednaci javne rashode i prihode. dugotrajni deficit moze imati negativne uticaje na ekonomiju: moze dovesti do rasta kam stopa, opadanja investicija, opadanje bdp i zivotnog standarda. ciklicni b deficit se javlja kao rezultat ciklicnog kretanja ekonomije moze se dobiti kao razlika izmedju tekuceg i strukturnog deficita. strukturni def je onaj nivo def koji se javlja na nivou pune zaposlenosti zakljucak: deficiti iz proslosti dovode do akumuliranja javnog duga, da bi se stabilizovao dug moraju se eliminisati deficiti i da bi se eliminisao dug mora se stvoriti primarni suficit dovoljan za otplatu dugova i kamata

Question 32

46. fiskalna konsolidacija

Answer 32

posebno znacajna kada postoji visoko ucesce javnog duga u bdp

Question 33

58. trziste rada osnovi pojmovi

Answer 33

ponudu rada cine potencijalni radnici a raznju poslodavci. potencijalna radna snaga obuhvata samo stanovnike starije od 15 god, stanovnistvo radnog uzrasta obuhvata sve od 15 do 64 god. raspoloziva radna snaga deo stanovnista radnog uzrasta koji je zaposlen il trazi posao. lica koja nisu zaposlena i ne traze posao su neaktivno dtanovnistvo i ne spadaju u radnu snagu. ovako definisana radna snaga cini agregatnu ponudu rada.

Question 34

58. 1 statusi pojedinca na trzistu rada

Answer 34

1. zaposlen prodaje svoje radne usluge poslodavcu ili je samozaposlena 2. nezaposlen osoba koja je sposobna za rad, aktivno trazi posao i spremna je da ga prihvati u skladu sa uslovima koji postoje na tr rada 3. neaktivan nije zaposlen i ne trazi posao. zaposleni i nezaposleni zajedno predstavljaju raspolozivu radnu snagu.

Question 35

55. pojam znacaj i tipovi monetarnih reformi (sta je monetarna reforma)

Answer 35

to je proces uvodjenja nove valute koja treba da osigura vracanje poverenja u novac, normalnu funkcionisanje privrede i stabilnost cena. U ovom procesu kljucnu ulogu imaju drzava i cb.

Question 36

55. 2 znacaj i ciljevi monetarnih reformi

Answer 36

stvaranje stabilne valute u koju ce stanovnistvo imati poverenje stabilnost cena smanjenje kol novca u opticaju i prevencija inflatornih pritisaka jacanje nacionalne suverenosti zemlje redistribucija bogatstva

Question 37

55. 3 kada dolazi do monetarnih reformi

Answer 37

posle razornih hiperinflacija koje su u potpunosti unostile tadasnji novac posle velikih ratova koje prati infl, gubitak monetarnog suvereniteta i pojava mnostva valuta posle raspada visenacionalnih i bivsih socijalistickih zemalja

Question 38

55. 4 klasifikacija monetarnih reformi

Answer 38

os tipovi mon reformi: denominacija i uspostavljanje fiksnog dev kursa prema stranoj valuti ili korpi valuta konverziona forma , uvodi se nova valuta, a stara se konvertuje u novu prema odredjenom paritetu kursa konfiskatorna reforma gde se prisvaja vrednost ranijih depozita odredjivanjem kursa koji u potpunosti favorizuje novu valutu uvodjenje potpuno nove valute

Question 39

56. definicija znacaj i vrste kredibiliteta definicija

Answer 39

pod kredibilitetom se podrazumeva stepen poverenja javnosti i spremnost i sposobnost vlade sa sprovede objavljenu ekonomsku politiku ili stabilizacioni program. Kredibilitet takodje znaci poverenje u sposobnost i istrajnost vlade u realizaciji stabilizacione politike.

Question 40

3 odrednice kredibiliteta prema Koromzeju

Answer 40

prva- pravilan izbor ekonomskih instrumenata i izvodljivost same politike druga- konzistentnost u sprovodjenju politike treca- ocekivanje javnosti da ce vlada opstati dovoljno dugo kako bi mogla da realizuje ciljeve stabilizacione politike.

Question 41

kredibilitet spada u red kljucnih psiholoskih faktora od kojih zavisi

Answer 41

1. nivo stabilizacionih troskova 2. brzina dezinflacije 3. konacni uspeh stab programa

Question 42

troskovna hipoteza o kredibilitetu

Answer 42

stabilizacioni troskovi su utoliko nizi ukoliko je visi kredibilitet programa, visi kredibilitet znaci i vecu brzinu dezinflacije

Question 43

visi kredibilitet

Answer 43

smanjuje inflaciona ocekivanja i utice na stabilizaciju i brzi pad cena, na podesavanje nadnica, deviznog kursa, kamata, poslovnih ugovora i drugih nominalnih velicina.