Nervni sistem Flashcards
1
Q
Šta čini nervni sistem?
A
Mozak, kičmena moždina, čulni organi i nervi koji povezuju ove organe sa ostalim regijama tela
2
Q
Šta je draž?
A
Draž je bilo koja promena u sredini
3
Q
Šta čini sistem za obaveštavanje i reagovanje?
A
Sistem za obaveštavanje i reagovanje čine receptori, konduktori, efektori, koji su delovi nervnog, mišićnog odnosno endokrinog sistema
4
Q
Koja je uloga nervnog sistema?
A
Kontroliše sve organe i organske sisteme. Omogućava dadetektujemo i reagujemo na spoljašnje i unutrašnje promene
5
Q
U kakvom su odnosu receptori, konduktori i efektori?
A
Informacija se prenosi sa receptora na konduktor i zatim na efektor
6
Q
Šta su konduktori?
A
Konduktori su nervne ćelije koje prenose nadražaje
7
Q
Kako se dele konduktori?
A
Na senzitivne neurone, interneurone i motorne neurone
8
Q
Šta su efektori?
A
Efektori su strukture koje reaguju - mišići i žlezde
9
Q
U kojim obliku se mogu naći receptori?
A
U obliku nervnih završetaka, receptorskih (čulnih) ćelija
10
Q
Šta su senzitivni neuroni?
A
Neuroni koje draž (bilo mehanička ili hemijska) neposredno aktivira
11
Q
Šta su interneuroni?
A
Interneuroni povezuju različite delove centralnog nervnog sistema
12
Q
Gde se mogu naći interneuroni?
A
Samo u centralnom nervnom sistemu
13
Q
Koji je drugi naziv za motorne neurone?
A
Motoneuroni
14
Q
Šta su motorni neuroni?
A
Motorni neuroni su oni koji povezuju centralni nervni sistem sa efektorima
15
Q
Kakvi receptori mogu biti po obliku?
A
Nervni završeci, receptorske (čulne) ćelije ili čulni organi
16
Q
Šta čini centralni nervni sistem?
A
Mozak i kičmena moždina
17
Q
Šta su nervni završeci?
A
Nervni završeci su završeci senzitivnih nervnih vlakana
18
Q
Kakvi mogu biti nervni završeci?
A
Slobodni ili učaureni
19
Q
Koja je razlika između slobodnih i učaurenih nervnih završetaka?
A
Učaureni nervni završeci oko nervnih završetaka imaju potporne elemente, dok ih slobodni nemaju
20
Q
Gde se mogu naći slobodni, a gde učaureni nervni završeci?
A
Slobodni nervni završeci: receptori za bol, termoreceptori
Učaureni nervni zavšeci: receptori za pritisak, dodir u koži
21
Q
Šta rade čulne ćelije?
A
Vrše prijem draži, prevode je u nadražaj (akcioni potencijal) i, možda, prenose nadražaj do odgovarajućeg
22
Q
Kakve mogu biti čućne ćelije?
A
Primarne i sekundarne
23
Q
Koja je razlika između primarnih i sekundarnih receptorskih ćelija?
A
Primarne receptorske ćelije su izmenjene nervne ćelije, pa imaju nastavak kojim prenose AP do CNS-a, dok su sekundarne izmenjene epitelne ćelije, te se prenos AP do CNS-a vrši preko senzitivnih neurona
24
Q
Da li i primarne i sekundarne receptorske ćelije mogu da stvore AP?
A
Da, bez obzira od kojih su nastale
25
Šta je prag draži?
Prag draži je najmanja količina energije koja je potrebna da bi se receptor aktivirao
26
Šta je adekvatna draž?
Adekvatna draž je ona za koju su naša čula specijalizovana
27
Kako se registruju neadekvatne draži?
Imaju isto dejstvo kao i slabe adekvatne draži
28
Kako se receptori dele prema vrsti draži?
Mehanoreceptori, termoreceptori, fotoreceptori, hemoreceptori
29
Šta su hemoreceptori?
Receptori za ukus, miris, unutrašnji receptori za kiseonik
30
Kako se receptori dele prema položaju u telu?
Na spoljašnje i unutrašnje
31
Koji su čulni organi?
Koža, čulo ukusa, mirisa, sluha i ravnoteže, vida (5 čula)
32
Navedi mane oka
Kratkovidost/dalekovidost, astigmatizam, katarakta, glaukom
33
Šta utiče na kratkovidost/dalekovidost?
Prelomljeni zraci se ne fokusiraju u tački jasnog vida
34
Šta je uzrok astigmatizma?
Prelomljeni zraci se ne fokusiraju u jednoj, već u više tačaka
35
Šta je kratkovidost/dalekovidost?
Najčešća mana oka, kod koje se svetlosni zraci ne fokusiraju u tački jasnog vida na mrežnjači, već ispred ili iza nje
36
Šta je astigmatizam?
Astigmatizam je relativno čest poremećaj vida kod kojeg se prelomljeni zraci ne fokusiraju u jednoj, već u više tačaka, te vid postaje zamućen
37
Šta je katarakta?
Katarakta ili siva mrena je zamućenje u očnom sočivu koje dovodi do smanjenja vida
38
Šta je glaukom?
Glaukom je naziv za grupu bolesti koja vodi ka oštećenju očnog živca zbog dugotrajno povišenog očnog pritiska
39
Navedi superčula
Eholokacija, receptori za detekciju magnetnog polja, elektroreceptori i električni organi
40
Koji receptori su najprisutniji u koži?
Receptori za pritisak, temperaturu i bol
41
Kako se drugačije zovu receptori za bol?
Nocioreceptori
42
Gde se u koži nalaze najprisutniji receptori?
Receptori za pritisak i temperaturu nalaze se u središnjem delu kože, a nocioreceptori su svuda zastupljeni
43
Gde se nalazi čulo sluha i ravnoteže?
U unutrašnjem delu uha
44
Čula za sluh i ravnotežu su kakvi receptori?
Mehanoreceptori
45
Opiši građu neurona
Neuron se sastoji od tela (perikariona) u kome je nukleus, i nastavaka; kraći nastavci su dendriti, a najduži je akson, koji se završava terminalnim proširenjima, a na njemu su mijelizovana vlakna (internodus, nodus = Ranvijeova suženja)
46
Opiši građu uha
Uho se deli na tri dela: spoljašnje, srednje i unutrašnje. Spoljašnje uho čine ušna školjka i slušni kanal. Spoljašnje i srednje uho deli bubna opna, iza koje su čekić, uzengija i nakovanj. U unutrašnjem uhu nalaze se vestibularni aparat i Eustahijeva tuba (koja se nalazi i u srednjem uhu)
47
Šta je vestibularni aparat?
Opiši građu vestibularnog aparata
48
Opiši građu oka
...
49
Šta je očna vodica?
Tečnost koja ispunjava prostor između rožnjače i sočiva. Štiti sočivo i hrani prednji deo oka. Stalno se obnavlja
50
Šta je staklasto telo?
Gusta, pihtijasta masa, sličnog sastava kao očna vodica. Ispunjava unutrašnjost oka iza sočiva i daje oku čvrstinu
51
Na koja tri dela se deli uho?
Na spoljašnje, srednje i unutrašnje uho
52
Šta se nalazi u spoljašnjem uhu?
Ušna školjka i slušni kanal
53
Šta se nalazi između srednjeg i spoljašnjeg uha?
Bubna opna
54
Šta se nalazi u srednjem uhu?
Uzengija, čekić i nakovanj (Eustahijeva tuba?)
55
Šta se nalazi u unutrašnjem uhu?
Vestibularni aparat, Eustahijeva tuba
56
Opiši građu vestibularnog aparata
Sastoji se od tri polukružna kanala, kesica ampula, utrikulusa i sakulusa, i puža
57
Koji je drugi naziv za telo neurona?
Perikarion
58
Koji je drugi naziv za nodus?
Ranvijeovo suženje
59
Kako nastaje potencijal mirovanja?
Pasivnim kretanjem Na i K jona kroz voltažno-zavisne kanale
60
Koliki je potencijal mirovanja, kod većine ćelija?
-60 do -70 mV
61
Kako se održava potencijal mirovanja?
Na-K pumpom
62
Zašto je potencijal mirovanja važan?
Da bi nadražljiva ćelija mogla da odreaguje na draž ili akcioni potencijal, njena membrana mora da se karakteriše potencijalom mirovanja
63
Koji je nivo okidanja?
-55 mV
64
Kako se ćelija nadražuje?
Otvaranjem natrijumovih kanala, povećanjem koncentracije Na jona
65
Šta se događa u prvoj fazi akcionog potencijala?
Faza prepotencijala, postiže se kritični nivo depolarizacije
66
Šta se dešava u drugoj fazi akcionog potencijala?
Faza depolarizacije; otvaraju se kanali za natrijum
67
Šta se dešava u trećoj fazi akcionog potencijala?
Faza repolarizacije; otvaraju se kanali za kalijumove jone, zatvaraju se za natrijumove, kalijumovi joni izlaze iz ćelije (inverzija polarizovanosti)
68
Šta se dešava u četvrtoj fazi akcionog potencijala?
Faza naknadnog potencijala; vraća se potencijal mirovanja pomoću Na-K pumpe
69
Šta utiče na brzinu nervnog impulsa?
Debljina aksona i mijelinski omotač
70
Kako debljina aksona utiče na brzinu nervnog impulsa?
Što je akson deblji, brži je prenos AP
71
Da li se prenos akcionog potencijala može odvijati u oba smera?
Ne, može se odvijati samo u jednom smeru
72
Kakve mogu biti promene potencijala membrane?
Hipo- i hiperpolarizacija
73
Šta je hipopolarizacija?
Promena potencijala ćelijske membrane gde se smanjuje razlika u naelektrisanju sa spoljašnje i unutrašnje strane membrane
74
Šta je hiperpolarizacija?
Promena potencijala membrane gde se povećava razlika u naelektrisanju sa spoljašnje i unutrašnje strane membrane
75
Šta znači zakon ''sve ili ništa''?
Ako je intenzitet draži manji od praga draži, tada ne nastaje AP, a ako je intenzitet draži jednak ili veći od praga draži, tada nastaje AP uvek istih karakteristika (ista amplituda i trajanje)
76
Šta je mijelinski omotač?
Lipidna supstanca koja oblaže akson i ubrzava prenos AP
77
Kako se AP prenosi kroz amijelizovano nervno vlakno?
...
78
Šta je teorija lokalnog strujnog kola?
...
79
Kako se AP prenosi kroz mijelizovano nervno vlakno?
...
80
Šta podrazumeva skokovito prenošenje AP?
...
81
Gde se nalazi Eustahijeva tuba?
Ona povezuje srednje uho sa usnom dupljom
82
Kako se drugačije naziva organ čula sluha?
Kortijev organ
83
Gde se nalazi Kortijev organ?
U pužu, koji se nalazi u koštanom delu uha (srednje uho?)
84
Čemu služe dendriti?
Za prijem signala
85
Šta se nalazi u telu neurona?
Jedro, ali i citoplazma sa organelama
86
Kako se održava potencijal mirovanja?
Pomoću Na/K pumpe
87
Kakvi su natrijumovi kanali po tipu?
Voltažno-zavisni
88
Kada dolazi do inverzije polarizovanosti?
U trećoj fazi akcionog potencijala, kada se zatvaraju Na+ kanali, a otvaraju K+
89
Koja je najduža faza akcionog potencijala?
4.
90
Koliko drugo traje akcioni potencijal?
70-80 milisekundi
91
Šta je sinapsa?
Spoj između dve nervne ćelije ili nervne i efektorske ćelije
92
Gde nastaje AP?
Na kraju aksona, uz telo neurona, jer tu ima najviše Na+ kanala
93
Kako se dele sinapse?
1. Hemijska/električna
2. Nervnomišićna/centralna
94
Koja je osnovna razlika između hemijske i električne sinapse?
Kod električne sinapse ćelije su bliže postavljane i AP se prenosi preko voltažno-zavisnih kanala, a kod hemijske se AP prenosi pomoću neurotransmitera
95
Gde je zastupljena električna, a gde hemijska sinapsa?
Električna sinapsa je zastupljena u srčanim mišićnim ćelijama (i između pojeidnih nervnih ćelija), a hemijska uz nervno-mišićnu i centralnu sinapsu
96
Koji tip sinapse je najzastupljeniji u telu?
Hemijska
97
U kom smeru se prenosi informacija kod električne sinapse?
U oba smera, sa presinaptičke na postsinaptičku ćeliju i obrnuto
98
Da li je brža električna ili hemijska sinapsa?
Električna
99
Šta su receptori kod hemijske sinapse?
Ligand-zavisni jonski kanali
100
Šta ima presinaptička, a šta postsinaptička ćelija kod hemijske sinapse?
Presinaptička ćelija ima sinaptičke vezikule, a postsinaptička ima receptore za neurotransmitere
101
Gde se može naći centralna sinapsa?
Između dve nervne ćelije
102
Koje su karakteristike centralne sinapse?
Više različitih neurotransmitera, više različitih receptora za neurotransmiter
103
Kakvi mogu biti postsinaptički potencijali?
Ekscitatorni i inhibitorni
104
Koje je dejstvo ekscitatornog, a koje inhibitornog postsniaptičkog potencijala?
Ekscitatorni potencijal otvara kanale za Na, stoga približava potencijal membrane bliže kritičnom nivou. Inhibitorni deluje obrnuto, otvaraju se kanali za K, dolazi do hiperpolarizacije
105
Koji su tipovi centralne sinapse?
1. Akso-dendritska sinapsa
2. Akso-somatska sinapsa
3. Akso-aksonska sinapsa
4. Dendro-dendritska sinapsa
106
Kako se informacije prenose u CNS-u?
Konvergencijom, divergencijom, spontanom inverzijom, recipročnom inervacijom, oscilatornim vezama
107
Šta je konvergencija, a šta divergencija?
...
108
Šta je spontana inervacija?
U nekom centru se spontano stvara AP; potencijali ćelija su bliži kritičnom nivou
109
Šta je recipročna inervacija?
...
110
Šta su oscilatorne veze?
Između grupice neurona kruži informacija
111
Gde se nalazi nervno-mišićna sinapsa?
Između nervne i mišićne ćelije
112
Koje su karakteristike nervno-mišićne sinapse?
Uvek samo jedna vrsta neurotransmitera - acetilholin i jedna vrsta receptora za neurotransmiter - ligand-zavisni Na kanali
113
Da li se pri nervno-mišićnoj sinapsi uvek prenosi AP?
Da
114
Koja je uloga mišića?
Pokretanje delova tela, učestvuju u disanju, funkcionisanju unutrašnjih organa, rad srca
115
Koji su tipovi mišića?
Glatki, skeletni i srčani
116
Kako se drugačije zovu glatki mišići?
Viscelarni
117
Kako se drugačije zovu skeletni mišići?
Poprečno-prugasti
118
Kako se drugačije zovu srčani mišići?
Nema drugog naziva
119
Koji su kontraktilni proteini?
Aktin i miozin, a pomoćni su troponin i tropomiozin
120
Koji su glavni kontraktilni proteini?
Aktin i miozin
121
Koji su pomoćni kontraktilni proteini?
Troponin i tropomiozin
122
Šta je sarkomera?
Osnovna kontraktilna jedinica poprečno-prugastih mišića
123
Opiši mehanizam mišićne kontrakcije
Преко Т тубула се АП преноси са ћелијске мембране на мембрану ендоплазматичног ретикулума.
АП отвара Ca-канале и Ca јони излазе из ендоплазматичног ретикулума у цитоплазму.
Ту се везују за тропонин и тако се он активира
Активирани тропонин помера тропомиозин са везивних места за актин на миозину
Сада актин може да се веже за активна места на миозину
Актинска влакна се подвлаче под миозинска влакна и тако се скраћује саркомера
124
Koji su tipovi kontrakcije skeletnog mišića?
Koncentrična, ekscentrična i izometrijska kontrakcija
125
Šta se dešava posle kontrakcije skeletnog mišića?
Proces relaksacije
126
Šta se događa tokom procesa relaksacije skeletnog mišića?
Ca-joni se vraćaju u endoplazmatični retikulum, aktinska vlakna se otkačinju od miozina i vraćaju na početno mesto
127
Šta je somatski nervni sistem?
Nervni sistem koji reguliše kontrakcije skeletnih mišića (voljne kontrakcije)
128
Kako krv teče kroz srce?
---
129
Šta omogućava konvergancija/divergancija?
Sumiranje informacija
130
Kako se ostvaruje kratkoročna memorija?
Pomoću oscilatorne veze
131
Koji je primer spontane inervacije?
Centar za udisaj
132
Navedi primer za recipročnu inervaciju
Refleks hodanja
133
Kako su skeletni mišići vezani za kost?
POmoću tetiva
134
Gde se nalaze viscelarni mišići?
U zidovima šupljih organa
135
Zašto se poprečno-prugasti mišići tako zovu?
...
136
Kako se mogu prepoznati ćelije srčanog mišića?
Čelije su vrlo izdužene
137
Kog su oblika ćelije glatkih mišića?
Vretenaste
138
Kako su povezani srčani mišići?
...
139
Koji je broj jedara u tipovima mišićnih ćelija?
...
140
Koji se mišići kontrahuju našom voljom?
Samo skeletni
141
Koji nervni sistem kontroliše rad srčanih i viscelarnih mišića?
Autonomni nervni sistem
142
Kako se stvara AP za srčane mišiće?
Spontano ga stvaraju Purkinjeove ćelije
143
Gde se nalaze centri za regulaciju srčanog rada?
U produženoj moždini
144
Kako autonomni nervni sistem kontroliše srčani rad?
Ne izaziva kontrakcije, već ih reguliše. Može da ih ubrza ili uspori
145
Šta čini sprovodni sistem srca?
SA-čvor (sinoartrijski čvor)
AV-čvor (atrioventikularni čvor)
Hisov snop
146
Gde se nalaze Purkinjeove ćelije?
U SA, AV čvorovima, i u Hisovom snopu
147
Gde se nalazi SA čvor?
U zidu desne pretkomore (gde se preko gornje i donje šuplje vene uliva krv)
148
Od čega je sačinjen SA čvor?
Od Purkinjeovih ćelija
149
Kako se još naziva SA čvor?
Predvornik srčanog rada
150
Kako se kontrahuje srce?
Prvo se kontrahuje desna, pa leva pretkomora, i zatim se komore manje-više simultano kontrahuju
151
Da li se AP stvara brže u AV ili SA čvoru?
Neznatno brže se stvara u SA čvoru (Purkinjeove ćelije Hisovog snopa su najsporije)
152
Koja je uloga pejsmekera?
Menja SA čvor
153
Da li su čvršći mišići u zidu komora ili pretkomora?
U zidu komora, kada se istiskuje krv
154
Kako se vrši kontrakcija mišića?
U endoplazmi retikuluma se skladište kalijumovi joni. Kada AP stigne do endoplazmatičnog retikuluma, otvaraju se kalijumovi kanali i oni ulaze u citoplazmu ćelije
155
Kako se evolutivno razvijao nervni sistem?
Mrežast -> vrpčast -> ganglionaran -> lestvičast -> difuzno-vrpčast -> cevast
156
Koji je drugi naziv za mrežast nervni sistem?
Difuzan
157
Kod kojih organizama je nervni sistem mrežast?
Kod dupljara
158
Kod kojih organizama je nervni sistem vrpčast?
Kod pljosnatih crva
159
Kod kojih organizama je nervni sistem ganglionaran?
Kod mekušaca
160
Kod kojih organizama je nervni sistem lestvičast?
Kod člankovitih crva i zglavkara
161
Kod kojih organizama je nervni sistem difuzno-vrpčast?
Kod bodljokožaca
162
Kod kojih organizama je nervni sistem cevast?
Kod hordata
163
Kako jednoćelijski organizmi reaguju na promene?
Ćelijska membrana reaguje na promene otvaranjem/zatvaranjem kanala. Kod pojedinih se formiraju posebne strukture za detekciju draži
164
Kako se drugačije zove stigma?
Očna mrlja
165
Šta je očna mrlja?
Specijalno telašce koje detektuje svetlosne draži
166
Gde se može naći stigma=
Kod euglenoidnih algi, u blizini biča
167
Šta čini vrpčast nervni sistem?
Par glavenih ganglija i nervne vrpce
168
Koji deo mozga se evolutivno najviše razvijao?
Veliki mozak
169
Koji deo mozga se evolutivno najmanje razvijao?
Srednji mozak
170
Šta čini periferni nervni sistem?
Nervi i ganglije
171
Šta su ganglije?
Grupe tela neurona u perifernom nervnom sistemu
172
Koja je funkcionalna podela nervnog sistema?
Na somatski i vegetativni (autonomni)
173
Šta reguliše somatski nervni sistem?
Voljne kontrakcije muskulature
174
Šta reguliše vegetativni nervni sistem?
Rad unutrašnjih organa
175
Šta beloj masi daje belu boju?
Mijelinski omotači
176
Šta sivoj masi daje sivu boju?
Dendriti sa telima neurona
177
Da li se fizički mogu podeliti somatski i vegetativni nervni sistemi?
Ne, svuda se nalaze i nemoguće je jasno razdvojiti ih
178
Na šta se nastavlja kičmena moždina?
Na produženu moždinu
179
Gde se nalazi kičmena moždina?
U kanalu kičmenice
180
Kako je građena kičmena moždina?
U unutrašnjosti je siva masa, u obliku leptira (unutar koje se nalazi centralni kanal), a spolja je bela masa
181
Koje su uloge kičmene moždine?
1. Povezuje mozak i sve delove tela
2. Glavni centar refleksnih radnji
3. Centri odbrambenih refleksa
4. Regulacija aktivnosti unutrašnjih organa (preko autonomnog nervnog sistema)
182
Čemu služi siva masa?
Služi za obradu informacija
183
Šta je refleksni luk?
Refleksni luk je put prenosa informacije o refleksnoj reakciji od receptora do mišića, koji reaguje
184
Kako se dele refleksni lukovi?
Na proste i složene
185
Opiši složen refleksni luk
Receptor -> senzitivni neuron -> (interneuron) -> motorni neuron -> efektor (mišić)
186
Koja je razlika između prostog i složenog refleksog luka?
U složnom učestvuju interneuroni, a u prostom ne
187
Kako informacija o izvršenju refleksne reakcije stiže do mozga?
Prenosi se granom senzitivnog neurona (kod prostog luka) ili granom interneurona (kod složenog luka)
188
Šta su meninge?
Zaštitne opne oko mozga i kičmene moždine
189
Šta se nalazi između opni mozga?
Likvor
190
Čemu služi likvor?
Amortizuje pokrete, uklanja produkte metabolizma, održava stalnu koncentraciju kona van neurona
191
Koliko komora ima u mozgu?
4
192
Koje su strukture ispunjene likvorom?
Opne mozda, njegove četiri komore i kanal kičmene moždine
193
Koji su različiti delovi mozga?
Produžena moždina, srednji mozak, međumozak, mali i veliki (prednji) mozak
194
Šta čini moždano stablo?
Produžena moždina, Varolijev most i srednji mozak
195
Šta čini međumozak?
Talamus, hipotalamus i epitalamus
196
Koji se centri nalaze u produženoj moždini?
(zajedno sa Varolijevim mostom)
1. Centri za disanje
2. Centri za regulaciju srčanog rada
3. Vazomotorni centri
4. Refleksni centri
197
Gde se nalaze centri za disanje?
U produženoj moždini
198
Gde se nalaze centri za regulaciju srčanog rada?
U produženoj moždini
199
Gde se nalaze vazomotorni centri?
U produženoj moždini
200
Gde se nalaze refleksni centri?
U produženoj moždini
201
Koji su centri za disanje?
Centar za udisaj i centar za izdisaj
202
Čemu služe vazomotorni centri?
Regulacija promera krvnih sudova
203
Čemu služe refleksni centri?
Gutanje, lučenje pljuvačke, treptanje, kijanje, kašljanje...
204
Koji se centri nalaze u srednjem mozgu?
1. Primarni centri za vid i sluh (kod primitivnijih kičmenjaka)
2. Crveno jedro za regulaciju tonusa mišića i kontrakciju
3. Crna supstanca
205
Koja je uloga crne supstance?
Reguliše fine pokrete
206
Gde se nalaze primarni centri za vid i sluh (kod primitivnijih kičmenjaka)?
U srednjem mozgu
207
Gde se nalazi crveno jedro?
U srednjem mozgu
208
Gde se nalazi crna supstanca?
U srednjem mozgu
209
Koja je uloga talamusa?
Prenos i obrada senzitivnih informacija sa periferije tela
210
Šta je epitalamus?
Pinealna žlezda koja luči melatonin
211
Šta znači ''pinealna'' (žlezda)?
Podseća na šišarku
212
Koji se centri nalaze u hipotalamusu?
1. Centri za termoregulaciju, sitost/glad, žeđ, emotivno i seksualno ponašanje
2. Centri simpatikusa/parasimpatikusa za regulaciju rada unutrašnjih organa
213
Gde se nalazi centar za termoregulaciju?
U hipotalamusu
214
Gde se nalazi centar za sitost/glad?
U hipotalamusu
215
Gde se nalazi centar za emotivno i seksualno ponašanje?
U hipotalamusu
216
Gde se nalazi hipotalamus?
U međumozgu
217
Gde se nalazi talamus?
U međumozgu
218
Gde se nalazi epitalamus?
U međumozgu
219
Na šta utiče limbički sistem?
Emocije, ponašanje, motivaciju, učenje, pamćenje
220
Šta čini limbički sistem?
Talamus, hipotalamus, bademasta jedra, hipokampus
221
Na šta utiču bademasta jedra?
Na agresivno ponašanje
222
Na šta utiče hipokampus?
Formiranje i čuvanje memorije
223
Čemu služi mali mozak?
Усклађивање и координација свих покрета, одржавање тонуса мишића, извођење финих и прецизних покрета, одржавање равнотеже
224
Koja je uloga velikog mozga?
Главна улога у интеграцији и контроли свих функција, у учењу, мишљењу, памћењу говору; главне сензорне и моторне зоне, асоцијативне зоне
225
Čemu služi asocijativna zona?
Tumači pristigle informacije i povezuje ih sa prethodnim iskustvom
226
Čemu služi motorna zona?
Infromacije se šalju piramidalnim putem do mišića
227
Šta je Penfildov motorni čovečuljak?
...
228
Koja je uloga senzorne zone?
Senzorne informacije sa receptora šalju se do talamusa, pa do senzorne zone
229
Šta je senzitivni čovečuljak?
...
230
Kako se anatomski deli kora velikog mozga?
Čeoni, temeni, slepoočni, potiljačni režanj
231
Šta (detaljno!) čini periferni nervni sistem?
12 pari moždanih (kranijalnih) nerava
31 par moždinskih (spinalnih) nerava
i ganglije
232
Kakve mogu biti ganglije?
Simpatičke i parasimpatičke
233
Gde se nalaze simpatičke, a gde parasimpatičke ganglije?
Simpatičke se nalaze uz kičmenu moždinu, a parasimpatičke u zidovima unutrašnjih organa
234
Kako se deli autonomni nervni sistem?
Simpatikus i parasimpatikus
235
Kada se aktivira simpatikus, a kada parasimpatikus?
Simpatikus se aktivira pri stresnim situacijama, a parasimpatikus kada mirujemo i spavamo
236
Preko kog neurotransmitera deluje simpatikus, a preko kog parasimpatikus?
Simpatikus deluje preko noradrenalina, a parasimpatikus preko acetilholina
237
Zašto je reakcija refleksnog luka brza?
Preskače se obrada u mozgu, već informaciju šalju senzitivni neuroni
238
Gde se nalaze meninge?
Oko mozga i kičmene moždine
239
Koji je drugi naziv za likvor?
Cerebrospinalna tečnost
240
Gde se nalazi centar za ravnotežu?
U Varolijevom mostu, ali je glavni centar u malom mozgu (da bismo dobili precizniju informaciju, obrađuje se u dva centra)
241
Šta znači da je centar primaran?
Centar nije najznačajniji, već se informacija prvo obrađuje u njemu, pa se preusmeruje u glavni centar
242
Od čega je sačinjena kora velikog mozga?
Od sive mase
243
