predmet kognitivne psihologije Flashcards
(111 cards)
1
Q
ko daje prvo odredjenje predmeta kognitivne psihologije
A
Ulrik Najser
2
Q
Po Najseru, kognitivna psihologija…
A
…proucava procese koji se obavljaju na podacima dobijenih iz cula
3
Q
problemi (uze odredjenje predmeta)
A
1) na koji nacin se podaci odabiraju, primaju i osmisljavaju
2) skladistenje informacija u nasoj memoriji
3) koriscenje tih informacija zarad resavanja problema
4
Q
procesi i funkcije
A
1) opazanje
2) prepoznavanje oblika
3) paznja
4) osmisljavanje primljenih podataka
5) reprezentovanje znanja
6) jezik
7) sudjenje, zakljucivanje, resavanje problema
5
Q
oblasti kognitivne psihologije
A
1) razvojna - razvojna psihologija; razvoj kognittivnog sistema
2) patoloska - psihopatologija, neuropsihologija; ostecenje funkcija prilikom poremecaja ili povreda
3) neuralna - neurologija; neuralna osnova kognitivnih procesa
4) vestacka inteligencija - potpunno rayumevanje nekog procesa se ogledda u formalizaciji tog procesa (kompjuterska simulacija)
6
Q
metodi i tehnike
A
nacin ispitivanja i specificnosti u okviru datog ispitivanja
7
Q
eksperimentalna procedura
A
varijacije u okviru eksperimentalnih tehnika
8
Q
eksperiment
A
namerno izazivanje pojave koja se ispituje
9
Q
irelevantne varijable (podela)
A
situacione subjektivne
10
Q
varijante eksperimentalnog postupka
A
zadatak reprodukcije, prepoznavanja, transfera, procenjivanja,verifikacija, jezicka klasifikacija, jezicka produkcija
11
Q
zadatak prepoznavanja
A
tacnoost prepoznavanja zavisi od slicnosti distraktora
12
Q
zadatak procenjivanja
A
mentalna organizacija pojmova
13
Q
zadatak transfera
A
ispitivanje uticaja prethodno naucenog materijala na ucenje novog materijala
14
Q
zadaatak verifikacije
A
proces sudjenja; zv - vreme, procenat gresaka
15
Q
jezicka klasifikacija
A
leksicka odluka; zv - vreme reagovanja, procenat gresaka
kontekst - meta
16
Q
jezicka produkcija
A
nacin organizacije jezicke informacije prilikom govora
17
Q
da li je korelaciono istrazivanje eksperiment?
A
ne, jer ono utvrdjuje povezanost dveju varijabli, ali ne i kauyalnu vezu
18
Q
metodi i tehnike za ispitivanje mozdanih funkcija
A
testiraju se kognitivni procesi usled povrede/poremecaja mozga
19
Q
metodi i tehnike za ispitivanje mozdanih funkcija: podela
A
ostecen i neostecen mozak
20
Q
ostecen mozak
A
utvrdjuje se vrsta i stepen povrede, na osnovu povredjene zone se donose zakljucci o funkciji kojju odredjena zona ima
21
Q
agramatizam
A
povreda frontalnog reznja leve hemisfereq
22
Q
ostecenje temporalnog reznja leve hemisfere
A
teskoca u razumevanju reci
23
Q
komisurotomija
A
presecanje puta koji povezuje levu i desnu hemisferu, praktikuje se u slucaju epilepsije, omogucava izolovano pracenje funkcija obeju hemisfera
24
Q
neostecen mozak: podela
A
indirektne i direktne
25
indirektne tehnike
vada test, latealno prikazivanje stimulusa
26
vada test
ubrizgavanje sodijum-amitala u arteriju, izaziva kratkotrajnu blokadu jedne od hemisfera; daje se veci broj jednostavnih zdataka
27
lateralno prikazivanje stimulusa
prikazivanje stimulusa raadi utvrdjivanja favorizovanja jedne od hemisfere (vizuelni na levim i desnim stranama ekrana, auditivno dihoticki)
28
leva vs desna hemisfera: kakve funkcije su dominantije u hemisferama
leva: verbalni zadaci
desna: spacijalni
29
direktne tehnike: tehnike neuroodslikavanja
eeg, pozitronska emisiona tomografija, funkcionalna magnetna rezonanca
30
elektroencefalografija
detektuje se elektricna aktivnost u mozgu, zadaju se zadaci
31
dogadjajem izazvan potencijal
zadavanje specificnnih zadataka prilikom eeg
32
pozitronska emisiona tomografija
merenje razlika u protoku krvi povezane sa mozdanom aktivnoscu
33
sta se detektuje prilikom PET
pozitivno naelektrisane cestice, emituje ih radioaktivna supstanca ubrizgana u krvotok ispitanika
34
funkcionalna magnetna rezonanca
detektovanje razlika u neuralnoj aktivnosti preko odredjenih atomskih jezgara
35
razlika izmedju fMRI i PET
fMRI ne zahteva koriscenje radioaktivne supstance, daje sliku bolje rezolucije
36
sta omogucuju tehnike neuroodslikavanja
uvid u povezanost mesra i stepena mozdane aktivnosti sa vrstom zadataka (koji stimulise odredjen kognitivnni proces)
37
gnoesologija
nauka o saznanju i prirodi naseg zanja
38
tri pitanja verodostojnosti culnih podataka
1. fenomen iluzija
2. ogranicena osetljivost nasih cula
3. razlika izmedju culnog podatka i percepta
39
fenomen iluzija
razlika izmedju objektivnih svojstava nekog objekta i percepta (Miler - Lajerova iluzija)
40
ogranicena osetljivost cula
dostupni su samo odredjeni segmenti nase realnosti (nismo sposobni da opazimo sva energetska variranja, postoje utvrdjene granice spektra koje su dostupne nasem culnom sistemu)
41
razlika izmedju culnog podatka i percepta
opazamo stvari u 2d (slika na mreznjaci), dok ih percepiramo kao 3d
42
A - B - V - G - D model
a - spoljasnji obejkat
b - culo
v - culni podatak
g - mentalni domen
d - percept
43
znanje koje bi se zasnivalo samo na culnim podacuma ne bi bilo pouzdano jer postoje sumnje u verodostojnost, zakljucak je da
je proces opazanja posredovan nerualnim i mentalnim aktivnostima
44
vilhelm vunt 1879
prva laboratorija za eksperimentalnu psihologiju u lajpcigu - psihologija postaje samostalna nauka
45
cija istrazivanja predstavljaju metodolosku i empirijsku osnovu
milerova, helholcova, veberrova i fehnerova
46
johanes miler
odnos kvaliteta stimulacije i kvaliteta senzacije; karakteristike culno-nervnog aparata;
47
miler, nalazi
xskon specificne energije nerava - znanje n osnovu cula nije verodostojno, dostupni su nam samo fenomeni naseg culno-nernog aparata; stimulacije u okviru razzlicitih modaliteta uvek izazivaju senzacije istog kvaliteta
48
helmholc (herman)
brzina nervnog impulsa, prvi nalazi o ogranicenju culnog aparata
49
veber
prirastaj u intenzitetu drazi koji dovodi do jedva primetne razlike stoji u konstantnom odnossu sa intenzitetom prethoodne drazi (deltaD/D)
50
fehner
uoblicuje veberove nalaze, psihicki i fizicki kontinuum stoje u logaritamskom odnosu (Veber-Fehnerov zakon)
51
vilhelm vunt - pravac
strukturalizam
52
predmet psihologije po vuntu
nauka o procesima svesti (senzacije, osecanja, ideje, voljne radnje, opazanje); slozeni procesi su sastavljeni od osnovnih elemenata
53
cilj strukturalizma
razumevanje osnovnih elemenata i nacina na koji se oni kombinuju i stvaraju slozene procese
54
do slozenih procesa dolazi neposrednim iskustvom. na koji nacin?
stvaralackom sintezom
55
zbog cega nastaje metod samoposmatranja
nijedan od procesa se ne javlja izolovano, stoga je osmisljen metod koji ce ih izdvojiti od ostalih procesa (radi boljeg razumevanja struktture mentalnih procesa)
56
casopis koji je vunt pokrenuo 1881. godine
filozofske studije; prati rad u laboratorijama (vizuelno opazanje ponajvise)
57
metodi u eksperimentima
dondersov metod (oduzimanje vremena reagovanja)
58
donders
brzina mentalnih procesa; tri tipa zadatka (A-pritiskanje tastera, B-dva tastera, lateralno prikazivanje stimulusa, c-reagovanje na jedan od prikazanih stimulusa);
59
sta se utvrdjuje dondersovim metodom
brzina reagovanja:
A = vreme potrebno za konstataciju da je stimulus prisutan
C - A = vreme potrebno za kategorizaciju stimulusa
B - C = vreme potrebno za kategorizaciju odgovora
60
dondersov metod moze da se primeni na vise mentalne procese (sudjenje, misljenje, volja) t/n
netacno, vunt je verovao da eksp metodom ne mogu da se ispituju ti procesi, vec samo "nizi"kognitivvni procesi (senzacija, percepcija, paznja)
61
vunt pravi razliku izmedju dve vrste psihologjie
eksperimentalne (nizi procesi)
"psihologija naroda" (visi procesi)
62
sta vunt smatra kljucem za razumevanje nacina na koji funkcionise nas um
jezik
63
osnovna jedinica u proucavanju jezika
recenica
64
vuntovi ucenici
edvard ticener (osnovao laboratoriju u SAD, na Kornelu, proucavao procese svesti), tvorac termina strukturalizam
65
vilijam dzejms i funnkcionalizam
odstupa od strukturalistickog stava, po njemu je bitno na koji nacin funkcionisu procesi svesti, naglasava njihovu adaptivnu funkciju
66
dzejmsova dela
Pragmatizam: novi naziv za neke od starih nacina misljenja
Principi psihologije
67
dva aspekta memorije (dzejms)
primarna - uskladisteno je ono cega smmo trenutno svesni
sekundarna - skrivena, u njoj se trajno nalaze nase iskustvo i znanje o svetu
68
ebinghaus
zapamcivanje i zaboravljanje
69
cilj ebinghausovih istrazivnja
utvrdjivanje principa po kojima se navedeni procesi obavljaju, kao i bolje razumevanje nacina na koji se stvaraju asocijacije
70
ebinghaus: metod
serrija besmislenih slogova, koje je ucio a potom reprodukovao; ponavljao je postupak i utvrdjivao ustedu pri ucenju (smanjivanje vremena koje je potrebno za pamcenje), na osnovu cega je stekao pojam o vremenskoj funkciji zaboravljanja
71
efekat smisla na ucenje
brze se pamte smislene reci nego besmisleni slogovi
72
ebinghaus knjiga
Pamcenje: doprinos eksperimentalnoj psihologiji
73
biheviorizam
dzon votson, manifest 1913 "psihologija kako je vidi biheviorista"
74
metod samoposmatranja prema votsonu
ne moze se smatrati naucnim, fenomeni koji se ispituju su privatni i nisu podlozni objektivnom posmatranju
75
mentalisticki pojmovi
predstave, senzacije itd; odbaceni su kao predmet istrazivanja
76
zbog cega su mentalisticki pojmovi odbaceni
uz objasnjenje da se u prirodnim naukama istrazuju fenomeni koji se mogu objektivno posmatrati i meriti
77
kako je doslo do biheviorizma
votson je smatrao da jedino sto se moze spolja objektivno saglledati i pproucavati je ponasanje, kao i da to treba da bude preddmet psihologije
78
osnovni metod biheviorizma
laboratorijski eksperiment
79
sema biheviorizma
S-R
80
sta je Tolman ucinio
promenio semu S-R i uveo novu varijablu (organska varijabla); nova sema je S-O-R
81
kako je uvodjenje organske varijable uticalo na razvoj biheviorizma
prosirila je predmet biheviorizma, posto org var tadasnjim metodama nije bila dostupna spoljasnjem posmatranju; ispitivanje jednostavnih mentalnih procesa kod zivotinja se pretvorilo u isitivanje slozenih procesa kod coveka
82
neobiheviorizam
posledica tolmanove promene
83
rals ozgud i barhus skiner
teorija medijacije (nastanak pojmova), verbalno ponasanje (pristup jeziku) BIHEVIORIZAM
84
telekomunikacije
saradnja sihologa i inzenjera; psiholozi pocinju coveka da posmatraju kao prenosioca i prijemnika informacija; prvi znacajni uvid se odnosi na prijem i manipulaciju informacijama
85
centralni problemi istrazivanja telekomunikacija
paznja selekcija i optimizacija prenosa informacija; u okviru datog prenosnog kanala moguce je preneti ogranicen broj informacija u jedinici vremena
86
na koji nacin se info obradjuje
sazimanje, rekonstruisanje i rasclanjivanje informacije tako da ona moze da bude prosleddjena u okviru kapaciteta prenosnog i prijemnog kanala
87
analogija coveka i telekomunnikacija
kao sto kanal moze da prenese ogranicen broj informacija u jedinici vremena, tako je i covek sistem sa ogranicenim kapacitetima kognitivne obrade
88
pitanja: telekomunikacija
1. ogranicenja culno-nervnog aparata
2. vrsta koda (strukture informacije) optimalna za data ogranicenja
3. da li se obrada odvija ssimultano ili korak po korak (paralelna ili serijalna)
89
teorija informacije
nastala krajem 40ih godina
90
osnivaci teorije info
klod senon (matematicka formula)
andrej kolmogorov (postavio pristupe)
91
osnovna ideja teorije informacije
info se moze izraziti kao verovatnoca dogadjajau nekom sistemu, sadrzaj je irelevantan
92
odnos verovatnoce i kolicine info
ukoliko je kolicina veca, verovatnoca dogadjaja je manja (obrnuto proporcionalno)
93
veca kolicina informacije podrazumeva...
vecu neizvesnost i vecu kognitivnu opterecenost
94
do kakvih ispitivanja su dovele teorije informacije
ispituje se osetljivost kogn sistema na variranje kolicine informacije
95
pretpostavka teorije inffo
variranjem stimulacije bi moglo vise da se sazna o prirodi kognitivnih procesa i mehanizmima obrade informacije, kao i o ogranicenjima kofnitivnog sistema u aspektu kolicine info koju je moguce obraditi u jedinici vremena
96
znacajni eksp teorija info
merkel - izborno vreme reagovanja stoji u logaritamskom odnosu sa brojem ponudjenih izbora
hik - slican eksp kao merkel, isti rezultati
hajman - modifikacija hikovih eksp, uvodi nejednaku verovatnocu pojavljivanja stimulusa
97
hik-hajmanov zakon
variranje izbornog vremena reagovanja je u funkciji variranja kolicine info u stimulaciji
98
problematika u teoriji info
usloznjavanje eksp postupka ne bi dovelo do jednoglasnog ukazivanja na oravilnost odnosa vremena obrade i kolicine informacije; postavlja se pitanje da li bi ispitivanje slozenijih kognitivnih procesa
99
kritika teorije info
ukoliko stimulaciju definisemo kao kolicinu info, onda kognitivni sistem postaje pasivan obradjivac info, koji reaguje na kompleksnost situacije izrazenu u bitima - ovakav pristup ne govori nista o samim procesima
100
cilj lingvistickih istrazivanja
identifikovanje ogrnicenog br sintaksickih oravila
101
temelji psiholingvistike
noam comski
102
transformaciona gramatika comskog
promene u shvatanju jezika
razumevanje povezanosti jezika i kognitivnih procesa
103
skiner - verbalno ponasanje
bihevioristicko shvatanje jezika, stanoviste da je jezik sistem koji je ppredvidiv i koji se uci (svaka rec predstavlja stimulus za sledecu rec); jezik se uci putem specificnih oblika potkrepljenja
104
comski - stav o jeziku
jezik je sistem koji je produktivan - kompetentan korisnnik jezika moze da razume i proizvede iskaze koje nikada ranije nije cuo - jezik je sistem kojji se usvaja
105
ogranicenja pojedinih komponenti sistema obrade info su...
bioloski uslovljena
106
vestacka inteligencija
disciplina koja pomocu racunaara simullira kognitivne procese (opazanje objekata, razumevanje jezika...)
107
cilj vest int
konstruisanje masine koja ce biti u stanju da izvede odredjene operacije; sa druge str, istrrazivanja su isla u poravcu razumevanja nacina obavljanja procesa kod coveka
108
pocetna istrazivanja vest int
vizuelna percepcija, razumevanje jezika, igranje saha...
109
racunarska metafora
funkcionisanje kognitivnog sistema se shvata kao analogno nacinu na koji funckionise racunar (formalizacija fenomena koja se istrauje)
110
poteskoca u vest int
postojanje velikog broja pojmova koje je nilo tesko ili nemoguce formalizovati
111
zakljucak vest int
uspesi i neuspesi simulacije su pokazali da je nasa intuicija o tome sta je kkognitivno kkkompleksno a sta nije cesto pogresna
