Različita određenja normalnosti

Question 1

Kroz kave dihotonomije prolazi određenje normalnosti?

Answer 1

1. Zdrava vs Mentalno obolela ličnost
2. Biološko vs Psihološko/Socijalno
3. Adaptiranost vs Neadaptiranost
4. Funkcionalnost vs Disfunkcionalnost
5. Distres vs Odsustvo psihičke patnje
6. Socijalno poželjno vs Socijalno nepoželjno
7. Kategorijalno vs Dimenzionalno

Question 2

Koje značenje imaju pojmovi “normalnost” i “patologija”?

Answer 2

Sami po sebi, nemaju nikakvo značenje.
Tek kada se normalnost i patologija stave u kontekst odnosa prema čoveku i prema društvu, dobijaju određeno značenje.

Question 3

U odnosu na antropološku dimenziju, koje značenje imaju normalnost i patologija?

Answer 3

Regresivno ponašanje, pad ispod postignutog nivoa razvoja.

Question 4

U odnosu na socijalnu dimenziju, koje značenje imaju normalnost i patologija?

Answer 4

Mogu se definisati samo u kontekstu određene kulture i istorijskog trenutka. (Ne postoji jedna tačna difinicija normalnosti u socijalnoj dimenziji.)

Question 5

Šta je norma?

Answer 5

Član vrste u poređenju sa kojim se opisuju drugi članovi.

Question 6

Šta je abnormalno?

Answer 6

Ono što odstupa of ponašanja koje je društvo u kojem ispitanik živi smatra normalnim.

Question 7

Šta je normalnost?

Answer 7

Višeznačni pojam.
“Definisan” složenom medjuigrom bioloških, psiholočkih, socioločkih, kulturoloških faktora.

Question 8

Kako Sigmund Frojd shvata normalnost?

Answer 8

“Normalan ego je kao normalnost uopšte, idealna fikcija.” 1937.

Question 9

Kako psihoanaliza definiše normalno?

Answer 9

Kao zrelo.
Ideal koji treba dostići/genitalni karakter.

Question 10

Koji su modeli normalnost?

Answer 10

1.Normalnost kao zdravlje
2.Normalnost kao prosečnost
3.Normalnost kao optimalno
4.Normalnost kao sistem transakcija

Question 11

Šta je normalnost kao zdravlje?

Answer 11

Bazirano je na medicinsko-psihijatrijaskom pristupu.
-Pojedinac se vidi kao zrav ukoliko ne ispoljava neki simptom ili poremećaj

Question 12

Šta je normalnost kao prosečnost?

Answer 12

Bazirano na statističkom modelu
-Normalan pojedinac je tipičan i uklapa se u očekivane standarde u datom kontekstu.

Question 13

Šta je normalnost kao optimalno?

Answer 13

Predstavlja utopijski konstrukt, zasnovan na psihoanalitičkim stavovima.
-Funkcionalan je pojedinac koji je je ostvario sve svoje potencijale, dostigao pun razvoj i lični rast,
-“Normalnost kao harmonično i optimalno uklapanje različitih elemenata psihičkog aparata, čija je kulminacija optimalno funkcionisanje.”

Question 14

Šta je normalnost kao sistem transakcija?

Answer 14

Bazirano na sistemskoj perspekrivi.
-Normalan je pojedinac koji “uspešno putuje kroz vreme”, raspolaže lapacitetima za adaptaciju na promene.
-Normalno ponašanje je rezultet uspešne integracije biološke, socijalne i psihološke varijabilnosti”

Question 15

Značajne promene u 20. u kontekstu shvatanja mentalnog zdravlja i bolesti?

Answer 15

1. Razvoj psihofarmakoterapije
2. Pojava socijalne psihijatrije i socioterapije

Question 16

Koje su nove pojave u sferi psihologije u 20. veku?

Answer 16

*Porast interesovanja za problem normalnosti
*Porast interesovanja za prevenciju
*Naglašavanje protektivnih faktora vs faktora oštećenja, kao i fenomena rezilijentnosti
*Pojava zdravstvene psihologije i mentalne higijene
*Pojava psihologije u zajednici

Question 17

Koje su nove pojave u sferi psihologije u 21. veku?

Answer 17

*Epigenetske studije
*Integrativni trend razumevanja mentalnih poremećaja i njihovog tretmana

Question 18

Koji su kriterijumi normalnosti/mentalnog zdravlja? (Po Jahodi)

Answer 18

*Sposobnost realnog sagledavanja sebe
*Maksimalno ostvarivanje svopstvenih potencijala
*Efikasna samokontrola
*Autonomija, nezavisnost
*Odsustvo distorzije u percepciji
*Adaptabilnost na problemske situacije
*Socijalni snezibilitet

Question 19

Šta je zrelost?

Answer 19

Zrelost predstavlja ravnotežu između identiteta i integiteta osobe.
-Bitna svojstva osobe (identitet) su usklađena (integrisana) sa socijalnim zahtevima.
—Stepen ravnoteže između potencijala ličnosti i zahteva situacije.

Question 20

Šta je identitet?

Answer 20

Dostizanje opimalnog nivoa razvoja sposobnosti i funkcija.

Question 21

Šta je integritet”

Answer 21

Usklađenost u jedinstvenu celinu sposobnosti i funkcija.

Question 22

Na šta se sve može odnositi zrelost?

Answer 22

Fizička. seksualna, emocionalna, socijalna, moralna, intelektualna…

Question 23

Zrelost po Vojanu Matiću?

Answer 23

Zrela osoba je:
1. Sposobna za rad i ljubav
2. Tolerantna na frustracije
3. Ne eksploatiče niti dozvoljava da bude ekploatisana
4. Sposobna da prihvata obaveze i odgovornosti
5. Sposobna da se široko prilagođava na životne promene
6. Realna u proceni situacije, izboru partnera, prijatelja i saradnika
7. Sposobna da se odmara i uživa

Vojan Matić je jedan od prvih psihoanalitičara u Jugoslaviji. Organizovao je prvo savetovalište za studente u Domu Omladine.

Question 24

Definicija mentalnog zravlja po Svetskoj Zdravstvenoj organizaciji?

Answer 24

Stanje blagostanja uu kojem pojedinac ralizuje svoje sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može produktivno da radi i zarađuje i u stanju je da doprinosi zajednici.

Question 25

Kakvi su noviji modeli normalnosti?

Answer 25

Nastaju na osnovu salutogenog pristupa zdravlju i moralnosti. Model izazova nasuprot Modelu oštećenja

Question 26

Kakva je kalsifikacija pristupa normalnosti? (Koje su struje mišljenja o normalnosti)

Answer 26

I - Naučno-profesionalna klasifikacija II - Epistemološka klasifikacija

Question 27

Koji pristupi/modeli spadaju pod Naučno-profesionalnu klasifikaciju?

Answer 27

1. Biološki 2. Psihološki 3. Sociološki 4. Pravni 5. Vrednostni 6. Filozofski

Question 28

Koji modeli/pristupi spadaju pod Epistemološku klasifikaciju?

Answer 28

1. Statistički model 2. Medicinski model (klinički) 3. Socijalni model (normativni) 4. Operacionalni model

Question 29

Šta podrazumeva biološki pristup?

Answer 29

Nudi evoluciono objašnjenje normalnosti. Integirše filogenetsku, ontogenetsku, neurobiohemojsku, genetičku perspektivu. Epigenetička tumačenja - susret različitih perspektriva.

Question 30

Šta podrazumeva psihoanalitički pristup ?

Answer 30

Predstavlja psihodinamsko shvatanje normalnosti. Prilikom definisanja mentalnog zdravlja akcentuje dinamiku ličnosti, nesvesnu motivaciju i rana traumatska iskustva. Harmonija Ida, Ega i Super-Ega = Zdrava ličnost Smatra da se normalno i abnormalno nalaze na kontinuumu. ## Footnote "Onaj koji može da radi i voli je zdrav." - Frojd

Question 31

Šta podrazumeva psihološki pristup?

Answer 31

Bazira se na shavatanjima Erika Froma. Normalnost se bazira na funkciji društva - Osoba je funkcionalna ako ispunjava svoju društvenu ulogu. Zdravlje je najpovoljnije stanje za ostvarivanje ljudskih potencijala (kreativnost, rad, ljubav) Patologija društva se preslikava na Patologija pojedica

Question 32

Šta podrazumeva psihološki pristup po shvatanjima humanističkih psihologa?

Answer 32

Maslov - Princip samoakteulazacije Olport - Zrela ličnost Kriterijumi normalnosti po humanistima su: -Adekvatna percepcija ličnosti -Posvećenost poslu -Sposobnost za intimnost -Jasni životni ciljevi -Snažno razvojeno osećanje za humor

Question 33

Šta podrazumeva sociološki pristup?

Answer 33

Patološko se shavata kao devijantno ili aberantno ponašanje - posledica nekog socijalnog faktora. tj Patološko je posledica nekog socijalnog faktora

Question 34

Kako se deli devijacija (prema sociološkom pristupu normalnosti)?

Answer 34

*Primarna devijacija (odstupanje od normi) *Sekundarna devijacija (proces stigmatizacije)

Question 35

Šta podrazumeva pravni pristup?

Answer 35

Procena nenormalnog ponašanja kao neuračunljivog.

Question 36

Koji su indikatori neuračunljivosti po pravnom pristupu normalnosti?

Answer 36

To su: *Teški duševni poremećaji *Teški poremećaji svesti *Visok stepen slaboumnosti *Druge teške aberacije

Question 37

Da li prisilna hospitalizacija može biti opravdana pravnim određenjem neuračunljivosti?

Answer 37

Da.

Question 38

Šta podrazumeva vrednostni pristup?

Answer 38

Definiše normalno kroz kategoriju kvaliteta života.

Question 39

Koje su pozicije u filozofskom shvatanju normalnosti?

Answer 39

*Skepticistička pozicija *Agnostička pozicija *Utopijska pozicija *Egzistencijalistička pozicija

Question 40

Šta je skepticistička pozicija u filozofskom pristupu?

Answer 40

Normalnost teško može da se definiše.

Question 41

Šta je agnostička pozicija?

Answer 41

Normalnost ne može da se definiše.

Question 42

Šta je utopijska pozicija?

Answer 42

Normalnost je definisana u idealno zamišljenom socijalnom kontekstu.

Question 43

Šta je egzistencijalistička pozicija?

Answer 43

Bazira se na individualnim vrednostima. Normalnost je aspekt poželjne individuacile ili samorealizacije pojedinačne egzistencije.

Question 44

Šta podrazumeva statistički model?

Answer 44

Normalnost kao prosek. (Normalno je ono čega ima najviše) -Osoba čije su misli, osećanja i ponašanja u skladu sa sklopom funkcionisanja većine u društvu, smatra se mentalno zdravom.

Question 45

Koji su nedostaci statističkog modela?

Answer 45

*Uticaj sredine *Pitanje individualnih razlika

Question 46

Šta podrazumeva medicinski model?

Answer 46

Normalnost kao odsustvo bolesti.

Question 47

Koji su nedostaci medicinskog modela?

Answer 47

*Bihejvioralni poremećaji *Zdravlje i bolest su nezavisne dimenzije *Pozitivno i negativno mentalno zdravlje

Question 48

Šta podrazumeva socijalni model?

Answer 48

Normalnost kao socijalna prihvatljivost, adaptivna sposobnost i prihvatanje socijalnih normi.

Question 49

Koji su nedostaci socijalnog modela?

Answer 49

*Transkulturalno relativan *Etički neopravdan

Question 50

Šta podrazumeva operacionalni model?

Answer 50

Ad hoc (po potrebi) definisanje normalnosti u svrsi cilja naučnog istraživanja ili predmeta istraživanja.

Question 51

Šta poseduje ličnost koja je otporna na stres?

Answer 51

Poseduje: -Sposobnost vladanja sobom u stresnim situacijama -Kuntinuirano angažovanje u aktivnostima -Elastičnu adaptaciju na neočekivane promene u životu -Sposobnost korišćenja socijalne podrške -Shvatanje stresa kao izazova. šanse za rast i razvoj -Brigu o telu -Život u skladu sa prirodom -Optimizam i humor -Kapacitet za rad i ljubav, razvoj duhovnosti, potragu za smislom