reljef srbije Flashcards
(23 cards)
na koje prirodne celine se deli reljef srbije?
na planinsku i nizijsku oblast
pricaj o nizijskoj oblasti
visine od 70m do 150m, na severu je, predstavlja deo panonskog basena. nastala je talozenjem morskih, jezerskih, recnih i eolskih sedimenata. zauzima malo vise od 25% teritorije srbije, a obuhvata prostor Vojvodine i aluvijalnih ravni desnih pritoka Save i Dunava. Ovoj oblasti takodje pripada i deo vlaško-pontijskog basena na severoistoku Srbije.
pricaj o planinskoj oblasti
nalazi se juzno od nizijske, a cine je pobrdja i planine niskih i srenjih visina. Najvisi vrh je velika rudoka (2660m) na Šar planini, a najniza tacka na uscu reke Timok u Dunav (28m).
sta se nalazi na granici planinske i nizijske oblasti?
to je juzni obod panonskog basena ili Zapadni obod Vlaškog basena. U njima su formirane debele naslage sedimenata nekadašnjih jezera koja su se duboko uvlačila u planinsku zonu. granica izmedju ovih oblasti se smatra da ne prelazi 500m i ako nije svuda ista.
pričaj o litosfernim pločama
reljef srbije nastao je kao rezultat sudaranja evroazijske i afričke litosferne ploče. ove ploče su se najpre razilazile, a izmedju njih je stvarana okeanska kora praokeana Tetis. Pre oko 100 miliona godina počelo je njihovo približavanje zbog jakih pritisaka i deformacija zemljine kore u zoni sudara.
kako se u geologiji zvalo vreme pomeranja ovih litosfernih ploča i sta znas o tome?
Alpska orogeneza, tada su se takodje stvarale nove planine na nasoj teritoriji. Pošto se prostor srbije nalazio u samom žarištu tih kretanja, sadasnji reljef imao je burnu prošlost. Zato se na nasoj teritoriji moze izdvojiti nekoliko geotektonskih jedinica, makro oblika reljefa, jedinstvenog postanka i slicnih motgoloskih svojstava.
Sta je orogeneza?
Orogeneza je proces nastanka planina na granicama tektonskih ploča u određenim vremenskim preiodima.
pricaj o geotektonskim jedinicama srbije.
- srpskomakedonska masa je najstarije kopno u srbiji. nastalo je probližavanjem i sudaranjem evroazijske i africke ploce i izdizanjem okeanskog dna praokeana Tetisa. Zvog jakog pritiska sa istoka i zapada razlomila se stvarajući duboke rasede. izmedju tih raseda stvorile su se rasedne planine i kotline.
-dinarkse planine nastale su na kontaktu tetisa i afričke ploče, snažnim pritiskom na debele naslage sedimenata. formirali su se zapadno od srpskomakedonske mase tokom alpske orogeneze.
-vardarska zona je nastala u kontaktu dinarida i srpskomakedonke mase.
- karpatsko balkanske planine formirane su istočno od srpskomakedonske mase. nastali su podvlacenjem okeanske kore tetisa pod evroazijsku ploču i predstavljaju deo najduzeg planinskog venca u evropi
-najmanja geotektonska jedinica nalazi se na severoistoku srbije u oblasti Negotinske Krajine i Ključa. Ona pripada Jezijskoj ploči, odnosno velikom sedimentacionom Vlaško-pontijskom basenu.
pricaj o vulkanizmu.
ovaj proces trajao je u isto vreme kao i stvaranje planina. najduze se odvijao ispod nivoa mora, tj submarinski vulkanizam. vulkanizam bio je izrazen u prostoru srpskomakedonske mase i vardarske zone, mada se tragovi mogu pronaci na citavoj teritoriji zemlje. S obzirom da vulkanizam vise nije aktivan u srbiji, stvari koje potvrdjuju njegovo postojanje nazivamo paleovulkanske
sta potvrdjuje postojanje vulkanizma u srbiji? i gde se nalaze?
magmatske stene, ocuvane kupe i krateri. nalaze se u okolini Novog Sada, Kosovske Mitrovice, Gornjeg Milanovca, Vranja i Bora
koje su magmatske stene koje su izgradjene?
avala, kopaonik, bukulja , cer…
sta su padinski procesi?
sila gravitacije koja deluje iskljucivo na povrsinama koje imaju nagib.
pricaj o klizistima.
klizista nastaju natapanjem povrsinskog sloja zemljista padavinama i njegovim klizenjem niz padinu. U srbiji je registrovano oko 10 000 klizista, ali se smatra da ih ima mnogo vise.
Tereni podlozni klizenju zemljista su savski odsek izmedju Obrenovca i Beograda, dunavski odsek izmedju Beograda i Smedereva, okolina Kragujevca, Kraljeva, Krusevca itd.
pricaj o odronima.
odroni su pojave padanja stenskog materijala sa strmih padina. česći su manji padovi koji nastaju na neobezdebjenim putevima. ima ih na Đerdapskoj magistrali, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, dolini Ibra, Drine itd.
Pricaj o denudaciji.
denudacija predstavlja odnosenje rastresitog povrsinskog sloja tla spiranjem. time se stenovita podloga veoma brzo ogoli. Zbog njih nastaju brazde, vododerine i jaruge. Javljaju se na dolinskim stranama koje su naglo ostale bez biljnog pokrivača. Na njihovom zavrsetku se formiraju plavine. Javljaju se u slivovima juzne morave, timoka, ibra i kolubare.
sta su plavine?
kupaste akumulacije od razlicitog erodiranog materijala
sta je akumulacija?
proces talozenja materijala
sta je erozija?
razgradjivanje i odnosenje povrsinskog sloja kopna razlicitim procesima.
pricaj o radu reka
rad reka uvek pocinje erozijom terena. a zavrsava se akumulacijom tog istog materijala. zato je svaka recna dolina najpre erozivni oblik u reljefu i ne mora imazi akulativna svojstva ukoliko reka taj materijal prenese drugoj vecoj reci.
koji su najpoznatiji erozivni oblici recnih dolina srbije?
- kanjoni - mali kanjoni nazivaju se tesanci. najpoznatiji tesanci su zvonacke reke i rosomacke reke na staroj planini.
- klisure - najdublje klisure u srbiji su Đerdapska, Gredelička, Stalaćka itd.
Pricaj o radu lednika
Njegov rad najvise je bio izrazen na vrhovima nasih navisih planina koji su tokom poslednjeg ledenog (pre 11 hiljada godina) doba bili prekriveni lednicima.
kao rezultat lednika nastala su brojna jezera, doline, valovi, morene i sedimenti. Najvise ih ima na Porkletijama i Šar planini. takoje su nastala jezera zvana gorske oci.
pricaj o kraškom procesu
voda u vidu kise i snega ima sposobnost da rastvara stene gradjene od krecnjaka. na prostoru srbije krecnjacke stene zauzimaju oko 9% ukupne povrsine zemlje. Npr Miroč, Rtanj, Ozren, Tara itd. kraski proces je jako spor ali njime nastaju najneobicniji oblici u prirodi. Kraski oblici su vrtače, uvale i kraška polja.
pricaj o radu vetra (eolski proces)
oblici reljefa koji nastaju eolskim procesom su peščare i lesne zaravni. one su se formirale tokom ledenog doba, i nakon toga, nagomilavanjem velikih naslaga peska i prasine.
manje pescare nalaze se pokraj dunava na ulasku i izlasku iz djerdapske klisure, i u okolini velikog gradista, golupca i negotina. Delibatska je jedna od najvecih u evropi. naslage lesa zauzimaju mnogo vece prostranstvo u panonskoj niziji. u vidu lesnih terasa se izdizu iznad reka. u vojvodini ima pet vecih lesnih zaravni, to su banatska, tamiska, sremska, titelska i telecka.
