Sta je biologija i principi Flashcards
(24 cards)
Sta je nauka
Nauka je sistem sredjenih i seistematizovanih znanja o svetu oko nas
Kakve nauke postoje
БАЗИЧНЕ, ФУНДАМЕНТАЛНЕ НАУКЕ
ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ
ФОРМАЛНЕ НАУКЕ
БАЗИЧНЕ, ФУНДАМЕНТАЛНЕ НАУКЕ
Физика
Хемија,
Биологија
Науке које укључују и повезују поменуте три (геологија, педологија,
метеорологија са климатологијом, палеонтологија, биохемија, физичка
хемија, океанологија)
ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ
медицина,
агрономија и
различити домени инжењерства
ФОРМАЛНЕ НАУКЕ
Математика
Логика
ИНЖЕЊЕРСТВО
људска делатност у којој се научна знања примењују да би се осмислила и
спровела решења за конкретне проблеме људи и задовољиле њихове
потребе.
Рударско, грађевинско, машинско, електротехничко, хемијско, биохемијско,
биолошко…
ТЕХНОЛОГИЈА
Производи инжењерства су различите технологије.
То су:
конкретна начела (принципи),
начини на које се нешто ради,
процеси и производи који на крају служе људским потребама
ЦИЉ ПРИРОДНИХ НАУКА
да објасне природне појаве, зашто се дешавају баш тако, који
су им узроци.
што боље успемо да утврдимо узроке природних појава, шта од
чега зависи, то ћемо боље моћи да предвидимо како ће се нека
појава дешавати, па и у неким другачијим, измењеним условима.
Научна знања даље омогућавају инжењерске подухвате и
развој технологија
Методолошки натурализам
Прихватљива су само она објашњења и
хипотезе која се заснивају на природним
узроцима
Природне појаве могу да се објашњавају
само ПРИРОДНИМ чињеницама/законима
Научни метод
1ПОСМАТРАЊЕ 2ФОРМУЛИСАЊЕ ИСТРАЖИВАЧКОГ ПИТАЊА 3ПОСТАВЉАЊЕ ХИПОТЕЗЕ 4ПРОВЕРА ХИПОТЕЗЕ А)Експеримент B)Систематско посматрање 5. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА 6. ZAkljucak
1ПОСМАТРАЊЕ
Пажљиво и систематично посматрање,
као и прецизно описивање појава је од
суштинске важности за свако научно
истраживање
После посматрања ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ,
дефинишемо проблем;
Потрудимо се да проучавамо само један
проблем;
СВА научна истраживања почињу
ПОСМАТРАЊЕМ.
2ФОРМУЛИСАЊЕ ИСТРАЖИВАЧКОГ
Почетним посматрањем природних појава,
уочавамо неке прaвилности, тј. обрасце у њима.
Размишљамо о могућим узрочно-последичним
везама међу појавама и величинама и затим
Постављамо истраживачко питање.
3ПОСТАВЉАЊЕ ХИПОТЕЗЕ
Хипотеза је претпостављени одговор на истраживачко
питање, који се предлаже као објашњење природног
процеса, појаве или узрочно последичних веза између
појава
Хипотезу треба формулисати тако да буде:
прецизна,
научно утемељена и проверљива, односно да се може
тестирати кроз експеримент или путем систематског
посматрања, прикупљања и анализе података.
ВАЖНО: наша хипотеза се може променити ако је
резултати не подрже.
У науци је и негативан резултат – РЕЗУЛТАТ!
А)Експеримент
Експерименти су систематска посматрања или мерења,
извршена под контролисаним условима
Развијамо контролисани експеримент.
У експерименту постоје експериментална и контролна група.
Контролна група је оно са чиме се упоређује експериментална група, а од ње се
разликује по томе што није изложена независно променљивој.
Већина експеримента је постављена тако да мери само једну или две променљиве
у исто време
А)Експеримент
Некада није могуће осмислити ни поставити експеримент
предмет проучавања може бити недоступан или превелик и
немогуће је утицати на њега или мерити неке његове параметре
(звезде, Земљина кора, океан или атмосфера).
може бити морално непримерено, штетно или опасно вршити
експерименте (рецимо на људима или људском друштву, на
природним екосистемима, на популацијама угрожених биљака
или животиња)
Прикупља се велики број
података који се после
анализирају
У таквим истраживањима, формална наука коју зовемо статистика (област математике) и рачунарски програми који примењују њене алате су од немерљивог значаја за уочавање тих правилности и веза
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
Резултати су сви подаци који су прикупљени и
до којих се дошло током експеримента или
систематског посматрања.
Постоје два основна типа података:
квалитативни подаци- описују квалитет (као
што је црвено/зелено, више/мање)
квантитативни подаци - бројчани. Такви
подаци се обрађују статистички и могу се
приказати табеларно, графиконима,
хистограмима, дијаграмима и слично.
- ZAkljucak
Анализирају се и непристрасно тумаче сви резултати
експеримента и утврђује да ли је експериментом подржана
или одбачена хипотеза.
Уочена правилност и образац промене два или више
чинилаца, тј. величина, још увек не објашњава каква је
природа, тј. механизам везе између чинилаца?
Да бисмо то објаснили, у науци правимо моделе.
Модел је представа о томе како су делови, тј. чиниоци неког
сложеног система или појаве, међусобно повезани и на који
начин утичу једни на друге.
На основу модела, можемо боље или лошије да предвидимо
како ће се неке стварне појаве одвијати у одређеним
условима
Naucni metod sta je?
То је низ корака који се користе за решавање проблема
или давање одговора на питања о свету који нас окружује.
КОРЕЛАЦИЈА
чињеница да се две величине заједно мењају, да
уочавамо правилан образац у њиховом варирању (нпр.
увек кад расте А, расте и Б) никако не значи да су оне
обавезно у узрочно-последичном односу
Често је ово извор забуне, погрешних закључака, али и
злоупотребе.
Модели
Да бисмо објаснили узрочно-
последичне везе и законитости
одвијања појава, у науци користимо
различите моделе
објашњавају међусобне зависности
међу стварним величинама, али и
предвиђања која су помоћу тих модела
добијена
морају бити засновани на важећим
начелима науке.
треба да буду у највећем могућем
складу са свим до тог тренутка
доступним чињеницама и опажањима
Модели могу бити:
материјални, механички - модели атома и молекула од лоптица и
штапића
теоретски тј. апстрактни, мисаони - нпр. објашњење природе
светлости као електромагнетног таласа
математички - као код бројних физичких закона, датим кроз формуле
рачунарски - попут рачунарских нумеричких модела атмосфере и
временских појава, који се користе у изради временске прогнозе.
НАУЧНА ТЕОРИЈА
НАУЧНА ТЕОРИЈА ЈЕ СКЛАДАН И ЛОГИЧКИ ДОСЛЕДАН СИСТЕМ
НАУЧНИХ ЗНАЊА О НЕКОМ ПОЉУ СТВАРНОСТИ КОЈА НАС ОКРУЖУЈЕ
Теорија је КРОВНИ појам у науци!
ТЕОРИЈА ЈЕ ОБЈАШЊЕЊЕ СКУПА СРОДНИХ ПОЈАВА ИЛИ ДОГАЂАЈА
ЗАСНОВАНИХ НА ДОКАЗАНИМ ХИПОТЕЗАМА И КОЈУ СУ ВИШЕ ПУТА
ВЕРИФИКОВАЛИ РАЗЛИЧИТИ ИСТРАЖИВАЧИ.
ПРИРОДНИ ЗАКОН
Закони објашњавају начин на које се одигравају или ће
се одиграти одређене појаве у природи.
Закон је општеприхваћен као истина заснована на
чињеницама које су се у сваком посматрању показале
као тачне.
Наука је „жива”
њена знања
никад нису била коначне и
непромењиве истине
Важећи и прихваћени систем научних знања, теорија и модела је онај који се најбоље слаже са свим до тог тренутка познатим чињеницама и опажањима
Како постају доступне и познате нове чињенице и опажања, тако се мењају постојећа и прихватају нова научна знања, теорије и модели.
