Strukturalna i funkcionalna psihologija Flashcards
(24 cards)
Ko je osnovao psihologiju i koji datum se uzima kao datum osnivanja psihologije?
Psihologiju je osnovao Vilhelm Vunt, a kao godina njenog osnivanja uzima se 1879. kada je Vunt osnovao prvu psihološku školu u Lajbnicu.
Kakav je bio program eksperimentalne psihologije (predmet i metod)?
Eksperimentalna psihologija jeste psihologija koja istražuje svesne procese i načine povezivanja koji su njima svojstveni. Glavni metod ove psihologija jeste introspekcija, odnosno eksperimentalno samoposmatranje.
Koji su osnovni elementi psihičkog života?
Osnovni elementi psihičkog života jesu oseti/senzacije, predstave i afektivni ton, odnosno elemntarna osećanja prijatnosti i neprijatnosti.
Koja svojstva imaju oseti?
Svi oseti imaju 4 osnovna atributa i to:
-Kvalitet: omogućuje diskriminaciju oseta i daje mu ime
-Intenzitet: stepen jačine oseta
-Jasnoća: stepen svesnosti oseta
-Trajanje: vremenska zastupljenost oseta
Šta su složeni psihički procesi?
Složeni psihički procesi jesu pojave u svesti koje nastaju slaganjem i kombinovanjem osnovnih elemenata svesti.
Ko je uveo pojam strukturalizam?
Edvard Tičener je prvi iskoristio ovaj pojam da nazove svoju psihologiju, ali ga je još pre njega upotrebljavao psiholog Vilijam Džems.
Kako se zvao časopis koji je pokrenuo Vunt?
“Filozofska istraživanja”.
Kakav je to bio časopis i kada je izlazio?
To je bio prvi časopis posvećen isključivo psihološkim istraživanjima. Osnovan je 1881. godine i izlazio je nekih 20 godina. U njemu je najviše eksperimenata bila o osetima i percepciji, percepciji vremena, pažnji, osećanjima i asocijacijama.
Prema Vuntu, sa čime se moglo eksperimentisati, a sa čime ne? U kom pravcu su se kretala njegova interesovanja početkom 20. veka?
Moglo se eksperimentisati svim jednostavnim psihičkim procesima, kao što su osetljivost, percepcija, pažnja, asocijacije, osećanja i slično, ali se nije moglo esperimentisati složenim pojava, recimo, mišljenjem. Oni su se mogli izučavati samo preko socijalnih produkata: jezik, umetnost, mitovi, moral. Poslednjih decenija svog života on se interesovao za socijalnu psihologiju i potpuno se posvetio radu na svojoj knjizi “Kulturalna ili etička psihologija”, koja je objavljena u 10 tomova.
Kakav je naučni program imao Edvard Tičener?
Njegova psihologija bavila se opštim, ne individualnim umom, i proučavala strukturu svesti, težeći da pronađe sastavne delove iz kojih je ona načinjena. Kao metod koristio je rigoroznu, zahtevnu introspekciju.
Kako je Tičener definisao predmet psihologije?
Kao nauku o psihičkom, nauku koja se bavi analiziranjem strukture svesti normalnog, odraslog čoveka.
Koji su zadaci i metod strukturalne psihologije?
-Da analizira ukupne mentalne procese, ustanovi njihove elemente i pokaže kako deluju zajedno
-Da otkrije zakonitosni koje određuju veze između elemenata
-Da detaljno izuči korelacije psihičkog života i nervnog sastava
Šta je čista psihologija?
Čista psihologija je psihologija koja proučava samo i isključivo svest normalnog, odraslog čoveka.
Koje škole su zagovarale drugačiji program i drugačije nalaze introspekcije?
Vircburška škola koju je osnovao Klipe, Votsonov bihejviorizam, Ejndželov i Djuiev funkcionalizam, Bine, Džems, Baldvin…
Kako bi se mogla opisati kratka istorija psihologija pre pojave Tičenera?
Fehner je 1859. objavio svoje “Elemente psihofizike”, Vunt i Brentano su 1874. objavili “Osnove fiziološke psihologije” i “Psihologiju sa empirijske tačke gledišta”. Vilijem Džems iste godine uvodi psihologiju kao predmet na Harvardu, a sledeće otvara demonstracijsku laboratoriju. Galton 1882. u Londonu osniva prvu psihometrijsku kliniku na svetu. Prvi međunarodni kongres psihologa održan je 1889., a do 1890. britanski časopis “Mind” izlazio je već 15 godina.
Kakva je bila Tičenerova uloga u razvoju Američkog žurnala za psihologiju?
Američi žurnal za psihologiju osnovao je, uz Tičenerovu pomoć, Stenli Hol 1887. godine, a kasnije je i sam Tičener bio urednik. Njegov doprinos časopisu bio je ogroman, izdavao je razne eseje, empirijske i teorijske radove, manja istraživanja i beleške iz laboratorije na Kornelu, recenzije knjiga, prevode Vuntovih radova, komentare, beleške, i razmišljanja o psihologiji.
Gde i kada je nastao funkcionalizam?
Na univerzitetu u Čikagu sredinom 19. veka.
Koje delo predstavlja formalni početak funkcionalizma?
Delo Džona Djuija “Pojam refleksnog luka u psihologiji” objavljeno u časopisu “Psychological Review” 1986.
Kako Djui objašnjava refleksni luk?
Djuieva koncepcija refleksnog luka nije sklepana od nepovezanih delova, već se tu radi o koordinantnoj jedinici koju treba posmatrati kao celinu. Naglasio je da se odgovor i ideje uvek javljaju u funkcionalnom kontekstu. On je smatrao da se refleksni luk u strukturalističkom tumačenju shvatao kao nešto što predstavlja seriju reakcija na draženja i zanemaruje ulogu prilagođavanja ponašanja na kolinu.
Djuievo stanovište o refleksnom luku udaljavalo ga je od kog čuvenog psihologa tog doba, a kom ga je pibližavao?
Udaljavalo ga je od Tičenera, a približavalo Džemsu.
Kako Ejndžel opisuje program funkcionalne psihologije?
Po njemu funkcionalizam jeste psihologija mentalnih operacija i funkcija koja se pita kako i zašto svest postoji i čemu služi. On opisuje operacije uma i funkcije svesti u stvarnim životnim uslovima, jer je svest prilagodljiva i time omogućuje ljudima da funkcionišu i da se prilagode uslovima okoline. Svest posreduje između okoline i potreba organizma, aktivna je i ne može se zaustaviti. Prema njemu psihologija mora proučavati razmišljanje, ne misli, i podrazumevati stalnu interakciju psihičkog i fizičkog, jer su oni jedno.
Za koje probleme se interesovao Ejndžel u oblasti psihologije životinja?
Naročito se zanimao za evoluciju inteligencije i istoriju instinkta. Sproveo je brojne pokušaje učenja sa pacovima koji prolaze kroz lavirint i posmatrao znakove koji oni koriste dok trče kroz lavirint.
Ko će nastaviti proučavanje ove oblasti nakon Ejndžela?
Njegov učenik Džon Votson.
Gde se prenelo sedište funkcionalizma nakon Čikaškog univerziteta i ko su bili njegovi nosioci?
Na univerzitet Kolumbija, njegovi nosioci nili su Vudvort i Torndajk.
