Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

TS-Pismeni > Test > Flashcards

Test Flashcards

1
Q
  1. Kako se zove delovanje sistema na spoljašnju sredinu?

2. Kako se zove delovanje spoljašnje sredine na sistem?

A
  • Izlaz iz sistema

- Ulaz u sistem

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q
  1. Koje su dve vrste upravljačkih (ulaznih) dejstava?
A
  • One kojima možemo da upravljamo

- One kojima ne možemo da upravljamo (poremećaji)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q
  1. Šta je stanje?
A
  • Stanje je sažeta predstava prethodnih ponašanja sistema dovoljno potpuna da nam omogući da na osnovu ulaznih dejstava tačno predvidimo kakva će biti izlazna dejstva i promene samog stanja.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q
  1. Kako se dobija nulto stanje?
A
  • Kada na sistem deluju nulti izlaz i nulto ulazno dejstvo.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q
  1. Šta je sistem?
A
  • Sistem je skup elemenata povezanih u jednu funkcionalnu celinu, kako bi se ostvario određeni cilj pretvaranjem i razmenom energije, materije ili informacije.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q
  1. Šta je model?
A
  • Model je uprošćena verzija realnog sistema.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q
  1. Sistem sa/bez memorije je?
A
  • Sistem sa memorijom: odziv sistema ne zavisi samo od ulaznog signala u tom trenutku već i od vrednosti ulaznog signala u nekim drugim trenucima.
  • Sistem bez memorije: odziv sistema zavisi samo od ulaznog signala u tom trenutku.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q
  1. Sistem sa/bez povratne sprege?
A
  • Sa povratnom spregom: odziv sistema ne zavisi samo od ulaza u sistem, već i od izlaza.
  • Bez povratne sprege: odziv sistema zavisi samo od ulaza u sistem.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q
  1. Šta je signal, a šta šum?
A
  • Signal je vremenski promenljiv fizički fenomen koji nosi neku informaciju.
  • Šum (slučajni signal) je vremenski promenljiv fizički fenomen koji ne nosi informaciju.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q
  1. Formule za prenosnu f-ju.
A
  • Kontinualni: G(s) = H * (s*I – F)-1 * G+D

- Diskretni: G(z) = H * (z*I – F)-1 * G + D

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q
  1. Postupak dijagonalizacije i neophodan (potreban) i dovoljan uslov?
A
  • Potrebno je da odredimo matricu sličnosti transformacije P tako da zamenom promenljivih x=P*xbar (bar je x nadvučeno) model F,G,H promenimo u model F,G,H (sve nadvučeno) gde je Fbar dijagonalna matrica.
  • Potreban i dovoljan uslov je da su sopstvene vrednosti matrice F realne i različite.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q
  1. Date su matrice F,G,H napisati dualni sistem i osobinu dualnosti.
A
  • Dualan ili pridružen sistem sistemu F,G,H je linearan sistem : -F,H,G* čiji su stanje q(t), pobuda (ulaz) w(t) i izlaz v(t) određeni sa:
    q’(t) = -F(t)q(t)+H(t)w(t)
    v(t) = G(t)q(t)
    gde su F    ,G,H transponovane matrice F,G,H.
  • Osobina dualnosti: Linearan, kontinualan sistem je osmotriv na [t0,t1] AKKO je njegov dualni sistem upravljiv na [t0,t1]. (važi i obrnuto)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q
  1. Napisati matricu prelaza stanja za kontinualan, stacionaran sistem.
A

Ф(t,t0) = e^(F(t-t0))

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q
  1. Napisati matricu prelaza stanja za kontinualan, nestacionaran sistem.
A
  • Ф(t,t0) = e^(∫_t0^t F(x)dx) AKKO je F(t) * ∫_t0^t F(x)dx = ∫_t0^t F(x)dx * F(t)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q
  1. Šta je fundamentalna matrica?
A
  • Fundamentalna matrica se koristi kada su nam data rešenja homogene jednačine. (y1,y2)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. Napisati matricu prelaza stanja za kontinualan, nestacionaran sistem ako su data rešenja homogene jednačine (y1, y2).
A
  • Ф(t,t0) = W(t)W-1(t0) AKKO je W’(t) = F(t)W(t)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q
  1. Šta je digitalizacija i njeni koraci?
A
  • Digitalizacija je pretvaranje kontinualnog (analognog) u diskretni (digitalni).
    1. korak: Odabiranje (diskretizacija u vremenu)
    2. korak: Kvantovanje (diskretizacija po amplitudi)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q
  1. Šta je diskretizacija i kada se koristi?
A
  • Diskretizacija se koristi kod procesa digitalizacije.
  • Diskretizacija u vremenu: proces u kome se analogni signal predstavlja diskretnim vrednostima definisanim periodom odabiranja (broj odabiraka u jedinici vremena).
  • Diskretizacija po amplitudi: proces u kome se vrednosti signala kontinualne amplitude u nekom trenutku vremena predstavljaju diskretnim vrednostima amplitude. (zaokruživanjem ili odsecanjem)
  • Što je manja perioda odabiranja, preciznije opisujemo analogni signal.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q
  1. Napisati impulsni odziv ako je data fundamentalna matrica W(t).
A
  • g(t,τ) = H(t)* Ф(t, τ)*G(τ) – impulsni odziv, gde je

Ф(t,t0) = W(t)W-1(t0) AKKO je W’(t) = F(t)W(t)

20
Q
  1. Za šta se koristi OUOI stabilnost?
A
  • Za određivanje stabilnosti nultog stanja.
21
Q
  1. Kako se određuje OUOI stabilnost preko impulsnog odziva?
A
  • Kontinualni: Nestacionarni: ∫_(-∞)^t |g(t,τ)dτ| ≤ Mg, gde je g(t,τ) = H(t)* Ф(t, τ)G(τ)
    Stacionarni: ∫_(-∞)^t |g(τ)dτ| < Mg, gde je g(τ)= H    e^Fτ*G
  • Diskretni:
    Nestacionarni: ∑(-∞)^n |g(n,k)|≤Mg
    Stacionarni: : ∑    (-∞)^n |g(n)|
22
Q
  1. Za šta se koristi asimptotska stabilnost?
A
  • Za utvrđivanje unutrašnje stabilnosti sistema.
23
Q
  1. Kako ispitujemo asimptotsku stabilnost nelinearnih sistema?
A
  • Preko stabilnosti Ljapunova.
24
Q
  1. Uslovi za asimptotsku stabilnost i OUOI stabilnost?
A
  • Posmatramo polove prenosne funkcije ili sopstvene vrednosti matrice F.
  • Kontinualni: Potrebno je da realni delovi polova/sopst. vrednosti budu manji od 0.
  • Diskretni: Potrebno je da se polovi/sopst. vrednosti nalaze u jediničnom krugu tj. da po modulu budu manji od 1.
25
Q
  1. Veza između OUOI stabilnosti i asimptotske stabilnosti?
A
  • Ako je sistem asimptotski stabilan onda je on i OUOI stabilan. (suprotno ne važi)
  • Ako je sistem OUOI stabilan, mora biti još i upravljiv i osmotriv da bi bio asimptotski stablian.
26
Q
  1. Uslov za formiranje Jordanove kanoničke forme?
A
  • Višestrukost polova tj. sopstvenih vrednosti.
27
Q
  1. Šta je odziv sistema?
A
  • Odziv sistema predstavlja izlaz iz sistema, i dobija se inverznom transformacijom (laplas/Z) od Y(s)/Y(z), gde je
    G(s) = Y(s)/U(s) tj. Y(s) = G(s)U(s);
    G(z) = Y(z)/U(z) tj. Y(z) = G(z)    U(z)
  • Promene ponašanja sistema prate se preko jednog ili više izlaznih signala koji mogu da se posmatraju kao odziv sistema na pobudu koja deluje na njegovom ulazu.
28
Q
  1. Kako se može dekomponovati (rastaviti) odziv sistema?
A
  • Odziv lin. sistema je zbir odziva iz nultog stanja i odziva na nulto ulazno dejstvo.
29
Q
  1. Šta je impulsni odziv?
A
  • Impulsni odziv je odziv sistema na jediničnu pobudu tj. U(s/z) = 1
  • Impulsni odziv se računa kao inverzni laplas od prenosne funkcije.
30
Q
  1. Šta je osmotrivost?
A
  • Osmotrivost je sposobnost sistema da u bilo kom trenutku može da se odredi stanje sistema na osnovu izlaza.
  • Sistem je osmotriv u trenutku t AKKO je svaki događaj (t,x) (t – trenutak vremena, x – stanje) osmotriv za dato t.
31
Q
  1. Kada je sistem osmotriv?

42. Kada je sistem upravljiv?

A

nadji u skritpi veliko je

32
Q
  1. Šta je upravljivost?
A
  • Upravljivost je sposobnost sistema da iz bilo kog stanja pređe u nulto stanje delovanjem ulaza iz dopustivog skupa ulaza. (preporuka za naučiti)
  • Neki događaj (t,x) je upravljiv u odnosu na nulto stanje Ox AKKO postoji takav trenutak t1>=t i takvo ulazno dejstvo u koje pripada Ω, tako da je Ox = Ф(t1, t, x, u), gde je Ф globalna f-ja prelaza stanja, a Ox je nula u prostoru stanja.
  • Neki sistem je potpuno upravljiv u trenutku t AKKO je svaki događaj (t,x) upravljiv u trenutku t.
33
Q
  1. Šta je dostižljivost?
A
  • Dostižljivost je sposobnost sistema da iz nultog stanja pređe u bilo koje stanje delovanjem ulaza iz dopustivog skupa ulaza.
  • Neki događaj (t,x) je dostižljiv iz nultog stanja ako postoji neki trenutak s<=t i upravljanje u koje pripada Ω, tako da je x = Ф(t, s, Ox, u).
  • Neki sistem je potpuno dostižljiv u trenutku t AKKO je svaki događaj (t,x) dostižljiv u trenutku t.
34
Q
  1. Veza izmedju dostižljivosti i upravljivosti?
A
  • Kontinualni:
    Ako je sistem dostižljiv onda je on i upravljiv.
    Ako je sistem upravljiv onda je on i dostižljiv.
  • Diskretni:
    Ako je sistem dostižljiv onda je on i upravljiv.
    Ako je sistem upravljiv i ako je F invertibilna matrica (funkcija prelaza stanja je preslikavanje „na“) onda je sistem dostižljiv.
35
Q
  1. Fazni portret.
A
  • Služi za kvalitativno ispitivanje stabilnosti.

- Prikazuje putanju (trajektoriju) međuzavisnosti stanja, tj. kako jedno stanje zavisi od drugog.

36
Q
  1. Granični krug.
A
  • Granični kurg je trajektorija po kojoj se stanja kreću periodično.
  • Kod ravnotežnih stanja nema periodičnog kretanja.
37
Q
  1. Šta je operator pomeranja?
A
  • z-τ * f(t) = f(t- τ)
38
Q
  1. Kada je sistem vremenski invarijantan?
A
  • Sistem U/I (kont. ili disk.) je vremenski invarijantan ako je za svaki par U/I (u,y) i vremenski pomeren par (z-τu, z-τy) takođe par U/I za bilo koje kašnjenje τ iz T.
39
Q
  1. Kada je sistem linearan?
A
  • Sistem (u,y) je linearan ako su U i Y linearni (vektorski) prostori, a R podprostor od UxY i ako ima osobinu da ako su (u1,y1) i (u2,y2) bilo koja dva U/I para, onda je i njihova linearna kombinacija (au1+bu2, ay1+by2) takođe par U/I za proizvoljne skalare a i
40
Q
  1. Šta je Šenon-Nikvistov uslov?
A
  • Ω ≥ 2*ωg , gde je
    Ω - učestanost odabirača
    ωg – granična učestanost spektra funkcije f ωg(t)
  • Ako ovaj uslov ne važi dolazi do gubljenja informacija.
41
Q
  1. Uslovi za Laplasovu transformaciju?
A
  • F-ja definisana od 0 do beskonačno.
  • F-ja ima konačno mnogo prekida prve vrste.
  • F-ja je eksponencijalnog rasta.
42
Q
  1. Za šta se koristi Laplas?
A
  • Za određivanje prenosne f-je.

- Za prevođenje iz vremenskog domena (kontinualno vreme) u kompleksni domen.

43
Q
  1. Za šta se koristi inverzni Laplas?
A
  • Za određivanje impulsnog odziva i odziva sistema.

- Za vraćanje rešenja algebarske jednačine u vremenski domen (dif. jednačine). (iz s u t)

44
Q
  1. Veza između Z i Laplasove transformacije?
A
  • Z trans. se može izvesti iz Laplasove uvođenjem smene z = est.
45
Q
  1. Za šta se koristi Z transformacija?
A
  • Za određivanje prenosne f-je.

- Za prevođenje iz vremenskog domena (diskretno vreme) u kompleksni domen.

46
Q
  1. Za šta se koristi inverzna Z transformacija?
A
  • Za određivanje impulsnog odziva i odziva sistema.

- Za vraćanje rešenja algebarske jednačine u vremenski domen. (iz z u n)

47
Q
  1. Prevođenje modela sa U/I preslikavanjem u model u prostoru stanja.
A
  • Osobina saglasnosti.

- Blok dijagram/Analogni model

TS-Pismeni (1 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions