11-20 Flashcards
(105 cards)
1
Q
Mešanje države u trgovinu
A
Način ograničenja slobode ugovaranja u privredi je mešanje države u zaključenje, sadržinu i ispunjenje ugovora u privredi. Meša se i u ugovore građanskog prava, pre svega da zaštiti potrošače.
Ima 7 načina mešanja.
2
Q
Prvi način mešanja države u trgovinu
A
Saglasnost države na zaključenje ug, koju u njeno ime daje nadležni organ. Ima vremenski povratno dejstvo (smatra se da ug. dejstvuje od momenta kad je zaključen). Daje se u formi propisanoj za taj ug. Danas se primenjuje samo za vreme privrednih kriza, kad država preduzima mere njihovog savladavanja (za vrlo važne ug. koji mogu uticati na privredna kretanja u zemlji).
3
Q
Drugi način mešanja države u trgovinu
A
Kontrola OUP
4
Q
Treći način mešanja države u trgovinu
A
Propisivanje pojedinih elemenata u pojedinim vrstama imenovanih ug. i za pojedine vrste posebno značajne robe ili usluga.
* Npr. propisivanje prodajne cene za pojedine proizvode (max cena struje, vode, benzina), kupovne cene (min cena otkupa poljop. proizvoda), propisivanje najkraćeg roka garancije i najdužeg roka za ispunjenje novčanih obaveza.
5
Q
Četvrti način mešanja države u trgovinu
A
Javlja se kod spoljne trgovine. Npr. dozvola države za uvoz/izvoz odr. robe ili propisivanje carina.
* U sudskoj praksi se smatra da dozvola za uvoz/izvoz nije uslov za zaključenje ug, ali je njeno uskraćivanje smetnja za izvršenje. Zato uskraćivanje oslobađa trgovca ugovorne obaveze, ali ne i obaveze da poveriocu naknadi štetu, ako se obavezao da je pribavi.
6
Q
Peti način mešanja države u trgovinu
A
Mere poreske politike.
Država može da utiče na zaključivanje ug. propisivanjem poreza i promenama poreskih stopa. Time povisuje ili snižava cene oporezovane robe, te podstiče ili ograničava njenu proizvodnju.
7
Q
Šesti način mešanja države u trgovinu
A
Propisivanje obaveznog načina zaključenja ugovora i uslova za zaključenje.
8
Q
Sedmi način mešanja države u trgovinu
A
Propisivanje obavezne registracije ugovora. Kod ugovora velike vrednosti za koje država daje podsticaje ili se njima osniva/menja privredno društvo.
9
Q
Pojačana pažnja u trg. poslovima
A
Dužnik mora da ispuni obavezu kako glasi i to pažljivo. Zakonom se uspostavljaju kriterijumi na osnovu kojih se prosuđuje da li je dužnik bio pažljiv u ispunjavanju obaveze. To je naročito značajno kad poverilac pretrpi štetu jer mu dužnik nije valjano ispunio obavezu, jer od toga može da zavisi da li ima obavezu da je naknadi (kod subjektivne odgovornosti koja se zasniva na krivici; za krivicu je dovoljna i nepažnja dužnika).
Zavisno od vrste obl. odnosa, zakon uspostavlja 3 alternativna kriterijuma: pažnja dobrog domaćina, dobrog privrednika i dobrog stručnjaka.
10
Q
Pažnja dobrog domaćina
A
se zahteva od dužnika u građanskopravnim obl. odnosima. Nju u ispunjavanju obaveza ulaže jedan prosečan građanskopravni subjekt.
11
Q
Pažnja dobrog privrednika
A
se zahteva od dužnika u ugovorima u privredi. Nju ulaže jedan prosečno sposoban privredni subjekt.
12
Q
Pažnja dobrog stručnjaka
A
se zahteva od prosečno sposobnog stručnjaka u obavljanju njegove profesionalne delatnosti. Ceni se prema pravilima struke i njenim običajima.
13
Q
Zašto se u ugovorima u privredi zahteva od dužnika da postupa sa pojačanom pažnjom?
A
jer privrednik u obavljanju poslova u svojoj delatnosti mora biti bolji, veštiji i iskusniji nego neprivredni subjekt.
Ako se neko lice proglasi specijalizovanim za odr. delatnost, zahteva se da ulaže stručnu pažnju u obavljanju poslova u njoj. Ona se ne pripisuje samo privrednopravnim subjektima, već i građanskopravnim subjektima koji su stručni za neku delatnost (lekar, advokat).
14
Q
Da li se samo od dužnika zahteva pažljivo ponašanje?
A
Ne zahteva se samo od dužnika pažljivo ponašanje, već i od poverioca (od njega blaga pažnja). On mora da se u ostvarivanju prava uzdrži od radnji kojim otežava dužniku ispunjenje obaveza.
15
Q
Načelo teretnosti trg. poslova
A
Ug. u privredi su uvek teretni – svaka strana se obavezuje da drugoj da naknadu za korist koju od nje prima. Nema dobročinih ug. u privredi! Ako privredni subjekt učini dobročinu radnju drugom privr. subjektu (npr. obavi prevoz bez naknade), to je ugovor građanskog prava!
* Teretnost se oborivo pretpostavlja, zato naknadu duguje i strana kojoj ona nije izričito ugovorena, ali ona može dokazati suprotno (tad nije ug. u privredi).
* Pretpostavka teretnosti se opravdava činjenicom brzog, masovnog i redovnog zaključivanja ugovora u privredi u poslovanju privrednih subjekata.
16
Q
Da li su ug. u privredi jednostrano ili dvostrano obavezujući?
A
Ug. u privredi su uglavnom dvostrano obavezujući, jer stvaraju uzajamne obaveze za svaku stranu. Retki su jednostrano obavezujući (jedna strana ima samo obaveze, a druga prava; npr. ulog na štednju).
17
Q
Načelo teretnosti - Osobenost trg. poslova koji za predmet imaju promet novca
A
jeste u većoj slobodi ugovaranja kamate na novčani dug. Najvažniji trg. poslovi u novčanom prometu su bankarski poslovi, kao ugovori u kojim banke obavljaju promet novca sa svojim klijentima. Banka ima pravo na kamatu za novac koji je pozajmila klijentu i kad je nije ugovorila. Isto pravo ima i nebankarski zajmodavac u ug. u privredi, ali davanje zajmova ne sme mu biti delatnost.
Ako stopa kamate nije ugovorena, ona je između pravnih lica u visini stope po kojoj banka redovno daje iste ili slične vrste kredita u vreme zaklj. posmatranog ugovora. Za razliku od kredita u privredi, zajmodavac u građanskopravnom zajmu nema pravo na kamatu, ako je nije ugovorio.
Banka ima pravo i na proviziju, iako je nije ugovorila, u poslovima u kojim klijentu pruža usluge!
18
Q
Šta je kamata?
A
Naknada koju dužnik novčane obaveze duguje poveriocu za korist koju je imao od korišćenja njegovog novca u odr. vremenu. Njena visina se određuje srazmerno prema glavnom dugu i računa se na vreme od 1G od dana kad je poverilac dao novac dužniku (kamatna stopa).
Obaveza plaćanja kamate je sporedno pravo, te deli pravnu sudbinu glavnog potraživanja. Npr zastarelošću glavnog potraživanja, zastareva i potraživanje kamate.
Kamata može biti ugovorna i zakonska (zatezna), zavisno šta je izvor obaveze njenog plaćanja.
19
Q
Stopa ugovorne kamate
A
Stopa ugovorne kamate zavisi od ponude i tražnje za novcem na tržištu. Što je tražnja veća, stopa je viša, i obratno. Ali zakonom je ograničena najviša visina kamatne stope (sprečava zelenašenje).
* Između fiz. lica iznosi koliko je k. stopa koju banke plaćaju na štedne uloge po viđenju u mestu ispunjenja dužnikove glavne obaveze.
* Između pravnih lica se najviša k. stopa uređuje posebnim zakonom, koji nikad nije donet, tako da nije ograničena. Ali domaća sudska praksa poništava klauzule o previsokim k. stopama koje su u očiglednoj nesrazmeri sa korišću zajmoprimca od dobijenog zajma, pozivajući se na načela ekvivalencije, savesnosti i poštenja.
20
Q
Zabrana anatocizma
A
da se ugovori da poverilac ima pravo na kamatu na dospeli, a neisplaćeni iznos kamate. Ne važi za banke u njihovom kreditnom poslovanju.
21
Q
Zatezna kamata
A
Ona koja po sili zakona teče za sve vreme dužnikove docnje u isplati novčane obaveze, i to po propisanoj stopi.
Ako je stopa kamate koju je poverilac ugovorio sa dužnikom viša od zatezne, kamata se obračunava po ugovorenoj stopi i tokom docnje.
22
Q
Stopa zatezne kamate na dug u dinarima
A
Stopa zatezne kamate na dug u dinarima je referentna stopa NBS uvećana za 8% na godišnjem nivou!
Na dug u evrima je referentna stopa Evropske centralne banke uvećana za 8%.
23
Q
Potraživanje zatezne kamate
A
Poverilac ima pravo na zateznu kamatu i kad dužnik nije kriv za docnju, i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.
Potraživanje zatezne kamate dospeva čim dužnik padne u docnju u ispunjenju novčane obaveze.
- izuzetno, ne dospeva u tom času ako se odnosi na dospele, a neisplaćene kamate, kao i na dospela povremena novčana potraživanja (npr. za struju, vodu). Tad dospeva od časa kad je poverilac podneo zahtev sudu za njihovu isplatu.
24
Q
Pravila o zateznoj kamati
A
Pravila o zateznoj kamati su imperativna. Poverilac je se može odreći tek nakon padanja dužnika u docnju.
25
Načelo negormalnosti trg. poslova
Ug. u privredi su načelno neformalni. I građanskopravni ugovori su načelno neformalni, ali su ug. u privredi neformalniji. Ako je propisana forma za neki ug. u privredi, to je obična pismena forma. Nijedan od njih nema formu javne isprave (kao što je to slučaj sa npr. ug. o prometu nepokretnosti i bračnim ugovorima). Razlog: brzina zaključivanja, koja ne trpi odugovlačenje zbog stroge formalnosti.
26
Razlozi zbog kojih se propisuje pismena forma za neke ug. su različiti:
- velika vrednost predmeta ugovora
- njegov veliki privredni značaj (npr. koncesija od značaja za celu zemlju)
- složenost posla
- njegovo dugo trajanje (rizik da ugovornici kasnije zaborave ono što su usmeno dogovorili).
27
Šta se postiže pismenom formom?
povećava se pravna sigurnost ugovornih strana, jer imaju ispravu kao dokazno sredstvo.
28
Pismenu formu moraju da imaju (inače su bez dejstva):
1. ug. o prodaji sa obročnim otplatama cene sa fiz. licem kao kupcem
2. o prodaji prevoznih sredstava
3. o građenju
4. o licenci
5. o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti
6. o TZ
7. o alotmanu
8. o organizovanju putovanja
9. o osiguranju
10. o fin. lizingu
11. o zakupu vazduhoplova
12. o zakupu broda.
29
Načelo neformalnosti - pismena potvrda
Ako je ug. usmeno zaključen, običaj je da svaka strana može od saugovornika da zahteva da ga pismeno potvrdi. Ugovor punovažan, i ako saugovornik ne potvrdi. Strana koja zahteva potvrdu, sastavlja je u 2 ista primerka, potpisuje je i poziva saugovornika da ih potpiše i da vrati 1 primerak u roku od 3D od kad ga je primio.
Potvrda mora u svemu da odgovara sadržini usmenog ugovora (ako ne odgovara, saugovornik ima pravo da traži ispravku).
30
Načelo neformalnosti - elektronski oblik
Ugovor se može sastaviti i u elektr. obliku. Ako sadrži sve elemente pismene forme propisane zakonom, smatra se punovažnim. Ugovornici ga potpisuju elektronskim potpisom i tad se smatra svojeručno potpisanim. Zabranjen je za ugovore koji moraju imati oblik javnobeležnički potvrđene isprave ili javnobeležničkog zapisa.
31
Načelo neformalnosti - forma bankarskih poslova
Bankarski poslovi su obično formalni, moraju biti zaključeni u pismenoj formi. Npr. ug. o tekućem računu ili o kreditu.
- ali, ulog na štednju je realan ugovor (zaključuje se predajom novca banci)
- jednostrani bankarski poslovi (otvaranje akreditiva, izdavanje garancije) su još formalniji od bankarskih ugovora, jer ne samo da moraju biti u pismenoj formi, nego i isprave o njima (npr. garantno pismo) mora imati propisanu sadržinu.
32
Načelo neformalnosti - forma HOV
HOV nisu pravni poslovi, već pismene isprave kojim se potvrđuje da su preduzeti odr. pravni poslovi (izdavanje i prenos H). Tim poslovima se stvaraju prava iz H ili se njima raspolaže. To su formalni poslovi, jer se zahteva preduzimanje odr. materijalnog akta da bi bili punovažni (npr. H je izdata tek kad je njen izdavalac sastavi, potpiše i preda imaocu). Posao mora da ima i pismenu formu, jer prenosilac mora o njemu da upiše odg. klauzulu na H.
33
Osobenosti zaključenja ug u privredi - pregovori
Razgovor zainteresovanih lica o ug koji žele da zaključe. Svrha: neki od učesnika da osmisli ponudu ili poziv na ponudu drugoj strani. Značajni, jer su ug u privredi veće vrednosti i složeniji od građanskopravnih. Tipizirani ugovori - gotovo da nema pregovora.
34
Značaj pregovora
- Omogućavaju zaključenje ug.
- Ako po zaključenju nastane spor, ugovornici mogu dokazati zaj. volju onim što su izjavili u pregovorima (značajna njihova prepiska); često se spore u sporednim tačkama ug. - tad sud uređuje sporedne tačke vodeći računa o pregovorima.
- Zakonska je obaveza trg. zastupnika da učestvuje u pregovorima između vlastodavca i trećeg lica sa kojim ga je doveo u vezu. I trg posrednik ima tu obavezu, ako ju je ugovorio.
35
Osobenosti zaključenja ug u privredi - ponuda
Ug zaključen kad se saglase o bitnim sastojcima. Jedan da ponudu za zaključenje, drugi je prihvati.
Ponuda ➡️ izjava jednog lica učinjena drugom, u nameri da sa njim zaključi ug. Uslovi:
- Mora da sadrži bitne sastojke ug (tako da se ug zaključi čim se ponuđeni sa njima saglasi)
- potiče od odr. lica, bude upućena odr. licu i da je ozbiljna (data u nameri zaključenja)
- ako je propisana forma za predloženi ug, mora imati istu formu
- Ne ispunjava uslove -> poziv na ponudu
36
Kakva je ponuda u građ. pravu, a kakva u trgovini?
U građ. pravu ponuda je redovno pojedinačna, u trg. češće opšta - ponudilac je daje neodređenim licima, tako da je može prihvatiti svako lice koje je sazna.
Predlog neodr. licima koji ne sadrži bitne sastojke ugovora -> poziv da se njegovom davaocu učini ponuda. Čak i ako sadrži bitne sastojke, smatraće se pozivom na ponudu u 2 slučaja:
1. Kad je tako u predlogu određeno ili to proističe iz okolnosti slučaja/običaja (izlaganje robe na sajmovima)
2. Kad to davalac čini u reklamne svrhe, kako bi mu se učinila ponuda pod objavljenim uslovima (slanje letaka, kataloga). Reklamiranje nije ponuda, ali oglašeni pozivalac odg za štetu ponudiocu koju mu prouzrokuje neopravdanim odbijanjem ponude (deliktna odg).
37
Izlaganje robe uz naznačenje cene
posebna vrsta opšte ponude za zaključenje ug. o prodaji. Nije ponuda ako to proističe iz okolnosti slučaja (kad za kupca nema odg. veličine jakne). Izloženu robu mora prodati ako kupac zatraži, makar da se poslednji primerak nalazi u izlogu (pravo da odbije ako se remeti izgled izloga ili bi odugovlačio sa usluživanjem ostalih kupaca).
38
Da li su OUP vrsta opšte ponude?
Sačinjavaju ih privr subj kad su standardizovali svoje poslovanje. Njihovi sastavljači ostvaruju 2 cilja: ujednačavanje postupanja pri zaključenju i ispunjenju ugovora, uređivanje novih vrsta ugovora ili drukčije uređivanje imenovanih ugovora.
- Ug zaključeni na osnovu OUP - formularni (ug po pristupu i tipski). Mora biti upoznat sa OUP pre zaključenja. X prestroge i iznenađujuće klauzule. Iznenađujuće - toliko neuobičajene da prosečan saugovornik nije mogao da ih predvidi u času pristupanja uslovima.
- Obe ug strane imaju OUP, razlikuju u pojedinim pitanjima ugovora – ako nisu saglasni u bitnim sastojcima, ug. nije zaključen. Ako su nesaglasni samo u sporednim tačkama, ug je zaključen, a uređuje ih sud vodeći računa o pregovorima, zaj praksi ugovornika i običajima.
39
2 posebna načina prihvata ponude
Prihvat ćutanjem i konkludentan prihvat
40
Prihvat ćutanjem
Ponuđeni može prihvatiti ponudu na svaki način kojim jasno izražava svoju volju. Ako oćuti na ponudu, smatra se da je odbio. 2 izuzetka:
1. smatra se da je prihvatio ako je u stalnom poslovnom odnosu s ponudiocem povodom ponuđene robe, pod uslovom da je odmah ili u primerenom roku ne odbije.
2. smatra se da je lice koje se ponudilo drugom licu da izvršava njegove naloge, kao i lice u čiju del pada izvršavanje naloga, zaključilo ug s nalogodavcem, ako dobijeni nalog odmah ne odbije.
Ako se ne odbije, smatra se da je ug zaključen u času kad je ponuda/nalog stigao ponuđenom. Cilj: pravna sigurnost trgovine.
41
Konkludentan prihvat
ponuđeni ne saopštava izričito da prihvata ponudu, ali je iz preduzetih radnji nesumnjivo da prihvata. Ponaša se kao da je zaključio ug. Kod prihvata ćutanjem ne preduzima nikakve radnje da bi izjavio volju, ovde preduzima konkludentne radnje. Samo kod ug za koje nije propisana pismena forma.
- O volji ugovornika se zaključuje na osnovu ponude (“slanje vašeg kamiona po robu smatramo prihvatom ponude”), ranije prakse ugovornika i običaja.
- Prevozilac koji primi robu s označenom adresom primaoca, time zaključuje ug o njenom prevozu.
Ugovor koji je zaključen na određeno vreme može se konkludentno produžiti. Npr prodavac nastavi sa isporukom robe kad istekne rok ug. o prodaji putem redovne isporuke, a kupac se tome ne protivi.
42
Posebni načini zaključenja ug - memorandum
Poslovno pismo, uobičajeno u poslovnom opštenju u trgovini. Pismo posl subj napisano na papiru sa odštampanim ličnim podacima; koristi ga u prepisci s drugim učesnicima u prometu. Sadržina: svaka poslovno značajna izjava (ponuda, prihvat, prigovor, obaveštenje).
Mogu zaključiti ug razmenom memoranduma. Izjava na memorandumu punovažna – nužno da ga potpiše privredni subjekt lično ili lice ovlašćeno da ga zastupa (u okviru ovlašćenja).
43
Ugovor je punovažan iako memorandum nije potpisalo ovlašćeno lice (npr falsifikovan), pod 4 uslova:
1. Ponuda (ili prihvat) napisana na hartiji sa odštampanim oznakama ponudioca, kojom se on služi u poslovanju.
2. Mora biti potpisana na uobičajen način.
3. Mora da se odnosi na posao kojim se ponudilac redovno bavi i da bude u granicama njegovog uobičajenog poslovanja.
4. Ponuđeni mora da bude savestan (u času prihvata nije znao, niti morati znati da je ponudu potpisalo neovlašćeno lice). Nesavestan ako memorandum potpisan na neuobičajen način ili se ponuda odnosi na vanredan posao pošiljaoca ili posao prevelikog obima.
Ovim se štiti pravna sigurnost savesnih učesnika; često zbog brzine poslovanja i međusobnog poverenja ne proveravaju ko je zaista potpisao memorandum.
44
Posebni načini zaključenja ug - savremena sredstva veze
Zainteresovano lice je u stanju da se gotovo trenutno obrati drugom licu kad to poželi (bez obzira na udaljenost) zahvaljujući savremenim tehničkim sredstvima veze: telefon, radio, telegram, telefaks, elektronske poruke. U trgovini se često tako zaključuju ugovori i tad važe opšta pravila ugovornog prava (kao i za druge ugovore).
45
Kad je ug. zaključen putem telefona ili radio veze
smatra se da je zaključen između prisutnih lica u pogledu vremena zaključenja (uslov: da su ugovornici lično razgovarali ili njihovi zastupnici). Ug zaključen kad putem telefona postignu saglasnost o bitnim sastojcima. Ako ponuđeni odmah ne prihvati ponudu, smatra se da ju je odbio (osim ako je ostavljen rok za razmišljanje).
- U pogledu mesta zaključenja: odsutna lica.
- Mesto zaključenja: gde ponudilac ima sedište u času kad je primio prihvat ponude.
- Ug. zaključen telefonom je po formi usmeni ugovor (x zaključiti ug. za koji se zahteva pismena forma)
- Ugovornici po zaključenju treba da potvrde svoju izjavu preporučenim pismom (ako ne učini, ug punovažan, ali odg za štetu saugovorniku koju time prouzrokuje).
46
Mesto zaključenja ug putem telefona ili radio veze
Mesto gde PONUDILAC ima sedište u času kad je primio prihvat ponude
47
Ug. koji je zaključen razmenom telegrama
smatra se zaključenim između odsutnih u pitanju vremena i mesta zaklj.
48
Ugovor koji je zaključen putem telefaksa
nema zakonskih i uzansnih pravila o vremenu i mestu zaklj. Treba smatrati da je između odsutnih.
- jedina razlika u odnosu na slanje poštom je što na faksiranoj kopiji nema izvornog potpisa pošiljaoca, te je za formalni ug. potrebna pismena potvrda sa izvornim potpisima ugovornika.
49
Zaključenje ugovora elektronskim porukama
Često se zaključuju razmenom imejl ili SMS poruka. Smatra se zaključenim između odsutnih lica u pogledu vremena i mesta zaključenja. Smatra se zaključenim kad ponudulac primi na svom računaru ili telefonu prihvat ponude. Smatra se da ju je primio onda kad je u mogućnosti da joj pristupi, bez obzira da li ju je zaista pročitao. Forma takvog ugovora je pismena, tj. tekstualna.
Ako zainteresovana lica vode razgovor putem video poziva, tad dolazi do istovremene razmene izjava i tad su ugovornici prisutni u pogledu vremena zaklj. a odsutni u pogledu mesta. Usmena forma ug.
50
Šta je nadmetanje?
(aukcija, licitacija) – način zaključenja ug; više takmaca se međusobno nadmeće u davanju ponuda organizatoru nadmetanja; sa njim zaklj. ug takmac čija je ponuda u datom trenutku najpovoljnija za organizatora (npr najviša kupovna cena, najniža prodajna).
- u Srb nema detaljnih propisa o nadmetanju radi zaključenja ug (stvara rizik zloupotrebe).
51
Šta je cilj nadmetanja?
zaključenje pod što povoljnijim uslovima za zainteresovano lice. Da se izbegnu sporovi, u pozivu na nadmetanje jasno da se odredi kriterijum za izbor najpovoljnije ponude.
52
Ko može da organizuje nadmetanje?
Slobodno da organizuje svako lice koje je poslovno sposobno za ug. koji želi zaključiti. Samo aukcijska kuća sme da se bavi organizovanjem javnog nadmetanja kao delatnošću radi zaključenja ugovora za tuđ račun (može organizovati i u svoje ime i za svoj r).
53
Predmet nadmetanja
najčešće sakupljanje ponuda radi zakl ug o kupoprodaji robe (može zaključenje bilo kog ug, npr o delu ili građenju). Neisplativo za sitne i uobičajene poslove.
54
Kakvo nadmetanje može biti prema načinu pozivanja na učešće?
Javno i nejavno
55
Javno nadmetanje
organizator javno poziva sva zaint lica da mu učine ponude (oglas u novinama, netu). Mogu učestvovati sva lica koja saznaju za objavljeni poziv, ako ispune uslove koji su u njemu određeni (npr. stručnost).
56
Nejavno nadmetanje
org ne objavljuje poziv, već ga upućuje odr licima. Obično se organizuje upućivanjem pismenih poziva lično određenim licima sa predlogom da organizatoru daju pismene ponude za opisani posao (tzv. pismeno nadmetanje, tender).
57
Kakvo nadmetanje može biti prema obliku u kojem takmaci daju ponude?
Usmeno i pismeno
58
Usmeno nadmetanje
daju ponude usmeno, nalaze se zajedno na istom mestu s organizatorom. Dopušteno učešće i odsutnih (telefonska veza, video prenos) i davanje pismenih ponuda (npr. fax, email), pod uslovom da stigne do okončanja i budu dostupne ostalim takmacima.
- Takmaci se smenjuju u davanju ponuda (svaka naredna povoljnija obesnažuje prethodnu). Pobednik onaj nakon čije ponude niko ne učini bolju.
- Kraj usmenog nadmetanja se označava odg. znakom, org saopštava pobednika i cenu prisutnim takmacima.
- U tom času zaključuje ug s pobednikom pod uslovima iz poziva na nadmetanje, a u skladu sa pobednikovom ponudom.
- Smatra se da je ug zaključen između prisutnih lica u pogledu mesta i vremena. Ipak, ako je najpovoljnija pismena ponuda odsutnog – između odsutnih lica.
59
Pismeno nadmetanje
daju pismene ponude org. u roku koji je odredio pozivom. Ovde se ne nadmeću samo o ceni, već i o drugim el. ug. (npr. rokovi ispunjenja obaveza, kvalitet i količina robe, trajanje garancije). Pismeno nadmetanje može biti javno i nejavno; organizuje se za složene i vredne poslove koje nije u stanju svako da obavi (npr. projektovanje i građenje objekata).
60
Kakvo nadmetanje može biti prema obavezi da se organizuje?
Voljno i obavezno
61
Voljno nadmetanje
org sporovodi po svojoj volji, slobodno da ga sprovede svako lice.
62
Obavezno nadmetanje
- neko lice mora da ga organizuje u odr situaciji ako hoće da obavi posao (zaštita privatnog ili javnog interesa od zloupotrebe). Redovno se zahteva da bude javno.
- Kad K odluči da proda stvar koju mu je P isporučio sa fiz manom, jer je nepodesna za čuvanje ili je ono preterano skupo, pod uslovom da je mane prigovorio, a prodavac je nije preuzeo
- Poverilac prodaje ručno mu založenu stvar jer mu dužnik nije o dospelosti namirio obezb potr.
63
Kakvo nadmetanje može biti prema tome da li se organizuje na jednoj ili na obe strane nameravanog posla?
- Jednostrano: jedan organizator, više takmaca; klasičan način.
- Obostrano: postoji više takmaca na obe strane. To je berzanska aukcija - kotiranu stvar prodaje samo onaj prodavac koji u aukciji traži nižu cenu od ostalih prodavaca, a kupuje je samo takmac koji ponudi višu cenu u poređenju s ponudama ostalih kupaca.
64
Kakvo nadmetanje može biti prema pravu organizatora da odvije ponudu?
Sa ili bez rezerve
65
Nadmetanje sa rezervom
org zadržava pravo da ne zaključi ugovor ni sa jednim ponudiocem. Ima pravo da slobodno izabere ponudioca s kojim će zaklj ug, makar ne bio najpovoljniji. Pravo da odbije ponude iako su u skladu s uslovima iz poziva. Takmaci nemaju pravo da traže od suda poništaj nadmetanja. Ipak, ako odbije najpovoljniju ponudu bez opravdanog razloga, odg za štetu po pravilima o nesavesnom vođenju pregovora (pravo na naknadu štete samo najpovoljniji ponudilac).
66
Nadmetanje bez rezerve
- obavezan da zaklj sa najpovoljnijim (ako ne, odg za štetu; deliktna odg; svodi se na naknadu troškova koje je snosio da bi učestvovao u nadmetanju).
- Pretpostavlja se da je nadmetanje SA rezervom, ako drukčije nije naveo u pozivu. Razlog: org upućuje takmacima samo poziv da mu učine ponudu, a poziv ne obavezuje davaoca.
67
Faze nadmetanja
1. Upućivanje poziva
2. Upoznavanje sa predmetom nadmetanja
3. Nadmetanje
4. Određivanje pobednika i zaključenje ug
1️⃣ Upućivanje poziva zainteresovanim licima da mu učine ponudu. U javnom nadmetanju se objavljuje, u nejavnom se lično upućuje odr licima.
2️⃣ Takmaci se upoznaju sa predmetom nadmetanja. Moguće da organizator organizuje i pretkvalifikaciju, kako bi isključio nepouzdana lica.
3️⃣ Davanje ponuda. Ako su pozivom odr uslovi, ponude moraju da ispunjavaju. Ponude moraju biti određene (ništavne su poredbene ponude - npr 10% viša cena od najviše ponuđene). Da bi se nadmetanje održalo, dovoljan je jedan ponudilac, ako u pozivu nije uslovljeno da ih ima više.
4️⃣ Bira najpovoljniju ponudu. Usmena aukcija - najviša kupovna, najniža prodajna cena nakon koje nijedan takmac nije dao povoljniju. Pismeno nadmetanje - najpovoljnija ponuda je ona koju takvom oceni pozivalac ili njegova komisija.
68
Šta je zaloga?
stvarno pravo na osnovu kog njen imalac ima prvenstvo u namirenju iz vrednosti opterećene tuđe stvari, ako mu dužnik o dospelosti ne namiri potraživanje čijem obezbeđenju služi.
69
Na koja 4 načela počiva zaloga u građanskom pravu?
1. Načelo oficijelnosti - pov sme da proda samo putem suda
2. Načelo specijalnosti - zaloga obezbeđuje samo odr potr, opterećuje tačno odr stv
3. Načelo nedeljivosti
4. Prvenstvo založnog potr u namirenju u odnosu na neobezbeđena potr. Više lica ima založna prava na istoj stvari – prednost ranije uspostavljena.
Zalogoprimac ima pravo sledovanja. Zaloga opterećuje stvar bez obzira na promene njenog vlasnika.
70
Na koja 4 načela počiva zaloga u građanskom pravu?
1. Načelo oficijelnosti - pov sme da proda samo putem suda
2. Načelo specijalnosti - zaloga obezbeđuje samo odr potr, opterećuje tačno odr stv
3. Načelo nedeljivosti
4. Prvenstvo založnog potr u namirenju u odnosu na neobezbeđena potr. Više lica ima založna prava na istoj stvari – prednost ranije uspostavljena.
Zalogoprimac ima pravo sledovanja. Zaloga opterećuje stvar bez obzira na promene njenog vlasnika.
71
Kakva zaloga može biti?
Prema izvoru prava: ugovorna, zakonska i sudska.
Prema vrsti opterećene stvari: zaloga pokretnih i nepokretnih stvari.
Zaloga pokretnih stvari: ručna i bezdržavinska.
72
Zaloga - pravo na vansudsku prodaju
Za razliku od građ prava, u trg pravu zalogoprimac ima pravo da založenu stvar proda bez obraćanja sudu, pod uslovom da založno potr proističe iz ug u privredi. 2 uslova:
1. Najpre da upozori dužnika (i zalogodavca) o nameri da proda stvar. Ako mu potr nije namireno u roku od 8 d od upozorenja, ima pravo da je proda (zakonski zalogoprimac - 30d). Ako ne upozori, odg im za štetu, ali ug o prodaji s trećim ostaje punovažan.
2. Mora prodati založenu stvar javnim nadmetanjem kako bi je što skuplje prodao. Izuzetno neposredno pogodbom, ako ima berzansku/tržišnu cenu.
- Oprerećena stvar lako kvarljiva ili već u kvaru ili joj se trž cena brzo smanjuje, ima pravo da je proda neposrednom pogodbom, ne čekajući istek roka upozorenja.
73
Zalaganje pokretne stvari
Vlasnik je zalaže tako što je preda poveriocu. U trgovini predaja ne mora biti fizička, može i simbolična.
Imalac skladišnice može da založi robu koja se nalazi u skladištu tako što na njega prenese i preda mu založnicu.
74
Zakonska zaloga
Zakonsko založno pravo nastaje po naređenju zakona, kad za poverioca nastupe propisane okolnosti, nezavisno od volje zalogodavca i zalogoprimca.
Najčešće nastaje kad dužnik (npr pošiljalac robe) preda stvar poveriocu u nekom ug u privredi (prevoziocu).
Nastaje po sili zakona, nastupanjem propisane situacije. Ne može se ugovorom unapred isključiti, ali je se pov nakon toga može odreći.
Česta u trgovini, zbog potrebe zaštite pov. Često jedna strana prinuđena snosi troškove za račun druge ili da umesto nje izvrši neke obaveze prema trećim.
75
Ko ima pravo na zakonsku zalogu?
1. prevozilac - na robi primio na pr - radi obezb prava na prevozninu i naknadu nužnih troškova u prevozu
2. skladištar - na robi primio na čuvanje - obezb prava na skladištarinu i naknadu troškova čuvanja
3. nalogoprimac - na pokretnim stvarima koje mu N dao po osnovu ug o nalogu - obezb prava na proviziju i naknadu troškova
4. komisionar - na stvarima dobio od komitenta ili od trećih u vezi s komisionim poslom - pravo na proviziju i naknadu tr
5. trgovinski zastupnik - na novčanim svotama koje je naplatio od trećih za nalogodavca, i na stvarima koje je od njega ili od trećih dobio po osnovu zastupanja - pravo na proviziju i naknada tr
6. otpremnik - na stvarima dobio radi otpremanja - pravo na proviziju i troškove
7. vršilac kontrole - na robi dobio radi provere njenih svojstava - provizija i tr
8. banka - na stvarima u sefu - pravo na naknadu za korišćenje sefa
76
Ko može biti zalogodavac?
U načelu može biti samo vlasnik. U trgovini može i nevlasnik ako je tako zakonom predviđeno. Npr otpremnik uspostavlja zalogu u korist prevozioca kad mu preda robu, čiji prevoz organizuje. Pri tom, ako mu N nije platio proviziju za otpremanje, i on zadržava zakonsku zalogu na robi u prevozu, iako ju je predao prevoziocu (posredna drž).
77
Predmet zakonske zaloge
Pre svega roba (koju je zalogoprimac primio od dužnika).
TZ ima na robi i novcu koji je naplatio od trećih lica za račun nalogodavca (tzv. kaucija).
Komisionar ima zalogu i na potraživanjima prema trećim licima, koja je stekao za račun komitenta.
78
Založno potraživanje
Zak. zalogom se obezbeđuje potraživanje koje poveriocu nastane prema dužniku iz ugovora po osnovu kojeg je primio opterećenu robu/novac.
Zbog načela specijalnosti, nema pravo na zak zalogu na predmetu koji je primio po osnovu drugog ug (tzv. koneksitet).
Izuzetno komisionar ima zak zal i na predmetima iz drugih ug s nalogodavcem. Trajniji odnos, uzastopno ispunjava njegove naloge, u odr razmacima sačinjavaju obračun uzajamnih potraživanja.
Založnom pov nastaje zaloga kad mu nastane potraživanje iz ug. Može biti i nedospelo potr. (izuzev za TZ koji stiče zalogu kad dospe). Ima zalogu ne samo kad lično drži predmet, već i kad ga drži drugi za njega ili drži isprave.
79
Sukob zaloga
Stvar opterećena u korist većeg br lica, nedovoljno vredna. 2 rešenja:
1. namire umanjeno srazmerno manjku vrednosti opterećene stvari u odnosu na zbir njihove vrednosti
2. rangiranje založih potraživanja; potr iz nižeg reda se namiruju tek kad se potpuno namire ova iz višeg
80
Naplatni redovi kod zaloge
1️⃣ Potraživanja iz otpreme ili prevoza.
Ako prodaj cena nedovoljna za potpuno namirenje svih u ovom redu, kasnije nastalo potr ima prednost u namirenju (kasniji u vremenu jači u pravu). Jer poslednji prevozilac/otpremnik ima državinu na stvari.
2️⃣ Potraživanja komisionara i skladištara. Potraživanja otpremnika i prevozioca za predujmove nalogodavcu.
3️⃣ Ostala zakonska založna potr (npr. TZ, vršioca kontrole).
4️⃣ Potraživanja obezbeđena ugovornim zalogama.
81
Zaloga - pravo zadržavanja
pov ima po zakonu radi obezb potr; mana:prestaje čim prestane državina (zaloga ne mora prestati); obezbeđuje samo dospelo potr (zaloga i nedospelo pa i buduće), slabiji rang od zakonske zaloge. Prednost: pov ne mora poštovati načelo specijalnosti.
82
Registrovana zaloga
mana ručne zaloge (zalogodavac nema drž, gubi izvor prihoda). Stiče se upisom u registar zaloga kod APR po osnovu pismenog ugovora s vlasnikom, a stvar ostaje u državini vlasnika. Pravo sledovanja; sticalac nema pravo da osporava zalogu. Spada u ugovornu zalogu (4. Red).
83
Osobenosti ispunjenja novčanih i nenovčanih obaveza iz ug. u privredi
Ispunjenje ug. u privredi podleže opštim pravilima o ispunjenju obligacija.
Osobenost ispunjenja novčanih obaveza tiče se rokova njihovog ispunjenja. Imperativno postavljeni krajnji rokovi u kojim dužnik mora isplatiti novčanu obavezu. Dopušteno ugovaranje kraćih. Klauzula o dužem roku ništava (primenjuje se propisani krajnji rok). Cilj: zaštita malih i srednjih preduzeća od zlupotreba velikih preduzeća u ugovaranju rokova plaćanja.
84
Poseban režim rokova plaćanja važi samo u trgovinskim ugovorima
ugovori između privr. subjekata, između subjekata javnog sektora, i između privr. subjekata i subjekata javnog sektora.
- privredni subjekti za potrebe posebnog režima plaćanja: pr društvo, preduzetnik, zadruga, poljopr gazdinstvo (iako nije pravni subjekt) i druga pravna lica osnovana posebnim zakonima
- subjekt javnog sektora: država, grad, opština, JP, fond socijalnog osiguranja i drugo pravno lice koje se pretežno finansira iz budžeta
U ostalim ugovorima važe opšta pravila obl. prava o vremenu ispunjenja obaveza.
85
Rokovi za plaćanje novčanih obaveza
Međusobni ugovori privrednih subjekata - rok za plaćanje novčane obaveze do 60 dana.
- primenjuje se i kad rok nije ugovoren (pretpostavljeni rok) ili je ugovoren duži rok (krajnji imperativni rok).
- počinje da teče narednog dana u kom je dužnik primio poveriočev zahtev za plaćanje ili robu (zavisno šta je kasnije stiglo)
- ako dužnik treba da pregleda predmet poveriočeve obaveze, rok počinje da teče nakon isteka roka za pregled; rok za pregled najduže 30 dana od prijema robe/usluge
Ugovor između subjekta javnog sektora i privr. subjekta:
- krajnji rok plaćanja za subjekta javnog sektora (kao dužnika) je 45 dana, a za privr. subjekta 60 dana.
Ugovor između subjekata javnog sektora: krajnji rok 60 dana.
86
Da bi poverilac stekao pravo na naplatu potraživanja od dužnika javnog sektora..
mora prvo da registruje zahtev za isplatu u centralnom registru faktura kod NBS.
87
Šta se ukida posebnim režimom plaćanja?
načelo istovremenog ispunjenja obaveza u dvostrano obavezujućim ugovorima. Umesto toga se zavodi pravilo da se u trg. ugovorima prvo ispunjava nenovčana obaveza, a posle novčana!
88
Docnja u posebnom režimu
Dužnik u posebnom režimu pada u docnju kao što pada i po opštim pravilima. Nastupa čim propusti propisani ili ugovoreni kraći rok, bez potrebe da ga poverilac opomene.
Dužnik koji nije kriv za docnju, ne odgovara poveriocu za njene posledice, OSIM ZA ZATEZNU KAMATU.
89
dužnika novčane obaveze u posebnom režimu pogađaju 2 posebne sankcije:
1. dužan da plati poveriocu penal od 20.000 din, s tim što pov mora da ga zahteva u roku od 3G po dospelosti novčanog duga
2. dužnik i njegovo odg lice, odnosno zastupnik, mora da plati i novčanu kaznu državi za prekršaj.
90
Osobenost ispunjenja nenovčanih obaveza
U trg. pravu dužnik koji bez svoje krivice ne može da ispuni nenovčanu obavezu, slobodan je da BEZ OBRAĆANJA SUDU preda robu na čuvanje “javnom skladištu” za račun poverioca.
Time se oslobađa obaveze kao da je robu položio u sudski depozit, tj. kao da ju je lično predao poveriocu.
- potrebu za ovim ima najčešće prodavac kojem kupac neosnovano odbija prijem robe
91
Kad založnom poveriocu nastaje zaloga?
Založnom pov nastaje zaloga kad mu nastane potraživanje iz ug. Može biti i nedospelo potr. (izuzev za TZ koji stiče zalogu kad dospe). Ima zalogu ne samo kad lično drži predmet, već i kad ga drži drugi za njega ili drži isprave.
92
Šta je ugovorna odgovornost u trg. poslovima?
odg. za štetu koju dužnik prouzrokuje poveriocu neispunjenjem ili lošim ispunjenjem svoje obaveze u postojećem obl. odnosu sa njim.
U građ. i trg. pravu je uređena istim opštim pravilima, ali je u pojedinim ug. u privredi uređena posebnim pravilima. Po njima, ug odgovornost može biti stroža (npr u skladištenju, građenju) ili blaža od opšteg režima (npr za ručni prtljag u prevozu, besplatna ostava).
93
Da li je ug. odgovornost subjektivna ili objektivna?
Ug. odg. je subjektivna - zasniva se na krivici dužnika. Krivica se pretpostavlja čim šteta nastane zbog toga što poveriocu nije namirio ili mu je loše namirio potraživanje.
Pretpostavka krivice oboriva. Ako uspe da dokaže da nije kriv, isključuje odg i izbegava obavezu naknade št.
94
Kako dužnik treba da dokaže da nije kriv kod ugovorne odgovornosti?
Nije dovoljno samo da dokaže da je u ispunjavanju ug. obaveze postupao s pažnjom koja se od njega zahtevala (npr. kao dobar privrednik ili stručnjak), već i da obavezu nije ispunio ili ju je loše ispunio zbog okolnosti koje su nastale posle zaključenja ug. koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.
- znači, mora dokazati uzrok štete i da za nju nije kriv‼️
- okolnost mora biti naknadna .. i da je za njega bila nesavladiva!
- okolnost postojala u času zaklj, a bila objektivno nesavladiva, ug. nije ni nastao zbog nemogućnosti predmeta; tad se ne postavlja pitanje ugovorne odg, već eventualno deliktne.
- dokaže da je postupao s zahtevanom pažnjom, ali ne uspe dokazati uzrok (tzv. nepoznat uzrok štete), ostaje odgovoran.
Može se osloboditi dokazivanjem odsustva drugih uslova za nastupanje krivice- npr. da njegove radnje nisu uzrok štete, da nije povredio obavezu, radnja 3. lica ili da je pov sam sebi uzrokovao št.
95
Da li je štetniku lakše da se oslobodi ugovorne ili vanugovorne (deliktne) odgovornosti?
Štetnik snosi lakši teret dokazivanja u oslobađanju od deliktne odg (tkđ subjektivna i zasnovana na pretpostavljenoj krivici). Dovoljno da dokaže da je u datim okolnostima postupao zahtevanom pažnjom, te da je uprkos tome šteta nastala.
96
Oslobađajući razlog kod ugovorne odgovornosti
Dužnik snosi teret dokazivanja uzroka štete da bi se oslobodio ug odg, te može biti sporno koje okolnosti isključuju njegovu krivicu. Samo viša sila ili i slučaj? Viša sila je spoljni uzrok štete, nesavladiv u datim okolnostima za dužnika.
Slučaj je vanredna okolnost u okviru ponašanja dužnika, koja je po pravilu slabije snage nego što je njegova, ali je delovala nezavisno od njegove volje uprkos njegovom pažljivom ponašanju.
- unutrašnja okolnost koju je mogao savladati u datim okolnostima, ali nije jer je bila iznenadna
- slučaj ne prekida uzročnu vezu između štetne radnje i nastale štete, ali isključuje krivicu dužnika, jer štetu nije naneo ni namerno, ni nepažnjom
Da bi dužnik isključio ug odg, dovoljno da dokaže da je šteta nastala usled slučaja!
97
Koliki je obim ugovorne odgovornosti?
Deliktna odg je potpuna (štetnik odg za svu štetu koju je prouzrokovao oštećenom).
Ugovorna odg je zakonom ograničena na iznos predvidive štete.
Predvidiva - šteta koju je dužnik morao da predvidi u času zaklj ugovora kao moguću posledicu povrede svoje obaveze, a s obzirom na okolnosti koje su mu tad bile ili morale biti poznate. Obuhvata stvarnu štetu i izmaklu korist (ako je nastupila).
‼️Dužnik ugovorno neograničeno odgovara ako štetu izazove teškom krivicom (namerno ili krajnjom nepažnjom).
- u pojedinim ug u privredi se ug odg ograničava na poseban način (npr skladištar odg za štetu na uskladištenoj stvari najviše do visine njene tržišne vred)
98
Kakva je priroda pravila o ugovornoj odgovornosti?
Zakonska pravila o ug odg su dispozitivna (nasuprot pravila o deliktnoj). Može pooštriti/ublažiti - npr. ugovorom se može odg dužnika pooštriti da odg i za štetu izazvanu lakom nepažnjom (a ne samo običnom nepažnjom), ili se predvidi da odgovara i za slučajno nastalu št (pretvara mu se odg u objektivnu, jer odgovara i kad nije kriv).
Može se i ublažiti - (npr da ne odg za štetu usled obične nepažnje).
- klauzule o isključenju odg se zovu klauzule egzoneracije
- ugovorom se može i sniziti zakonom predviđena visina odgovornosti dužnika (npr da ne odgovara za izmaklu korist) ili se može predvideti najviši iznos naknade štete koju je dužan da plati poveriocu; to su klauzule o ograničenju odgovornosti
Ugovorno isključenje, pooštrenje ili ublaženje ugovorne odgovornosti ne sme biti protivno načelu savesnosti i poštenja (ništavne).
99
Šta je prekomerno oštećenje?
Gubitak u imovini jednog ugovornika jer je u 2strano obavezujućem i teretnom ugovoru dao preterano veću naknadu saugovorniku od koristi koju je za uzvrat dobio.
100
Šta se dešava sa ugovorom kod prekomernog oštećenja?
- Ug rušljiv po zahtevu oštećenika (bitno povređeno načelo ekvivalencije). Uslov: u času zaklj. ug. oštećenik nije znao, niti morao znati za pravu vrednost svoje ili saugovornikove činidbe.
- Pravo na poništaj prestaje ako ne podnese tužbu u roku od godinu dana od zaklj ug
- Saug. ima pravo da izbegne poništaj tako što će oštećeniku da nadoknadi gubitak/doplati do prave vrednosti njegove činidbe.
101
Prekomerno oštećenje u ugovorima u privredi
U ugovorima u privredi se može javiti očigledna nesrazmera između vrednosti činidbi ugovornika (objektivan uslov za rušljivost). Ali subjektivan uslov (neznanje oštećene strane za pravu vrednost činidbe) teško je ostvarljiv - jer ga je teško dokazati! Jer su učesnici privredni subjekti - pretpostavlja se da znaju cene u delatnostima kojim se bave.
- moguć poništaj ugovora koji su za oštećenika sporedni u njegovoj delatnosti, jer ne važi pretpostavka znanja za pravu vrednost činidbe druge strane (npr cena računara za prevozioca)
- dakle nije zabranjeno da se ug u privredi ponište zbog prekom ošt, samo je teško!
102
Šta je zastarelost?
Prestanak mogućnosti pov da sudskim putem namiri potr. jer to nije tražio u zakonom odr. roku. Protekom roka zastarelosti potr. ne prestaje, već se pretvara u neutuživo (dužnik može namiriti dobrovoljno). Sud u parnici ne pazi na zastarelost po služb dužnosti, već po prigovoru tuženog (i odbija tužbeni zahtev).
103
Zastarelost u trgovinskim poslovima
Za zastarelost u trg. pravu važe opšta pravila obl. prava, ali su rokovi kraći (zbog brzog odvijanja trgovine). Opšti rok zastarelosti: 10G po dospelosti potr, a u ugovorima između pravnih lica u prometu robe i usluga 3G.
- ako dužnik ispunjava obavezu u više navrata - rok zastarelosti se posebno računa počev od docnje za svaki navrat
- kako 3-godišnji rok važi samo za potr između pravnih lica u prometu robe i usluga, onda opšti rok važi za ostale trg poslove (npr bankarske i poslove hartijama od vr), ako nije propisan drukčiji rok i to bez obzira što su im učesnici privredni subjekti
- bankarski poslovi nemaju za predmet robni promet i usluge u robnom prometu, već novčani promet i usluge u njemu
- opšti rok važi i u ug u prometu robe i usluga u kojima su preduzetnici jedna ili obe strane, jer nisu pravna lica
U trg. poslovima postoji niz još kraćih rokova: npr u prevozu robe potraživanja obično zastarevaju za 1G, a u prevozu putnika za 2G; menično potr protiv glavnog dužnika zastareva za 3G.
- potraživanje naknade štete po osnovu ug. odg. zastareva u roku u kojem zastareva i potr zbog čije povrede je nastala odgovornost
104
Šta su prigovori?
Jednostr izjava kojom pov u ugovoru saopštava dužniku manu u ispunjenju njegove obaveze. Po zakonu često uslov da poverilac održi pravo na zaštitu od dužnika (npr radi otklanjanja mane ili naknade štete), jer mu ono prestaje ako ga blagovremeno ne saopšti.
105
Prigovori u trgovinskom pravu
U trg pravu za prigovore važe opšta pravila obl. prava – ali, u nekim situacijama podležu drukčijim rokovima.
- npr kupac u trgovini mora prodavcu da prigovori fiz. manu robe (vidljivu/skrivenu) odmah čim je uoči nakon prijema (iako mu je u običnoj kupoprodaji rok 8D otkad ju je uočio)
- ostavodavac mora da prigovori skladištaru VIDLJIVE mane robe čim ih uoči pri preuzimanju iz skladišta, a skrivene u roku od 7D po preuzimanju, inače se smatra da ju je primio bez mane.
