21-30 Flashcards
(112 cards)
1
Q
Pojam i opšte karakteristike ug. o prodaji
A
Prodavac se obavezuje da preda stvar u svojinu kupcu, kupac se obavezuje da plati cenu, kao novčanu naknadu.
- najznačajniji ug u privredi, najčešći jer se po osnovu njega obavlja najveći promet robe
- njegova pravila služe kao uzor za uređivanje ostalih 2strano ob i teretnih ug; ona shodno važe i u njima, ako neko pitanje nije uređeno posebnim pravilima.
2
Q
Po čemu se ug. o trgovinskoj prodaji razlikuje od građanskopravne prodaje?
A
po razlogu (kauzi) zbog kojeg ga kupac zaključuje.
- u građ. kupuje stvar da bi je upotrebljavao i zadovoljio potrebu
- u trg. je obično preprodavac (da bi prodao drugom u istom/prerađenom stanju po višoj ceni); cilj sticanje dobiti.
3
Q
Ug. o prodaji je trgovinski ako (2)
A
- obe ug. strane privredni subjekti
- njegov predmet u okviru ili u vezi sa njihovim poslovanjem.
4
Q
Jedna od najvažnijih posledica trgovinske prodaje:
A
Cena nije bitan sastojak
5
Q
Bitni sastojci ugovora kod građanskopravne i trgovinske prodaje
A
U građanskopravnoj prodaji bitni sastojci ugovora po prirodi posla su stvar i cena (u kupoprodaji nepokretnosti i forma). U trg. prodaji je bitan sastojak samo stvar (roba), kao predmet prodavčeve obaveze. Cena, kao predmet kupčeve, je prirodan sastojak (ugovornici se o njoj ne moraju saglasiti da bi zaključili ug). Oni i nju obično ugovaraju, ali ako propuste smatra se da su ugovorili tržišnu cenu (ona se određuje dispozitivnim zak. pravilima ili običajima).
6
Q
Bitni sastojci ugovora o prodaji po volji ugovornika
A
Trg. ug. o prodaji obično složeniji od građanskopravnog - ugovornici se saglašavaju o nizu činjenica koje nisu uslov za njegov nastanak, ali su im bitne u njihovom odnosu. Takvi slučajni sastojci postaju bitni sastojci po volji ugovornika. Npr datum, mesto i način isporuke i plaćanje, pakovanje robe, prevoz, osiguranje.
- u spoljnotrgovinskoj prodaji se ugovorom posebno uređuje plaćanje carine, pribavljanje uvoznih dozvola i merodavno pravo.
7
Q
Pravni izvori za ug. o prodaji
A
Zavisi da li je reč o međ. ili domaćoj prodaji. U domaćoj važe domaći izvori, a u spoljnotrgovinskoj prodaji domaćeg lica sa stranim važe međ. izvori, a može važiti i nac. praco (domaće/strano) na koje upućuju kol norme.
8
Q
Domaći izvori za ugovor o prodaji
A
🌺Glavni domaći izvor: ZOO, ali obaveze ugovornika (naročito prodavca) često podležu i javnopravnim propisima. Npr zakoni kojim se uređuje jednoobraznost i kvalitet robe (naročito je tehnička/prehrambena) (Zakon o standardizaciji, niz uredbi u pravilnika).
- ponašanje prodavaca i ugovori koji se smatraju nepoštenom trž. ut - Zakon o trgovini
- pojača zaštita potrošača - Zakon o zaštiti potr.
- Značajan izvor: OU za promet robom iz ‘54, Posebne uzanse u prometu robe na malo, mnoštvo trgovinskih običaja
🌺 U spoljntrg. prodaji glavni domaći izvor: Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju.
9
Q
Međunarodni izvori za ugovor o prodaji
A
Međ. izvori: konvencije, OUP, tipski ugovori, međ. trg. običaji.
- Značajna: Bečka k o ugovoru o međ. prodaji robe – primenjuje se u spoljnotrgovinskoj prodaji domaćih privr. subjekata umesto ZOO i kad je ugovoreno srpsko pravo kao merodavno, jer se smatra delom domaćeg prava.
10
Q
Dejstvo ugovora o prodaji
A
Obligacionopravno dejstvo – njegovim zaključenjem se ne prenosi svojina na robi sa prodavca na kupca; on je pravni osnov prenosa svojine, stvara obavezu prodavcu da preda robu (čime kupac stiče sv).
11
Q
Praktičan značaj obligacionopravnog dejstva ugovora o prodaji
A
1️⃣ Ako P ne preda robu, k nema pravo da ga tuži kao njen vlasnik, jer nije stekao svojinu. Može samo da ga tuži radi predaje stvari po osnovu ug.
- ako P proda istu robu 3. licu, kupac nema pravo da tuži 3. kako bi mu je predalo, jer nije vlasnik; samo raskine ug zbog neispunjenja (naknada štete).
2️⃣ P snosi rizik slučajne propasti dok ne preda robu. Izuzetno, kad se roba isporučuje prevozom, rizik prelazi na kupca kad je P preda prev (smatra se da je predao kupcu). Tkđ, rizik prelazi na k kad padne u docnju u prijemu robe.
12
Q
Osobine ugovora o prodaji
A
2str obav, teretan, konsenzualan i neformalan. Redovno komutativan (može biti i aleatoran - kupovina buduće žetve). Trenutan (može i trajan - ug sa uzastopnim isporukama robe).
13
Q
Posledica teretnosti ugovora o prodaji
A
Posledica teretnosti – svaki ug. odg saugovorniku za fiz i pravne mane ispunjenja svoje obaveze.
- U trg. prodaji mala mogućnost da prodavac odgovara za pravne mane stvari (gotovo nemoguće da kupac pretrpi evikciju, tj da mu neko oduzme robu po osnovu jačeg prava).
- K zaštićen pravilima o sticanju od nevlasnika - prodavac u trgovini je preprodavac, te i kad nije vlasnik robe, kupac postaje vlasnik kad je primi (ako je savestan - pretpostavlja se). Prodavac je lice koje stavlja robu u promet u svojoj del, roba je pokretna stvar, predata je kupcu, a on je platio cenu.
- Ako kupca prodavac ili 3. lice tuži zahtevajući da preda stvar ili da mu na njoj ograniči drž, savesni k se može odbraniti prigovorom da je svojinu na robi stekao po pravilima o sticanju od nevlasnika (a ne po osnovu ug. sa prodavcem).
14
Q
Da li je ugovor o prodaji uvek neformalan?
A
Načelno je neformalan, osim kad je zakonom predviđeno. Npr ug o prodaji pokretne stvari fizičkom licu sa obročnim otplatama cene mora biti u pismenoj formi, jer je to potrošački ug (osim kad je kupac preduzetnik, tad je trgovinski).
- ug o prodaji naročito značajne robe mora biti u pismenoj f (brodovi, vazduhoplovi, el energija, prirodni gas).
15
Q
Navedi vrste prodaje
A
- Prodaja pokretnih i nepokretnih stvari
- Međunarodna i domaća prodaja
- Prodaja na poček, gotovinska i pretplatna prodaja
- Prodaja uz povlastice jedne strane: Prodaja sa pravom probe, sa pravom preče kupovine, sa zadržavanjem prava svojine, sa pravom otkupa i sa pravom preprodaje (U trg. prodaja sa pravom otkupa i pravom preprodaje nisu primerene, jer su kupci obično preprodavci, te ne zadržavaju dugo kod sebe kupljenu stvar)
- Prodaja po načinu određivanja svojstava robe: specifikaciona prodaja i prodaja po uzorku ili modelu
- Jednokratna i višekratna prodaja
- Berzanska i vanberzanska prodaja
16
Q
Pravni značaj podele prodaje na pokretne i nepokretne stvari
A
To je podela prema vrsti stvari koja predmet prodavčeve obaveze predaje.
Pravni značaj: prodaja nepokr uređena ne samo opštim pravilima o svim ug o prodaji, već i posebnim pravilima kojima se otežava njihov promet u cilju pravne sigurnosti.
17
Q
Pravni režim ug. o prodaji nepokretnosti odstupa u nizu pitanja od trg. prodaje
A
- Prodaja nepokr strogo formalan ug. (trg prodaja načelno neformalna)
- Cena bitan sastojak
- Prodavac mora poštovati zakonsko pravo preče kupovine odr lica (x u trg prodaji)
- 🏡 se ne predaje, nego se kupac uvodi u posed (npr predaja 🔑), dok se roba predaje
- Kupac postaje vlasnik uknjižbom svojine u njegovu korist.
Ako se neko lice bavi kupovinom nepokr (prodaje po višoj ceni/izdaje u zakup) i ugovornici u takvim poslovima su privr subj i ug bi bio zaključen u ili u vezi s njihovim poslovanjem, strogo pravno gledano, takvi ug bi bili ug u privredi. Ali bi teško mogli da se izjednače sa trg prodajom, jer bi mnoga osobena pravila trg prodaje bila neprimenjiva!
18
Q
Podela na međunarodnu i domaću prodaju
A
Prema sedištu ugovornika.
Pravni značaj: u međ prodaji postoji sukob nacionalnih prava i sudova država, jer ona mogu da različito uređuju ista ? (npr mesto i vreme zaključenja i ispunjenja). To se rešava pravilima mpp-a ili zaključivanjem konvencija (koje ujednačavaju nacionalna prava i tako se izbegava sukob).
19
Q
Kriterijum za podelu prodaje na poček, gotovinsku i pretplatnu
A
Prema vremenu u kom je ugovoreno plaćanje cene.
20
Q
Prodaja na poček
A
prodavac se obavezuje da najpre isporuči, kupac da plati cenu u odr rok po prijemu. Robni kredit. Ako isporučena roba daje plodove, kupac dužan da plaća kamatu do isplate cene (kao naknadu za plodove).
21
Q
Gotovinska prodaja
A
kupac plaća cenu istovremeno s prijemom. Ako na to nije spreman, prodavac ima pravo da odbije da mu preda robu, osim ako mu kupac pruži valjano obezbeđenje. Kupac ima pravo da odloži plaćanje dok ne pregleda robu i utvrdi da je saglasna ug. Osnovna vrsta prodaje (pretpostavljena).
- U trg. gotovo neprimenjiva: isporuka velike kol. robe na mestu na kom bar jedan ugovornik nije prisutan; količina može da odstupa od ugovorene (a cena se plaća za isporučenu kol), te kupcu mora da se ostavi ⏱️ da je pregleda nakon prijema. U trg. se 💸 plaća gotovo isključivo bezgotovinskim načinom.
22
Q
Pretplatna (avansna) prodaja
A
kupac najpre plaća cenu, a prodavac isporučuje robu u ug. roku pošto u celosti naplati cenu. Ako rok plaćanja nije ugovoren, po uzansama je 8D po zaklj ugovora. Kupac kreditira novcem prodavca. Mora izričito da se ugovori klauzulama “plaćanje unapred”, “cena i vozarina”. Ugovara se kad prodavac sumnja u platežnu spos. kupca ili nema dovoljno sredstava da isfinansira proizvodnju/nabavku robe od trećeg, ili je voljan da kupcu proda robu po nižoj ceni jer mu je ranije plaćena.
23
Q
Prodaja na probu
A
K ovlašćen da vrati stvar prodavcu bez plaćanja cene, ako u odr. roku utvrdi da ne zadovoljava njegove potrebe i želje. Ako ne obavesti blagovremeno prodavca, gubi pravo da vrati stvar (smatra se da je izdržala probu).
- Ugovorom se može isključiti nahođenje kupca u odlučivanju, nametanjem objektivne probe (utvrđuje se da li stvar zaista ima odr. svojstva ili da li je podobna za odr. namenu). Tad kupac nema pravo da odustane od ug, ako je proba uspešna.
- Dok rok probe ne istekne, prodavac snosi rizik slučajne propasti.
24
Q
Prodaja sa pravom preče kupovine
A
P ima pravo da mu kupac ponudi stvar koju je od njega kupio, ako namerava da je preproda u ug. roku, te da je od njega kupi po ISTOJ CENI i DRUGIM USLOVIMA po kojim je nameravao da proda trećem licu.
- P mora da odgovori kupcu u roku od mesec dana pošto ga je ovaj obavestio o nameri prodaje.
- Pravo preče kupovine traje ugovoreno vreme, ali najduže 5G od zaključenja ug.
- Kupac povredi prodavčevo pravo prvenstva (stvar proda trećem i ne obavesti ga o svojoj nameri prodaje), prodavac ima pravo prekupa (uslov: 3 lice nesavesno u vreme zaključenja).
- Rok u kom prodavac ima pravo da zahteva poništaj kupčevog ug sa trećim: 6M otkad je saznao za njega.
25
Prodaja sa zadržavanjem prava svojine
ostaje vlasnik dok mu kupac potpuno ne isplati cenu. Isplatom svojina prelazi na kupca po sili zakona; u suprotnom prodavac ima pravo da oduzme stvar (obaveza vraćanja isplaćenog dela cene).
- Klauzula o zadržavanju svojine dejstvuje prema kupčevim pov samo ako je sačinjena u obliku isprave koju je overio javni bel, i to pre nego što je kupac pao u stečaj ili je stvar zaplenjena u izvršnom post.
- Rizik slučajne propasti snosi kupac (ekon vlasnik)
26
Specifikaciona prodaja
kupac ovlašćen da po zaklj. ug. u odr. roku saopšti prodavcu kakva tačno svojstva roba treba da ima (o čijoj osnovnoj ceni, vrsti i kol. su se sporazumeli). Često reč o robi koja tek treba da se proizvede prema kupčevim potrebama (a kupac nije mogao u času zaklj. da se odluči o detaljima).
- Ako ne saopšti specifikaciju u ug. roku, prodavac može da raskine ug i traži naknadu št.
- ILI može da sam sačini specifikaciju prema onom što mu je poznato o kupčevim potrebama. O njoj mora detaljno da obavesti kupca i da mu ostavi razuman rok da da drugačiju spec.
Mora isporučiti robu u skladu sa specifikacijom, inače se smatra da ima fiz. mane.
27
Prodaja po uzorku ili modelu
prodavac obavezuje da isporuči robu saglasno svojstvima uzorka ili modela koji je pokazao kupcu pri njegovom zaključenju. Uzorak je mala kol robe, a model geometrijsko telo ili druga stvar koja umanjeno predstavlja ugovorenu robu.
- ne isporuči robu koja u celosti odgovara osobinama uzorka/modela, u trg. prodaji odg za fiz mane, a u građanskopravnoj prodaji odg za neispunjenje ug.
- Odgovornost može da izbegne: ako je odstupanje dopušteno ug/običajem, ili ako je uzorak/model pokazao kupcu samo radi obaveštavanja, bez obećanja potpune usaglašenosti.
28
Jednokratna i višekratna prodaja
Prema broju navrata u kojim prodavac isporučuje robu.
Jednokratna – isporučuje u jednom navratu. Pretpostavlja se.
Višekratna (ug. o isporuci)– u više navrata u odr. vrem razmacima, do iscrpljivanja cele ugovorene količine ili do isteka trajanja ug.
Pravni značaj: u višekratnoj veći rizik raskida/izmene zbog promenjenih okolnosti (za nju važe i posebni običaji).
29
Predmet prodavčeve obaveze kod ug. o isporuci
samo roba odr. po rodu, koju on najčešće nema u času zaklj ug, jer tek treba da je proizvede ili nabavi.
30
Ako je ukupan rok uzastopnih isporuka 2 ili više meseci, a nisu ugovoreni rokovi i kol pojedinih obroka…
prodavac isporučuje robu svakog meseca u približno jednakim kol.
Ako je ukupan rok kraći od 2 meseca, prodavac ispunjava obavezu u dva jednaka obroka: sredinom i krajem ugovorenog roka.
31
Kriterijum podele na berzansku i vanberzansku prodaju
Prema načinu na koji se zaključuje
32
Berzanski ugovor o prodaji
ug. koji članovi berze zaključe putem berzanskog javnog nadmetanja, a za predmet imaju robu koju je ona primila u svoju organizovanu trgovinu. Samo generična roba čiju trgovinu berza organizuje.
- Cena se određuje prema jediničnim cenama koje se postignu javnim nadmetanjem u berzi na dan zaključenja.
- Osim robe, u berzama može da se trguje i serijskim HOV (efektne berze), plemenitim metalima i devizama (valutne berze).
33
Kakvi mogu biti berzanski poslovi?
- DNEVNI: izvršavaju se odmah po zaključenju (najkasnije istog dana)
- ROČNI: ispunjavaju se po proteku ug. roka (on mora da se poklapa sa obračunskim razdobljima berze).
34
Da li lica koja nisu članovi berze mogu u njoj da lično prodaju i kupuju kotiranu robu?
Lica koja nisu članovi berze nemaju pravo da u njoj lično prodaju i kupuju kotiranu robu, već samo putem članova (daju članovima naloge za kupovinu/prodaju).
35
Predmet glavne obaveze prodavca - uvod
Glavna obaveza: da preda stvar. Stvar predmet glavne obaveze; ima i sporednih (npr davanje pratećih isprava, pakovanje). Osim stvari, predmet prodaje može biti i pravo ili skup stvari i prava (jedinstvena imov celina; npr preduzeće).
36
Da li je predmet prodavčeve obaveze kod trgovinske prodaje svaka stvar?
Predmet prodavčeve obaveze kod trg. prodaje nije svaka stvar – roba kao telesna, pokretna stvar namenjena prodaji (x bestelesne, nepokretne stvari; x HOV i novac);
- brodovi i vazduhoplovi se kupuju i prodaju po pravilima sličnim za promet nepokretnosti (pismena forma, kupac na njima ne stiču svojinu predajom, već kad bude upisan kao vlasnik u odg. registar)
37
Predmet prodavčeve obaveze - da li je roba u slobodnom prometu?
Roba načelno u slobodnom prometu - osim kad je propisima za neku vrstu određeno da je u ograničenom prometu (zaštita javnog interesa; lekovi, oružje). Trguju samo privr subj sa posebnom dozvolom; i ta roba mora da ispuni propisane uslove da bi bila bezbedna za upotrebu (pakovanje, sastav); obično se sme prodavati samo u posebno opremljenim prostorima uz učešće stručnih lica (apoteka).
38
Kakav mora biti predmet prodavčeve obaveze?
Predmet prodavčeve obaveze mora biti dopušten (tj. u prometu, makar ograničenom) i moguć! Predmet prodaje može biti postojeća i buduća roba.
- buduća = ona koju se P obavezuje da stvori nakon zaklj ug;
- postojeća = postoji u času zaklj. Može biti u svojini P ili drugog lica, jer P može prodati i tuđu robu ako je na to ovlašćen (npr kao komisionar/zalogoprimac). I kad nije ovlašćen, k može steći svojinu (ako je savestan) po pravilima o sticanju od nevlasnika.
39
Predmet prodavčeve obaveze - da li roba mora biti određena?
Roba mora biti i ugovorom određena (da bi prodavac znao na šta se tačno obavezuje, a kupac šta potražuje); u supr. ug ne nastaje (nema bitnog sastojka).
- pojedinačno određena stvar je ona koja se zbog svojih osobina jasno razlikuje od drugih; stvar koja jedinstvena u svetu ili generična stvar koja je individualizovana (postiže se ugovaranjem opisa robe i njenih svojstava)
40
Predmet prodavčeve obaveze - roba određena po rodu
U trgovini roba češće stvar određena po rodu - ona se ugovorom određuje po 3 svojstva: vrsta, kol i kvalitet.
Vrsta mora biti tačno određena (inače ug. ne nastaje). Nije dovoljna odredivost. Poreklo robe može biti bitno za određivanje vrste, te se mora jasno odrediti (futoški 🥬).
Količina može biti određena ili odrediva. Ugovara se broj odgovarajuće merne jedinice.
- komadna roba se broji (100 veš mašina odr marke), a roba u rasutom/tečnom stanju se meri po težini/zapremini
- u Srb se primenjuje metarsko-decimalni sistem
41
Predmet prodavčeve obaveze - količina
Količina je odrediva, ako je ona jasna ugovornicima na osnovu upotrebljenih izraza (npr “količina iz ranijih ug”). Količina ne mora (nekad i nemoguće zbog prirode robe) biti tačno određena - prodavcu teško da isporuči baš ugovorenu kol.
- Običajem se dopušta da isporuči veću/manju kol. od ugovorene, ako je odstupanje u prihvatljivim granicama (do 2%).
- Odstupanje nedopušteno ako je komadna roba ili je ono protivno prirodi posla.
- Dopušteno da se ugovori odstupanje u većoj meri – npr. ako je kol. ugovorena izrazima “oko, cirka, otprilike” dopušteno do 5% iznad/ispod ugovorene kol.
- Ako je kol. ugovorena izrazima “od-do” ili “najmanje-najviše” slobodan da isporuči bilo koju kol. u označenim granicama.
- Običajima određeno značenje izraza: vagon, cisterna, bruto za neto..
- vagon = 10.000kg bruto težine
- cisterna = 10.000kg neto t
- bruto za neto = P mora da isporuči ugovorenu bruto kol. robe (nema pravo da kupcu posebno naplati troškove pakovanja, jer su uračunati)
42
Predmet prodavčeve obaveze - kvalitet
Kvalitet je skup svojstava robe; ne mora biti ugovoren - P dužan da isporuči robu kojoj kvalitet odgovara svrsi za koju je k nabavlja (uslov: svrha mu bila ili morala biti poznata u času zaklj). Svrha nije bila poznata - najmanje srednji kvalitet (podobna za redovnu upotrebu ili za promet).
- mogu odrediti kvalitet detaljnim opisom svojstava robe, uzorkom ili modelom, pozivanjem na dobrovoljne standarde ili uobičajenim izrazima (čije je značenje utvrđeno običajima)
- izraz “uobičajeni kvalitet” = roba mora imati svojstva koja se u mestu prodavca redovno traže za njen promet.
- “takva kakva” = P se obavezao da isporuči robu sa odr. mesta (npr skladišta) bez prava kupca da je prebira i izdvaja robu boljeg kvaliteta. Isključuje se odg pr za fiz mane (osim ako je obmanuo k - smatra se da je obmanuo ako je znao da ima ozbiljne skrivene mane, ali ga nije upozorio).
- “viđeno - odobreno” = k pregledao robu pre zaklj i pristao na njena svojstva; isklj odg P za skrivene fiz mane
43
Predmet prodavčeve obaveze - propisani kvalitet
Propisani kvalitet - skup svojstava koji odr. roba mora da ima da bi smela da se proizvodi i prodaje na tržištu. Kad je propisan kvalitet, proizvođaču/trgovcu zabranjeno da prodaje robu drukčijih svojstava (prekršaj).
- STANDARD = tehn. specifikacija proizvoda sa višekratnom ili stalnom upotrebom, koju donosi Institut za standardizaciju Srbije. Ciljevi standardizacije: zaštita živ sredine, zdravlja i bezbednosti ljudi i dr živih bića, poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. Donose za one proizvode za čiju upotrebu je korisna usklađenost njihovih osn svojstava kod svih njihovih proizvođača. Tehnički, prehrambeni i medicinski proizvodi.
- Primena standarda dobrovoljna (osim ako je tehničkim propisima određena kao obavezna).
44
Pravo kao predmet obaveze prodavca
Predmet prodaje mogu biti imovinska prava (samo ona prenosiva). Misli se na subjektivno pravo koje nije svojina, jer se ona odnosi samo na stvari.
Apsolutno (intelektualno pravo) ili relativno (potraživanje). I stvarno pravo uže od svojine može se prodati pod odr uslovima. Npr lična službenost (plodouživanje) može se prodati ako je ug. da je prenosiva. Stvarna služb se prenosi prodajom povlasnog dobra.
Prodaje se imovinska celina - za prodaju svakog sastojka se primenjuju opšta pravila shodno njegovoj prirodi. Npr za prodaju zemljišta i fabričke zgrade - pravila o prodaji nepokretnosti; za pokretne stvari (fabrička vozila) pravila o prodaji pokretnosti.
45
Predmet glavne obaveze kupca - uvod
Cena - iznos novca koji kupac mora da plati prodavcu kao naknadu za stvar koju od njega dobija. Predmet gl obaveze kupca mora biti dopušten - ugovorena i plaćena u novcu koji je zak sredstvo plaćanja u mestu plaćanja. Dopušteno ugovaranje u zlatu ili stranoj valuti, ali se plaća u dinarima po kursu na dan isplate. Štiti se monetarni suverenitet.
U spoljnotrgovinskoj prodaji domaćim licima dopušteno ugovaranje i plaćanje u stranoj v, jer dinar nije konvertibilna valuta na međ. novčanom tržištu.
- izuzetno i u domaćoj prodaji dopušteno ug i plaćanje u stranoj (npr plaćanje kapare, prodaja nepokr).
46
Predmet glavne obaveze kupca - kakva cena mora da bude?
Pravična i ozbiljna, ne i određena. Pravična = približno izražava stv vrednost robe (razlog načelo ekvivalencije). Ako ug cena bitno odstupa od tržišne - prekomerno oštećenje na koje oštećeni u trgovini nema pravo da se poziva (osim ako mu je nepravična cena nametnuta nadmoćnim položajem).
- ozbiljnost = ne sme biti podrugljivo niska (prikriva poklon).
47
Šta ako se ugovornici kod ug. o prodaji nisu saglasili o ceni?
Ug saglasili o stvari, a ne i o ceni – ugovor u građ pravu nije zaključen. U trgovini - ugovorena cena koju je prodavac redovno naplaćivao za predmetnu robu u vreme zaklj, ili razumna cena.
- razumna cena je tekuća cena u vreme zaklj ug
- tekuća je ona koja je utvrđena zvaničnom evidencijom na tržištu mesta prodavca.
48
Da li su ugovornici slobodni da sami odrede cenu?
slobodni da odrede cenu osim kad je propisana. Propisana - drž organ odredio imperativnim propisom za odr vrstu stvari (komunalna dobra - voda, struja; poljop proizvodi u otkupu na veliko; u slučaju vanrednog stanja radi zaštite tržišta od poremećaja). Ne smeju drukčije da ugovore.
49
Kako ugovornici mogu odrediti cenu kod ug. o prodaji?
Mogu cenu da brojčano jasno odrede ili da ugovore merila za njeno određivanje nakon zaklj ug. Cena se obično određuje ili kao ukupna cena za svu ugovorenu robu (paušalna cena) ili kao jedinična cena (odnosi se na jedinicu mere odr vrste robe).
50
Kakva cena može da bude prema mogućnosti promene nakon zaključenja ugovora?
fiksna i promenjiva.
- fiksna: nijedan ugovornik nema pravo na izmenu, osim zbog promenjenih okolnosti
- promenjiva: pravo na izmenu ima ugovornik na čiju štetu su se promenile okolnosti nakon zaklj, kako bi je uskladio sa merilima u vreme zaklj.
- fiksna se javlja u jednokratnoj prodaji, a promenjiva u višekratnoj koja traje duže vreme.
51
Kako se može postići odredivost cene?
Odredivost cene se može postići ugovorom na razl načine. Mogu poveriti njeno određivanje 3. licu (npr komori, posredniku), ali ne i jednom od njih. Ako 3. lice ne odredi cenu, smatra se da je ugovorena razumna.
Ako je jedan od ugovornika ovlašćen da odredi, klauzula ništava (cena nije ni ugovorena). U građ pravu, ug nije ni nastao. U trgovini smatra se da je ugovorena prodavčeva redovna cena (ili razumna).
52
Kakva sve cena može da se ugovori?
Moguće da se ugovori berzanska cena, fabrička, srednja tržišna, tekuća, orijentaciona cena ili cena po uzorku.
- berzanska: jedinična cena ugovorene vrste robe postignuta u kotaciji ugovorene berze, koju je ona objavila odr. dana u kursnoj listi.
53
Predmet glavne obaveze kupca - obuhvat cene
Iznosi koje kupac plaća ugovorenom cenom. Ako nisu ugovoreni, važe običaji.
Da li kupac plaća neto ili bruto težinu robe? Po običaju samo neto (ne i cenu pakovanja). Dužan vrati pakovanje po prijemu robe (ne mora ako je male vrednosti i neodvojiva od robe; tzv potrošna ambalaža). Vrednije pakovanje (namenjeno višekratnoj upotrebi; nepotrošna amb) mora vratiti u stanju u kom je primio — ne mora ako je ugovoreno da cena obuhvata i višekratno pakovanja. Klauzule: bruto za neto, franko ambalaža, ambalaža gratis, ambalaža uračunata.
Osnovno pravilo da dužnik snosi troškove radnji kojim ispunjava svoju obavezu. Otuda, ako drukčije nije ug, prodavac snosi troškove isporuke, a kupac troškove plaćanja cene.
54
Obaveze prodavca - uvod
Ug o prodaji dvostrano obavezujuć - stvara uzajamna prava i obaveze prodavcu i kupcu (obaveze prodavca su prava kupca i obratno). Glavna prodavčeva obaveza: isporuka robe, a njen prijem glavno kupčevo pravo. Glavna kupčeva isplata cene, a prodavčevo pravo njena naplata.
- P može imati više sporednih obaveza (po ugovoru, propisima ili običajima), npr pakovanje robe, predaja isprava kupcu, osiguranje, čuvanje robe.
55
Obaveze prodavca - obaveza isporuke. Šta je isporuka?
Skup radnji koje P mora da preduzme kako bi omogućio kupcu da stekne drž na robi.
- To učini, a K ne preuzme robu, ispunio obavezu, a K pada u pov. docnju.
56
Obaveze prodavca - obaveza isporuke. Pravni značaj
Pravni značaj isporuke:
1. prenosi se svojina na robi na k
2. prenosi se drž, čime se omogućava korišćenje
3. prenosi se rizik slučajne propasti
57
Obaveze prodavca - obaveza isporuke. Šta je predmet isporuke?
roba koju je P ugovorio da proda kupcu; mora je predati u ugovorenom fizičkom i pravnom stanju.
Ako roba daje plodove (npr mladunci stoke), predmet isporuke su i plodovi koje ona da nakon dospelosti obaveze isporuke.
Kad se prodaje pravo, P mora kupcu da prenese ugovoreno pravo, i to sa plodovima (prihodima) koje daje nakon dospelosti prodavčeve obaveze. Prenosi se obično samim zaključenjem ug o prodaji ili predajom stvari na koju se ono odnosi.
- ako sadržano u HOV, prodavac mora da je prenese na k (npr upisom klauzule i predajom).
58
Kako je prodavac dužan da isporuči robu?
P dužan da robu isporuči u mestu, u vreme i na način koji je ugovorio sa K. Ako nisu ugovoreni, važe dispoz zakonska pravila ili običaji.
- osnovno običajno pravilo: K dužan da dođe kod P, izabere stvar, plati cenu i odnese stvar.
59
Kako je prodavac dužan da isporuči robu ako mesto nije ugovoreno?
Ako mesto nije ugovoreno, odrediće se prema svrsi posla i drugim okolnostima. Ako se ni tad ne može odrediti, P isporučuje robu u mestu svog sedišta.
- ako obojica imaju sedišta u istom mestu, P isporučuje robu na svom skladištu
- ako su im u različitim mestima, isporučuje na utovarnoj stanici ili luci u svom mestu (uslov: nije udaljena više od 10km od njegovog skladišta; tzv prodaja uz otpremu). Ako je dalja, isporučuje u svom skladištu.
- kad se stvar nalazi u mestu različitom od prodavčevog sedišta, mesto isporuke je ono gde se ona nalazi u času zaklj ug.
60
Kako prodavac treba da isporuči robu ako vreme nije ugovoreno?
Ako vreme nije ugovoreno, P u jednokratnoj prodaji mora da je obavi u razumnom roku nakon zaklj ug. Po uzansama se smatra da je tad ugovorena brza isporuka (8D po zaklj ug). Kod nas uzanse slabije pravne snage od zakona, pa moraju izričito da ugovore brzu isporuku ako hoće da je primene (“brzo, hitno, odmah”).
61
Kako ugovornici mogu ugovoriti vreme isporuke kod ugovora o prodaji?
Ugovornici slobodni da ugovore vreme isporuke kako im odgovara:
1. Tačan dan isporuke (može i neradni dan).
2. Rok se ugovori okvirno (nedelju/mesec dana po zaklj ug). P obavezan da isporuči bilo kog radnog dana u tom razdoblju (najkasnije poslednjeg dana roka). P ima pravo izbora dana (ako ono u datim okolnostima ne pripada kupcu). Strana ovlašćena na izbor dužna da ga blagovremeno najavi - najava učinjena kad je primi druga strana.
3. Može se poveriti jednom ugovorniku da nakon zaklj ug odredi rok isporuke.
4. Mogu odrediti vreme izrazima “početkom, sredinom ili krajem meseca” ili u “prvoj ili drugoj polovini meseca”.
- “početkom meseca”: po zakonu prvi dan, po uzansama 1-10. dan
- “prva pol. meseca” 1-15. dan u mesecu
- “druga polovina” 16-poslednji dan u mesecu
- “sredinom meseca”: po zakonu 15. dan, po uzansama 11-20. u mesecu
- “krajem meseca”: po zakonu poslednji dan, po uzansama 21-poslednji dan.
62
Koji načini isporuke kod ugovora o prodaji postoje?
Fizička, dokumentarna, prividna (fiktivna)
63
Fizička isporuka
Prodavac fizički predaje robu u državinu kupca.
64
Dokumentarna isporuka
Prodavac simbolički prenosi državinu predajom robne isprave u koju je roba opisana i putem koje se njom može raspolagati.
65
Prividna isporuka
držalac robe se ne menja ni simbolički, ali se ipak smatra da ju je kupac primio. Pravno se smatra izvršenom zaključenjem ug o prodaji (kad roba ostaje kod P ili je već kod K) ili obaveštenjem 3. lica kao držaoca (npr skladištara) o tome da je K novi imalac robe.
- ako drukčije nije ugovoreno, P fizički isporučuje robu.
66
Šta ako obim isporuke kod ug. o prodaji nije ugovoren?
P dužan da isporuči celu robu odjednom, jer se isporuka dela robe smatra lošom isporukom. Višekratna mora da se ugovori.
67
Od čega zavisi način isporuke?
Način isporuke u svakom slučaju zavisi od OSOBINA robe i od MESTA ISPORUKE.
- pojedinačno odr. stvar se isporučuje: ličnim uručenjem kupcu ili drugom licu za račun kupca (skladištaru, prevoziocu)
- način predaje robe određene po rodu – kad je P isporučuje u svom mestu, dovoljno da robu izdvoji iz roda (npr stavi u kutije), obeleži (npr etiketom sa imenom kupca) i pozove K da je preuzme; moguće da je priroda robe takva da ne može da je izdvoji iz celine roda (mleko u cisterni, nafta u tankovima); tad dovoljno da omogući K pristup celini robe kako bi je ovaj preuzeo (npr istakanjem iz tanka u cisternu) i da ga pozove da to učini.
68
Da li je prodavac dužan da otpremi robu u drugo mesto?
P nije dužan da robu otpremi u drugo mesto, ako se na to nije obavezao ugovorom. Ako se na to obavezao, javlja se pitanje kad se smatra da ju je isporučio kupcu. Razlikujemo otpremnu od distancione prodaje.
- otpremna: P se obavezuje samo da robu otpremi (pošalje) u mesto opredeljenja predajom prevoziocu, te ne snosi trošak prevoza i rizik slučajne propasti tokom prevoza (rizik imperativno snosi kad je K potrošač)
- distanciona: obavezuje se da robu isporuči nakon prevoza u ugovorenom mestu opredeljenja; javlja se pitanje ko snosi rizik i troškove prevoza; uređuje se transportnim klauzulama u ug.
- znači, u otpremnoj prodaji P isporučuje robu kupcu u polazištu prevoza, a u distancionoj u odredištu
- ako drukčije nije ugovoreno, smatra se da je ugovorena otpremna prodaja; ako K nije odredio prevozioca, P mora pažljivo da ga izabere i sa njim zaključi ug na trošak K (odg samo za izbor).
69
Navedi sporedne obaveze prodavca
Pakovanje
Predaja isprava
Zaključenje ugovora sa trećim licima
70
Pakovanje kao sporedna obaveza prodavca
većina robe mora da se pakuje kako bi njome moglo da se rukuje i da se zaštiti od rizika oštećenja. Ako drukčije nije ugovoreno, robu dužan da zapakuje P (smatra se da je trošak pakovanja uračunao u cenu). Kad ne zapakuje robu uopšte/loše zapakuje, odg K kao da je reč o njenoj fiz mani. Ako svojstva pakovanja nisu ugovorena, P dužan dati uobičajeno pakovanje (zavisi od vrste i svojstava robe). Za pojedine vrste robe pakovanje je propisano iz razloga bezbednosti, očuvanja kvaliteta, zaštite zdravlja (otrovi, lekovi).
71
Predaja isprava kao sporedna obaveza prodavca
P često obavezan da uz robu preda isprave kojim se kupcu omogućava da njom raspolaže i da je koristi. Obaveza se zasniva na propisima (npr. carinske isprave), ugovoru ili običajima, jer se isprave smatraju pripatkom robe.
- isprave koje omogućavaju raspolaganje robom su one kojim se potvrđuje da je K njen imalac (tovarni list, skladišnica)
- neku robu nije u stanju da koristi bez pratećih isprava (tehnička roba - uputstvo o upotrebi, spisak servisera)
I isprave o kakvoći su nekad nužne, jer bez njih K nije dužan da preuzme robu jer može sumnjati da nije valjana (potvrda o poreklu, sertifikat o kvalitetu).
Najzad, isprava kojom P olakšava kupcu da plati cenu, a obavezna je po računovodstvenim propisima, je račun (faktura).
Ako P ne dostavi ispravu, može se smatrati da roba ima fiz/pravnu manu.
72
Zaključenje ugovora sa trećim licima kao sporedna obaveza prodavca
kad je tako ugovoreno, P obavezan da za račun K zaključi neke ugovore sa trećim licima, npr ug o prevozu ili o uskladištenju (on time sebi omogućava isporuku robe). Nastupa prema trećim licima u svojstvu kupčevog nalogoprimca.
73
Obaveze kupca - uvod
Glavna: da plati cenu. Može imati i više sporednih po ugovoru, običajima ili propisima. One se uglavnom svode na omogućavanje ili obezbeđenje obaveze plaćanja cene ili na omogućavanje prodavcu da isporuči robu.
- npr. otvaranje akreditiva i pribavljanje bankarske garancije, davanje prodavcu specifikacije robe, davanje ambalaže, pribavljanje uvozne dozvole.
74
Podrazumevajuće obaveze kupca po zakonu
1. da obaveštava prodavca o značajnim činjenicama u vezi sa ispunjenjem ug (npr. o prevoziocu, mestu opredeljenja)
2. i da čuva robu kad odbije da je primi ili prigovori fiz. mane.
75
Da li su prijem i pregled robe obaveze kupca?
Često se tvrdi da su prijem i pregled robe obaveze kupca. Ali to su njegova prava i pravni tereti! Prijem robe nije obaveza, jer P ne može da ga sudski natera da primi robu. Ali prijem jeste kupčev pravni teret, jer pada u pov. docnju ako je ne primi bez opravdanog razloga.
- i pregled robe je pravo kupca, jer ga P ne može sudski prinuditi; ali pregledom se K štiti od njenih fiz. mana, jer gubi pravo na zaštitu ako ih prodavcu blagovremeno ne saopšti.
76
Obaveze kupca - mesto plaćanja cene
Plaćanje cene je radnja kojom K svotu novca ustupa prodavcu. Mora da je plati u mestu, na vreme i način koji je ugovorio. Ako neki od ovih elemenata nije ugovoren, važe dispoz. pravila zakona ili običaji.
Kad mesto plaćanja nije ugovoreno, K je plaća u mestu u kom mu se predaje roba (jer se smatra da je dužan da je plati u času kad je prima). Pošto u privredi kupac često plaća cenu bezgotovinski i ne mora je platiti u času predaje, plaća je u mestu u kom P ima sedište u času njene isplate. Ako se plaćanje obavlja bezgotovinski, mesto plaćanja je sedište banke.
- kupac snosi rizik propasti ili gubitka novca do mesta plaćanja.
77
Obaveze kupca - vreme plaćanja cene
Ako nije ugovoreno, K plaća cenu u času isporuke robe (gotovinska prodaja). U praksi je to retko, jer retko plaća cenu gotovim novcem neposredno prodavcu. Obično plaća bezgotovinski preko banke, te se taj način podrazumeva ako drukčije nije ug. Uz to, obaveza plaćanja dospeva tek pošto bude u mogućnosti da pregleda robu, te se podrazumeva da P prvo robu mora da isporuči (prodaja na poček).
78
Obaveze kupca - vreme plaćanja cene ako je ugovorio dokumentarnu isporuku
ako je K ugovorio da plati cenu pošto mu P preda robna dokumenta kojim dokazuje da je izvršio isporuku (tzv. dokumentarna isporuka), K nema pravo da odloži plaćanje dok fizički ne pregleda robu. Tad se pregled robe svodi na upoređivanje njenog opisa u robnom dokumentu sa ugovorenim svojstvima.
79
Obaveze kupca - krajnji rok plaćanja
U prodaji na poček u kojoj su oba ugovornika privredni subjekti ili subjekti javnog sektora, krajnji rok plaćanja je 60 dana (ako nije ugovoren kraći rok). Kad je kupac subjekt javnog sektora, a prodavac privredni subj, rok je 45 dana.
Rok se računa od prvog narednog radnog dana u kom je kupac primio prodavčev zahtev za isplatu, a ako je robu primio posle toga, onda od dana kad je primio robu. Ako K ima pravo da pregleda robu, ima pravo da odloži isplatu dok ne završi pregled. Tad se rok računa od završetka pregleda, s tim što sme da traje najduže 30D od kad je kupac primio robu.
80
Da li prodavac i kupac mogu ugovoriti vreme plaćanja pozivanjem na uzanse?
Mogu da ugovore vreme plaćanja pozivanjem na uzanse, ako nisu duži od zakonskog imperativnog roka. Npr mogu da ugovore rok od 8D pošto K primi račun/robu.
Ako je ugovoreno “promptno plaćanje”, K mora da plati cenu prvog radnog dana po prijemu računa/robe.
Ako je ugovorena “pretplatna prodaja”, K mora da plati cenu u roku od 8D po zaključenju ug.
81
Šta je momenat plaćanja?
Određivanje časa u kojem se smatra da je K isplatio cenu je pravno značajno:
1. utvrđuje se da li je K održao rok plaćanja
2. u bezgotovinskom plaćanju nakon izvršenog plaćanja rizik insolventnosti banke snosi prodavac.
Kad K plaća cenu neposredno prodavcu, momenat plaćanja je onaj u kom je P primio novac.
82
Koji je momenat plaćanja kad se plaća cena preko banke?
Kad kupac plaća cenu preko banke, javlja se vremenski razmak između časa kad banka primi novac i časa kad ga prenese na račun prodavca. Tad se novac ne nalazi ni kod K, ni kod P, već kod banke. Smatra se da je K održao rok, ako je do njegovog isteka banka primila novac ili nalog za prenos novca na račun prodavca (tzv. virman).
83
Obaveze kupca - načini plaćanja
1️⃣ Zavisno od materijalnog oblika: gotovinsko i bezgotovinsko. K u domaćoj prodaji ima pravo da plati cenu gotovim novcem (P mora da primi, inače pada u pov. docnju). Bezgotovinski način se sastoji u tome što K daje nalog banci kod koje ima račun da iznos novca prenese sa njegovog računa na račun prodavca.
2️⃣ K mora da plati cenu u dinarima u domaćoj prodaji, a u stranom novcu samo u propisanim slučajevima.
3️⃣ K mora da plati cenu jednokratno (u celini i odjednom). Ako je ugovorena višekratna prodaja, P ima pravo da naplaćuje cenu u ratama za svaki isporučeni deo.
84
Šta je račun (faktura)?
Isprava koju P izdaje kupcu, izražavajući svoje mišljenje o ceni koju treba da mu plati za robu na osnovu ugovora. Nije obavezna isprava, niti uslov za isplatu cene - kupac dužan da plati na osnovu ugovora i kad račun nije izdat. Tad K može sam izračunati cenu i sastaviti račun saopštavajući prodavcu.
- u trgovini na malo, P obavezan da izda račun s propisanom sadržinom (privr. prekršaj)
85
Pravni značaj računa (fakture)
1. Pismeni dokaz postojanja i sadržine ug o prodaji
2. Služi za izračunavanje konačne ukupne cene koju k treba da plati (izbegava nesuglasice)
3. Ako rok plaćanja nije ugovoren ili je ostavljen na volju prodavcu, ispostavljanjem računa P opominje kupca da mu je obaveza dospela.
4. Ako K ne plati cenu voljno, P ima pravo da na osnovu računa podnese sudu predlog za izvršenje radi prinudnog namirenja potraživanja cene. Na osnovu računa (kao verodostojne isprave) sud donosi rešenje - nalaže javnom izvršitelju prinudno namirenje od K. Ako K izjavi prigovor protiv rešenja u roku od 8D pošto ga je primio, a prvostepeni sud ga smatra osnovanim, predlog za izvršenje se smatra platnim nalogom, a postupak se nastavlja kao parnični.
86
Da li su cena i dr uslovi plaćanja (npr rok, valuta) koje je P jednostrano naveo u računu obavezujući za K?
Nisu, ako su u neskladu sa ugovorom, bez obzira što ih nije prigovorio prodavcu!
- ali za K su obavezujuće prodavčeve stavke u računu kojih nema u ug, ako na njih nije prigovorio, a nužne su za izvršenje ugovora
- npr ako P u računu stavi veću cenu od ugovorene, K nije dužan da je poštuje iako nije prigovorio; ali ako cena nije ugovorena, pa P u račun stavi cenu koju je redovno naplaćivao, k mora da je plati ako ne prigovori.
87
Pregled robe
radnja kojom K proverava da li mu je P isporučio ugovorenu robu s svojstvima koje je očekivao. Značajno za k, jer sprečava da mu P isporuči drukčiju robu od ugovorene - ima pravo da prigovori manu u isporuci i traži da je otkloni (npr zameni stvar, snizi cenu). Značajno i za P - interes da se utvrdi da je isporučio robu u skladu sa ug; zato i on ima pravo da utvrdi svojstva robe.
88
Ko je prvenstveno ovlašćen da pregleda robu?
Kupac prvenstveno ovlašćen da pregleda robu (pretpostavlja da P zna svojstva, jer ju je spremio za isporuku). Lično ili putem drugog lica. Može utvrditi svojstva fiz. pregledom ili iz njenog opisa u robnim ispravama.
89
Predmet pregleda robe
identitet poj. određene robe i njena fiz svojstva (kod generične se utvrđuju vrsta, kvalitet i kvant).
90
Šta ako mesto pregleda nije ugovoreno?
Kupac obavezan da pregleda u mestu i vreme koji su ugovoreni – mesto pre isporuke, tokom ili posle.
- ako mesto nije ugovoreno, k pregleda u mestu isporuke ili na drugom mestu čim je to moguće (obično prodavčevo skladište)
- ako k ima sedište u istom mestu, P dužan da ga pozove u svoje skladište radi pregleda (inače se pretpostavlja da je isporučio kol koju K utvrdi na svom skladištu)
- kad se roba otprema u drugo mesto van sedišta P, količina se utvrđuje u mestu otpreme pre otpočinjanja prevoza (npr pre ili posle utovara).
91
Način pregleda robe
Način pregleda može da se ugovori, inače se primenjuje uobičajeni metod - zavisi od prirode, i da li se utvrđuje kol ili kvalitet.
- količina: komadna se broji, rasuta i tečna vaga ili meri
- ishod se upoređuje sa ug. količinom.
92
Pregled robe - kako se utvrđuje kvalitet?
Kvalitet se utvrđuje s obzirom na prirodu robe (mirisanje, kusanje, probanje, hemijska analiza). Može i upoređivanjem svojstava robe sa specifikacijom, uzorkom ili modelom.
- roba zapakovana: kvalitet se proverava ispitivanjem stanja pakovanja (po otpakivanju se pokažu mane - skrivene)
- isporučuju velike količine: kvalitet se utvrđuje po slučajnom uzorku (štih proba); kasnije pojave mane - skrivene.
93
Pregled robe - komisijski pregled
kad ugovore, ili je po volji 1 ugovornika, ili određeno običajima. Običajima obavezan u 2 slučaja:
1. Kad 1 od ugovornika pregleda robu na svom skladištu bez prisustva drugog
2. Kad 1 od ugovornika treba da utvrdi količinu robe sa otpremnikom/prevoziocem, a ovaj to odbija.
Komisija višečlana, radu prisustvuju svedoci. O izvršenom pregledu sastavljaju zapisnik (dokazna snaga privatne isprave).
94
Prijem robe
Radnja koju k mora da preduzme da bi prodavcu omogućio da mu isporuči. Isporuka i prijem uzajamno povezane; primopredaja. Ako primi robu van svog sedišta/skladišta, obavezan da je i odnese.
95
Šta ako kupac odbije da primi robu?
Odbije da primi - pada u pov. docnju. Pada i kad ne preduzme radnje potrebne da omogući P isporuku (pošalje vozilo, saopšti odredište). Posledice:
1. Roba nakon toga slučajno propada kupcu
2. P u čijoj je državini i dalje roba dužan da je čuva pažnjom dobrog privrednika (ali na trošak i rizik K). Može je predati drugom na čuvanje (odg. samo za pažljiv izbor).
3. P se može osloboditi obaveze isporuke predajom javnom skladištaru (dužan da obavesti K).
4. P ima pravo na naknadu štete prouzrokovane kupčevim neopravdanim odbijanjem.
96
Da li prodavac može sudskim putem da natera kupca da primi robu?
P nema pravo da sudskim putem natera kupca da primi robu. Nema pravo ni da raskine ug ako mu je K već platio cenu.
- pravo da raskine samo ako K neopravdano odbija prijem a još nije platio cenu i opravdano sumnja da će platiti – ali tad raskida u svojstvu kupčevog poverioca za isplatu cene!
- P je dužnik isporuke robe, te nema pravo da jednostrano raskine ug. jer pov ne ostvaruje svoje pravo!
97
Šta ako kupac ne želi da primi robu?
K je dužan da primi stvar koju mu je P uputio, iako to ne želi (npr zbog fiz mana) – samo kad P nije prisutan u mestu opredeljenja, a nema drugog lica kojem bi je poverio na čuvanje (uslov: da mu to ne stvara veću nevolju i trošak, te da ne mora da plati cenu) ➡️ to je zapravo ostava u nuždi (kako bi se sprečila veća št).
98
Prodaja radi samopomoći
Ugovornik koji je zbog docnje saugovornika prinuđen da čuva robu, ima pravo da je proda umesto da je čuva: ako je roba nepodesna za čuvanje ili čuvanje izaziva preterane troškove s obzirom na vrednost, a saugovornik odugovlači sa njenim preuzimanjem.
- javnim nadmetanjem
- kad je licitacija skupa s obzirom na malu vrednost robe ili kad roba ima trž. vrednost, može prodati i bez licitacije
- ako je roba takve prirode da može brzo propasti, mora se prodati što pre (prodaja u nuždi).
99
Zaštita ugovornika kod ug. o prodaji uzajamnošću ispunjenja
U prodaji postoji rizik da jedna strana ne ispuni obavezu. Mogu se zaštiti primenom raznih sredstava obezbeđenja. Ali, mogu se zaštiti i raznim sredstvima po samom zakonu.
Jedan način: prigovor neispunjenja u 2strano obavezujućem ug. Ugovornik koji je spreman da ispuni svoju obavezu ima pravo da odbije njeno ispunjenje ako uoči da saugovornik nije spreman ili neće moći da o dospelosti ispuni svoju obavezu.
100
Prigovor neuspunjenja ako obaveze dospevaju istovremeno
Ako im obaveze dospevaju istovremeno (pretpostavlja se; tzv. gotovinska prodaja), nijedan ne mora ispuniti obavezu dok mu drugi ne ispuni ili nije spreman da ispuni svoju.
- ako nastupi spor, tužena strana koja je spremna da ispuni obavezu ima pravo da prigovori da je odložila ispunjenje jer tužilac nije ponudio valjano ispunjenje svoje obaveze
- prigovor neispunjenja je dilatoran, jer se njime samo odlaže namirenje zahteva tužioca (umesto da se konačno odbija)
101
Prigovor neispunjenja ako obaveze dospevaju u različito vreme
Ako obaveze dospevaju u različito vreme (npr. prodaja na poček, pretplatna prodaja), više rizikuje strana kojoj obaveza ranije dospeva (obično P, jer se posebnim propisima pretpostavlja da K plaća cenu u propisanom roku nakon isporuke).
- strana kojoj ranije dospeva obaveza ima pravo da odloži njeno ispunjenje, ako opravdano sumnja da će druga strana ispuniti svoju.
- opravdana sumnja postoji kad se drugoj strani materijalne prilike pogoršaju nakon zaklj. ug. toliko da nije izvesno da će moći ispuniti obavezu o dospelosti ili dođe npr. do promene ponašanja saugovornika
- ako su razlozi za sumnju postojali u času zaklj. ug, strana kojoj ranije dospeva obaveza ima pravo da se na njih pozove ako za njih tad nije znala, niti morala znati
- ima pravo da zahteva od druge strane da joj pruži odg. obezbeđenje da će o dospelosti ispuniti obavezu (ako ne pruži, ima pravo da raskine ug).
102
Šta je cilj prigovora neispunjenja?
Prigovorom neispunjenja ugovornik nastoji da spreči da mu saugovornik povredi pravo i uzrokuje štetu.
Ako do povrede ipak dođe, zakonom su predviđena posebna sredstva zaštite čiji je cilj da se otkloni povreda i uspostavi stanje u imovini koje bi bilo da nije bilo povrede.
103
Kako može doći do povrede ugovornog prava?
neispunjenjem i lošim ispunjenjem.
- neispunjenje: dužnik uopšte ne namiri tražbinu poveriocu
- loše ispunjenje: namiri ali ne način, mesto i u vreme kako je ugovoreno.
104
Pravila o zaštiti ugovornika zbog povrede obaveza su…
dispozitivna.
- Ali pravila o zaštiti potrošača su jednostrano prinudna (mogu se menjati samo u korist potrošača).
105
Prava kupca usled neisporuke i loše isporuke - uvod
Kad P ne isporuči robu o roku, pada u dužničku docnju, te kupac ima pravo i obavezu da zahteva isporuku u primerenom roku. Kupac dužan da mu ostavi taj rok naročito kad P po isteku prvobitnog roka ponudi da isporuči robu.
Ako ne isporuči robu ni u naknadnom roku, ug. se raskida po sili zakona istekom tog roka. Kupac je dužan da mu saopšti raskid, ali ta izjava ima samo deklarativno dejstvo. On može da održi ugovor, ako saopšti prodavcu da će ga sačekati radi isporuke u novom naknadnom roku.
106
3 slučaja kad kupac ima pravo da raskine ug. bez ostavljanja naknadnog roka:
1. Ako prodavac nije ni pripremio isporuku, te ne može da je obavi ni u naknadnom roku. Dakle, kad god iz ponašanja prodavca proizlazi da neće isporučiti robu ni u naknadnom roku, kupac ima pravo da ga raskine bez njegovog ostavljanja. Tu raskid nastupa po izjavi kupca.
2. Ako je rok isporuke bitan sastojak (fiksni ugovor). Tad se ug. raskida po samom zakonu istekom roka. Kupac može da ga održi, ako zahteva ispunjenje u naknadnom roku (time se fiksni ug. pretvara u nefiksni).
3. Kupac raskida ug. i pre dospelosti prodavčeve obaveze kad je već tad očigledno da neće moći ili hteti isporučiti robu (npr. prodavac je kupcu uslovio isporuku većom cenom zbog njenog rasta na tržištu; tzv. anticipativni raskid). Raskid nastupa kad ga kupac izjavi.
107
Kako kupac jednostrano raskida ugovor?
Kupac jednostrano raskida ug. prostom izjavom prodavcu (sistem vansudskog raskida). Može je dati usmeno, ali bolje pismeno (dokaz). Nema pravo da raskine zbog povrede sporednih obaveza prodavca, osim kad su one toliko značajne zbog njih prestaje svrha zbog koje je zaklj. ug. (npr. uz mašinu nije isporučio uputstvo za upotrebu, te se ne može koristiti).
108
Da li kupac ima pravo na naknadu štete ako raskine ugovor?
Bez obzira da li naknadno dobije robu ili raskine ug, kupac uvek ima pravo da od prodavca naknadi štetu koju mu je prouzrokovao. Kupac snosi teret dokazivanja štete koju je pretrpeo, ali ima pravo na njenu naknadu samo ako je P kriv za povredu obaveze isporuke (pretpostavlja se krivica).
- ako tokom docnje nastupi nemogućnost da robu naknadno isporuči (npr. propadne), odg za štetu i kad nije skrivio nemogućnost (objektivna odg). Može se osloboditi samo ako dokaže da je nemogućnost nastala usled više sile
109
Šta se dešava ako prodavac isporuči robu drukčijeg identiteta od ugovorenog?
Dešava se da prodavac isporuči robu drukčijeg identiteta od ugovorenog, koja u osnovi služi svrsi za koju je K kupuje (npr. druga slika istog slikara). Pitanje je da li kupac uživa zaštitu po osnovu neisporuke ili isporuke robe sa fiz. manama.
- ako se smatra da je neisporuka: K ne gubi pravo na zaštitu ako odmah prodavcu ne prigovori (što mora u slučaju isporuke robe sa fiz. manom); ima pravo na isporuku ugovorene robe ili na raskid; nema pravo na sniženje cene.
- ovo pitanje nije izričito uređeno zakonom, ali je određeno da dužnik može punovažno da ispuni obavezu samo njenim predmetom i ničim drugim
- ako poverilac pristane da primi drugi predmet, reč je o zameni ispunjenja; zato je domaća sudska praksa zauzela stav da je reč o neisporuci.
110
Kakvo dejstvo ima raskid ugovora o prodaji?
Raskid ugovora ima retroaktivno dejstvo. Moraju da vrate svoje imovine u stanje u kom su bile u času zaklj. Ako je K primio deo robe od prodavca, dužan da ga vrati sa svim koristima koje je imao. Prodavac koji je naplatio cenu, dužan je da je vrati zajedno sa kamatom od dana naplate do vraćanja.
111
Raskid višekratne prodaje
Moguće je da P ne isporuči jedan obrok od više ugovorenih. K ima pravo na njegovo ispunjenje u naknadnom roku, ali i pravo da odustane od neisporučenog obroka, te da održi ugovor zahtevajući valjane isporuke budućih obroka. K nije dužan da plati neisporučeni obrok, a ako ga je već platio ima pravo na povraćaj cene ili da se ona uračuna u cenu budućeg obroka. Ako iz prodavčevog držanja proističe da neće isporučiti ni buduće obroke, K ima pravo da saopšti prodavcu raskid ugovora. **Raskid deluje samo za ubuduće**. Raskid će delovati retroaktivno, ako K nema interes da zadrži već isporučene obroke.
112
Šta je loša isporuka?
Ona koja na štetu kupca u nečemu odstupa od onog što je ugovoreno ili propisano.
Postoji kad isporučena roba ima fiz/pravne mane ili kad je isporučena na drugom mestu, na drugi način ili vreme.
K ima pravo da odbije prijem robe kad god mu loša isporuka izaziva prevelike neprilike i da zahteva da mu je P isporuči kako je ugovoreno.
