Поглавље 6 - Кривица и основи извињења Flashcards
(31 cards)
1
Q
КРИВИЦА И ОСНОВИ ИЗВИЊЕЊА
A
- КАДА НЕКО ОСТВАРИ ОБЈЕКТИВНО НЕПРАВО ОН ЈЕ ПОСТУПИО ОБЈЕКТИВНО ПРОТИВНО КРИВИЧНОПРАВНОЈ НОРМИ. МЕЂУТИМ ТО ДЕЛО СЕ МОРА ЊЕМУ ИДДИВИДУАЛНО ПРИПИСАТИ - ДА ЛИ ЈЕ ИНДИВДУАЛНО ОДГОВОРАН ЗА КОНКРЕТНО ОСТАВРЕНО КРИВИЧНО НЕПРАВО.
- НАЧЕЛО КРИВИЦЕ ЧЛАН 2 КЗ - КАЗНЕ И МЕРЕ УПОЗОРЕЊА МОГУ СЕ ИЗРЕЋИ САМО УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ КРИВ ЗА УЧИЊЕНО КРИВИЧНО ДЕЛО.
- ЧЛ 2 НЕ ЗНАЧИ ДА СЕ НИЈЕДНА КРИВИЧНА САНКЦИЈА НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ КРИВО. ПОСТОЈЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ КОЈЕ СЕ МОГУ ИЗРЕЋИ УЧИНИОЦУ КОЈИ НИЈЕ КРИВ. РАЦИО МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈЕ ДРУГАЧИЈИ ОД КАЗНЕ ЈЕР СЕ САСТОЈИ ОД ОТКЛАЊАЊА ОПАСНОСТИ КОЈА ПРЕТИ ОД УЧИНИОЦА.
- ДА БИ ЈЕДНО ЛИЦЕ УОПШТЕ БИЛО СПОСОБНО ДА НАПРАВИ ИЗБОР ИЗМЕЂУ ИЗМЕЂУ ПРАВА И НЕПРАВА И ДА УСМЕРИ ПРЕМА ЗАХТЕВИМА ПОРЕТКА ОНО МОРА БИТИ КРИВО.
- ОСНОВИ КОЈИ ИСКЉУЧУЈУ КРИВИЦУ У НАШЕМ ПРАВУ СУ:
А. НЕДОРАСЛОСТ
Б. НЕУРАЧУНЉИВОСТ
В. НЕОТКЛОЊИВА СТВАРНА ЗАБЛУДА
Г. НЕОТКЛОЊИВА ПРАВНА ЗАБЛУДА - ЗНАЧАЈ КРИВИЦЕ У ДОГМАТИЦИ:
А. КРИВИЦА ЈЕ ЕЛЕМЕНТ ОПШТЕГ ПОЈМА КД. БЕЗ ЊЕ НЕМА НИ КД. ДЕФИНИЦИЈА КРИВИЦЕ ПРЕМА ЧЛ 22 КЗ: УРАЧУНЉИВОСТ + УМИШЉАЈ ИЛИ НЕХАТ + СВЕСТ О ЗАБРАЊЕНОСТИ. СВИ ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЦЕ СУ ОДВОЈЕНИ И МОГУ ПОСТОЈАТИ ОДВОЈЕНО И ТАКО СЕ И ИСПИТУЈУ.
Б. БИТНА ЈЕ ЗА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ЈЕР СЕ ЦЕНИ СТЕПЕН КРИВИЦЕ
2
Q
МАТЕРИЈАЛНИ ПОЈАМ КРИВИЦЕ
A
- ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНО СХВАТАЊЕ: КРИВИЦА ПРЕДСТАВЉА ПСИХИЧКИ ОДНОС УЧИНИОЦА ПРЕМА ОСТВАРЕНОМ НЕПРАВУ, ЗБОГ КОЈЕГ МУ СЕ УПУЋУЈЕ ОДГОВАРАЈУЋИ СОЦИЈАЛНО-ЕТИЧКИ ПРЕКОР.
- ШТА ЈЕ ПРЕДМЕТ ТОГ ПРЕКОРА? СЛОБОДА ВОЉЕ - ДЕТЕРМИНИЗАМ ИЛИ ИНДЕТЕРМИНИЗАМ.
- ДАНАС СЕ ПРИХВАТА ИНДЕТЕРМИНИЗАМ - ЧОВЕК НИЈЕ ПРЕДОРЕЂЕН И МОЖЕ СЛОБОДНО ОДЛУЧИВАТИ.
- ЧОВЕК ЈЕ ВЛАСТАН ДА СЕ ОПРЕДЕЛИ ДА ЛИ ЋЕ ПРАВНУ НОРМУ ПОШТОВАТИ ИЛИ ПРЕКРШИТИ. КРИВИЦА ПОЧИВА НА МОГУЋНОСТИ ОДАБИРА ПОШТОВАЊА ПРАВА УПРКОС КОЈЕМ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ОДАБРАО ДА СЕ ИПАК ОГЛУШИ И ПОСТУПИ СУПРОТНО НОРМИ, ПА РАЗЛОГ ПРЕКОРА ПРЕДСТАВЉА САМ ПРОЦЕС ОБРАЗОВАЊА ВОЉЕ.
3
Q
ОСНОВНЕ НАПОМЕНЕ О УМИШЉАЈУ И НЕХАТУ
A
- УМИШЉАЈ У КП ПРЕДСТАВЉА ОСНОВНИ ОБЛИК КРИВИЦЕ. ИСТИНСКО К НЕПРАВО ПОДРАЗУМЕВА СВЕСНО И ВОЉНО УГРОЖАВАЊЕ ПРАВНОГ ПОРЕТКА. ИЗУЗЕТНО КАО УЛТИМА РАЦИО У ПОГЛЕДУ НАЈВРЕДНИЈИХ ДОБАРА ЗАШТИТА УКЉУЧУЈЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕХАТ.
- УМИШЉАЈ СЕ УГЛАВНОМ НЕ НАВОДИ У ОПСИУ БИЋА ДЕЛА, ПА ОН ПРЕДСТАВЉА ТЗВ. НЕОПИСАНО СУБЈЕКТИВНО ОБЕЛЕЖЈЕ. ТО НЕ ЗНАЧИ ДА СЕ ОН ПОДРАЗУМЕВА, ВЕЋ СЕ УВЕК МОРА ДОКАЗИВАТИ.
- ЗА НЕХАТ СЕ ОДГОВАРА САМО КАДА ТО ЗАКОН ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂА - ЧЛ 22 СТАВ 2. КОД ВЕЛИКЕ ВЕЋИНЕ КД НЕХАТ НИЈЕ ПРОПИСАН КАО ОБЛИК КРИВИЦЕ ТАКО СЕ КАЖЊАВА САМО УМИШЉАЈНО ПОНАШАЊЕ.
- СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА САОДРЕЂУЈУ НЕВРЕДНОСТ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА. СТОГА СЕ У УПОРЕДНОЈ ДОКТРИНИ ДАНАС УГЛАВНОМ СМАТРА НЕСПОРНИМ ДА УМИШЉАЈ И НЕХАТ НИСУ САМО СТЕПЕНИ КРИВИЦЕ ВЕЋ И СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА БИЋА ДЕЛА. ИПАК СРПСКО ПРАВО НЕ СЛЕДИ ОВО РЕШЕЊЕ ВЕЋ У И Н ГЛЕДА ИСКЉУЧИВО КАО ОБЛИКЕ КРИВИЦЕ.
4
Q
УМИШЉАЈ
A
- УМИШЉАЈНО ПОСТУПА ОНАЈ КО СВЕСНО И ВОЉНО ОСТВАРУЈЕ ОБЈЕКТИВНО ОКОЛНОСИ КОЈЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈЕ БИЋА НЕКОГ КД.
- СТОГА УМИШЉАЈ ИМА 2 ЕЛЕМЕНТА - ИНТЕЛЕКТУАЛНИ И ВОЛУНТАТИВНИ. - СВЕСТ У ПОГЛЕДУ ОСТВАРЕЊА ДЕЛА ЗНАЧИ ДА УЧИНИЛАЦ ИМА ПРЕДСТАВУ ДА ОСТВАРУЈЕ ОБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА, ДА ИМА САЗНАЊЕ О СВАКОЈ ОКОЛНОСТИ КОЈА СПАДА У ЖИВОТНИ ДОГАЂАЈ КОЈИ ПОДВОДИМО ПОД ЗАКОНСКИ ОПИС.
- ДОВОЉНО ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ НЕ ЗНА ЗА САМО ЈЕДНУ ОКОЛНОСТ КОЈА УЛАЗИ У ОВАЈ ПОЈАМ, ПА ДА ЗАКЉУЧИМО ДА У ОДНОСУ НА ДЕЛО УМИШЉАЈ ИЗОСТАЈЕ. НЕБИТНО ДА ЛИ ЈЕ У ПИТАЊУ НЕПОСТОЈЕЋА ИЛИ НЕТАЧНА ПРЕДСТАВА - УМИШЉАЈ СЕ ИСКЉУЧУЈЕ. - СВЕСТ О ОДРЕЂЕНОЈ ОКОЛНОСТИ НЕ МОРА БИТИ КОНСТАНТНО И АКТИВНО У ПСИХИ УЧИНИОЦА, ДОВОЉНА ЈЕ ПРАТЕЋА СВЕСТ О НЕКОМ ОБЕЛЕЖЈУ КОЈА ДОПУНСКИ ИДЕ УЗ НЕКИ ДРУГИ САДРЖАЈ.
- ПРАТЕЋА СВЕСТ СЕ НАРОЧИТО МОЖЕ ОДНОСТИ НА НЕКУ ОКОЛНОСТ ТРАЈНИЈЕГ КАРАКТЕРА. - ПРИНЦИП КОИНЦИДЕНЦИЈЕ - УМИШЉАЈ МОРА ПОСТОЈАТИ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА, ШТО ПОДРАЗУМЕВА ИСТОВРЕМЕНО СУСРЕТАЊЕ ЊЕГОВЕ ОБЈЕКТИВНЕ И СУБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ.
- УМИШЉАЈ НЕ МОРА БИТИ ПРИСУТАН СВАКОГ ТРЕНУТКА ДО НАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ.
5
Q
ПРЕДМЕТ И САДРЖАЈ УМИШЉАЈА
A
- ЧЛ 28 СТАВ 2 КАЖЕ ДА СУ УМИШЉАЈЕМ ОБУХВАЋЕНЕ “СТВАРНЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА”. УКРАТКО ТО ЈЕ ОБЈЕКТИВНО БИЋЕ ДЕЛА.
- СВЕСТ И ВОЉА И ЊИХОВ ОДНОС СУ КРАЈЊЕ КОМПЛЕКСИ. СВЕСТ ПРЕТПОСТАВЉА ВОЉУ. ОБА ЕЛЕМЕНТА СЕ МОГУ СТЕПЕНОВАТИ.
- СВЕСТ - МОЖЕ ИЋИ ОД ПРЕДВИЂАЊА НЕКЕ МИНИМАЛНЕ МОГУЋНОСТИ, ДО КРАЈЊЕ ВЕРОВАТНОЋЕ КОЈА СЕ ГРАНИЧИ СА ИЗВЕСНОШЋУ.
- ВОЉА - МОЖЕ ЖЕЛЕТИ СВОЈЕ АКТЕ ИНТЕНЗИВНО, МОЖЕ ДА БУДЕ РАВНОДУШАН, ИЛИ ДА СЕ СА ЊИМА У МАЊЕМ ИЛИ ВЕЋЕМ СТЕПЕНУ ТЕК САГЛАШАВА. - УМИШЉАЈ УЧИНИОЦА СЕ УПРАВЉА ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА РЕАЛНОГ ДОГАЂАЊА КОЈЕ СУД ТРЕБА ДА ПОДВЕДЕ ПОД ОДГОВАРАЈУЋИ ЗАКОНСКИ ОПИС.
- ЗАКОНОДАВАЦ ОПИСЕ ПО ПРАВИЛУ УОБЛИЧАВА ГЕНЕРАЛНО-АПСТРАКТНО, БЕЗ ТИПИЗИРАЊА МОДАЛИТЕТА РАДЊЕ. ПОРЕД ОБЕЛЕЖЈА РАДЊЕ, У ЗАК ОПИСУ СЕ РЕДОВНО НАЛАЗИ И ОДГ ПОСЛЕДИЦА.
- УМИШЉАЈЕМ МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНЕ И ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ДЕЛО ЧИНЕ ЛАКШИМ ИЛИ ТЕЖИМ. ИЗУЗЕТАК У ТОМ СМИСЛУ ЈЕСУ КД КВАЛФИКОВАНА ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ, У ОДНОСУ НА КОЈА ЈЕ ДОВОЉАН НЕХАТ.
- УМИШЉАЈЕМ МОРА БИТИ ОБУХВАЋЕН И НАЧИН ПРОУЗРОКОВАЊА АЛИ САМО У ОСНОВНИМ ЦРТАМА. БИТНО ЈЕ ДА ПРЕДСТАВА О КАУЗАЛНОМ ТОКУ НЕ ОДСТУПА У БИТНОЈ МЕРИ ОД ОСТВАРЕНОГ. У СЛУЧАЈУ ТАКВОГ ОДСТУПАЊА УЧИНИЛАЦ НЕ БИ ОДГ ЗА ПОСЛЕДИЦУ, ПА БИ ОДГОВАРАО ТЕК ЗА ПОКУШАЈ.
- НЕБИТНО ОДСТУПАЊЕ БИСМО ЗАКЉУЧИЛИ АКО СЕ ОДИГРАНИ КАУЗАЛНИ ЛАНАЦ КРЕТАО У ГРАНИЦАМА ПРЕДВИДИВОГ. - СВЕСТ ДРУГАЧИЈЕ ОБУХВАТА ДЕСКРИПТИВНА И НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА.
- ДЕСКРИПТИВНА ОБЕЛЕЖЈА РЕДОВНО САЗНАЈЕМО ТАКО ШТО ИХ ЧУЛНО ОПАЖАМО.
- НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА - ЊИХОВ САДРЖАЈ ЗАВИСИ ОД НЕКИХ НОРМИ. НЕ ТРАЖИ СЕ РАЗУМЕВАЊЕ ЊИХОВОГ ПУНОГ ПРАВНОГ САДРЖАЈА. ДОВОЉНО ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ СПОЗНА ОНО ЗНАЧЕЊЕ И ФУНКЦИЈУ КОЈИ ПОЈМОМ ОБУХВАЋЕНИ ЧИЊЕНИЧНИ САДРЖАЈ ИМА У СОЦИЈАЛНОМ ЖИВОТУ. ТЗВ. ПАРАЛЕЛНО ВРЕДНОВАЊЕ У СФЕРИ ЛАИКА. - ВОЉА - ОНА СЕ НЕ ИСПТИУЈЕ У ОДНОСУ НА ПОЕДИНАЧНА ОБЕЛЕЖЈА ВЕЋ У ОДНОСУ НА ДЕЛО КАО ЦЕЛИНУ. ДОВОЉЕНО ЈЕ ДА ТО ХОЋЕ ИЛИ ДА НА ТО ПРИСТАЈЕ.
- ЕВЕНТУАЛНИ ДЕФЕКТИ НА ВОЛУНТАРИСТИЧКОМ ПЛАНУ НЕ ИСКЉУЧУЈУ УМИШЉАЈ.
- СА УМИШЉАЈЕМ ДЕЛУЈЕ И ОНАЈ КОЈИ ДЕЛУЈЕ ПОД ДЕЈСТВОМ КОМПУЛЗИВНЕ СИЛЕ ИЛИ ПРЕТЊЕ.
6
Q
ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ
A
- УЧИНИЛАЦ КОЈИ СЕ СВЕСТАН СВОГ ДЕЛА И ХОЂЕ ЊЕГОВО ИЗВРШЕЊЕ - ЧЛ 25
ПОДРАЗУМЕВА ДВЕ ОСНОВНЕ СИТУАЦИЈЕ
А. ПРВА СИТУАЦИЈА - ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ (СВОЈЕСВРСНОГ ПРВОГ СТЕПЕНА) ВЕЗАН ЈЕ ЗА НАМЕРУ, КОД КОЈЕ ЈЕ СНАЖНО ИЗРАЖЕН ВОЉНИ МОМЕНАТ УМИШЉАЈА.
- НАМЕРА ПРЕДСТАВЉА ВОЉУ УПРАВЉЕНУ НА ОСТВАРЕЊЕ ОДРЕЂЕНОГ ЦИЉА, КОЈИ СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА (НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦУ) ИЛИ НЕШТО ЗА ШТА ОСТВАРЕЊЕ ЗАБРАЊЕНОГ ОПИСА ПРЕДСТАВЉА НЕОПХОДНО СРЕДСТВО.
- АКО РЕАЛИЗАЦИЈА НАМЕРЕ ПРЕТПОСТАВЉА ОСТВАРЕЊЕ НЕКОГ ДЕЛА.
- СВЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ЛИНИЈИ ОСТВАРЕЊА ПЛАНИРАНОГ КОНЗУМИРАНЕ СУ НАМЕРОМ, ЗБОГ ЧЕГА МОЖЕМО ЗАКЉУЧИТИ ДА СВА КРИВИЧНА ДЕЛА НА ТОМ ПУТУ УЧИНИЛАЦ ХОЋЕ.
- ЧАК И КАД ЈЕ ОСТВАРЕЊЕ БИЋА НЕКОГ ДЕЛА МЕЂУЦИЉ И ТО ЈЕ СА ДИРЕКТНИМ УМИШЉАЈЕМ ЧАК И АКО МУ ЈЕ НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕЖЕЉЕНО.
Б. ДРУГА СИТУАЦИЈА ДУ (ДРУГОГ СТЕПЕНА) - СНАЖНИЈЕ ИЗРАЖЕН ЕЛЕМЕНТ СВЕСТИ - У ОВАКВОЈ ВАРИЈАЦИЈИ ДУ УЧИНИЛАЦ УПРАВО ИМА ПРЕДСТАВУ ДА ЖЕ КАКВА ПОСЛЕДИЦА У ОДНОСУ НА ЗАЦРТАНИ ЦИЉ ДЕЛОВАЊА СПОРЕДНА, ПРЕМА ЖИВОТНОМ ИСКУСТВУ ИЗВЕСНО ДА НАСТУПИ, ИАКО ЊОЈ НЕ ТЕЖИ.
- ПРИМЕР СА БАБОМ.
- ОН ЈЕ ПОСЛЕДИЦУ УЗ ТАКО ВИСОК СТЕПЕН ВЕРОВАТНОЋЕ МОРАО ХТЕТИ.
- ИМАЈУЋИ У ВИДУ ДА ЈЕ УМИШЉАЈ УНУТРАШЊИ САДРЖАЈ, КОЈИ СЕ ОБИЧНО НЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ НЕПОСРЕДНО ИЗ СПОЉНИХ ОКОЛНОСТИ ДЕЛА, НЕ ИЗНЕНАЂУЈЕ ШТО СУДОВИ ДУ ЧЕСТО ЗАКЉУЧУЈУ ТАКВИМ ПРИСТУПОМ.
7
Q
ЕВЕНТУАЛНИ УМИШЉАЈ
A
- СА ЕУ ПОСТУПА УЧИНИЛАЦ КОЈИ ЈЕ БИО СВЕСТАН ДА МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО, ПА ЈЕ НА ТО ПРИСТАО - ЧЛ 25.
- РАЗЛИКОВАЊЕ ДУ И ЕУ:
-ДУ ЈЕ ВИШИ СТЕПЕН КРИВИЦЕ. - НЕКА ДЕЛА МОГУ БИТИ ОСТВАРЕНА САМО СА ДУ.
- НА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ПЛАНУ ЕУ ОДЛИКУЈЕ СВЕСТ О МОГУЋНОСТИ ОСТВАРЕЊА ДЕЛА. НА ПЛАНУ ВОЉЕ ЕУ ГОВОРИ О ПРИСТАЈАЊУ.
ТЕОРИЈА ПРИСТАНКА - ОВАЈ КРИТЕРИЈУМ ПОЧИВА НА ЗАМИШЉАЈУ КАКО БИ УЧИНИЛАЦ ПОСТУПИО ДА МУ ЈЕ БИЛО ИЗВЕСНО ДА ЋЕ ПОСЛЕДИЦА НАСТУПИТИ.
- “КАКО ГОД” ПРОТИВ “МА НЕЋЕ ВАЉДА”. - СПОРНИ СУ СЛУЧАЈЕВИ КОД КОЈИХ НАСТУПАЊЕ ДЕЛА НОСИ ВИСОК СТЕПЕН САМОУГРОЖАВАЊА.
- ПРИМЕНА ГОРЊЕ ФОРУМЕ ЈЕ ОК АКО ИМАМО ДОБРУ ПОДЛОГУ ДА ЗНАМО КАКО БИ УЧИНИЛАЦ ПОСТУПИО ДА ЈЕ ЗНАО ДА ЋЕ ДЕЛО БИТИ ОСТВАРЕНО. ТАКВО САЗНАЊЕ СУДУ УГЛАВНОМ НИЈЕ ДОСТПУНО ПА БИ ЗБОГ ИН ДУБИО ПРО РЕО МОРАО ОСЛОБОДИТИ.
- НЕКАДА ОКОЛНОСТИ УКАЗУЈУ ДА УЧИНИЛАЦ ЗАСИГУРНО НЕ БИ ПРЕДУЗЕО РАДЊУ ДА ЈЕ ЗНАО ДА ЋЕ ПОСЛЕДИЦА ДА НАСТУПИ (НАСТУПАЊЕ ПРОТИВРЕЧИ ЊЕГОВОМ ЦИЉУ), А ГДЕ ПРАВНИ ОСЕЋАЈ ГОВОРИ ДА ИПАК ТРЕБА ЗАКЉУЧИТИ ЕВЕНТУАЛНИ УМИШЉАЈ. ПОРЕД ТОГА СЛАБУ ТАЧКУ ПРЕДСТАВЉА И РАВНОДУЖНОСТ УЧИНИОЦА - ШТО СЕ ИПАК ЗАКЉУЧУЈЕ КАО ЕУ. - ТЕОРИЈА ПРИСТАНКА ЗАСЛЉЖУЈЕ ПРИХВАТАЊЕ АЛИ У ЈЕДНОМ ДРУКЧИЈЕМ ВИДУ :
- ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНОМ - ЗА ПРИСТАЈАЊЕ НИЈЕ ОДЛУЧНО ДА ЛИ УЧИНИЛАЦ НЕКУ ПОСЛЕДИЦУ ВРЕДНУЈЕ ПОЗИТИВНО ИЛИ НЕГАТИВНО, ЈЕР ЋЕ СЕ ЊЕГОВ УМИШЉАЈ ЗАКЉУЧИТИ И У СИТАЦИЈАМА КАДА МУ ЈЕ НАСТУПАЊЕ ШТЕТНОГ ИСХОДА МРСКО АЛИ ГДЕ ЈЕ ОН У УСЛОВИМА ВИСОКОГ РИЗИКА ПОСЛЕДИЦЕ И ТЕК НЕЈАСНЕ ПРЕДСТАВЕ ДА ЋЕ ПОСЛЕДИЦА МОЖДА ИЗОСТАТИ - МОРАО ПРИСТАТИ НА ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА.
- ПОСТОЈАЊЕ ВОЉЕ ПРЕМА ТОМЕ ТРЕБА ТУМАЧИТИ ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНО - КАО ОПРЕДЕЉИВАЊЕ ЗА ПОСЛЕДИЦУ У ОКОЛНОСТИМА ВИСОКОГ РИЗИКА РАДЊЕ.
- С ДРУГЕ СТРАНЕ ДА БИ СЕ МОГАО ЗАКЉУЧИТИ СВЕСНИ НЕХАТ МОРА ДА ПОСТОЈИ ОДРЕЂЕНИ ЧИЊЕНИЧНИ СУПСТРАТ КОЈИ ПОДУПИРЕ ЊЕГОВО ЛАКОМИСЛЕНО ПОУЗДАЊЕ ДА ЋЕ ШТЕТНИ ИСХОД ИЗОСТАТИ. ПРЕПУШТАЊЕ ИСХОДА ЗАКОНИМА СЛУЧАЈНОСТИ, ПРАЋЕНО ВИСОКИМ СТЕПЕНОМ РИЗИКА, ПРЕ УПУЋУЈЕ НА ПРИСТАЈАЊЕ У НОРМАТИВНОМ СМИСЛУ.
8
Q
НАРОЧИТЕ ПОЈАВНЕ ФОРМЕ УМИШЉАЈА
A
- УМИШЉАЈ МОРА ПОСТОЈАТИ У ВРЕМЕ ДЕЛА, ОДНОСНО У МОМЕНТУ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА. ТО ШТО ЈЕ ПОСЛЕ ДЕЛА ОТПАЛА ВОЉА ЗА ДЕЛОМ НИЈЕ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ОДГОВОРНОСТ.
- НАКНАДНИ УМИШЉАЈ - У ВРЕМЕ ДЕЛА НЕХАТ ИЛИ БЕЗ КРИВИЦЕ АЛИ СЕ КАСНИЈЕ САГЛАШАВА СА ДЕЛОМ. НАКНАДНО ОДОБРАВАЊЕ ДЕЛА НЕ ФОРМИРА УМИШЉАЈ.
- ПРЕТХОДНИ УМИШЉАЈ ПОДРАЗУМЕВА ОБРНУТУ СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПЛАНИРАО ИЗВЕСНО ЗЛОДЕЛО, АЛИ ГДЕ СЕ СПЛЕТОМ ОКОЛНОСТИ ДЕЛО ОСТВАРИ НЕХАТНО ИЛИ БЕЗ КРИВИЦЕ.
- АЛТЕРНАТИВНИ УМИШЉАЈ - УЧИНИЛАЦ ХОЋЕ ИЛИ ПРИСТАЈЕ ДА ОСТВАРИ ЈЕДНО ОД ВИШЕ БИЋА ШТО СЕ МЕЂУСОБНО ИСКЉУЧУЈУ. ПРИМЕР СА ТРИ НАПАДАЧА. ПРВО ГЛЕДИШТЕ - ПОСТОЈИ СТИЦАЈ СВИХ ДЕЛА.
ДРУГО ГЛЕДИШТЕ - ПОСТОЈИ САМО ОСВАРЕНО ДЕЛО ЈЕР И НИЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ОСТВАРЕЊЕ ВИШЕ ПОСЛЕДИЦА. ДРУГО ГЛЕДИШТЕ ЈЕ ПРИХВАЋЕНО. - КУМУЛАТИВНИ УМИШЉАЈ - УЧИНИЛАЦ ПОСЕДУЈЕ ПРЕДСТАВУ ДА ИСТОВРЕМЕНО МОЖЕ ДА ОСТВАРИ ВИШЕ ДЕЛА, ОДНОСНО ПРОУЗРОКУЈЕ ВИШЕ ПОСЛЕДИЦА. ТО НИЈЕ СПОРНО ПА БИ УЧИНИЛАЦ ОДГОВАРАО ЗА СВА ОСТВАРЕНА ДЕЛА, У ПРАВОМ ИЛИ ПРИВИДНОМ СТИЦАЈУ. НИЈЕ ИСКЉУЧЕНО ДА ОСИ НАСТУПЕЛЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДГОВАРА И ЗА ПОКУШАЈ ОСТВАРЕЊА ОСТАЛИХ.
9
Q
ИСТОРИЈСКЕ ПОДВРСТЕ УМИШЉАЈА
A
- ГЕНЕРАЛНИ УМИШЉАЈ - ПОСЛЕДИЦА КОЈУ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПРЕДВИДЕО НАСТУПА, АЛИ НЕ РАДЊОМ КОЈОМ ЈЕ МИСЛИО ДА ЈУ ЈЕ ОСТАВИО, ВЕЋ НЕКИМ ДАЉИМ АКТИМА, УПРАВЉЕНИМ ПО ПРАВИЛУ НА ПРИКРИВАЊЕ ДЕЛА.
- ПРЕДУМИШЉАЈ И МОМЕНТАЛНИ УМИШЉАЈ - ДА ЛИ ЈЕ УМИШЉАЈ НАСТАО ИЗНЕНАДА И НАГЛО ИЛИ НА ТЕМЕЉУ ПРЕТХОДНОГ ЗРЕЛОГ И ХЛАДНОКРВНОГ ПРОМИШЉАЊА И ОДЛУЧИВАЊА.
-ПРЕДУМИШЉАЈ КОД НАС ВИШЕ НИЈЕ ЗАКОНСКА КАТЕГОРИЈА АЛИ СЕ ЦЕНИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ.А ОБНУТО ЈЕ ЗА МОМЕНТАЛНИ УМИШЉАЈ - НПР. УБИСТВО НА МАХ.
10
Q
НЕХАТ - ОПШТЕ
A
- НЕВОЉНО ОСТВАРЕЊЕ БИЋА ДЕЛА ПОВРЕДОМ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ ОД СТРАНЕ УЧИНИОЦА КОЈИ ЈЕ БИО СВЕСТАН ИЛИ ЈЕ БИО ДУЖАН И МОГАО БИТИ СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО.
- НЕХАТ ОДЛИКУЈЕ НЕСАВЕСНОСТ ПРИЛИКОМ ПРЕДУЗИМАЊА РИЗИЧНИХ АКТИ…
- УГЛАВНОМ СУ ПОСЛЕДИЧНИ ДЕЛИКТИ. ЈЕР БЕЗ ПОСЛЕДИЦЕ И НЕХАТ НЕ БИ БИЛО У СКЛАДУ СА УЛТИМА РАЦИО.
- НЕХАТ СЕ СА ГОРЊЕ СТРАНЕ ГРАНИЧИ СА УМИШЉАЈЕМ А СА ДОЊЕ СТРАНЕ СА СЛУЧАЈЕМ - КАЗУСОМ. ТЈ. КАДА СЕ ДЕЛО НЕ МОЖЕ ПРИПИСАТИ НИ НН. - У ПРЕКРШАЈНОМ ПРАВУ ЈЕ НЕХАТ ОПШТЕ КАЖЊИВ. У КРИВИЧНОМ ПРАВУ ЈЕ НЕХАТ КАЖЊИВ САМО КАДА ЈЕ ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂЕН ЗАКОНОМ - ЧЛ. 22 СТАВ 2.
11
Q
СВЕСНИ И НЕСВЕСНИ НЕХАТ
A
- ЧЛ 26 КЗ - КД ЈЕ УЧИЊЕНО ИЗ НЕХАТА КАДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ БИО СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО, АЛИ ЈЕ ОЛАКО ДРЖАО ДА ДО ТОГА НЕЋЕ ДОЋИ ИЛИ ДА ЋЕ ТО МОЋИ СПРЕЧИТИ, ИЛИ КАДА НИЈЕ БИО СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО, ИАКО ЈЕ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА ПОД КОЈИМА ЈЕ ОНО УЧИЊЕНО И ПРЕМА СВОЈИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВИМА БИО ДУЖАН И МОГАО БИТИ СВЕСТАН ТЕ МОГУЋНОСТИ.
А. СВЕСНИ НЕХАТ - СПОЗНАЈЕ ДА ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ УГРОЖАВА ОБЈЕКТ РАДЊЕ АЛ СЕ УЗДА У ПОВОЉНЕ ОКОЛНОСТ ИЛИ СВОЈУ СПОСОБНОСТ.
Б. НЕСВЕСНИ НЕХАТ - КАД УОПШТЕ НИЈЕ НАПРЕГНУО СВОЈЕ СПОСОБНОСТИ, ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПОМИСАО О МОГУЋОЈ ПОСЛЕДИЦИ НИЈЕ НИ ПОРОДИЛА У ЊЕГОВОЈ СВЕСТИ.
- СВЕСНИ НЕХАТ НЕ ПРЕДСТАВЉА ТЕЖИ ОБЛИК НЕХАТА ОД НЕСВЕСНОГ НЕХАТА.
12
Q
ПОВРЕДА ДУЖНОСТИ БРИЖЉИВОГ ПОСТУПАЊА
A
- ШТА СЕ У КОНКРЕТНОМ СЛУЧАЈУ ОД ЊЕГА ТРАЖИЛО? КАКВО ПОНАШАЊЕ
- УТВРДИТИ КАКО СЕ ТРЕБАЛО ПОНАШАТИ ПА УПОРЕДИТИ СА УЧИНИОЧЕВИМ ПОНАШАЊЕМ. ТО РАДИМО ОБРАЗОВАЊЕМ СТАНДАРДА БРИЖЉИВОСТИ - ЗАМИШЉАЊЕ КАКО БИ У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА ПОСТУПИО ПРОСЕЧАН, РАЗУМАН И ПАЖЉИВ ЧЕОВЕК, У СОЦИЈАЛНОЈ УЛОЗИ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИ И УЧИНИЛАЦ. - НА НИВОУ БИЋА БИ СЕ УТВРЂИВАЛО СТАНДАРДНО ДУЖНО ПОНАШАЊЕ ПРОСЕЧНО САВЕСНОГ И ПАЖЉИВОГ ПРЕДСТАВНИКА КРУГА КОЈЕМ ПРИПАДА И УЧИНИЛАЦ, ДОК БИ СЕ НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ ИСПИТИВАЛО ЗБОГ ЧЕГА УЧИНИЛАЦ ТАКВИМ ОБЈЕКТИВНИМ ЗАХТЕВИМА НИЈЕ ИНДИВИДУАЛНО ОДГОВОРИО.
- ДУЖНОСТ - ОБЈЕКТИВНИ АСПЕКТ И МОГУЋНОСТ - СУБЈЕКТИВНИ АСПЕКТ.
- ОБА КРИТЕРИЈУМА СЕ МЕЂУСОБНО ОГРАНУЧАВАЈУ. - КОНКРЕТНА ДУЖНОСТ БРИЖЉИВОСТИ РЕТКО СЕ СРЕЋЕ У ЗАКОНСКОМ ОПИСУ - ШТО ЈЕ СЛУЧАЈ НПР КОД НЕСАВЕСНОГ ПРУЖАЊА ЛЕКАРСКЕ ПОМОЋИ.
- ДУЖНОСТ ЈЕ НЕОПИСАНО ОБЕЛЕЖЈЕ ОБЈЕКТИВНОГ БИЋА КОЈЕ ЈЕ НЕОПХОДНО КОНКРЕТИЗОВАТИ. РАДИ ТЕ КОНКРЕТИЗАЦИЈЕ ПРВО СЕ ТРАЖИ ПРАВНА НОРМА КОЈА ДЕФИНИШЕ ШТА ЈЕ БИЛА ДУЖНОСТ УЧИНИОЦА.
13
Q
ОСОБЕНОСТИ НЕХАТА НА ПЛАНУ УЗРОЧНОСТИ
A
- ИЗМЕЂУ НЕБРИЖЉУВЕ РАДЊЕ И ПОСЛЕДИЦЕ МОРА ПОСТОЈАТИ И ОДГОВАРАЈУЋА УЗРОЧНО-ПОСЛЕДИЧНА ВЕЗА.
- ПОВЕЗАНОСТ ПОВРЕДЕ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТ И НАСТУПЕЛОГ ИСХОДА. - ПОВЕЗАНОСТ ПОЧИВА НА ХИПОТЕТИЧКОМ ИСПИТИВАЊУ - ДА ЛИ БИ ДО ИСТОГ ИСХОДА ДОВЕЛО И САВЕСНО ПОНАШАЊЕ УЧИНИОЦА-
-ДВА ПСИСТУПА У ДОКАЗИВАЊУ ОВЕ ВЕЗЕ.
-ПРВА - ПОСЛЕДИЦУ ПРИПИСИУЈЕМОУЧИНИОЦУ ИСКЉУЧИВО УЗ ЗАКЉУЧАК ДА БИ УЗ ЊЕГОВО БРИЖЉИВО ПОСТУПАЊЕ - ОНА СА ВЕРОВАТНОЋОМ ШТО СЕ ГРАНИЧИ СА СИГУРНОШЋУ ИЗОСТАЛА. - СТИЦАЈ НЕБРИЖЉИВОСТИ - ЧЕСТО У ЈЕДНУ ПОСЛЕДИЦУ СЕ УЛИЈУ КРШЕЊА ПРОПИСА ВИШЕ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ И ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ КОЈОЈ НЕБРИЖЉИВОСТИ ПРИПИСАТИ НАСТУПЕЛИ ШТЕТНИ ИСХОД. ДОМАЋА ЈУДИКАТУРА НАГИЊЕ ТУМАЧЕЊУ ПРЕМА КОЈЕМ ДО УРАЧУНАВАЊА ПОСЛЕДИЦЕ УЧИНИОЦУ НЕЋЕ ДОЋИ ЈЕДИНО ПОД УСЛОВОМ ДА ЈЕ ПОСЛЕДИЦА НАСТУПИЛА ИСКЉУЧИВО ИЗ РАЗЛОГА КОЈИ СЕ НАЛАЗИ ИЗВАН УЧИНИОЧЕВЕ НЕБРИЖЉИВОСТИ. АКО СЕ УТВРДИ ИЗВЕСТАН ДОПРИНОС ОКРИВЉЕНОГ ОН ОДГОВОРНОСТ РЕДОВНО НЕЂЕ ИЗБЕЋИ.
14
Q
НАЧЕЛО ПОВЕРЕЊА
A
- НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ОГРАНИЧЕЊЕ ДУЖНОСТИ БРИЖЉИВОГ ПОСТУПАЊА ПРЕДСТААВЉА НАЧЕЛО ПОВЕРЕЊА. ПОМИЊЕ СЕ КОД НАС САМО У САОБРАЋАЈУ АЛИ МОЖЕ И НА ДРУГЕ МАТЕРИЈЕ.
- СУШТИНА - САВЕСНИ ГРАЂАНИН МОЖЕ ДА СЕ ПОУЗДА У ТО ДА ЋЕ И ДРУГИ ГРАЂАНИ ДА СЕ ПОНАШАЈУ САВЕСНО, КАО ШТО ОБРНУТО, НАЧЕЛНО НИКО НИЈЕ ДУЖАН ДА РАЧУНА С ТИМ ДА ЋЕ СЕ ДРУГИ ПОНАШАТИ НЕПРОПИСНО.
- ОВО НАЧЕЛО ПОДЛЕЖЕ НЕКИМ ОГРАНИЧЕЊИМА:
- АКО ДРУГИ ОЧИГЛЕДНО КРШИ ПРОПИСЕ ИЛИ СЕ ИЗ ИСКУСТВА МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ТАКВО ПОНАШАЊЕ - УЧЕСНИК ЈЕ ДУЖАН ДА ВОЖЊУ ПРИЛАГОДИ ТОМЕ.
- У ОДНОСУ НА НЕКЕ УЧЕСНИКЕ У САОБРАЧАЈУ УЧИНИЛАЦ УОПШТЕ НЕ МОЖЕ ДА РАЧУНА НА ЊИХОВО ВАЉАНО ПОСТУПАЊЕ. НАЧЕЛО ПОВЕРЕЊА ЈЕ ИСКЉУЧЕНО У ОДНОСУ НА ДЕЦУ.
15
Q
КРИВИЦА УЧИНИОЦА НЕХАТНОГ ДЕЛИКТА
A
- НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ ПОТРЕБНО ЈЕ УТВРДИТИ ДА ЛИ ЈЕ УЧИНИЛАЦ У ТРЕНУТКУ ДЕЛА ПРЕМА СВОЈИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВИМА УЧИЊЕНУ ПОВРЕДУ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ МОГАО ДА ИЗБЕГНЕ.
- ТУ СЕ ВИШЕ НЕ РАДИ О ПРОСЕЧНО РАЗУМНОМ И САВЕСНОМ ЧОВЕКУ, ВЕЋ О СУБЈЕКТИВНОМ МЕРИЛУ УЧИНИОЧЕВИХ ИНДИВИДУАЛНИХ СВОЈСТАВА.
- У СУДСКОЈ ПРАКСИ ОВАЈ СУБЈЕКТИВНИ ДЕО СЕ И НЕ УТВРЂУЈЕ - ДОВОЉНО ЈЕ САМО ДА УТВРДЕ ОБЈЕКТИВНУ ПОВРЕДУ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ. НЕОПХОДНО ЈЕ БАР КОНСТАТОВАТИ ДА ЈЕ УЧИНИЛАЦПОВРЕДУ ДУЖНЕ ПАЖЊЕ БИО У ПРИЛИЦИ ДА ИЗБЕГНЕ.
16
Q
НЕДОРАСЛОСТ
A
- РАЗЛИЧИТЕ СУ ГРАНИЦЕ У РАЗЛИЧИТИМ ДРЖАВАМА ЗА КРИВИЧНУ ОДГ. У СРБИЈИ - ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ НАВРШИЛО 14 ГОДИНА НЕ МОГУ СЕ ИЗРЕЋИ НИКАКВЕ КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ УКЉУЧУЈУЋИ И ВАСПИТНЕ МЕРЕ, ПРИМЕНИЋЕ СЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ МЕРЕ ИЗ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА.
- У ДОМАЋОЈ ЛИТЕРАТУРИ СЕ ОВО ГЛЕДА КАО НЕСПОСОБНОСТ ЗА КРИВИЦУ. ИАКО ПОСТОЈЕ ГЛЕДИШТА ДА СЕ ТУ РАДИ О ВРСТИ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ, НЕ ТРЕБА ИХ ИЗЈЕДНАЧАВАТИ. ИАКО ИХ ВЕЗУЈЕ НЕСПОСОБНОСТ СХВАТАЊА ЗНАЧАЈА ДЕЛА, КОД ДЕЦЕ СЕ ТО ПРЕТПОСТАВЉА ЗБОГ НЕДОВОЉНЕ РАЗВИЈЕНОСТИ ПСИХИЧКОГ АПАРАТА, ДОК КОД НЕУРАЧ ТО НИЈЕ ПРЕТПОСТАВКА И МОРА СЕ ДОКАЗИВАТИ И ТАКОЂЕ УГЛАВНОМ ПОЧИВА НА НЕКОМ БИОЛОШКОМ ОСНОВУ.
- МЕРОДАВНА ЈЕ СТАРОСТ У ВРЕМЕ ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА. ГЛЕДА СЕ ДО ЗАВРШЕТКА ДАНА КОЈИ ОДГОВАРА ДАНУ РОЂЕНА (ЗНАЧИ НЕЋЕ ОДГ. НА ПРИМЕР ЗА ДЕЛО УЧИНЊЕНО НА 14. РОЂЕНДАНУ)
- У СЛУЧАЈУ ТРАЈНОГ, ПРОДУЖЕНОГ ИЛИ ДРУГОГ ДЕЛА САЧИЊЕНОГ ОД ВИШЕ АКАТА КД ЗА РАДЊЕ КОЈЕ СУ ПРЕДУЗЕТЕ ПРЕ НАВРШЕЊА 14. ГОДИНЕ НЕЋЕ ОДГОВАРАТИ.
17
Q
НЕУРАЧУНЉИВОСТ
A
- ДА ЛИ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ДА ТЕМЕЉУ СВОЈЕ ПСИХИЧКЕ КОНСТИТУЦИЈЕ У ВРЕМЕ ОСТВАРЕЊА ДЕЛА ИМАО СПОСОБНОСТ ДА ДОНЕСЕ ОДЛУКУ ДА УЧИНИ ИЛИ НЕ УЧИНИ ДЕЛО.
- УРАЧУНЉИВОСТ ЈЕ САМОСТАЛАН ЕЛЕМЕНТ КРИВИЦЕ.
- ПОСТОЈИ ОБОРИВА ПРЕТПОСТАВКА ДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ БИО УРАЧУНЉИВ. АКО СЕ ПОЈАВИ СУМЊА У УРАЧУНЉИВОСТ СУД ЈЕ ДУЖАН ДА ТО ИСПИТА.
- УТВРЂИВАЊЕ- БИОЛОШКО ПСИХОЛОШКЕ МЕТОДЕ = ПСИХОПАТОЛОШКО СТАЊЕ + ПОРЕМЕЋАЈ НА ПЛАНУ ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА.
- ПСИХ СТАЊА: ДУШЕВНА БОЛЕСТ, ПРИВРЕМЕНА ДУЖЕВНА ПОРЕМЕЋЕНОСТ, ЗАОСТАЛИ ДУЖЕВНИ РАЗВОЈ ИЛИ ДРУГА ТЕЖА ДУШЕВНА ПОРЕМЕЋЕНОСТ.
- ФУНКЦИЈЕ - НЕСПОСОБНОСТ СХВАТАЊА ЗНАЧАЈА СВОГ ДЕЛА ИЛИ УПРАВЉАЊА СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА.
- ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ - ПСИХОЗЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ. ЕГЗОГЕНЕ (ОРГАНСКЕ) И ЕНДОГЕНЕ (СОМАТСКЕ).
- ПРИВРЕМЕНА ДУШЕВНА ПОРЕМЕЋЕНОСТ - ПОРЕМЕЋАЈИ КОЈИ НИСУ УСЛОВЉЕНИ КАКВИМ ОГРАНСКИМ ПРОЦЕСОМ. ЧЕСТО УСЛЕД ПРАТЕЋИХ ФАКТОРА КОЈИ ДОПРИНОСЕ НАСТУПАЊУ (ПРЕМОР, АЛКОХОЛ). У ПРАКСИ СУ НАЈВАЖНИЈИ АФЕКТИ - ЕКСПЛОЗИВНИ ЕМОЦИОНАЛНИ ДОЖИВЉАЈИ ВИСОКЕ УЗБУЂЕНОСТИ И АКТУНОГ КАРАКТЕРА ПРАЋЕН ТЕЛЕСНИМ ПРОМЕНАМА - АЛИ КОЈЕ УГЛАВНОМ НЕ ИСКЉУЧУЈУ УРАЧУНЉИВОСТ.
- ЗАОСТАЛИ ДУЖЕВНИ РАЗВОЈ - ВИДОВИ МЕНТАЛНЕ ЗАОСТАЛОСТИ УСЛОВЉЕНИ УРОЂЕНИМ СМАЊЕЊЕМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ, АЛИ У ОБЗИР ДОЛАЗЕ И ОРГАНСКИ ИЗАЗВАНЕ ПРОМЕНЕ.
- РАДИ УТВРЂИВАЊА СТЕПЕНА ЗАОСТАЛОСТИ КОРИСТЕ СЕ СТАНДАРДИЗОВАНИ ТЕСТОВИ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ - ЛАКА, СРЕДЊА И ТЕШКА И НАЈТЕЖА МЕНТАЛНА ЗАОСТАЛОСТ. СВА ОВА СТАЊА ЧЕШЋЕ ВОДЕ НЕСПОСОБНОСТИ ДА СЕ СХВАТИ ЗНАЧАЈ СВОГ ДЕЛА. - ДРУГЕ ТЕЖЕ ДУШЕВНЕ ПОРЕМЕЋЕНОСТИ - ТЕЖИ ОБЛИЦИ ПОРЕМЕЋАЈА ЛИЧНОСТИ, НЕУРОЗЕ ИЛИ КОНТРОЛЕ ИМПУЛСА. ОД НАРОЧИТОГ СУ ЗНАЧАЈА ПОРЕМЕЋАЈИ СЕКСУАЛНОГ НАГОНА И ПАРАФИЛИЈЕ.
- ОВА ХЕТЕРОГЕНА СТАЊА РЕДОВНО НЕ ДОВОДЕ ДО НЕСПОСОБНОСТИ, ВЕЋ ЕВЕНТУАЛНО САМО ДО УМАЊЕНЕ СПОСОБНОСТИ ЗА РАСУЂИВАЊЕ ИЛИ ОДЛУЧИВАЊЕ. - НА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ПЛАНУ - НЕМОГУЋНОСТ СХВАТАЊА ЗНАЧАЈА ДЕЛА. У ПИТАЊУ ЈЕ НЕМОГУЋНОСТ УЧИНИОЦА ДА ПОЈМИ ДЕЛОВАЊЕ ПРИРОДНИХ ЗАКОНА И РЕЛАЦИЈА У СОЦИЈАЛНИМ ОДНОСИМА. И НЕМОГУЋНОСТ ДА СЕ СХВАТИ ПРАВНИ ЗНАЧАЈ ДЕЛА. У ДОМАЋОЈ ДОКТРИНИ ОБРНУТО, НЕ ОБУХВАТА СЕ РАСУЂИВАЊЕ О ПРАВНОМ, ВЕЋ О СТВАРНОМ И ОПШТЕДРУШТВЕНОМ ЗНАЧАЈУ ОНОГА ШТО СЕ РАДИ.
- НЕСПОСОБНОСТ УЧИНИОЦА ДА УПРАВЉА СВОЈИМ ПОСТУПЦИМА. МАЊКАВОСТ НА ВОЉНОМ ПЛАНУ. УЧИНИЛАЦ МОЖЕ ИМАТИ ЈАСНУ ПРЕДСТАВУ О ШТЕТНИМ ПОСЛЕДИЦАМА СВОЈИХ ПОСТУПАКА КОЈЕ СВЕЈЕДНО НЕ МОЖЕ ДА КОНТРОЛИШЕ.
- НЕУРАЧУНЉИВОМ УЧИНИОЦУ МОГУ СЕ ИЗРЕЋИ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ МЕДИЦИНСКОГ КАРАКТЕРА.
18
Q
БИТНО СМАЊЕНА УРАЧУНЉИВОСТ
A
- НЕСПОСОБНОСТ СХВАТАЊА ЗНАЧАЈА ДЕЛА И НЕМОГУЋНОСТ УПРАВЉАЊА ПОСТУПЦИМА СУ БИТНО СМАЊЕНЕ УСЛЕД ИСТИХ ОКОЛНОСТИ КАО КОД НЕУРАЧУНЉИВОСТИ - КАЗНА СЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ.
- РАЗЛОЗИ ПРОПИСИВАЊА СУ ТО ШТО СЕ СПОСОБНОСТ РАСУЂИВАЊА МОЖЕ СТЕПЕНОВАТИ, А МНОГИ БИЛОШКИ ОСНОВИ ЗА ПОСЛЕДИЦУ НЕМАЈУ ИСКЉУЧЕЊЕ, ВЕЋ САМО УМАЊЕЊЕ СПОСОБНОСТ ИРАСУЂИВАЊА И ОДЛУЧИВАЊА.
- БСУ ЈЕ САМО ПОДВРСТА УРАЧУНЉИВОСТИ ЈЕР НЕ ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ - У ПРАКСИ СЕ МНОГО ЧЕШЋЕ СРЕЋЕ ОД НЕУРАЧУНЉИВОСТИ.
- КАО И КОД НЕУРАЧУНЉИВОСТИ БИОЛОШКО ПСИХОЛОШКИ МЕТОД.
- НА БИОЛОШКОМ ПЛАНУ СУ ИСТИ УСЛОВИ - 4 КОМАДА.
- НА ПСИХОЛОШКОМ ПЛАНУ ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ИСКЉУЧЕЊА ИЛИ БИТНОГ УМАЊЕЊА.
- ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ РЕТКО ЈЕР СУ ОНЕ ВОДЕ НЕУ.
- АФЕКТИ СУ ЧЕШЋИ
- ДРУГЕ ТЕШЕ Д.П СУ РЕТКЕ И ОВДЕ ЈЕР БИ МОГЛИ БИТИ САМО ИЗУЗЕТНО ТЕШКИ ОБЛИЦИ. - ПОСТОЈИ И ОБИЧНА СМАЊЕНА УРАЧУНЉИВОСТ (ДО БИТНОГ АЛИ НЕ И БИТНО) - ИМА ЗНАЧАЈ ОЛАКШАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ. ЈАКО ЧЕСТА У СУДСКОЈ ПРАКСИ КОД АФЕКАТА НЕРЕТКО У САДЕЈСТВУ СА КАКВИМ ПОРЕМЕЋАЈЕМ ЛИЧНОСТИ.
- БСУ - ФАКУЛТАТИВНИ ОСНОВ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ. СТАЊЕ БСУ МОЖЕ СЕ И СКРИВИТИ, У ТОМ СЕ СЛУЧАЈУ ИЗРИЧИТО ИСКЉУЧУЈЕ МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ.
- ПОРЕД КАЗНЕ ИЛИ УСЛОВНЕ ОСУДЕ, МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ОДГ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ МЕДИЦИНСКОГ КАРАКТЕРА.
19
Q
СКРИВЉЕНА НЕУРАЧУНЉИВОСТ
A
- ПО ПРАВИЛУ - КРИВИЦА УЧИНИОЦА МОРА ПОСТОЈАТИ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА. ПОСТОЈИ ИЗУЗЕТАК - А ТО СУ РАДЊЕ СЛОБОДНЕ У УЗРОКУ (АЦТИО ЛИБЕАЕ ИН КАУЗА).
- ИАКО ЈЕ ПРОТИВПРАВНО ДЕЛО УЧИНЊЕНО НЕСКРИВЉЕНО, КРИВИЦА УЧИНИОЦА ПРЕМА ЊЕМУ ИСПИТУЈЕ СЕ У ЈЕДНОМ РАНИЈЕМ ТРЕНУТКУ КОЈИ ПРЕТХОДИ МОМЕНТУ ДОВОЂЕЊА У ТАКВО СТАЊЕ. - У НЕКИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА ПОРЕД ОВОГ ИСТИТУА ПОСТОЈИ И КРИВИЧНО ДЕЛО ОПИЈАЊА - УМИШЉАЈНО ДОВОЂЕЊЕ У СТАЊЕ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ И ОБЈЕКТИВНИ УСЛОВ ИНКРИМИНАЦИЈЕ У ВИДУ ВРШЕЊА НЕКОГ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
- У ОДНОСУ НА ПП ДЕЛО УЧИНЊЕНО У СТАЊУ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ МОРА ПОСТОЈАТИ УЧИНИОЧЕВ УМИШЉАЈ ИЛИ НЕХАТ. ОДГОВОРНОСТ ЗА УМИШЉАЈ ЈЕ ВРЛО КОМПЛИКОВАНО УСПОСТАВИТИ У РАНИЈЕМ МОМЕНТУ, ЗБОГ ЧЕГА СЕ НЕХАТНА ОДГ ЧЕШЋЕ СРЕЋЕ.
- УМИШЉАЈНА АЛИЦ ПРЕТПОСТАВЉА СВОЈЕВРСНИ ДВОСТРУКИ УМИШЉАЈ. ТО ЈЕСТ ДА СЕ ПОРЕД УЧИЊЕНОГ ДЕЛА УЧИНИЛАЦ СА УМИШЉАЈЕМ ДОВОДИ У СТАЊЕ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ.
- НЕХАТНА АЛИЦ - ПРВЕНСТВЕНО ДА ЗА КД УОПШТЕ БУДЕ ПРОПИСАНА НЕХАТНА ОДГОВОРНОСТ. НЕХАТНА АЛИЦ ПОДРАЗУМЕВА ДА УЧИНИЛАЦ ИЛИ НИЈЕ УОПШТЕ ПОМИСЛИО НА МОГУЋНОСТ ДА У СТАЊУ ОПИЈЕНОСТИ УЧИНИ ПРОТИВПРАВНО ДЕЛО ИЛИ ДА ЈЕ ОЛАКО ДРЖАОДА ДО ТОГА НЕЋЕ ДОЋИ ИЛИ ДА ЋЕ ТО СПРЕЧИТИ. УСТАЊЕ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ СЕ УЧИНИЛАЦ , ПАК, МОЖЕ ДОВЕСТИ УМИШЉАЈНО ИЛИ НЕХАТНО.
- УЧИНИЛАЦ СЕ У СТАЊЕ НЕУРАЧ ДОВОДИ УПОТРЕБОМ ОПОЈНИХ ДРОГА ИЛИ АЛКОХОЛА ИЛИ НА ДРУГИ НАЧИН - У ПРАКСИ НАЈЧЕШЋЕ АЛКОХОЛ.
- ДРУГИ НАЧИНИ - СКРИВЉЕНА НЕСПОСОБНОСТ ЗА РАДЊУ
- ЗА МАСТЕР - РЕАЛНИЈЕ ЗВУЧЕ ДЕЛИКТИ НЕЧИЊЕЊА УСЛЕД АЛИЦ. - УЧИНИОЦУ КОЈИ СЕ СКРИВЉЕНО ДОВЕО У СТАЊЕ БСУ НЕ МОЖЕ СЕ УБЛАЖИТИ КАЗНА.
- ЗБОГ ЗАБРАНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА.
20
Q
СТВАРНА ЗАБЛУДА
A
- СТВАРНУ ЗАБЛУДУ ОДЛИКУ ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА О КАКВОЈ ЧИЊЕНИЦИ. ИМАМО ДВЕ ВРСТЕ: А. СЗ О ЧИЊЕНИЦИ КОЈА ПРЕДСТАВЉА ОБЕЛЕЖЈЕ БИЋА ДЕЛА, Б. СЗ О ЧИЊЕНИЦИ КОЈА ЈЕ ПРЕТПОСТАВКА НЕКОГ ОО.
- ПРАВО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ ЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОД ОНОГ КОЈЕ УЧИНИЛАЦ СЕБИ ПРЕДСТАВЉА. ТА ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА МОЖЕ БИТИ ДВОЈАКА: А. НИЈЕ СВЕСТАН КАКВЕ ОКОЛНОСТИ (НЕПОСТОЈЕЋА ПРЕДСТАВА), Б. ДА ПОСТОЈЕ ОКОЛНОСТИ КОЈИХ У СТВАРНОСТИ НЕМА (ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА).
- ТРЕБА УТВРДИТИ КАКВО ЧИЊЕНИЦЧНО СТАЊЕ ОБЈЕКТИВНО ПОСТОЈИ А ОНДА КАКВА ЈЕ БИЛА ПРЕДСТАВА УЧИНИОЦА О ЧИЊЕНИЦАМА.
- ПРЕМА ЧЛАНУ 28 КЗ ИМАМО ЗАБЛУДУ О СТВАРНИМ ОБЕЛЕЖЈИМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА И ЗАБЛУДУ О СТАВНИМ ОКОЛНОСТИМА ДОЗВОЉЕНОСТИ ДЕЛА.
- У ДОКТРИНИ СЕ ОНЕ УОБИЧАЈЕНО НАЗИВАЈУ СЗ У УЖЕМ И У ШИРЕМ СМИСЛУ.
21
Q
ЗАБЛУДА О ОБЕЛЕЖЈИМА БИЋА ДЕЛА
A
- ЗАКОН КАЖЕ “ЗАБЛУДА О НЕКОЈ СТВАРНОЈ ОКОЛНОСТИ КОЈА ПРЕДСТАВЉА ОБЕЛЕЖЈЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА”.
- УКРАТКО ТО ЈЕ ЗАБЛУДА О БИЋУ ДЕЛА, КОЈА ИСКЉУЧУЈЕ УМИШЉАЈНО ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА, А ПРЕДМЕТ УМШЉАЈА СУ ОБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА БИЋА. У ОДНОСУ НА СУБКЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА УЧИНИЛАЦ НЕ МОЖЕ БИТИ У ЗАБЛУДИ. - СЗ МОЖЕ СЕ ОДНОСИТИ КАКО НА ДЕКСРИПТИВНА ТАКО И НА НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА.
- ЗА ДЕСКРИПТИВНА ОБЕЛЕЖЈА СВЕСТ НЕДОСТАЈЕ АКО НИЈЕ УВИДЕО ИЛИ ЈЕ ПОГРЕШНО СПОЗНАО ЧИЊЕНИЦЕ.
- НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА - КОД ЊИХ УЧИНИЛАЦ НЕ МОРА ПОЗНАВАТИ ПРАВНУ ДЕФИНИЦИЈУ ЈЕР БИ ОНДА САМО ПРАВНИЦИ МОГЛИ ОДГОВАРАТИ ЗА УМИШЉАЈ, ВЕЋ ЈЕ ДОВОЉНО ДА У БИТНИМ ЦРТАМА СХВАТИ СОЦИЈАЛНИ САДРЖАЈ КОЈИ ОДГОВАРА ОНОМЕ ШТО СЕ ПОДВОДИ ПОД ПРАВНИ ПОЈАМ ОБЕЛЕЖЈА. - МОЖЕ СИ БИТИ У ЗАБЛУДИ И У ПОГЛЕДУ ЛИЧНОГ СВОЈСТВА ОД СТРАН САМОГ УЧИНИОЦА, А МОЖЕ СЕ БИТИ У ЗАБЛУДИ И У ПОГЛЕДУ ЛИЧНОГ СВОЈСТВА ЖРТВЕ АКО СУ ОНИ ОБЕЛЕЖЈЕ БИЋА, И АКО ЗАБЛУДА ПОСТОЈИ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА.
- КОД ОМИСИВНИХ ДЕЛИКАТА НЕПОЗНАВАЊЕ ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА ИЗ КОЈЕГ НАСТАЈЕ ДУЖНОСТ НА ЧИЊЕЊЕ ПРЕДСТАВЉА ВИД СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ. - НЕОТКЛОЊИВА СТВАРНА ЗАБЛУДА О ОБЕЛЕЖЈУ БИЋА ИСКЉУЧУЈЕ СВЕСТ КАО ЕЛЕМЕНТ УМИШЉАЈА И СХОДНО ТОМЕ КРИВИЦУ. ЗАБЛУДА ЈЕ НЕОТКЛОЊИВА АКО УЧИНИЛАЦ НИЈЕ БИО ДУЖАН И НИЈЕ МОГАО ДА ИЗБЕГНЕ ПОГРЕШНУ ПРЕДСТАВУ У ПОГЛЕДУ НЕКЕ ОКОЛНОСТИ КОЈА ПРЕДСТАВЉА ОБЕЛЕЖЈЕ БИЋА ДЕЛА.
- ОТКЛОЊИВА ЗАБЛУДА О БИЋУ - ТО ЈЕ ОНА ЗАБЛУДА У КОЈОЈ СЕ УЧИНИЛАЦ НАШАО УСЛЕД СВОЈЕ НЕПАЖЊЕ, СВОГ (НЕСВЕСНОГ) НЕХАТА - ЗАБЛУДА КОЈУ ЈЕ УЧИНИЛАЦ МОГАО И БИО ДУЖАН ДА ИЗБЕГНЕ. ОНА ТАКОЂЕ ИСКЉУЧУЈЕ УМИШЉАЈ, АЛИ НЕ И ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕХАТ. УЧИНИЛАЦ ЈЕ СКРИВИО ЗАБЛУДУ МОГУЋЕ ЈЕ САМО АКО ЈЕ НЕХАТ ОСТВАРЕНОГ ДЕЛА КАЖЊИВ. У СЛУЧАЈУ НЕПОСТОЈАЊА НЕОТКЛОЊИВЕ СЗ, ОТКЛОЊИВА СЗ СЕ НЕ ПРЕТПОСТАВЉА ВЕЋ СЕ И ОНА МОРА ДОКАЗИВАТИ.
- У СЛУЧАЈУ СЗ О БИЋУ УЧИНИЛАЦ У ЦЕЛОСТИ ОСТВАРУЈ ОБЈЕКТИВНО БИЋЕ ДЕЛА БЕЗ ОДГОВАРАЈУЋЕГ УМИШЉАЈА. У СЛУЧАЈУ ТЗВ. ОБРНУТЕ ЗАБЛУДЕ О БИЋУ УЧИНИЛАЦ НЕ ОСТВАРУЈЕ ОБЈЕКТИВНО БИЋЕ ДЕЛА, ИАКО ЈЕ ЊЕГОВ УМИШЉАЈ НА ТО УПРАВЉЕН. У ТОМ СЛУЧАЈУ ЋЕ УЧИНИЛАЦ ОДГОВАРАТИ ЗА НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ, АКО ЈЕ ТАКАВ ПОКУШАЈ КАЖЊИВ.
22
Q
ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ЗАБЛУДЕ О ОБЕЛЕЖЈИМА БИЋА
A
- КОД ПОСЛЕДИЧНИХ ДЕЛА МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ЗАБЛУДА О УЗРОЧНОЈ ВЕЗИ. АКО ЈЕ У ПИТАЊУ БИТНО ОДСТУПАЊЕ ОД ПРЕТПОСТАВЉНОГ КАУЗНАЛНОГ ТОКА. ТО СЕ УТВРШУЈЕ НА ОСНОВУ ОПШТЕГ ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА И КРИТЕРИЈУМА ОБЈЕКТИВНЕ ПРЕДВИДИВОСТИ - АДЕКВАТНОСТИ.
- СУДОВИ НАГИЊУ ДА ОДСТУПАЊЕ ТУМАЧЕ КАО НЕБИТНО АКО ЈЕ У ОДНОСУ НА ОСТАЛА ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛОВАО УМИШЉАЈНО. - ЗАБЛУДА О УЗРОЧНОЈ ВЕЗИ ПОСТОЈИ И КОД СИТУАЦИЈА ГДЕ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПОСЛЕДИЦУ ОСТВАРИО НЕКОМ КАСНИЈОМ РАДЊОМ ИАКО ЈЕ МИСЛИО ДА ЋЕ ЈЕ ОСТВАРИТИ НЕКОМ ПРЕТХОДНОМ РАДЊОМ КАКО ЈЕ БИЛО ЊЕОВИМ УМИШЉАЈЕМ ПРЕДВИЂЕНО. РАНИЈЕ ЈЕ ПОСТОЈАЛА КОНСТРУКЦИЈА ТЗВ. ГЕНЕРАЛНОГ УМИШЉАЈА. МЕЂУТИМ ДАНАС СЕ ОВАКВЕ СИТУАЦИЈЕ НЕ РЕШАВАЈУ ПРЕКО ГЕНЕРАЛНОГ УМИШЉАЈА ВЕЋ КАО ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА О УЗРОЧНОСТИ, А СУДОВИ ОВАКВА ОДСТУПАЊА УГЛАВНОМ ТРЕТИРАЈУ КАО НЕБИТНА - ПРИМЕР СА ПРИКРИВАЊЕМ ТЕЛА ЖИВОГ ЧЕОВЕКА ЗА КОЈЕГ ЈЕ УЧИНИЛАЦ МИСЛИО ДА ЈЕ МРТАВ.
- ЗАБЛУДА О ОБЈЕКТУ - ПОСТОЈИ СВЕСТ О СВИМ ОБЕЛЕЖЈИМА ДЕЛА АЛИ УЧИНИЛАЦ ДЕЛО ВРШИ У ОДНОСУ НА ПОГРЕШНО ЛИЦЕ ИЛИ СТВАР. У СЛУЧАЈУ ЛИЦА НЕЋЕ ИСКЉУЧИТИ УМИШЉАЈ ЧАК И КАД СЕ ПРОМАШИ ЛИЦЕ КОЈЕ СЕ ХТЕЛО - ПРИМЕР УБИСТВА ИЗ КОРИСТОЉУБЉА.
- ЗА СТВАРИ ВАЖИ СЛИЧНО.
- МЕЂУТИМ ИЗУЗЕТАК ОД НАВЕДЕНОГ ПОСТОЈИ ТАМО ГДЕ ОБЕЛЕЖЈЕ ДЕЛИКТА ПРЕДСТАВЉА КАКВО СВОЈСТВО ОБЈЕКТА РАДЊЕ. - ПРОМАШЕНИ УДАРАЦ (АБЕРАЦИО ЈУКТУС) - УЧИНИЛАЦ ХОЋЕ ДА ОСТВАРИ ПОСЛЕДИЦУ НА ЈЕДНОМ ОБЈЕКТУ, КА КОЈЕМ ЈЕ РАДЊА И УПРАВЉЕНА, АЛИ ОНО ПОГАЂА ПОГРЕШАН ЦИЉ.
- УЧИНИЛАЦ БИ ОДГОВАРАО ЗА ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА КОЈЕ ЈЕ ХТЕО ДА ОСТВАРИ У СТИЦАЈУ СА ОСТВАРЕНИМ НЕХАТНИМ (АКО ЈЕ НЕХАТ КАЖЊИВ) ИЛИ ЧАК И УМИШЉАЈНИМ ДЕЛОМ. СЛАБОСТ ОВОГ УЧЕЊА ЈЕ ШТО ЗБОГ ОРГАНИЧЕНЕ КАЖЊИВОСТИ ПОКУШАЈА И ЧЕСТОГ НЕКАЖЊАВАЊА НЕХАТА МОЖЕ ПРИВИЛЕГОВАТИ УЧИНИОЦА. - ЗАБЛУДА МОЖЕ ДА СЕ ОДНОСИ И НА КВАЛИФИКАТОРНЕ ОКОЛНОСТИ. АКО УЧИНИЛАЦ НЕМА САЗНАЊА ДА ЈЕ ОСТВАРЕНА ОКОЛНОСТ КОЈА ДЕЛО ЧИНИ ТЕЖИМ, ОДГОВАРАЋЕ САМО ЗА ОСНОВНИ ОБЛИК.
23
Q
ЗАБЛУДА О СТВАРНИМ ОКОЛНОСТИМА ДОЗВОЉЕНОСТИ ДЕЛА
A
- УЧИНИЛАЦ ИМА ПОГРЕШНУ ПРЕДСТАВУ О СТВАРНИМ ОКОЛНОСТИМА КОЈА БИ ДА ЈЕ ПОСТОЈАЛА ДЕЛО УЧИНИЛА ДОЗВОЉЕНИМ.
- ПРИМЕР ПУТАТИВНЕ НУЖНЕ ОДБРАНЕ. - ОВДЕ НЕСУМЊИВО ОСТАЈЕ УМИШЉАЈ АЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ ЈЕСТЕ ПРЕКОР, АКО ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА ЗАБЛУДУ НИЈЕ МОГАО ИЗБЕЋИ.
- АКО ЈЕ МЕЂУТИМ ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА БИЛА ОТКЛОЊИВА, НИЈЕ ИСКЉУЧЕН ПРЕКОР ЗБОГ НЕХАТА ТАМО ГДЕ ЈЕ НЕХАТ КАЖЊИВ. - СЛИЧНО БИ СЕ РЕШАВАЛЕ И СИТУАЦИЈЕ ПОГРЕШНЕ ПРЕДСТАВЕ О ИНТЕНЗИТЕТУ НАПАДА ИЛИ ИСТОВРЕМЕНОСТИ НАПАДА И ОДБРАНЕ.
24
Q
ПРАВНА ЗАБЛУДА
A
- ЗАБЛУДА О ПРАВУ , ТАЧНИЈЕ ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА УЧИНИОЦА ДА ЈЕ ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ ПРАВУ САГЛАСНО.
- ВЕЗУЈЕ СЕ ЗА ЕЛЕМЕНТ СВЕСТИ О ПРОТИВПРАВНОСТИ ДЕЛА. УСЛОВ КРИВИЦЕ ПРЕДСТАВЉА И ПРЕДСТАВА УЧИНИОЦА ДА ЧИНИ ШТОГОД ПРАВОМ НЕДОПУШТЕНО.
- МОЖЕ И КАДА ИМА НЕКУ АЛИ ПОГРЕШНУ ПРЕДСТАВУ О ЗАБРАЊЕНОСТИ - КАДА ВЕРУЈЕ ДА ЈЕ ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ ПРАВУ САЛГАСНО, АЛИ МОЖЕ БИТИ И КАДА КОД ЊЕГА СВАКА ПРЕДСТАВА О ЗАБРАЊЕНОСТИ ИЗОСТАЈЕ.
- ПОРЕД АКТУЕЛНЕ ДОВОЉНА И ТЗВ. ПОТЕНЦИЈАЛНА СВЕСТ О ЗАБРАЊЕНОСТИ . КАД ЈЕ УЧИНИЛАЦ БИО ДУЖАН И МОГАО БИТИ СВЕСТАН ДА ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО. ТАДА МОЖЕ УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ.
- КОД ПЗ УЧИНИЛАЦ СВЕСШЋУ ПРАВИЛНО ОБУХВАТА ШТА СЕ ДОГАЂА, АЛИ ГРЕШИ У ПРАВНОМ ВРЕДНОВАЊУ ОВИХ ОКОЛНОСТИ, НЕ СМАТРАЈУЋИ ДА ЧИНИ НЕШТО НЕДОЗВОЉЕНО.
- ПРАВНА ЗАБЛУДА ЈЕ МОГУЋА И У ОДНОСУ НА НЕХАТНО ДЕЛО. - ЗА ПОСТОЈАЊЕ СВЕСТ О ЗАБРАЊЕНОСТИ ДОВОЉЕНО ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ ИМА ПРЕДСТАВУ ДА ЈЕ ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ ПРАВОМ ЗАБРАЊЕНО, НЕЗАВИСНО ОД ТОГА ДА ЛИ ПОВРЕЂУЈЕ КАЗНЕНОПРАВНУ, ГРАЂАНСКОПРАВНУ, УПРАВНОПРАВНУ ИЛИ НЕКУ ДРУГУ НОРМУ. ТО ЈЕ СМИСЛЕНО ЈЕР ГРАЂАНИ РЕДОВНО НЕМАЈУ ЈАСНУ ПРЕДСТАВУ О НОРМАМА КОЈЕ ГРАНЕ ПРАВА ЈЕ ОДРЕЂЕНО ПОНАШАЊЕ РЕДГУЛИСАНО.
- НИЈЕ ДОВОЉЕНО ТО ШТО УЧИНИОЦУ САВЕСТ ГОВОРИ ДА ЊЕГОВА РАДЊА ПРОТИВРЕЧИ МОРАЛНИМ И ДРУШТВЕНИМ НОРМАМА. У ДОКТРИНИ СЕ С ПРАВОМ УКАЗУЈЕ ДА ЋЕ ОВА ОКОЛНОСТ РЕДОВНО УПУЋИВАТИ ДА СЕ ЗАБЛУДА МОГЛА ИЗБЕЋИ.
- СВЕСТ О ЗАБРАЊЕНОСТИ СЕ У ПОГЛЕДУ УМИШЉАЈА И СВЕСНОГ НЕХАТА СЕ МОЖЕ ПРЕТПОСТАВИТИ КАО АКТУЕЛНА ОДНОСНО ПОТЕНЦИЈАЛНА СВЕСТ.
- АКО СЕ ПОСУМЊА ДА ЈЕ ТАКВА СВЕСТ БИЛА ИЗОСТАЛА У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА, А РАДИ СЕ О ДЕЛУ КОЈЕ НЕ ПРИПАДА ЈЕЗГРУ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА, СУД ЋЕ ИСПИТАТИ ЊЕНО ПОСТОЈАЊЕ - УЧИНИЛАЦ ЈЕ РЕДОВНО СВЕСТАН ПРАВНО ЗАБРАЊЕНОСТИ СВОГ НЕДЕЛА У ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ НАРОЧИТО УКОЛИКО СЕ РАДИ О ТЗВ. ЗЛОЧИНИМА ПО СЕБИ - МАЛА ИН СЕ. ТО СУ ДЕЛА ЗАБРАЊЕНА У СВАКОМ ПРАВНОМ ПОРЕТКУ И ВРЕМЕНУ КОЈА СЕ ПРИРОДНО ОСЕЋАЈУ КАО ЗЛОДЕЛА.
- С ДРУГЕ СТРАНЕ СА УВЕЋАЊЕМ БРОЈА КД У САВРЕМЕНИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА СВЕ ЈЕ ВЕЋИ БРОЈ КД У ПОГЛЕДУ КОЈИХ ЈАСНА ПРЕДСТАВА О ПРОТИВПРАВНОСТИ МОЖЕ И ИЗОСТАТИ. - МАЛА ПРОХИБИТА.
25
НЕОТКЛОЊИВА И ОТКЛОЊИВА ПРАВНА ЗАБЛУДА
1. ПРАВНА ЗАБЛУДА ЈЕ НЕОТКЛОЊИВА АКО УЧИНИЛАЦ НИЈЕ БИО ДУЖАН И НИЈЕ МОГАО ДА ЗНА ДА ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО - ЧЛ 29 СТАВ 2
- ОНА ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ.
- КАДА ЋЕ ТО БИТИ ЗАВИСИ ОД ВРСТЕ КД, ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА, ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ СПОСОБНОСТИ, ГОДИНА СТАРОСТИ И ОБРАЗОВАЊА ОКРИВЉЕНОГ КАО И ДРУГИХ ОКОЛНОСТИ.
- ИЗУЗЕТНО ЋЕ СЕ МОЋИ ОВАКО ИСКЉУЧИТИ КРИВИЦА - АКО ПОНАШАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ДЕЛО НИЈЕ ТАКО ОЧИГЛЕДНО СУПРОТСТАВЉЕНО ДРУШТВЕНИМ И ПОЈЕДИНАЧНИМ ИНТЕРЕСИМА ИЛИ ЈЕ БИЛО НЕОПХОДНО УПОЗНАВАЊЕ ВИШЕ ПРОПИСА, У ВРЕМЕ ДЕЛА ТО НИЈЕ БИЛО МОГУЋЕ - ТЕК ДОНЕТИ ПРОПИСИ, СТАНЦИ...)
2. НЕОТКЛОЊИВА ПРАВНА ЗАБЛУДА - УЧИНИЛАЦ НИЈЕ ЗНАО ДА ЈЕ ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО АЛИ ЈЕ ТО БИО ДУЖАН ДА ЗНА, ТАДА МУ СЕ КАЗНА МОЖЕ УБЛАЖИТИ - ЧЛ 29 СТАВ 3.
- УЧИНИЛАЦ ЈЕ ОВДЕ У ЗАБЛУДИ УСЛЕД СВОГ НЕСВЕСНОГ НЕХАТА С ТИМ ШТО СЕ ОВДЕ НЕХАТ НЕ ОДНОСИ НА ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА ВЕЋ НА ПРОТИВПРАВНОСТ.
- ОД ГРАЂАНА СЕ ТРАЖИ НЕ САМО ДА СЕ ПРИЛАГОДЕ СПОЗНАТИМ НОРМАМА ВЕЋ И ДА СЕ ПОТРУДЕ ДА ОВЕ ЗАХТЕВЕ АКО НИСУ СИГУРНИ У ЊИХОВУ САДРЖИНУ, ПРЕТХОДНО СПОЗНАЈУ, И СВОЈЕ ПОНАШАЊЕ УСКЛАДЕ СА ЊИМА.
3. СУДСКА ПРАКСА ВРЛО СТРОГО ТУМАЧИ ЊЕНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ.
- ПРЕД ГРАЂАНЕ СЕ ПОСТАВЉАЈУ ВИСОКИ ЗАХТЕВИ У ПОГЛЕДУ ИСПИТИВАЊА ПРАВНЕ ДОПУШТЕНОСТИ ПОНАШАЊА КОЈЕ СЕ ХОЋЕ ПРЕДУЗЕТИ, ПА СЕ СВАКА ИНДИЦИЈА У ПОГЛЕДУ МОГУЋЕ НЕДОПУШТЕНОСТИ ПО ПРАВИЛУ ТУМАЧИ У ПРАВЦУ ЗАКЉУЧКА ДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ ИМАО СУМЊУ О ЗАБРАЊЕНОСТИ, ЗБОГ ЧЕГА НИЈЕ БИО НИ У ОТКЛОЊИВОЈ ЗАБЛУДИ. СРЕДСТВА ИНФОРМАЦИЈА И ОКОЛНОСТИ ДЕЛА.
- ОТКЛОЊИВА ПРАВНА ЗАБЛУДА ПРЕДВИЂА МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ.
4. КРИТЕРИЈУМ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ОТКЛОЊИВОСТИ.
- АКО СУ ПРИСУТНЕ ИНДИЦИЈЕ ДА ПОНАШАЊЕ МОЖЕ ПРЕКРШИТИ КАКВУ НОРМУ, НА УЧИНИОЦУ ЈЕ ДА ТАКВУ МОГУЋНОСТ.
КОЈИ ЋЕ КОРАЦИ У ТОМ ПРАВЦУ БИТИ НЕОПХОДНИ, ЗАВИСИ ОД КОНРЕКТНИХ ОКОЛНОСТИ И ВРСТЕ ДЕЛИКТА.
- ТАМО ГДЕ СЕ ПОРЕД НОРМЕ ИСТОВРЕМЕНО ПОВРЕЂУЈЕ И МОРАЛНИ ЗАХТЕВ, ВЕЋ СВОЈЕВРСНО НАПРЕЗАЊЕ САВЕСТИ УКАЗУЈЕ ДА ЈЕ ЗАБЛУДУ УЧИНИЛАЦ БИО ДУЖАН ДА ИЗБЕГНЕ.
- ТАМО ПАК ГДЕ ЗА ВЕЗА ПРАВА И МОРАЛА НИЈЕ ТАКО ОЧИТА, ШТО ЈЕ У САВРЕМЕНОМ КП ЧЕШЋЕ, УЧИНИЛАЦ ИМА ОБАВЕЗУ ДА СЕ О ЗАХТЕВИМА ПОРЕТКА ИНФОРМИШЕ, ЧИМ ОКОЛНОСТИ ГОВОРЕ ДА ЈЕ СФЕРА ДЕЛОВАЊА У КОЈОЈ СЕ КРЕЋЕ УРЕЂЕНА ПРАВНИМ НОРМАМА. ТО ЋЕ РЕДОВНО ЗНАЧИТИ ПРИБАВЉАЊЕ САВЕТА ОД СТРУЧНОГ ЛИЦА И АКО ОНО ЗАЈЕБЕ УЧИНИЛАЦ МОЖЕ БИТИ У НЕОТКЛОЊИВОЈ ПРАВНОЈ ЗАБЛУДИ.
5. ОТКЛЊИВОСТ ЗАБЛУДЕ УТВРЂУЈЕ СЕ НА ТЕМЕЉУ ДУЖНОСТИ И МОГУЋНОСТИ УЧИНИОЦА ДА ЗНА ДА ЈЕ ЊЕГОВО ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО.
- ДУЖНОСТ - ДУЖНОСТ ПРЕДВИЂАЊА ПРОТИВПРАВНОСТИ КАО ОБЈЕКТИВНА МОГУЋНОСТ ПРОСЕЧНОГ ГРАЂАНИНА ДА У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА СПОЗНА ЗАБРАЊЕНОСТ ДЕЛА.
- МОГУЋНОСТ ПРЕДСТАВЉА ДА ЈЕ УЧИНИОЦУ БИЛА ДОСТУПНА МОГУЋНОСТ ПОСЕДОВАЊА ПРАВИЛНЕ ПРЕДСТАВЕ О ЗАБРАЊЕНОСТИ.
6. НАЈЧЕЊШЋЕ СИТУАЦИЈЕ ОТКЛОЊИВЕ ПРАВНЕ ЗАБЛУДЕ
А. СФЕРА КОЈА ЈЕ УРЕЂЕНА ПРАВНИМ НОРМАМА.
Б. ТАМО ГДЕ ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ УГРОЖАВА ИЛИ ПОВРЕЂУЈЕ НЕКОГА.
26
ДИРЕКТНА И ИНДИРЕКТНА ПРАВНА ЗАБЛУДА
1. ДИРЕКТНА ПРАВНА ЗАБЛУДА - УИНИЛАЦ НЕМА ПРЕДСТАВУ ДА ПОСТОЈИ КРИВИЧНОПРАВНА НОРМА КОЈАЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ ЗАБРАЊУЈЕ.
- ТО ЈЕ ПЗ КОЈА СЕ УПРАВЉА ПРЕМА ЕЛЕМНЕТУ ПУЗ. ТО ЈЕ КАД НЕМА УОПШТЕ ПРЕДСТАВУ ИЛИ ЧАК И КАДА МУ ЈЕ НЕПОЗНАТ ПРОПИС КОЈИ ДОПУЊУЈЕ БЛАНКЕТНУ НОРМУ.
2. ИНДИРЕКТНА ПРАВНА ЗАБЛУДА - УЧИНИЛАЦ ИМА САЗНАЊЕ О ПОСТОЈАЊУ ЗАБРАНЕ АЛИ ПОГРЕШНО СМАТРА ДА У КОНРЕКТНОМ СЛУЧАЈУ У ОДНОСУ НА ЊЕГА ВАЖИ КАКАВ ОСНОВ КОЈИ ИСКЉУЧУЈЕ ПРОТИВПРАВНОСТ ЊЕГОВОГ ПОНАШАЊА.
- УМИШЉЕНИ ОСНОВИ ОПРАВДАЊА.
- У ОВОМ ПОГЛЕДУ СУ МОГУЋА И ОПРАВДАЊА ЗА МАЛА ИН СЕ.
- ВИШЕ КОНСТЕЛАЦИЈА ИНДИРЕКТНЕ ПРАВНЕ ЗАБЛУДА:
А. УЧИНИЛАЦ ПОГРЕШНО ВЕРУЈЕ У ПОСТАОЈАЊЕ НЕКОГ ОСНОВА ИСКЉУЧЕЊА ПРОТИВПРАВНОСТИ. СВЕЈЕДНО ЈЕ ДАЛ СЕ РАДИ О НЕКОМ ПОСТОЈЕЋЕМ ОО ИЛИ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ТАКАВ ОО ИЗМИСЛИО.
Б. УЧИНИЛАЦ ГРЕШИ У ПОГЛЕДУ ГРАНИЦА КАКВОГ ПОСТОЈЕЋЕГ ОО, ПОГРЕШНО ПОДВОДЕЋИ ПОД ЊЕГОВ ДОМАШАЈ ВЛАСТИТО ПОСТУПАЊЕ.
В. ЗАБЛУДА О СУПСУМЦИЈИ - УЧИНИЛАЦ ПОГРЕШНО ТУМАЧИ ИЗВЕСНО ОБЕЛЕЖЈЕ БИЋА ДЕЛА, ТАКО ШТО СВОЈЕ ПОНАШАЊЕ ОМАШКОМ НЕ ПОДВОДИ ПОД ЊЕГОВ ОБУХВАТ. ОН СУЖАВА ОБУХВАТ НОРМЕ СВОЈИМ ТУМАЧЕЊЕМ, И СМАТРА ДА У ЊЕГОВОМ СЛУЧАЈУ ПОСТОЈИ ПРАВНА ПРАЗНИНА.
3. ОБРНУТО ОД ПРАВНЕ ЗАБЛУДА - ПУТАТИВНИ )УМИШЉЕНИ ДЕЛИКТ) - ЛИЦЕ СВОЈИМ ПОНАШАЊЕМ НЕ ОСТВАРУЈЕ ДЕЛО, ИАКО МИСЛИ ДА ОСТВАРУЈЕ.
- ТАКВА ОБРНУТА ПРАВНА ЗАБЛУДА НИЈЕ КАЖЊИВА ЈЕР БИ ТО БИЛА ПОВРЕДА НАЧЕЛА ЗАКОНИТОСТИ.
27
КРИВИЧНОПРАВНИ ЗНАЧАЈ СИЛЕ И ПРЕТЊЕ
1. ПО СВОМ ИНТЕНЗИТЕТУ - НЕОДОЉИВА И ОДОЉИВА СИЛА.
А. НЕОДОЉИВА СИЛА- ИСКЉУЧУЈЕ СПОСОБНОСТ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ КРИВИЧНОПРАВНЕ РАДЊЕ. УЧИНИЛАЦ ЈЕ ОНАЈ КО ЈЕ ТАКВУ СИЛУ ПРИМЕНИО.
Б. ОДОЉИВА СИЛА - НЕ ИСКЉУЧУЈЕ ПО СВОМ ДЕЈСТВУ МОГУЋНОСТ ВОЉНОГ ОПРЕДЕЉИВАЊА ЛИЦА ПРЕМА КОМЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ, ИАКО СЕ И ОВДЕ ПОНАШАЊЕ ПРИНУЂЕНОГ ФИЗИЧКОМ ПРИНУДОМ УСМЕРАВА У ОДРЕЂЕНОМ ПРАВЦУ, ПА ЈЕ ОДЛУЧИВАЊЕ ТАКОЂЕ ИЗАЗВАНО И ИЗНУЂЕНО, АЛИ НЕ И НЕОДОЉИВО.
- ОВДЕ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ИПАК ИМАО МОГУЋНОСТ ИЗБОРА. ЗБОГ ТОГА СЕ ОДОЉИВА СИЛА ИЗЈЕДНАЧАВА СА ПРЕТЊОМ. ПРЕТЊА ПРЕДСТАВЉА ВИД ПСИХИЧКЕ ПРИНУДЕ КОЈОМ СЕ ИЗАЗИВАЊЕМ СТРАХА ТАКОЂЕ ДЕЛУЈЕ НА СЛОБОДУ ИЗБОРА ДРУГОГА, СТАВЉАЊЕМ У ИЗГЛЕД ОДРЕЂЕНОГ БУДУЋЕГ ЗЛА КОЈЕ ЋЕ БИТИ ПРИМЕЊЕНО АКО ПРИНУЂЕНИ НЕ ПОСТУПИ САЛГАСНО ЗАХТЕВУ.
- БИТНО ЈЕ ДА ОВАЈ ОЗБИЉНО СХВАТИ ПРЕТЊУ
- ОПОМЕНА - СТАВЉАЊЕ У ИЗЛГЕД ЗЛА АЛИ КОЈЕ НЕЋЕ ОСТВАРИТИ ОНАЈ КО ПРЕТИ.
2. КП ДЕЈСТВА КОМПЛУСИВНЕ СИЛЕ И ПРЕТЊЕ - УГЛАВНОМ СЕ РАЗМАТРАЈУ У ВЕЗИ СА КРИВИЦОМ ПРИНУЂЕНОГ, БУДУЋИ ДА СЕ ТИЧЕ ЊЕГОВЕ СЛОБОДЕ ИЗБОРА.
- ОНАЈ КО ПРИМЕЊУЈЕ СИЛУ ИЛИ ПРЕТЊУ СЕ СМАТРА ПОДСТРЕКАЧЕМ
- МОЖЕ БИТИ И ИСКЉУЧЕНА ПРОТИВПРАВНОСТ ПОД УСЛОВОМ ДА СУ ИСПУЊЕНИ УСЛОВИ КРАЈЊЕ НУЖДЕ.
- ПРИНУЂЕНОМ БИ ПРВЕНСТВЕНО СТАЈАЛ НА РАСПОЛАГАЊУ ПОЗИВАЊЕ НА КРАЈЊУ НУЖДУ, А ТЕК ОНДА СЕКУНДАРНО УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ.
- КОД КРАЈЊЕ НУЖДЕ БИ СЕ ОНАЈ КО ЈЕ ПРИМЕНИО ОДОЉИВУ СИЛУ ИЛИ ПРЕТЊУ ПРЕДСТАВЉАО ПОСРЕДНОГ ИЗВРШИОЦА ДЕЛА ЧИЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖЈА ОСТВАРИО ПРИНУЂЕНИ.
28
ОДГОВОРНОСТ ЗА ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ
1. ДЕЛО КВАЛИФИКОВАНО ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ ПРЕДСТАВЉА ТАКВО КД КОД КОЈЕГ ИЗ ОСНВНОГ ОБЛИКА, УЧИЊЕНОГ СА УМИШЉАЈЕМ ИЛИ ИЗ НЕХАТА, НАСТУПА ИЗВЕСНА ДАЉА ПОСЛЕДИЦА.
- ЧЛ 27.
- ТЕЖА ПОСЛЕДИЦА ПРЕДСТАВЉА ТИПИЧНУ РЕАЛИЗАЦИЈУ ОПАСНОСТИ САДРЖАНЕ У ОСТВАРЕЊУ ОСНОВНОГ ДЕЛИКТА.
- У СРЕДЊЕВЕКОВНОМ ПРАВУ ЗА ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОСЛЕДИЦУ ЈЕ ДОВОЉНО ПП ОСТВАРЕЊЕ НЕПРАВА, ПА БИ ОДГОВОРНОСТ ЗА СВАКИ ДАЉИ ИСХОД ПОНЕО НА ОСНООВУ ГОЛОГ ПРОУЗРОКОВАЊА.
- У САВРЕМЕНОМ ПРАВУ ПОСЛЕДИЦА МОРА БИТИ ОБУХВАЋЕНА УМИШЉАЈЕМ ИЛИ НЕХАТОМ УЧИНИОЦА.
- БЕЗ ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ИЗ ЧЛАНА 27 У СЛУЧАЈУ НАСТУПАЊА ТЕЖЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОСТОЈАО БИ СТИЦАЈ ДЕЛА ИЗ ОСНВОНОГ ОБЛИКА И КВАЛИФИКОВАНОГ ОБЛИКА, МАТЕРИЈАЛИЗОВАНОГ У НАСТУПЕЛОЈ ПОСЛЕДИЦИ.
2. ПРЕВИЂАЊЕМ ТЕЖЕ КАЗНЕ ЗА ОСТВАРЕНУ ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ УЧИНИОЦУ СЕ СТАВЉА НА ТЕРЕТ САМО КВАЛИФИКОВАНО ДЕЛО, БЕЗ ПРИМЕНЕ ПРАВИЛА О ОДМЕРАВАЊУ КАЗНЕ ЗА КД УЧИНЊЕНА У СТИЦАЈУ.
- ПОВЕЗАНОСТ ОСНОВНОГ И КВАЛИФКОВАНОГ ОБЛИКА ЗБОГ ПОВЕЗАНОСТИ ТИПИЧНЕ ОПАСНОСТИ И ПОВРЕДЕ У КОЈУ СЕ УЛИВА.
- ТО ЈЕ И РАЗЛОГ ЗА ПРОПИСИВАЊЕ ОВОГ ПРАВИЛА, ДА БИ СЕ ИЗРЕКЛА ТЕЋА КАЗНА ОД ОНЕ КОЈА БИ СЕ РЕДОВНО ДОИЛА ПРИМЕНОМ ПРАВИЛА ЗА КД У СТИЦАЈУ.
3. УСЛОВИ ДА БИ УЧИНИЛАЦ ОДГОВАРАО И ЗА ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ
А. НАСТУПАЊУ ТЕЖЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРЕТХОДИ ОСТВАРЕЊЕ ОСНОВНОГ ОБЛИКА ДЕЛА КОЈЕ ЈЕ ПО ПРАВИЛУ УМИШЉАЈНО - АЛИ МОГУ И НЕХАТНА ДЕЛА.
Б. У ОДНОСУ НА ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ ПОСТОЈИ НЕХАТ. АКО ЈЕ У ОДНОСУ НА ПОСЛЕДИЦУ ПОСТОЈАО УМИШЉАЈ, ПОСТОЈАЋЕ УГЛАВНОМ СТИЦАЈ ДВА УМИШЉАЈНА ДЕЛИКТА.
- У СЛУЧАЈУ УМИШЉАЈУ У ОДНОСУ НА ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ, СТИЦАЈ БИ НЕКАДА БИО ПРИВИДАН.
- ТЕЖИ ИСХОД УВЕК ПРЕДСТАВЉАЈУ ПОСЛЕДИЦЕ У ВИДУ ПОВРЕДЕ.
В. ПОРЕД НЕХАТА ТЕЖА ПОСЛЕДИЦА МОЖЕ БИТИ ПРОУЗРОКОВАНА И УМИШЉАЈНО АЛИ ПОД УСЛОВОМ ДА ТИМЕ НИСУ ОСТВАРЕНА ОБЕЛЕЖЈА НЕКОГ ДРУГОГ КД.
- ТО ЋЕ БИТИ РЕТКО ЈЕР ДЕЛА УГЛАВНОМ ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ ПРОПИСУЈУ У ВИДУ СМРТИ ИЛИ ТЕШКЕ ПОВРЕДЕ. ОВА МОГУЋНОСТ УВЕДЕНА ЈЕ У КЗ ЗБОГ КРИМИНАЛО-ПОЛОТИЧКИХ НЕЛОГИЧНОСТИ ДО КОЈИХ БИ ДОШЛО НЕПОСТОЈАЊЕМ ОВОГ ПРАВИЛА- ПРИМЕР СИЛОВАЊЕ СА ТРУДНОЋОМ.
29
КРИВИЧНА ДЕЛА КВАЛИФИКОВАНА НАРОЧИТОМ ОКОЛНОШЋУ
1. СВАКА ОКОЛНОСТ КОЈА ОСНОВНОМ ОБЛИКУ КД ДАЈЕ ТЕЖИ ВИД, ЗА КОЈИ ЗАКОН ПРОПИСУЈЕ ТЕЖУ КАЗНУ МОРА БИТИ СКРИВЉЕНА. ИЗУЕТАК ЈЕ КД СА ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ.
2. КЗ ИЗ 1951. ГОДИНЕ ДА УЧИНИЛАЦ ОДГ АКО ЈЕ ЗНАО ЗА ОКОЛНОСТ ИЛИ БИО ДУЖАН И МОГАО ДА ЗНА ЗА ПОСЕБНУ ОКОЛНОСТ.
- ОВО ЈЕ КРИТИКОВАНО ЈЕР ПРОШИРУЈЕ ОДГ УЧИНИОЦА И НА НЕХАТ.
3. ВЛАДАЈУЋЕ ГЛЕДИШТЕ - СВА ОБЕЛЕЖЈА КОЈА ДЕЛУ ДАЈУ ТЕЖИ ВИД МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНА УМИШЉАЈЕМ УЧИНИОЦА.
30
ОДГОВОРНОСТ ЗА КД УЧИЊЕНА ПУТЕМ СРЕДСТАВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА
1. ДЕЛИМИЧНО ОДСТУПАЊЕ ОД НАЧЕЛА ИНДИВИДУАЛНЕ СУБЈЕКТИВНЕ ОДГОВОРНОСТИ. ИЗ РАЗЛОГА ШТО ЈЕ ПОДЛОЖНОСТ ОДГОВАРАЈУЋОЈ КОНТРОЛИ УСЛОВИЛА ОВА ПРАВИЛА
2. РАЗЛОГ УСПОСТАВЉАЊА ПРАВИЛА ЈЕ ДА СЕ ПОМИРЕ ДВА ЗАХТЕВА:
А. ПРАВО ГРАЂАНА ДА БУДУ ИНФОРМИСАНИ
Б. ДА СЕ ИПАК ОБЕЗБЕДИ ИЗВЕСТАН МЕХАНИЗАМ ОДГОВОРНОСТИ У СЛУЧАЈУ ВРШЕЊА КД ПУТЕМ МЕДИЈА.
3. ИЗВРШИОЦЕМ КД УЧИЊЕНОГ ОБЈАВЉИВАЊЕМ ИНФОРМАЦИЈЕ СЕ СМАТРА АУТОР ИНФОРМАЦИЈЕ ПРИМАРНО. СВА ОСТАЛА ЛИЦА КОЈА АУТОРУ ПРУЖАЈУ КАКАВ САУЧЕСНИЧКИ ДОПРИНОС СМАТРАЋЕ СЕ САУЧЕЊСНИЦИМА ПО ОПШТИМ ПРАВИЛИМА КЗ.
4. АКО ПРИМАРНА ОДГОВОРНОСТ НИЈЕ МОГУЋА ПОД ЗАКОНОМ ПРОПИСАНИМ УСЛОВИМА СУПСИДИЈАРНО ОДГОВАРА ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ОДНОСНО ЛИЦЕ КОЈЕ ГА ЈЕ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА ЗАМЕЊИВАЛО. ТО ЋЕ БИТИ СЛУЧАЈ:
А. АКО ЈЕ ДО ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА АУТОР ОСТАО НЕПОЗНАТ
Б. АКО ЈЕ ИНФО ОБЈАВЉЕНА БЕЗ САГЛАСНОСТИ АУТОРА.
В. АКО СУ У ВРЕМЕ ОБЈАВЉИВАЊА ДЕЛА ПОСТОЈАЛЕ СТВАРНЕ ИЛИ ПРАВНЕ СМЕТЊЕ ЗА ГОЊЕЊЕ АУТОРА.
- ИНФОРМАЦИЈА МОРА БИТИ УРЕДНИЧКИ ОБЛИКОВАНА ТО ЈЕСТ ПО НАЧИНУ ПРЕНОШЕЊА И САДРЖАЈУ ПОДЛОЖНА КОНТРОЛИ.
5. ОВИМ ПРАВИЛИМА ЗАКОН УСТАНОВЉАВА ОБЈЕКТИВНУ ОДГОВОРНОСТ ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА.
- ОТУДА СЕ УРЕДНИК НЕ МОЖЕ ПОЗВАТИ НА ЗАБЛУДУ У ПОГЛЕДУ ОБЕЛЕЖЈА БИЋА ДЕЛА КОЈЕ ЈЕ ОСТВАРИО АУТОР.
- ОПРАВДАЊЕ ПОЧИВА НА КОНТРОЛНОЈ УЛОЗИ ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА,
- ЗАКОНОДАВАЦ ЈЕ ПРЕВИДЕО ДА ОДГОВОРНОСТ УРЕДНИКА ИЗВИЊАВА НЕОТКЛОЊИВА ЗАБЛУДА У ПОГЛЕДУ НЕКЕ ОД НАВЕДЕНЕ ТРИ СИТУАЦИЈЕ КОЈЕ ВОДЕ ЊЕГОВОЈ ОДГОВОРНОСТИ.
- МОЖЕ СЕ ОВО УРЕДИТИ И ПОСЕБНИМ КД НЕВРШЕЊА АДЕКВАТНЕ КОНТРОЛЕ.
31
КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ПРАВНИХ ЛИЦА
1. КАКО ПРАВНО ЛИЦЕ ПОСТУПА ИСКЉУЧИВО ПРЕКО СВОЈИХ ОРГАНА, И КАО ТАКВО НЕ МОЖЕ ВОЉНО ДА СЕ ОДНОСИ ПРЕМА РАДЊИ, РАНИЈЕ ЈЕ ПРАВНИМ ЛИЦИМА ОДРИЦАНА СПОСОСБНОСТ ПРЕДУЗИМАЊА КП РАДЊЕ И СПОСОБНОСТ ЗА КРИВИЦУ.
2. ДАНАС ПОСТОЈИ КОД НАС И У ЈОШ ДОСТА ЗЕМАЉА ЗАКОН О ОДГ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА КД. ОВАЈ ВИД ОДГОВОРНОСТИ ИПАК НИЈЕ ЗАЖИВЕО У ПРАКСИ.
3. У ОБЗИР ДОЛАЗЕ НАЧЕЛНО СВА КРИВИЧНА ДЕЛА ХАХАХАХАХА.
ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА ПОЧИВА НА ЧИЊЕНИЦИ ДА ДА СУ ОДРЕЂЕНА СА ЊИМ ПОВЕЗАНА ФИЗИЧКА ЛИЦА ПОСТУПАЛА У НАМЕРИ ДА ЗА ПРАВНО ЛИЦЕ ОСТВАРЕ КАКВУ КОРИСТ. НЕ МОЖЕ НЕХАТНО (ЗБОГ НАМЕРЕ) И НИЈЕ БИТНО КАКВА ЈЕ КОРИСТ.
4. ЗАКОНОДАВАЦ ПРЕДВИЂА 2 СИТУАЦИЈЕ У КОЈИМА НАСТУПА ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА:
А. ПЛ ОДГОВАРА ЗА КД КОЈЕ У ОКВИРУ СВОЈИХ ПОСЛОВА ОДНОСНО ОВЛАШЋЕЊА УЧИНИ ОДОГОВРНО ЛИЦЕ У НАМЕРИ ДА ЗА ПРАВНО ЛИЦЕ ОСТВАРИ КОРИСТ.
ТО МОЖЕ БИТИ ОВЛАШЋЕНО ЛИЦЕ ИЛИ ЛИЦЕ КОЈЕ ДЕ ЈУРЕ ИЛИ ДЕ ФАКТО ОБАВЉА ОДРЕЂЕНИ КРУГ ПОСЛОВА.
Б. ПЛ ЋЕ ОДГОВАРАТИ АКО ЈЕ ЗБОГ НЕПОСТОЈАЊА НАДЗОРА ИЛИ КОНТРОЛЕ ОД СТРАНЕ ОДГОВОРНОГ ЛИЦА ОМОГУЋЕНО ИЗВРШЕЊЕ КД У КОРИСТ ПРАВНОГ ЛИЦА ОД СТРАНЕ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА КОЈЕ ДЕЛУЈЕ ПОД НАДЗОРОМ И КОНТРОЛОМ ОДГОВОРНОГ ЛИЦА.
6. ЗБОГ СПЕЦИФИЧНОСТ ПРАВНИХ ЛИЦА, СПЕЦИФИЧНЕ СУ И САНЦКИЈЕ.
- НОВЧАНА КАЗНА У ИЗНОСУ ОД 100.000 ДО 500.000.000 ДИНАРА.
- ПРЕСТАНАК ПРАВНОГ ЛИЦА МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ АКО ЈЕ ДЕЛАТНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА У ЦЕЛИНИ ИЛИ У ЗНАТНОЈ МЕРИ БИЛА У ФУНКЦИЈИ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА. ПОРЕД КАЗНИ МОЖЕ И УСЛОВНА ОСУДА И ИЗВЕСНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ (ЗАБРАНА ОБАВЉАЊА ОДРЕЂЕНИХ ДЕЛАТНОСТИ, ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА И ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ).
