Поглавље 9 - Саучесништво у кривичном делу Flashcards
1
Q
ОПШТЕ О САУЧЕСНИШТВУ.
A
- СВИ СУБЈЕКТТИ КОЈИ УЧЕСТВУЈУ У КД СЕ ПРЕМА КЗ НАЗИВАЈУ “УЧИНИЛАЦ”
- КАКО У ОСТВАРЕЊУ ДЕЛА МОЖЕ УЧЕСТВОВАТТИ ВИШЕ ЛИЦА СВОЈИМ РАЗЛИЧИТИМ ДОПРИНОСИМА, ТА ЛИЦА СЕ НАЗИВАЈУ САУЧЕСНИЦИМА
- САУЧЕСНИШТВО (У ШИРЕМ СМИСЛУ) - САИЗВРШИОЦИ, ПОДСТРЕКАЧИ И ПОМАГАЧИ
- САУЧЕСНИШТВО (У УЖЕМ СМИСЛУ) - ПОДСТРЕКАЧИ ПОМАГАЧИ. - АКО ЈЕДНО ЛИЦЕ САМО ВРШИ ДЕЛО ОН ЈЕ НЕПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ (И ТАД НЕМА САУЧЕСНИШТВА).
- АКО ВИШЕ ЛИЦА ЗАЈЕДНИЧКИ ВРШИ КД РЕЧ ЈЕ О САУЧЕСНИЦИМА.
- ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО ЈЕ ДЕЛО КОЈЕ СЕ ВРШИ ПРЕКО ДРУГОГ И ТО ЈЕ ИСТО ОБЛИК САУЧЕСНИШТВА.
2
Q
ПОЈАМ И ВРСТЕ САУЧЕСНИШТВА У ШИРЕМ СМИСЛУ
A
- ДВА ЕЛЕМЕНТА СУ ПОТРЕБНА ЗА ПОСТОЈАЊЕ САУЧЕСНИШТВА:
А. ОБЈЕКТИВНИ ЕЛЕМЕНТ - УЧЕСТВОВАЊЕ ВИШЕ ЛИЦА У ДЕЛУ.
Б. СУБЈЕКТИВНИ ЕЛЕМЕНТ - СВЕСТ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ. ПРИМЕР ВОЗАЧ И ПЕШАК.
- КОД САИЗВРШИЛАШТВА СВЕСТ О ЗАЈ ДЕЛ МОРА УВЕК ПОСТОЈАТИ А КОД ПОДСТРЕКАЧА И ПОМГАЧА НЕ МОРА ЈЕ БИТИ У ПОГЛЕДУ ОНОГА КО ДЕЛО ИЗВРШАВА. - ЗАЈЕДНИЧКО ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА, ДЕЛУ ДАЈЕ НОВИ КВАЛИТЕТ.
- ПРИМЕР СА ДВОЈЦОМ КОЈА ВРШЕ РАЗБОЈНИШТВО. ЊИХОВИ ДОПРИНОСИ ЗАЈЕДНО ЧИНЕ НОВИ АКТ А ОДВОЈЕНО НИСУ РАЗБОЈНИШТВО. - УРЕЂЕЊЕ КРУГА САУЧЕСНИКА.
А. ЈЕДИНСТВЕНО УЛИНИЛАШТВО - СВИ КОЈИ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН УЧЕСТВУЈУ У ДЕЛУ СУ УЧИНИОЦИ ДЕЛА (ЊЕГОВИМ ИЗВРШИОЦЕМ)
- РАЗЛИКА ЈЕ САМО КОД ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ.
- МАЊИНСКИ ЈЕ ЗАСТУПЉЕН.
Б. ДУАЛИСТИЧКИ СИСТЕМ - КВАЛИТАТТИВНО СЕ МОГУ РАЗЛИКОВАТИ ДВЕ КАТЕГОРИЈЕ УЧЕСНИКА У ЗЛОЧИНУ: ИЗВРШИОЦЕ И САУЧЕСНИКЕ.
- УЧИНИЛАШТВО СЕ МОЖЕ ПОДЕЛИТИ НА ИЗВРШИЛАШТВО И САУЧЕСНИШТВО (У УЖЕМ СМИСЛУ).
- ОВО ЈЕ ПРИХВАЋЕНО И КОД НАС.
- ОВО СЕ ОДНОСИ НА ДУЛАТИСТИЧКИ СИСТЕМ.
- МЕЂУ (ГРАНИЦУ) ИЗМЕЂУ ИЗВРШИЛАШТВА И САУЧЕСНИШТВА ПРЕДСТАВЉА ОСТВАРЕЊЕ БИЋА ДЕЛА. ТО ЈЕ РЕСТРИКТИВНО СХВАТАЊЕ ИЗВРШИЛАШТВА ПРИХВАЋЕН И У НАШЕМ ПРАВУ. - ИЗВРШИЛАШТВО: НЕПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАПТВО, ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО И САИЗВРШИЛАШТВО.
- САУЧЕСНИШТВО (У УЖЕМ МИСЛУ) - ПОДСТРЕКАЧ И ПОМАГАЧ.
- САУЧЕСНИШТВО НИЈЕ МОГУЋЕ БЕЗ ИЗВРШИЛАШТВА. ТУ СЕОГЛЕДА ЊИХОВА АКЦЕСОРНОСТ. - НЕПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ ЈЕ ОНАЈ КО ЛИЧНО И НЕПОСРЕДНО ОСТВАРУЈЕ ОБЕЛЕЋЈА КД. ТО ЧИНИ ВЛАСТИТИМ РАДЊАМА.
- ПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ ОСТВАРУЈЕ ДЕЛО ПРЕКО ДРУГОГА, СЛУЖЕЋИ СЕ ЊИМЕ КАО ОРУЂЕМ.
- ПИ НИЈЕ РЕГУЛИСАНО КЗОМ. - САИЗВРШИЛАЦ ОСТВАРУЈЕ БИЋЕ КД ЗАЈЕДНО СА ДРУГИМ
- САУЧЕСНИЦИ НЕ ОСТВАРУЈУ ОБЕЛЕЖЈА КД, ВЕЋ САМО УЧЕСТВУЈУ У ДЕЛУ ИЗВРШИОЦА. ПОДСТРЕКАЧ СТВАРА ОДЛУКУ КОД ДРУГОГ ДА УЧИНИ ДЕЛО, ПОМАГАЧ МУ ОЛКАШАВА ЊЕГОВО ИЗВРШЕЊЕ.
3
Q
КРИТЕРИЈУМ РАЗГРАНИЧЕЊА ИЗВРШИЛАШТВА И САУЧЕСНИШТВА
A
- НА ТЕШКОЋЕ СЕ НАИЛАЗИ ПРИЛИКОМ РАЗГРАНИЧЕЊАПОСРЕДНОГ ИЗВРШИЛАШТВА И ПОДСТРЕКАВАЊА.
- И У ОДНОСУ САИЗВРШИЛАШТВА И ПОМАГАЊА.
- ФОРМАЛНО ОБЈЕКТИВНА ТЕОРИЈА - ИЗВРШИОЦЕМ СЕ СМАТРА ИСКЉУЧИВО ОНАЈ КО НЕПОСРЕДНО ПРЕДУЗМЕ РАДЊУ ИЗВРШЕЊА.
- КОД ОВОГ УЧЕЊА НИЈЕ МОГУЋЕ ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО А ЗА САИЗВРШИЛАШТВО ЈЕ НЕОПХОДНО МАКАР ДЕЛИМИЧНО ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА, ШТО ЈЕ КРИМИНАЛНО ПОЛИТИЧКИ КРУТО. КОД НАСУ ПРАВУ ЈЕ ОВА ТЕОРИЈА ОДБАЧЕНА ЈЕР И КЗ ДОПУШТА САИЗВРШИЛАШТВО ИАКО НИЈЕ ПРЕДУЗЕТА РАДЊА ИЗВРШЕЊА. - СУЈБКЕТИВНА ТЕОРИЈА - ПОЛАЗИ ОД ТЕОРИЈЕ ЕКВИВАЛЕНЦИЈЕ.
- ПОШТО СУ ССВЕ РАДЊЕ БЕЗ КОЈИХ ПОСЛЕДИЦА НЕ БИ НАСТУШИЛА ЈЕДНАКЕ, РАЗГРАНИЧЕЊЕ СЕ ПРАВИ НА СУБЈЕКТИВНОМ ПЛАНУ, ПРЕМА ПРАВЦУ ВОЉЕ УЧИНИОЦА. АКО ЈЕ НЕКО ДЕЛО ЖЕЛЕО КАО СВОЈЕ ИМА ИЗВРШИЛАЧКУ ВОЉУ И СМАТРА СЕ ИЗВРШИОЦЕМ. А АКО ЈЕ ИМАО САУЧЕСНИЧКУ ВОЉУ ОНДА ЈЕ САУЧЕСНИК.
- ПОШТО НИЈЕ ЈЕДНОСТАВНО УТВРДИТИ ПРАВАЦ НЕЧИЈЕ ВОЉЕ, ПРИМЕЉУЈЕ СЕ ТОЕРИЈА ИНТЕРЕСА КОЈА ПОСТАВЉА КРИТЕРИЈУМ ПРЕМА СТЕПЕНУ ИНТЕРЕСА ЗА ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА ОДН. НАСТУПАЊА ПОСЕДИЦЕ. САУЧЕСНИК БИ БИ ОНАЈ КО ИЛИ НЕМА ИНТЕРЕС ИЛИ ЈЕ ТАЈ ИНТЕРЕС НЕЗНАТАН. УЧИНИЛАЦ БИ БИО ОНАЈ КО ИМА ВЕЋИ ИНТЕРЕС ОД ОСТВАРЕЊА ДЕЛА. - МАТЕРИЈАЛНО ОБЈЕКТИВНА УЧЕЊА ДОПУШТАЈУ И ДРУГЕ ОБЈЕКТИВНЕ КРИТЕРИЈУМЕ РАЗГРАНИЧЕЊА.
- НАЈПОЗНАТИЈА ЈЕ ВЛАСТ НАД ДЕЛОМ. ПРЕМА ОВОМ УЧЕЊУИЗВРШИЛАШТВО ОДЛИКУЈЕ ОДЛУЧУЈУЋА УЛОГАУ ОДВИЈАЊУ ДЕЛА, СВОЈЕВРСНА КОНТРОЛА НАД ДОГАЂАЊЕМ. ВЛАДА ДЕЛОМ ОНАЈ КО У СВАКОМ ТРЕНУТКУ МОЖЕ ДА ОДЛУЧИ ДА ГА ПРЕКИНЕИЛИ ДАЉЕ НАСТАВИ. ТО ЈЕ НАЈПРЕ НЕПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ. ПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ ВЛАДА НАД СВЕШЋУ ДРУГОГ, ОН ЈЕ ИСТО ИЗВРШИЛАЦ. - У НАШЕМ ПРАВУ РАГРАНИЧЕЊЕ СЕ ВРШИ ПОМОЋУОБЈЕКТИВНО-СУБЈЕКТНИХ КРИТЕРИЈУМА, ПОЛАЗЕЋИ ОД ВЛАСТИ НАД ДЕЛОМ, КАО ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВРШИЛАШТВА.
4
Q
НЕПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО
A
- НЕПОСРЕДНО И ЛИЧНО ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА.
- АЛИ САМО ОД СТРАНЕ ЈЕДНОГ ЛИЦА (БИЛО БАШ САМ ИЛИ УЗ ПОМОЋ САУЛЧЕСНИКА У УЖЕМ СМИСЛУ). - НЕ МОРА БАШ СВОЈЕРУЧНО. МОЖЕ СЕ СЛУЖИТИ ОРУЂЕМ И СИЛАМА УКЉУЧУЈУЋИ И ЖИВОТИЊЕ.
- КОРИШЋЕЊЕ АПСОЛУТНЕ СИЛЕ ЈЕ НЕПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО.
- ОПШТИ ДЕЛИКТИ - СВИ МОГУ ИЗВРШИТИ.
ПОСЕБНИ ДЕЛИКТИ - САМО ЛИЦА СА ОДРЕЂЕНИМ СВОЈСТВОМ. КО НЕМА ТО СВОЈСТВО НЕ МОЖЕ БИТИ ИЗВРШИЛАЦ. ОН МОЖЕ БИТИ САМО САУЧЕСНИК ПА ЧАК И КАДА НЕПОСРЕДНО ПРЕДУЗИМА РАДЊУ ИЗВРШЕЊА. МОЖЕ МУ СЕ КАЗНА ЧАК И УБЛАЖИТИ.
5
Q
САИЗВРШИЛАШТВО
A
- СИ ЧИНЕ ВИШЕ ЛИЦА КОЈА УЧЕСТВОВАЊЕМ У РАДЊИ ИЗВРШЕЊА СА УМИШЉАЈЕМ ИЛИ ИЗ НЕХАТА ЗАЈЕДНИ9ЧКИ ИЗВРШЕ КРИВИЧНО ДЕЛО, ИЛИ ОСТВАРУЈУЋИ ЗАЈЕДНИЧКУ ОДЛУКУ ДРУГОМ РАДЊОМ СА УМИШЉАЈЕМ БИТНО ДОПРИНЕСУ ЊЕГОВОМ ИЗВРШЕЊУ. ОВА ДЕФИНИЦИИЈА ЈЕ ПРЕМА ОБЈЕКТИВНО СУБЈЕКЕТИВНОМ КРИТЕРИЈУМУ.
- ПОРЕД ЗАЈЕДНИЧКОГ ОСТВАРЕЊА РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА, НА СУБЈ ПЛАНУ НЕПОХОДНА ЈЕ СВЕСТ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ КОЈА КОД НЕХАТНИХ ДЕЛА ПРЕДСТАВЉА СВЕСТ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРЕДУЗИМАЊУ РАДЊЕ.
- АКО НЕМА ТАКВЕ СВЕСТИ ПОСТОЈАЋЕ ПРИВИДНО САИЗВРШИЛАШТВО - ЊИХ ТРЕБА СМАТРАТИ СПОРЕДНИМ ИЗВРШИОЦИМА ГДЕ БИ СВАКО ОДГОВАРАО САМО ЗА ВЛАСТИТУ ДЕЛАТНОСТ. - МЕЂУСОБНО УРАЧУНАВАЊЕ САИЗВРШИЛАЧКИХ ДОПРИНОСА.
- СИ ПОЧИВА НА ИДЕЈИ ПОДЕЛЕ РАДА И ФУНКЦИОНАЛНЕ РАДПОДЕЛЕ УЛОГА У ОСТВАРЕЊУ БИЋА ДЕЛА.
- НА ПЛАНУ УЗРОЧНОСТИ, ЊИХОВИ ПОЈЕДИНАЧНИ АКТИ СЕ МЕЂУСОБНО ДОПУЊУЈУ, КАО ДА СУ СВОЈЕРУЧНО ПРЕДУЗЕТИ, ТАКО ДА СЕ УКУПНА ПОСЛЕДИЦА УЗАЈАМНО УРАЧУНАВА СВИМА.
- СИ ОМОГУЋАВА ДА СЕ КОНДИЦИО ФОРМУЛА НЕ УСПОСТАВЉА ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРИЛОГА ВЕЋ УКУПНОГ ПОДУХВАТА И ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
- СВАКАКО АКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ ТРЕБА УТВРДИТИ КО ЈЕ ШТА УРАДИО. - МЕЂУСОБНО УРАЧУНАВАЊЕ ВРШИЛО БИ СЕ И У СЛУЧАЈЕВИМА НЕХАТНОГ СИ
- ТО ЈЕ СПОРНО АЛИ СЕ ИПАК ПРИХВАТА.
6
Q
ОБЈЕКТИВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ САИЗВРШИЛАШТВА
A
- ИЛИ УЧЕСТВОВАЊЕ У РАДЊИ ИЗВРШЕЊА ИЛИ БИТАН ДОПРИНОС ИЗВРШЕЊУ.
- НЕПСПОРНА ЈЕ СИТУАЦИЈА ГДЕ УЧЕСНИК ПРЕДУЗМЕ МАКАР ДЕО РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА- ТУ ЈЕ НА СУБЈ ПЛАНУ НЕОПХОДНА СВЕСТ О ЗАЈ ДЕЛОВАЊУ.
- У СЛУЧАЈУ ВИШЕАКТНИХ ДЕЛИКАТА НИЈЕ НЕОПХОДНО ДА СВИ ПРЕДУЗМЕ СВЕ РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА ВЕЋ МАКАР НЕКУ ОД ЊИХ. - СЛУЧАЈ БИТНОГ ДОПРИНОСА.
- НЕЈАСНО ЈЕ КАД ЋЕ ОБИЧАН ДОПРИНОС ПРЕРАСТИ У БИТАН - САИЗВРШИЛАЧКИ.
- НЕОПХОДНО ЈЕ ДА МУ У ПОДЕЛИ ПОСЛОВА ПРИПАДА ВАЖНА ФУНКЦИЈА У ЗАЈЕДНИЧКОМ ОСТВАРЕЊУ ДЕЛА. ТА РАДЊА МОРА БИТИ СА РАДЊОМ ИЗВРПЕЊА “ТЕСНО ПОВЕЗАНА” ОДНОСНО СА ЊОМ МОРА ЧИНИТИ “ПРИРОДНУ И ЛОГИЧНУ ЦЕЛИНУ”. - С ОБЗИРОМ НА УЗРОЧНУ ВЕЗУ ИЗМЕЂУ ЦЕЛОКУПНЕ РАДЊЕ И ПОСЛЕДИЦЕ, МОГУЋЕ ЈЕ ПОВЕЗАТИ САИЗВРШИЛАЧКИ ДОПРИНОС СА ПОСЛЕДИЦОМ ЧАК И КАДА НИЈЕ БАШ У СКЛАДУ СА КОНДИЦИО ФОРМУЛОМ.
- ВАЖНОСТ ДОПРИНОСА У ТОМ СЛУЧАЈУ ЦЕНИМО ЕКС АНТЕ.
7
Q
СУБЈЕКТИВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ САИЗВРШИЛАШТВА
A
- ДРУГИ БИТНИ ДОРПИНОС МОЖЕ САМО СА УМИШЉАЈЕМ.
- СЛАБИЈЕ ИЗРАЖЕН ОБЈЕКТИВНИ ЕЛЕМЕНТ НАДОМЕШЋЕН ЈЕ СУБЈЕКТИВНИМ ЕЛЕМЕНТОМ. - СИ ТАКОЂЕ МОРАЈУ ЖЕЛЕТИ ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО. ХТЕЊЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ДЕЛА У ПРАКСИ СЕ УГЛАВНОМ ЗАКЉУЧУЈЕ НА ОСНОВУ УЧЕШЋА У ДОГОВОРУ И НАРОЧИТО РАСПОДЕЛИ ПЛЕНА.
- РАДЊА КОЈА НЕ ПРЕДСТАВЉА РАДЊУ ИЗВРШЕЊА МОЖЕ ПРЕДСТАВЉАТИ ДОПРИНОС СИ КВАЛИТЕТА САМО АК ОСЕ ЊОМ ОСТВАРУЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА ОДЛУКА, КОЈА ПРЕТПОСТАВЉА НЕКИ ДОГОВОР. ОНЕ СЕ МОРА НЕПОСРЕДНО ДОКАЗАТИ ВЕЋ СЕ МОЖЕ ИЗВЕСТИ И ДРУГИМ ДОКАЗИМА.
- СИ СЕ НЕ МОРАЈУ ПОЗНАВАТИ, ДОВОЉНО ЈЕ ДА ЈЕ СВЕСТАН ДА ПОРЕД ЊЕГА И ЗАЈЕДНО СА ЊИМ ДЕЛУЈЕ ДРУГИ. - ЗАЈЕДНИЧКА ОДЛУКА МОЖЕ БИТИ И ПРЕЋУТНА.
- МОЖЕ КОНКЛУДЕНТНИМ РАДЊАМА.
8
Q
ВРЕМЕ ПРУЖАЊА САИЗВРШИЛАЧКОГ ДОПРИНОСА
A
- СИ ПРИЛОГ СЕ МОЖЕ ПРУЖИТИ СВЕ ДО ФОРМАЛНОГ ОКОНЧАЊА КД.
- ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋ БИТАН ДОПРИНОС И У ФАЗИ ПРИПРЕМАЊА КД.ТРИ СТАНОВИШТА.
А. НЕ МОЖЕ, МОЖЕ САМО У ФАЗИ ИЗВРШЕЊА.
Б. НАЧЕЛНО НЕ МОЖЕ, МОЖЕ САМО АКО СЕ РАДЊЕ ИЗ СТАДИЈУМА ПРИПРЕМАЊА ОДНОСЕ НА ПЛАНИРАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈУ КД.
В. МОЖЕ САИЗВРШИЛАЧКИ ПРИЛОГ И У ФАЗИ ПРИПРЕМАЊА. ОВО ЈЕ ПРИХВАЋЕНО КОД НАС. - ЗАЈДЕНИЧКА ОДЛУКА НЕ МОРА ДА ПРЕТХОДИ ДЕЛУ, ИАКО ЈЕ ТО НАЈЧЕШЋЕ СЛУЧАЈ. ОНА МОЖЕ БИТИ ДОНЕТА И У ТОКУ САМОГ ИЗВРШЕЊА.
- СУКЦЕСИВНИ СИ - ОНИ КОЈИ ТОКОМ ДЕЛА СТВОРЕ СВЕСТ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ. ЈЕДАН СЕ МОЖЕ ПРИДРУЖИТИ ДРУГОМ ТОКОМ ДЕЛА. ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ КОЛИКО СЕ МОГУ УРАЧУНАТИ ЛИЦУ РАДЊЕ КОЈЕ СУ ПРЕДУЗЕТЕ ДОК СЕ ОН НИЈЕ УОПШТЕ ПРИКЉУЧИО. НЕ МОЖЕ ОДГ ЗА РАДЊЕ ДРУГИХ ЧИЈИ СУ РЕЗУЛТАТИ ВЕЋ ОКОНЧАНИ. АЛИ АКО ЕФЕКТИ РАДЊЕ ИДАЉЕ ТРАЈУ МОГУ МУ СЕ ПРИПИСАТИ.
9
Q
ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО
A
- ПИ ЈЕ УШЛО У ЕВРОПСКА ЗАКОНОДАВСТВА ИЗ НЕМАЧКЕ ДОКТРИНЕ.
- ТАДА ЈЕ ВАЖИЛА СТРОГА АКЦЕСРОНОСТ У САУЧЕСНИШТВУ. ОНА ЗНАЧИ ДА ЈЕ ИЗВРШИЛАЦ МОРАО БИТИ И УЧИНИЛАЦ ПП ДЕЛА И ДА ЈЕ СКРИВИО ДЕЛО ДА БИ САУЧЕСНИК ОДГОВАРАО. ИЗ ТОГ РАЛОЗГА ЈЕ УБАЧЕН ПИ ДА БИ СЕ ОМОГУЋИЛА ОДГ И КАДА НИЈЕ СКРВИЉЕНО ДЕЛО КАКО СЕ НЕ ИСКОРИШЋАВАЛЕ ПРАВНЕ ПРАЗНИНЕ И ИЗБЕГАВАЛА ОДГОВОРНОСТ.
- УСВАЈАЊЕМ ЛИМИТИРАНЕ АКЦЕСОРНОСТИ КОЈА ОМОГУЋАВА ОДГОВОНОСТ САУЧЕСНИКА И ОНДА КАДА ИЗВРШИЛАЦ ПОСТУПА НЕСКРИВЉЕНО НЕСТАЈЕ ПОТРЕБА ЗА ПИ. МЕЂУТИМ ОНО СЕ И НАКОН ТОГА ЗАДРЖАВА РАДИ ПОПУЊАВАЊА ПРАВНИХ ПРАЗНИНА НА ПЛАНУ КАЖЊАВАЊА.
- ПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ БИЋЕ КД ОСТАВУЈЕ ПРЕКО ДРУГОГА. А ПОНАШАЊЕ ДРГОГА МУ СЕ УРАЧУНАВА КАО ДА ГА ЈЕ САМ ПРЕДУЗЕО.
- ОВА КОНСТРУКЦИЈА ПОДРАЗУМЕВА ДВА ЛИЦА ОД КОЈИХ ЈЕ ЈЕДАН ПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ А ДРУГИ ПОСРЕДНИК ИЛИ ЛИЦЕ ОРУЂЕ. - ОДНОС ПИ СА ПОДСТРЕКАВАЊЕМ - КОРИСТИМО МАТЕРИЈАЛНИ КРИТЕРИЈУМ ВЛАСТИ НАД ДЕЛОМ. ИАКО ОБА ИНСТИТУТА ПРОЕПОСТАВЉАЈУ ИЗВЕСТАН УТИЦАЈ НА ВОЉУ ДРУГОГ ЛИЦА, САМО У ПОЈЕДИНИМ СИТУАЦИЈАМА СЕ ОВАЈ УТИЦАЈ МОЖЕ ОКАРАКТЕРИСАТИ КАО ВЛАСТ НАД ДРУГИМ, КАРАКТЕРСИТИЧНУ ЗА ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО, ОНО МОРА ДА ИМА ТАКВУ НАДМОЋНУ ПОЗИЦИЈУ.
- ПРИНЦИП ОДГОВОРНОСТИ - ПОСРЕДНИК КАО ЛИЦЕ ОРУЂЕ ПО ПРАВИЛУ КРИВИЧНО НЕ ОДГОВАРА, У ЧЕМУ СЕ И ИСПОЉАВА ИНТЕРЕС УСПОСТАВЉАЊА ОВОГ ИНСТИТУТА.
- НА СТРАНИ ЛИЦА ОРУЂА ПОСТОЈИ ОДРЕЂЕНИ ДЕФИЦИТ КОЈИ ОНЕМОГУЋАВА КАЖЊАВАЊЕ.
- ПРИНЦИП ОДГОВОРНОСТИ ТРЕБА РАЗУМЕТИ У СМИСЛУ ДА “ЛИЦЕ ИЗ СЕНКЕ” ПО ПРАВИЛУ НЕЋЕ ОДГОВАРАТИ КАО ПИ ЈЕДИНО АКО СЕ НАЛАЗИ ИЗА ОДГОВОРНОГ УМИШЉАЈНОГ ПОСРЕДНИКА. ТАДА ЋЕ БИТИ ПОДСТРЕКАЧ.
10
Q
НЕДОСТАЦИ ЛИЦА ОРУЂА НА ПЛАНУ ПРОТИВПРАВНОСТИ
A
- ИСКЉУЧЕЊЕ ПП ЛИЦА ОРУЂА УСЛЕД КРАЈЊЕ НУЖДЕ
- АКО НЕКО ПРИНУДИ НЕКОГА ДА ИЗВРШИ ДЕЛО, ОВАЈ СЕ АКО СУ ИСПУЊЕНИ УСЛОВИ МОЖЕ ПОЗВАТИ НА КРАЈЊУ НУЖДУ И ТАКО ОПРАВДАТИ СВОЈЕ ДЕЛО.
- МЕЂУТИМ У ТОМ СЛУЧАЈУ БИ УСЛЕД ПРИМЕНЕ ТОЕРИЈЕ ЛИМИТИРАНЕ АКЦЕСОРНОСТИ ОТПАЛА И ОДГОВОРНОСТ ПОДСТРЕКАЧА (ОНОГА КО ЈЕ ПРИМЕНИО ПРИНУДУ). ДА СЕ ТО НЕ БИ ДЕСИЛО ПРЕОСТАЈЕ ЈЕДИНО ДА СЕ ПРИНУЂАЧ СМАТРА ПОСРЕДНИМ ИЗВРШИОЦЕМ.
11
Q
НЕДОСТАЦИ ЛИЦА ОРУЂА НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ
A
- ОВЕ СИТУАЦИЈЕ ОДЛИКУЈЕ ИСКОРИШЋАВАЊЕ ИЗВЕСНИХ НЕДОСТАТАКА ПОСРЕДНИКА НА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ПЛАНУ, ЗБОГ ЧЕГА ПОСРЕДНИ ИЗВРШИЛАЦ СУШТИНСКИ КОНТРОЛИШЕ ОДВИЈАЊЕ ДОГАЂАЊА.
- ОСНОВНИ УСЛОВ КОНСТРУКЦИЈЕ ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ ЗНА ОКОЛНОСТ КОЈА ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ ЛИЦА ОРУЂА ИЛИ ДА ЕВЕНТАУЛНО ЗНА ВИШЕ ОД ЊЕГА, ТАМО ГДЕ ПОСРЕДНИКОВА КРИВИЦА НИЈЕ ИСКЉУЧЕНА. АКО ЈЕ ТО СЛУЧАЈ ПОСТОЈАЋЕ ВЛАСТ НАД ДРУГИМ КОЈА ВОДИ ПОСРЕДНОМ ИЗВРШИЛАШТВУ. У СПРОТНОМ АКО ЊЕГОВ УМИШЉАЈ НЕ ОБУХВАТА ОВУ КОНСТИТУТИВНУ ОКОЛНОСТ, РАДИЋЕ СЕ ТЕК О ПОДСТРЕКАВАЊУ.
12
Q
ДЕТЕ КАО ОРУЂЕ
A
- ИСКОРИШЋАВАЊЕ ДЕЦЕ ЗА ВРШЕЊЕ КД СЕ У СТРАНОЈ ЛИТЕРАТУРИ ГОТОВО БЕЗ ИЗУЗЕТКА ТУМАЧИ КАО ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО.
- ПРЕМДА СЕ КОД НАС И ОВЕ СИТУАЦИЈЕ ТУМАЧЕ КАО ПОДСТРЕКАВАЊЕ, ОСЕЋА СЕ ДА БИ БИЛО ПРИКЛАДНИЈЕ ЗБОГ ТАКВОГ ОДНОСА НАДМОЋИ У НАГОВАРАНОМ ДЕЛУ ОВЕ СИТУАЦИЈЕ ТРЕТИАРТИ КАО ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО.
- ДРУГАЧИЈЕ ЈЕ АКО ПОСРЕДНИК У ДЕЛУ ПРЕДСТАВЉА МАЛОЛЕТНИКА. ТУ НЕМА РАЗЛОГА ЗА ПИ БУДУЋИ ДА ЈЕ МАЛОЛЕТНИК КРИВИЧНО ОДГОВОРАН. У ТИМ СЛУЧАЈЕВИМА БИ ПОСТОЈАЛО ПОДСТРЕКАВАЊЕ. ТАКО ПОСТУПА И ДОМАЋА ПРАКСА.
13
Q
НЕУРАЧУНЉИВО ЛИЦЕ КАО ОРУЂЕ
A
- ИАКО СЕ У СТРАНОЈ ДОКТРИНИ НАВОЂЕЊЕ НЕУРАЧУНЉИВОГ ДА УЧИНИ ДЕЛО ТУМАЧИ КАО ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО, КОД НАС СЕ УСЛЕД ЛИМИТИРАНЕ АКЦЕСОРНОСТИ СМАТРА ДА ЈЕ ТО ПОДСТРЕКАВАЊЕ.
- МЕЂУТИМ КАДА ЈЕ ПОСМАТРА НА КОЈИ НАЧИН СЕ УОБИЧАЈЕНО НЕУРАЧУНЉИВО ЛИЦЕ НАГОВАРА ДА ИЗВЕДЕ ДЕЛО, ЗАПАЖАМО ДА СУ ТО СИТУАЦИЈЕ ГДЕ СЕ НАГОВАРАЧ НАЛАЗИ У ИЗРАЗИТОЈ ПОЗИЦИЈИ НАДМОЋИ, ТЕ БИ БИЛО ПРИХВАТЉИВИЈЕ ПРИМЕНИТИ ПОСРЕДНО ИЗВРШИЛАШТВО. - ИСКОРИШЋАВАЊЕ БИТНО СМАЊЕНЕ УРАЧУНЉИВОСТИ БИ НА ТЕМЕЉУ ПРИНЦИПА ОДГОВОРНОСТИ БИЛО ЛОГИЧНО ТУМАЧИТИ КАО ПОДСТРЕКАВАЊЕ.
- ИСТИ ОДНОС БИ СЕ ЗАКЉУЧИО И У ОДНОСУ НА ОБИЧНУ СМАЊЕНУ УРАЧУНЉИВОСТ.
14
Q
ЛИЦЕ ОРУЂЕ У СТВАРНОЈ ЗАБЛУДИ
A
- ДОВОЂЕЊЕ ДРУГОГА У СТВАРНУ ЗАБЛУДУ ИЛИ ЊЕНО ИСКОРИШЋАВАЊЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ НАЈПОЗНАТИЈУ ВАРИЈАЦИЈУ ПОСРЕДНОГ ИЗВРШИЛАШТВА.
- У ТИМ СИТУАЦИЈАМА И НИЈЕ СТВОРЕНА ОДЛУКА КОД ПОСРЕДНИКА ДА ИЗВРШИ ДЕЛО ЗАТО И НЕ МОЖЕ БИТИ ПОДСТРЕКАВАЊЕ - ПОСРЕДНИК НИЈЕ НИ СВЕСТАН ШТА ЋЕ УЧИНИТИ. - ЧИЊЕНИЦА ДА СЕ ИСКОРИШЋАВАЊЕ НЕОТКОЛОЊИВЕ СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ И У ДОМАЋОЈ ДОКТРИНИ ВЕЧИНСКИ СМАТРА СИТИАЦИЈОМ ПОСРЕДНОГ ИЗВРШИЛАШТВА ГОВОРИ У ПРИЛОГ ЗАКЉУЧКУ ДА ГРАНИЧНИК ИЗМЕЂУ ПОДСТРЕКАВАЊА И ПИ НЕ ТРЕБА ПОСТАВЉАТИ СТРОГО ПО ЛИНИЈИ ОГРАНИЧЕНЕ АКЦЕСРОНОСТИУ СМИСЛУ ДА СЕ СЕ СВАКО УЧЕСТВОВАЊЕ У ПП ДЕЛУ ДРУГОГА МОРА ТУМАЧИТИ ИСКЉУЧИВО КАО САУЧЕСНИШТВО.
- НА ОДГОВОРНОСТ ПИ НЕ БИ УТИЦАЛО НИ АКО ЈЕ ЗАБЛУДА ПОСРЕДНИКА ЕВЕНТУАЛНО БИЛА ОТКЛОЊИВА.
- У ТОМ СЛУЧАЈУ ЋЕ ПОСРЕДНИК ОДГОВАРАТИ ЗА НЕХАТНО ДЕЛО АКО ЈЕ НЕХАТ У ТОМ СЛУЧАЈУ КАЖЊИВ, А НАГОВАРАЧ ЋЕ ИДАЉЕ ОДГОВАРАТИ ЗА ОНО ДЕЛО КОЈЕ ОСТВАРЕНО. КРИМИНАЛНО ПОЛИТИЧКИ РАЗЛОЗИ ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ОВОМЕ ЈЕР БУ У ТОМ СЛУЧАЈУ НАГОВАРАЧ ИЗ ПРИМЕРА У КЊИЗИ ОДГОВАРАО ЗА НЕХАТНО ЛИШЕЊЕ ЖИВОТА КАО ПОДСТРЕКАЧ А НЕ ЗА УМИШЉАЈНО УБИСТВО КАО ПИ.
15
Q
ПОДСТРЕКАВАЊЕ
A
- ЧЛ 34 - КО ДРУГОГ СА УМИШЉАЈЕМ ПОДСТРЕКНЕ ДА ИЗВРШИ КРИВИЧНО ДЕЛО, КАЗНИЋЕ СЕ КАЗНОМ ПОРПИСАНОМ ЗА ТО ДЕЛО.
- ПОЛАЗЕЋЕ ОД ЛИМ АКЦ ПОДСТРЕКАВАЊЕ ПРЕДСТАВЉА НАВОЂЕЊЕ ДРУГОГ ДА ИЗВРШИ ПП ДЕЛО У ЗАКОНУ ОДРЕЂЕНО КАО КД. - НАВОЂЕЊЕ СЕ ЧИНИ ТАКО ШТО СЕ УТИЧЕ НА ВОЉУ ИЗВРШИОЦА - ИНИЦИРА СЕ ЊЕГОВА ОДЛУКА ДА ДЕЛО УЧИНИ. МЕЂУТИМ ТО НИЈЕ ДОВОЉНО ЗА ОДГОВОРНОСТ ПОДСТРЕКАЧА. ДЕЛО НА КОЈЕ СЕ НАВОДИ МОРА БИТИ СПРОВЕДЕНО У БАР ЗАПОЧЕТО ПП ДЕЛО.
- РЕЛЕВАНТАН ЈЕ ИСКЉУЧИВО УМИШЉАЈ ПОДСТРЕКАЧА. - ИЗВРШИЛАЧКО ПОДСТРЕКАВАЊЕ - НЕКАДА СЕ НАВОЂЕЊЕ НА ДРУШТВЕНО НЕПРИХВАТЉИВА ПОНАШАЊА ДЕФИНИШУ КАО ПОСЕБНА КРИВИЧНДА ДЕЛА. УГЛАВНОМ СЕ ТО РАДИ ЗБОГ НЕЛОГИЧНИХ РЕЗУЛТАТА ПРИМЕНЕ ЛИМИТИРАНЕ АКЦЕСРОНОСТИ. НПР НАВОЂЕЊЕ НА САМОУБИСТВО НЕ БИ БИЛО КАЖЊИВО ПРЕМА ОПШТИМ ПРАВИЛИМА ЈЕР САМОУБИСТВО НИЈЕ КРИВИЧНО ДЕЛО, ПА ПОДСТРЕКАЧ НЕ БИ НИ МОГАО ДА ОДГОВАРА.
16
Q
СТВАРАЊЕ ОДЛУКЕ КОД ПОДСТРЕКНУТОГ
A
- ИЗАЗИВАЊЕ ОДЛУКЕ КОД ДРУГОГА ЗНАЧИ ДА СЕ КОД ДРУГОГ ОБРАЗУЈЕ РЕШЕНОСТ У ПРАВЦУ ДЕЛА. ОВА РЕШЕНОСТ ПРЕПОСТАВЉА УМИШЉАЈ ИЗВРШИОЦА, ИАКО ПРЕМА ДОМАЋЕМ ПРАВУ ИМАЈУЋИ У ВИДУ ЛИМИТИРАНУ АКЦЕСОРНОСТ МОГУЋЕ ЈЕ ЗАМИСЛИТИ И ПОДСТРЕКАВАЊЕ НА НЕХАТНО ДЕЛО. У ТОМ СЛУЧАЈУ ЋЕ СЕ ПРЕ РАДИТИ О ПИ.
- ДА ЛИ ЈЕ НЕОПХОДНА КОМУНИКАЦИЈА КОЈА НЕДВОСМИСЛЕНО УПУЋУЈЕ НА ИЗВРШЕЊЕ ДЕЛА ИЛИ ЈЕ ДОВОЉНО ИЗАЗИВАЊЕ СИТУАЦИЈЕ КОЈА ДРУГОГ МАМИ НА ВРШЕЊЕ ДЕЛА.
- ПРИХВАЧЕНА ЈЕ ТЕОРИЈА ПСИХИЧКОГ КОНТАКТА - ЗАХТЕВА СЕ ОДРЕЂЕНИ КОМУНИКАТИВНИ УТИЦАЈ НА ВОЉУ.
- БЕЗ ТЕ КОУМИКАЦИЈЕ УПЛИВ У ВОЉУ ДРУГОГА ЈЕ СУВИШЕ НЕОДРЕЂЕН. МОРА ДА ПОСТОЈИ И НЕВРЕДНОСТ ПОНАШАЊА ПОДСТРЕКАЧА ЈЕР СЕ ОН ИЗЈЕДНАЧАВА СА ИЗВРШИОЦЕМ НА ПЛАНУ КАЖЊАВАЊА.
- ПОДСТРЕНУТИ СЕ МЕЂУТИМ НЕ МОРА МОМЕНТАЛНО У ТРЕНУТКУ НАГОВАРАЊА СЛОЖИТИ СА ИЗВРШЕЊЕМ ДЕЛА, ДОВОЉНО ЈЕ И ДА САМО ПРИСТУПИ ИЗВРШЕЊУ ДЕЛА КАСНИЈЕ.
- УТВРДИВ КОМУНИКАТИВНИ УТИЦАЈ НА ВОЉУ ПОДСТРЕКНУТОГ ЗАХТЕВА СЕ И У ДОМАЋОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ. - ЗАКОН НЕ ПРЕЦИЗИРА НАЧИН ПОДСТРЕКАВАЊА.
- У ОБЗИР ДОЛАЗИ СВАКИ ВИД УТИЦАЈА НА ВОЉУ ДРУГОГА, КОЈИ ЗА ИСХОД ИМА СТВАРАЊЕ ВОЉЕ ДРУГОГА ДА УЧИНИ ПП ДЕЛО.
- ОДЛУКА МОЖЕ БИТИ ИЗАЗВАНА И КОНКЛУДНЕТНО.
- НАЈЧЕШЋИ НАЧИНИ СУ НАГОВАРАЊЕ, ОБЕЋАЊЕ ПОКЛОНА, НАРЕЂЕЊЕ, КОМП СИЛА, ПРЕТЊА, МОЛБА, ЗАХТЕВ И ТСЛ.
- ДАВАЊЕ САВЕТА И УПУТСТАВА ЋЕ ПРЕ БИТИ ПОМАГАЊЕ, ОСИМ АКО СЕ САВЕТОМ КОД ДРУГОГ СТВАРА ОДЛУКА.
- ОДВРАЋАЊЕ ОД ДЕЛА* АКО ЈЕ ИРОНИЧНО УЧИЊЕНО И СТВОРЕНА ОДЛУКА КОД ДРУГОГ. - ПОДСТРЕКАВАЊЕ НЕЧИЊЕЊЕМ - ВЕЋИНСКО ГЛЕДИШТЕ ДА ТО НЕ МОЖЕ. ЗБОГ НЕОПХОДНОСТИ ПСИХИЧКОГ КОНТАКТА.
- ПРЕМА МАЊИНСКОМ ГЛЕДИШТУ МОГУЋЕ ЈЕ У ОДРЕЂЕНИМ КОНСТЕЛАЦИЈАМА ЗАМИСЛИТИ ПОДСТРЕКАВАЊЕ НЕЧИЊЕЊЕМ. ПРИМЕР СА УПУЋЕНИМ ПИСМОМ, КОЈЕ СЕ ТРЕБА ОПОЗВАТИ НАКОН ТОГА. АЛИ И ТО ЈЕ УПИТНО. - КОЈИ ЈЕ ТО МОМЕНАТ У КОЈЕМ СЕ СМАТРА ДА ЈЕ ОДЛУКА СТВОРЕНА.
- НИЈЕ ПОДСТРЕКАВАЊЕ САМО НЕПОКОЛЕБЉИВА ОДЛУКА КОЈА СЕ НЕ МОЖЕ НИ ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА ИЗМЕНИТИ. О ТОМЕ СВЕДОЧИ И ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК.
- УТОЛИКО ЈЕ СМИСЛЕНО ОДЛУКУ ВЕЗАТИ ЗА ГРАНИЧНИК ДА ЛИ МОТИВИ КОЈИ ГУРАЈУ КА ВРШЕЊУ ДЕЛА НАД ЕВЕНТУАЛНИМ ПРЕОСТАЛИМ СУМЊАМА ПРЕТЕЖУ. - НА ДЕЛО СЕ МОЖЕ ПОДСТРЕКАВАТИ И ОНАЈ КО НИЈЕ НИ ПОМИСЛИО НА ДЕЛО ТАКО И ОНАЈ КО СЕ ЈОШ ПРЕМИШЉА.
- ПОДСТРЕКАВАЊЕ ПУТЕМ УЧВРШЋИВАЊА ВЕЋ ПОСТОЈЕЋЕ ОДЛУКЕ ЈЕ МОГУЋЕ АЛИ САМО АКО СУ У МОМЕНТУ ТОГ УЧВРШЋИВАЊА ПРЕВЛАДАВАЛИ РАЗЛОЗИ ДА ОД ДЕЛА ОДСТУПИ.
- ПОДСТРЕКАВАЊЕ ЈЕ МОГУЋЕ И ТАМО ГДЕ ПОСТОЈИ НЕДОВОЉНО КОНРЕКТИЗОВАНА ОДЛУКА, ГДЕ НИЈЕ СПОРНА СПРЕМНОСТ ДА СЕ ДЕЛО УЧИНИ АЛИ ГДЕ КОНАЧНИ ОБРИСИ ДЕЛА ЈОШ НИСУ ДЕФИНИТИВНО УОБЛИЧЕНИ.
- ПРИМЕР НАРУЧИОЦА И ПРОФИ ОБИЈАЧА.
17
Q
ОМНИМОДО ФАКТУРУС
A
- ОНАЈ КО ЈЕ ВЕЋ ДОНЕО ОДЛУКУ ДА ИЗВРШИ ДЕЛО ТЗВ ОМНИМОДО ФАКТУРУС НЕ МОЖЕ БИТИ ПОДСТРЕКНУТ. ЊЕГОВО ДЕЛО НИЈЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАДЊЕ ПОДСТРЕКАЧА.
- МЕЂУТИМ НЕУСПЕЛИ ПОДСТРЕКАЧ ЋЕ СХОДНО ЧЛАНУ 34 СТАВ 2 БИТИ КАЖЊЕН АКО ЈЕ ПОКУШАЈ ДЕЛА НА КОЈЕ СЕ ПОДСТРЕКАВАЛО КАЖЊИВ. - РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПСИХИЧКОГ ПОМАГАЊА И НЕУСПЕЛОГ ПОДСТРЕКАВАЊА
- ВЕЋИНСКО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА ЋЕ ПОСТОЈАТИ НЕУСПЕЛО ПОДСТРЕКАВАЊЕ САМО АКО СЕ НИКАКАВ ПСИХИЧКИ ДОПРИНОС НИЈЕ ПРУЖИО ОСТВАРЕЊУ ДЕЛА.
- ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА СЕ ПРЕДНОСТ УВЕК ТРЕБА ДАТИ НЕУСПЕЛОМ ПОДСТРЕКАВАЊУ КАО ТЕЖЕМ ОБЛИКУ А ДА СЕ ПСИХИЧКО ПОМАГАЊЕ ПРИМЕНИ САМО ТАМО ГДЕ ПОКУШАЈ ДЕЛА НА КОЈЕ СЕ ПОДСТРЕКАВА НИЈЕ КАЖЊИВ.
18
Q
МОДИФИКОВАЊЕ ВЕЋ СТВОРЕНЕ ОДЛУКЕ ИЗВРШИОЦА ДЕЛА
A
- КАО ШТО СЕ МОЖЕ ПРЕДОМИЛСИТИ У ПОГЛЕДУ ВРШЕЊА ДЕЛА, ТАКО СЕ ОДЛУКА ИЗВРШИОЦА ОД СТРАНЕ ПОДСТРЕКАЧА МОЖЕ И МОДИФИКОВАТИ.
- КАО КРИТЕРИЈУМ У ЛИТЕРАТУРИ УТВРЂИВАЊЕ ДА ЛИ УЧИНЊЕНА ИЗМЕНА ПЛАНА У ТОЈ МЕРИ МЕЊА ИДЕНТИТЕТ ДЕЛА ДА СЕ РАДИ О НОВОМ ПЛАНУ И НАПОСЛЕТКУ “ДРУГОМ” ДЕЛУ ИЛИ СЕ РАДИ ТЕК О НЕЗНАТНОЈ МОДИФИКАЦИЈИ.
- ПРЕТХОДНИ КРИТЕРИЈУМ ЈЕ НЕУПОТРЕБЉИВ, ПА СЕ ЗАТО ВРЕДНОВАЊЕ УЗИМА НА ПЛАНУ ПОЈЕДИНИХ ОБЕЛЕЖЈА КОЈА СЕ КОРИГУЈУ.
- МЕЊАЊЕ ИЗВРШИОЦА СЕ СМАТРА НОВИМ ДЕЛОМ И ПОДСТРЕКАВАЊЕМ.
- МЕЊАЊЕ НА САСВИМ ДРУГО ДЕЛО СЕ ТАКОЂЕ СМАТРА ПОДОБНИМ ЗА ПОДСТРЕКАВАЊЕ. - ПОДСТРЕКАВАЊЕ ВЕЋ РЕШЕНОГ УЧИНИОЦА ОСНОВНОГ ОБЛИКА ДА УЧИНИ КВАЛИФИКОВАНИ ОБЛИК ИСТОГ ДЕЛА.
- У ОДНОСУ НА КВАЛИФИКОВАНИ ОБЛИК ИЗВРШИЛАЦ НИЈЕ ОМНИМОДО ФАКТУРУС.
- ДА ЛИ ПОДСТРЕКАЧ ОВДЕ ТРЕБА ДА ОДГОВАРА САМО ЗА ДОДАТАК (АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП) ИЛИ ЗА ДЕЛО У ЦЕЛОСТИ (СИНТЕТИЧКИ ПРИСТУП). СИНТЕТИЧКИ ПРИСТУП ЈЕ ИСПРАВНИЈИ А ОКОЛНОСТ ДА ЈЕ ИЗВРШИЛАЦ ВЕЋ ДОНЕО ОДЛУКУ У ПОГЛЕДУ ОСНОВНОГ ДЕЛА СЕ МОЖЕ ВРЕДНОВАТИ ОЛАКШАВАЈУЋЕ. - МЕЊАЊЕ ОДЛУКЕ КА ВРШЕЊУ ЛАКШЕГ ОБЛИКА ИСТОГ ДЕЛА ИЛИ ФОРМАЛНО САМОСТАЛНОГ ДЕЛА АЛИ КОЈЕ ЈЕ ВЕЋ У ЦЕЛОСТИ ОБУХВАЋЕНО ИЗВРШИОЧЕВИМ ПАНИРАНИМ ДЕЛОМ.
- ОВДЕ НЕ БИ ПОСТОЈАЛО ПОДСТРЕКАВАЊЕ ЈЕР ЈЕ МОДИФИКАЦИЈА ВЕЋ ОБУХВАЋЕНА ДОНЕТОМ ОДЛУКОМ.
- ИСТО СЕ ЗАКЉУЧУЈЕ И ТАМО ГДЕ У ОКВИРУ ИСТОГ ОБЛИКА МОДИФИКОВАЊЕ УБЛАЖАВА ДЕЛО.
- ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ СЕ ОВДЕ ОДНОС МОГАО ТУМАЧИТИ КАО ПСИХИЧКО ПОМАГАЊЕ. ОВО СЕ ОДБАЦУЈЕ НА ТЕМЕЉУ ИДЕЈЕ УМАЊЕЊА РИЗИКА. ИПАК И ТУ БИ СЕ МОГЛО РАДИТИ О ПСИХИЧКОМ ПОМАГАЊУ У СЛУЧАЈУ ДА ЈЕ ИЗНЕТОМ АРГУМЕНАТЦИЈОМ ПОДСТРЕКАЧ УЧВРСТИО ВОЉУ ДА СЕ ДЕЛО ИЗВРШИ.
19
Q
ПРОТИВПРАВНО ДЕЛО ИЗВРШИОЦА КАО ПРЕТПОСТАВКА ПОДСТРЕКАВАЊА
A
- ПОРЕД ИЗАЗИВАЊА ОДЛУКЕ ДЕЛО СЕ МОРА И ИЗВРШИТИ ТЈ. БАР ЗАПОЧЕТИ.
- ИАКО КЗ ГОВОРИ О ПОДСТРЕКАВАЊУ НА КРИВИЧНО ДЕЛО, ИСПРАВНО ЈЕ ПРИМЕНОМ ОГРАНИЧЕНЕ АКЦЕСОРНОСТИ СМАТРАТИ ДОВОЉНИМ УЧЕСТВОВАЊЕМ У ПП АЛИ НЕ И НУЖНО СКРИВЉЕНОМ ДЕЛУ.
- ЗАПРАВО ПОДСТРЕКАВАЊЕ ПРЕДСТАВЉА НАВОЂЕЊЕ ДРУГОГ НА ПП ДЕЛО. - АКО ЈЕ ДЕЛО ОСТАЛО У ПОКУШАЈУ, И ПОДСТРЕКАЧ ЋЕ СЕ КАЗНИТИ ЗА ПОКУШАЈ, АКО ЈЕ ПОКУШАЈ ЗА ДАТО ДЕЛО УОПШТЕ КАЖЊИВ. ТО ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ПРИНЦИПА АКЦЕСОРНОСТИ КОД САУЧЕСНИШТВА.
- АКО ДЕЛО ИЗВРШИОЦА НИЈЕ БАР ЗАПОЧЕТО, ПОСТОЈАЋЕ САМО ПОКУШАЈ ПОДСТРЕКАВАЊА - ТЗВ. НЕУСПЕЛО ПОДСТРЕКАВАЊЕ.
- ОН ЈЕ ИЗУЗЕТАК ОД ПРИНЦИПА АКЦЕСОРНОСТИ И КАЖЊИВ ЈЕ.
- АКО ЈЕ ПОКУШАЈ ДЕЛА НА КОЈЕ СЕ НАВОДИ КАЖЊИВ, ОНДА ОН НОСИ САМОСТАЛНУ НЕВРЕДНОСТ И ЗБОГ ТОГА СЕ КАЖЊАВА. РЕГУЛИШЕ ГА ЧЛАН 34 СТАВ 2.
- НИЈЕ БИТНО ДА ЛИ ЈЕ ПОДСТРЕКАВАЊЕ НЕУСПЕШНО ОД СТАРТА ИЛИ ЈЕ УСПЕШНО СТВОРЕНА ОДЛУКА АЛИ ИЗ НЕКОГ РАЗЛОГА ДЕЛО НИЈЕ ИЗВРШЕНО.
- У АНГЛОСАКСОНСКОМ ПРАВУ ЈЕ КАЖЊИВО КАО САМОСТАЛНО КД ТЗВ. СОЛИСИТИНГ.
20
Q
ОДРЕЂЕНОСТ ДЕЛА НА КОЈЕ СЕ НАВОДИ
A
- ПОДСТРЕКАВАЊЕ МОРА БИТИ УПРАВЉЕНО НА ОДРЕЂЕНОГ ИЛИ БАР ОДРЕДИВОГ ИЗВРШИОЦА.
- ИАКО ЋЕ ПО ПРАВИЛУ ПОДСТРЕКАЧ ЗНАТИ ПОДСТРЕКНУТОГ, ТО НИЈЕ НЕОПХОДНО, АЛИ И ТАДА ИНИЦИЈАТОР ДЕЛА ТРЕБА ДА ИМА ПРЕДСТАВУ ИЗ КОГ ДЕФИНИСАНОГ КРУГА ЛИЦА ИЗВРШИЛАЦ ПОТИЧЕ. АКО КРУГ ЛИЦА НИЈЕ БАР ОДРЕДИВ, НЕ МОЖЕ СЕ РАДИТИ О ПОДСТРЕКАВАЊУ. - НИЈЕ ДОВОЉНО УПУЋИВАТИ НА ВРШЕЊЕ ПП ДЕЛА УОПШТЕ.
- УМИШЉАЈ ПОДСТРЕКАЧА МОРА ДА ОБУХВАТИ И КОНРЕКТНО ДЕЛО ИЗВРШИОЦА.
- ПРИМЕР ПОЗИВА НА ВРШЕЊЕ КД.
- МЕЂУТИМ АКО СЕ ИЗ ОКОЛНОСТИ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ ДА ЈЕ ОДРЕЂЕНОМ РАДЊОМ КОНКРЕТИЗОВАНО У ДОВОЉНОЈ МЕРИ НА ШТА СЕ ТАЧНО ОДНОСИ ДЕЛО, МОЖЕ СЕ РАДИТИ О ПОДСТРЕКАВАЊУ. - НИЈЕ НЕОПХОДНО ДА ДЕЛО ИЗВРПИОЦА БУДЕ ОСЛИКАНО УИ ПРЕДСТАВИ ПОДСТРЕКАЧА У СВИМ ПОЈЕДИНОСТИМА ИАКО МОРА БИТИ ЈАСНО О ПОДСТРЕКАВАЊУ НА КОЈЕ ДЕЛО СЕ РАДИ.
- НАЈУЖЕ ПОСТАВЉЕНА ЗОНЕ ПОДСТРЕКАВАЊА АКО БИ СЕ ТРАЖИЛО АКО БИ СЕ ТРАЖИЛО ДА ДЕШАВАЊЕ БУДЕ ПРЕЦИЗИРАНО ПРЕМА ВРЕМЕНУ, МЕСТУ, ОБЈЕКТУ И ДРУГИМ МОДАЛИТЕТИМА.
- ВЕЋИНА ИПАК СМАТРА ДА ЈЕ ДОВОЉНО ДЕЛО ОСЛИКАТИ У СНОВНИМ КОНТУРАМА.
- ДЕТАЉНА ПРЕДСТАВА О ДЕЛУ НИЈЕ НИ МОГУЋА С ОБЗИРОМ ДА СЕ ИЗВРШЕЊЕМ ДЕЛА, ДЕЛО МОЖЕ ОДВЕСТИ У МНОГИМ ПРАВЦИМА.
- МЕЂУТИМ АКО ЈЕ МЕСТО, ВРЕМЕ, НАЧИН ИТД. ОБЕЛЕЖЈЕ ДЕЛА, ОНДА ГА ПОДСТРЕКАЧ МОРА ОБУХВАТИТИ СОВЈИМ УМИШЉАЈЕМ.
- АКО СЕ НАПАДА НЕКО ЛИЧНО ДОБРО, ЗАХТЕВА СЕ УПРАВЉЕНОСТ УМИШЉАЈА ПОДСТРЕКАЧА НА КОНКРЕТНОГ ТИТУЛАРА.
21
Q
УМИШЉАЈ ПОДСТРЕКАЧА
A
- У ДОМАЋОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ СЕ НАГЛАШАВА ДА ПОДСТРЕКАЧА ОДЛИКУ ТЗВ. ДВОСТРУКИ УМИШЉАЈ.
- ПОДСТРЕКАЧ ИМА УМИШЉАЈ КАКО У ОДНОСУ НА ИЗАЗИВАЊЕ КОД ДРУГОГ ОДЛУКЕ ДА ИЗВРШИ ПП ДЕЛО, ТАКО И У ПОГЛЕДУ ОБЕЛЕЖЈА БИЋА ДЕЛА НА КОЈЕ ПОДСТРЕКАВА.
- НИЈЕ НЕОПХОДАН ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ МОЖЕ И ЕВЕНТУАЛНИ У ВИДУ ПРИСТИЈАЊА НА ИЗАЗИВАЊЕ ОДЛУКЕ КОД ДРУГОГ КАО И НА ОСТВАРЕЊЕ ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА. - ЗА НЕХАТНО ПОДСТРЕКАВАЊЕ СЕ НЕ КАЖЊАВА.
22
Q
ОДГОВОРНОСТ ТЗВ. ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА ЗА ПОДСТРЕКАВАЊЕ
A
- ДЕЛАТНОСТ ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА МОЖЕ ДА УКЉУЧИ И ПОДСТРЕКАВАЊЕ НА ВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА.
- ВЛАДАЈУЋЕ ЈЕ МИШЉЕЊЕ У НЕМАЧКОЈ ДОКТРИНИ ДА ОВДЕ НЕДОСТАЈЕ УМИШЉАЈ ПОДСТРЕКАЧА ЈЕР ОН НЕ ЖЕЛИ ДА ДЕЛО БУДЕ ДОВРШЕНО ВЕЋ САМО ЗАПОЧЕТО КАКО БИ ПОСЛЕ ТОГА БИО УХАПШЕН.
- ИЗ ТОГ РАЗЛОГА СЕ НЕКАЖЊИВИМ СМАТРАЈУ И ОСТАЛЕ СИТУАЦИЈЕ У КОЈИМА ПОДСТРЕКАЧ НЕ ЖЕЛИ ДОВРШЕЊЕ ДЕЛА. - ИПАК ПРЕМА СТАВУ ИЗ УЏБЕНИКА, ПРИК ИСЛЕДНИК ЈЕСТЕ ПОДСТРЕКАЧ ЈЕР ИСПУЊАВА СВЕ ЕЛЕМЕНТЕ, И ОБЈЕКТИВНИ ЕЛЕМЕНТ ЈЕР ЈЕ ОДЛУКА СТВОРЕНА А ДЕЛО ЗАПОЧЕТО. НА СУБЈЕКТИВНОМ ПЛАНУ ЈЕ ПОДСТРЕКАЧ СВЕСТАН ДА СТВАРА ОДЛУКУ КОД ДРУГОГ И НА ТО БАР ПРИСТАЈЕ, КАО ШТО И У ГРУБИМ ЦРТАМА ОБУХВАТА ДЕЛО НА КОЈЕ СЕ НАВОДИ.
- НАКОН ПОДСТРЕКАВАЊА ДЕЛО СЕ ПРЕПУШТА СВОМ ТОКУ, И ПОДСТРЕКАЧ НЕМА ВИШЕ УТИЦАЈА.
- МЕРЕ ОСИГУРАЊА ДА ДЕЛО НЕ БУДЕ ДОВРШЕНО НЕ МОГУ ДА НАДОМЕСТЕ НЕВРЕДНОСТ СТВОРЕНЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ ВОЉЕ, НЕИЗВЕСНОСТ МОГУЋИХ ИСХОДАИ НЕПРЕДВИДИВЕ ЕКЦЕСЕ ИЗВРШИОЦА. ИМАЈУЋИ ТО У ВИДУ ПОДСТРЕКАВАЊЕ ОД СТРАНЕ ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА У СРПСКОМ ПРАВУ НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО, НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ЈЕ СТВАРАЊЕ ОДЛУКЕ КОД ИЗВРШИОЦА УСПЕЛО ИЛИ НЕ.
- НЕКАДА ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ МОЖЕ БИТИ ОПРАВДАНО КРАЈЊОМ НУЖДОМ.
- АКО ЈЕ ПОДСТРЕКАВАЊЕ БИЛО УСПЕЛО И ОДЛУКА СТВОРЕНА, НЕ МОЖЕ СЕ НЕГИАРТИ ПОСТОЈАЊЕ КД ИЗВРШИОЦА САМО ЗАТО ШТО ЈЕ ПРОВОЦИРАЊЕ ЗЛОЧИНА ОД СТРАНЕ ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА ЗАБРАЊЕНО И КАЖЊИВО, АЛИ СЕ МОЖЕ ПОСТАВИТИ ПИТАЊЕ ЗАКОНИТОСТИ ТАКО ПРИБАВЉЕНИХ ДОКАЗА.
- НИ ДРУГИ ДРЖАВНИ ОРГАНИ НЕ СМЕЈУ ПОДСТРЕКАВАТИ НА ВРШЕЊЕ ДЕЛА.
23
Q
МЕСТО И ВРЕМЕ ПОДСТРЕКАВАЊА
A
- МЕСТО ПОДСТРЕКАВАЊА УТВРЂУЈЕМО ПОМОЋУ НОРМЕ ИЗ ЧЛАНА 17 СТАВ 3 ПРЕМА КОЈОЈ САУЧЕСНИК ДЕЛО ЧИНИ И У МЕСТУ У КОЈЕМ ЈЕ ПРЕДУЗЕО РАДЊУ САУЧЕСНИШТВА.
- РАЗЛОГ ШИРЕГ ПОСТАВЉАЊА ЈЕСТЕ ПРОШИРЕЊЕ КРИВИЧНЕ ЈУРИСДИКЦИЈЕ.
- ПОЕНТА ЈЕ ДА СЕ МЕСТОМ СМАТРА КАКО МЕСТО ГДЕ ЈЕ ПРЕДУЗЕТА РАДЊА ПОДСТРЕКАВАЊА ТАКО И МЕСТО ГДЕ ЈЕ ИЗВРШИЛАЦ СПРОВЕО ДЕЛО.
- ПРЕМА НЕКИМ ГЛЕДИШТИМА РАЗДВАЈА СЕ АКТ ПОДСТРЕКАВАЊА ПА ТУ ИМАМО РАЗЛИКУ МЕСТА ГДЕ ЈЕ ПРЕДУЗЕТА РАДЊА НАВОЂЕЊА И МЕСТО ГДЕ ЈЕ ИЗАЗВАНА ОДЛУКА, АКО СУ ТО РАЗЛИЧИТА МЕСТА, МЕЂУТИМ КОД НАС СЕ ТО НЕ МОЖЕ ПРИХВАТИТИ. - ВРЕМЕ ПОДСТРЕКАВАЊА СЕ ТАКОЂЕ РЕШАВА ПОМОЋУ ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ АЛИ ИЗ ЧЛАНА 16 СТАВ 2 ПРЕМА КОЈОЈ ЈЕ САУЧЕСНИК КД УЧИНИО У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ РАДИО ИЛИ БИО ДУЖАН ДА РАДИ.
- ОД МОМЕНТА АКТА НАВОЂЕЊА БИ СЕ РАЧУНАЛИ РОКОВИ.
24
Q
КАЖЊАВАЊЕ ПОДСТРЕКАЧА
A
- ПОДСТРЕКАЧ СЕ КАЖЊАВА КАЗНОМ ПРОПИСАНОМ ЗА КД НА КОЈЕ ПОДСТРЕКАВА.
- АКО ЈЕ ДЕЛО ИЗВРШИОЦА ОСТАЛО У ПОКУШАЈУ, ЗА ПОКУШАЈ ЋЕ СЕ КАЗНИТИ И ПОДСТРЕКАЧ.
- ИСТИ КАЖЊАВАЊЕ СЕ КРИТИКУЈЕ ЈЕР ЈЕ ВИШИ СТЕПЕН НЕПРАВА ИЗРАЖЕН КРОЗ ИЗВРШИЛАШТВО.
- ОТУДА СЕ У ДЕЛУ ЛИТЕРАТУРЕ ЗАГОВАРА УВОЂЕЊЕ МОГУЖНОСТИ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ ЗА ПОДСТРЕКАЧА.
- КОД НАС ЈЕ МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА МОГУЋА ЈЕДИНО У СЛУЧАЈУ ТЗВ. НЕУСПЕЛОГ ПОДСТРЕКАВАЊА ГДЕ ЈЕ ПРИМЕЂУЈЕ ОДРЕЂЕНА АНАЛОГИЈА СА ПОКУШАЈЕМ КД.
25
ПОМАГАЊЕ
1. ПРЕМА ЧЛАНУ 53 СТАВ 1 - КО ДРУГОМ СА УМИШЉАЈЕМ ПОМОГНЕ У ИЗВРШЕЊУ ДЕЧА, КАЗНИЋЕ СЕ КАЗНОМ ПРОПИСАНОМ ЗА ТО ДЕЛО ИЛИ УБЛАЖЕНОМ КАЗНОМ.
- НАЈБЛАЖИ ВИД САУЧЕСНИШТВА.
- ПОМАГАЧИ СУ ОНИ КОЈИ ОЛАКШАВАЈУ ИЗВРШЕЊЕ КД, КОЈИ ГА ПОДУПИРУ.
- ДЕЛО МОРА БАР БИТИ ПОКУШАНО.
- НЕ МОРА БИТИ СКРИВЉЕНО ДЕЛО.
2. ТИПИЧНЕ РАДЊЕ ПОМАГАЊА:
А. ДАВАЊЕ САВЕТА ИЛИ УПУТСТАВА
Б. СТАВЉАЊЕ НА РАСПОЛАГАЊЕ СРЕДСТАВА
В. СТВАРАЊЕ УСЛОВА ИЛИ ОТКЛАЊАЊЕ ПРЕПРЕКА
Г. УНАПРЕД ОБЕЋАНО ПРИКРИВАЊЕ ДЕЛА, УЧИНИОЦА, СРЕДСТАВА, ТРАГОВА ИЛИ ПРЕДМЕТА КОЈИ СУ ПРИБАВЉЕНИ.
3. ЗА РАЗЛИКУ ОД САИЗВРШИЛАШТВА ГДЕ ЈЕ ПОТРЕБАН БИТАН ДОПРИНОС ИЗВРШЕЊУ ДЕЛА, КОД ПОМАГАЊА ЈЕ ТАЈ ДОПРИНОС МАЊИ.
26
КАУЗАЛНОСТ РАДЊЕ ПОМАГАЧА
1. КАКАВ ТРЕБА ДА БУДЕ КВАЛИТЕТ УЗРОЧНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ РАДЊЕ ПОМАГАЧА И ДЕЛА ИЗВРШИОЦА.
2. ПРВО ГЛЕДИДИШТЕ КАЖЕ ДА ИЗМЕЂУ РАДЊЕ ПОМАГАЊА И ПОСЛЕДИЦЕ ДЕЛА МОРА ПОСТОЈАТИ КАУЗАЛНА ВЕЗА, КОЈА БИ СЕ УТВРЂИВАЛА НА УОБИЧАЈЕН НАЧИН, ЕКВИВАЛЕНЦИЈОМ.
- ПОКУШАЈ ПОМАГАЊА БИ ПОСТОЈАО У СЛУЧАЈУ ДА РАДЊА ЗАИСТА НИЈЕ БИЛА У УЗРОЋНОМ ЛАНЦУ, МЕЂУТИМ ПОКУШАЈ ПОМАГАЊА НИЈЕ КАЖЊИВ, ЗА РАЗЛИКУ ОД ПОДСТРЕКАВАЊА.
- ЈОШ ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ СМАТРА ДОВОЉНИМ ДА ЈЕ ПОМАГАЧКИ ПРИЛОГ НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ У ЊЕНОМ КОНРЕКТНОМ САДРЖАЈУ УНАПРЕДИО, ТАЧНИЈЕ БАР ДЕЛОМ МОДИФИКОВАО. ПА АКО НИ ТОГ УНАПРЕЂЕЊА НЕМА ОНДА БИ ОТПАЛА ОДГОВОРНОСТ ПОМАГАЧА.
3. ДРУГО ГЛЕДИШТЕ НЕ ТРАЖИ КАУЗАЛНИ ДОПРИНОС ПОМАГАЧА, ВЕЋ ЈЕ ДОВОЉНО ДА ЈЕ ОН СВОЈОМ РАДЊОМ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН УНАПРЕДИО ИЛИ ОЛАКШАО РАДЊУ ИЗВРШИОЦА, НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ЈЕ ДОПРИНОС БИО РЕЛЕВАНТАН ЗА УСПЕХ ДЕЛА И НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
- ПРОБЛЕМ ОВОГ ГЛЕДШТА ЈЕ ТО ШТО НЕ МОЖЕ ДА НАПРАВИ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ПОМАГАЊА У ДОВРШЕНОМ И ПОКУШАНОМ ДЕЛИКТУ. СВЕЈЕДНО БИ БИЛО ДА ЛИ ЈЕ ДЕЛО ДОВРШЕНО ИЛИ ЈЕ ОСТАЛО У ПОКУШАЈУ.
4. НИЈЕДНО ОД УЧЕЊА НЕ ЗАХТЕВА ДА РАДЊА ПОМАГАЊА МОРА БИТИ У СТРОГОМ СМИСЛУ КАУЗАЛНА У ОДНОСУ НА УСПЕХ ДЕЛА ИЗВРШИОЦА, ВЕЋ ЈЕ ДОВОЉНО ДА ЈЕ ДЕЛО ИЗВРШИОЦА НА НЕКИ НАЧИН ОЛАКШАНО.
- НЕ ЗАХТЕВА СЕ ПРУЖАЊЕ ОДЛУЧУЈУЋЕГ ДОПРИНОСА.
- ДО ИЗВЕСНЕ ПОТПОРЕ ДЕЛА МОРА ДОЋИ, И ТО БАР ОД МОМЕНТА УЛАСКА ИЗВРШИОЦА У КРИМИНАЛНУ ЗОНУ.
5. АКО МЕЂУТИМ ИЗВЕСТАН ДОПРИНОС У ВРЕМЕ ДЕЛА (ЕКС АНТЕ) ДЕЛУЈЕ ТАКО ДА ДОНЕКЛЕ УНАПРЕЂУЈЕ ЊЕГОВО ИЗВРШЕЊЕ ТО ЈЕ ДОВОЉНО ЗА ПОМАГАЊЕ, ПА ЧАК И ТАМО ГДЕ СЕ У ИСХОДУ (ЕКС ПОСТ) ИСПОСТАВИ ДА ПРИЛОГ НИЈЕ БИО НУЖАН.
27
ФИЗИЧКО И ПСИХИЧКО ПОМАГАЊЕ
1. ФИЗИЧКО ОДНОСНО ТЕХНИЧКО ПОМАГАЊЕ КОЈЕ ЈЕ КОНКРЕТНО И НЕСПОНО - НПР. ДАВАЊЕ СРЕДСТВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ, ОТКЛАЊАЊЕ ПРЕПРЕКА.
2. ПСИХИЧКО ПОМАГАЊЕ КАРАКТЕРИШЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНО ПОДУПИРАЊЕ ДЕЛА ИЗВРШИОЦА, ОДНОСНО ТАКАВ УТИЦАЈ НА ПСИХУ КОЈИ ЈАЧА ЊЕГОВУ ОДЛУКУ ДА ИЗВРШИ ДЕЛО.
- НАЈМАЊЕ ЈЕ СПОРНО ДАВАЊЕ САВЕТА И УПУТСТАВА. ЧЕСТО СУ И ТЕХНИЧКОГ КАРАКТЕРА.
- УНАПРЕД ОБЕЋАНО ПРИКРИВАЊЕ - ИАКО ЋЕ ФИЗИЧКИ ДОПРИНОС УСЛЕДИТИ НАКОН ДЕЛА, ОБЕЋАЊЕ ОТКЛАЊА ЈЕДНУ ВАЖНУ БРИГУ ЗБОГ ЧЕГА ЋЕ ОСНАЖИТИ ОДЛУКУ ДА СЕ ДЕЛО ИЗВРШИ.
- ОТЕЖАВАЊЕ ОТКРИВАЊА КД.
- НЕИСКОРИШЋЕНИ ФИЗИЧКИ ДОПРИНОСИ.
28
ВРЕМЕ ПОМАГАЊА
1. ПОМАГАЊЕ СЕ МОЖЕ ПРУЖИТИ И ПРЕ И У ТОКУ И ПОСЛЕ ДОВРШЕЊА КД.
2. ПОМАГАЊЕ МОЖЕ У ЦЕЛОСТИ БИТИ ПРУЖЕНО У ФАЗИ ПРИПРЕМАЊА, ПОД УСЛОВОМ ДА ИЗВРШИЛАЦ СТУПИ У КАЖЊИВ ПОКУШАЈ.
2. ПОМАГАЊЕ У ТОКУ ДЕЛА СЕ МОЖЕ ПРЕДУЗЕТИ СВЕ ДО ФОРМАЛНОГ ОКОНЧАЊА ДЕЛА (ТЗВ. МЕЂУПОМОЋ),
3. ПОМАГАЊЕ НАКОН ФОРМАЛНОГ ОКОНЧАЊА ДЕЛА НЕЋЕ ПРЕДСТАВЉАТИ ВИД САУЧЕСНИШТВА ВЕЋ ПОСЕБНО КРИВИЧНО ДЕЛО ПОМОЋ УЧИНИОЦУ НАКОН УЧИЊЕНОГ ДЕЛА ИЛИ ПРИКРИВАЊЕ, ОСИМ УКОЛИКО ТАКВО ОБЕЋАЊЕ НИЈЕ БИЛО УНАПРЕД ДАТО.
29
УМИШЉАЈ ПОМАГАЧА
1. УМИШЉАЈ ПОМАГАЧА ЈЕ ДВОСТРУК.
2. С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ПОМАГАЧ МОРА, МАКАР У ОСНОВНИМ КОНТУРАМА ДА ОБУХВАТИ ДЕЛО ИЗВРШИОЦА. ЗАХТЕВИ СУ МАЊИ НЕГО У ПОГЛЕДУ ПОДСТРЕКАЧА ПА СЕ ТАКО ОД ПОМАГАЧА ОЧЕКУЈЕ САМО ДА ЗНА КОЈИ ЋЕ ЗАКОНСКИ ОПИС ОД СТРАНЕ ИЗВРШИОЦА БИТИ ОСТВАРЕН.
- ПОМАГАЧ НЕ МОРА ЛИЧНО ПОЗНАВАТИ ИЗВРШИОЦА НИТИ УОПШТЕ ЗНАТИ КО ЋЕ И КАДА ИЗВРШИТИ ДЕЛО КАО И ГДЕ И НА ЧИЈУ ШТЕТУЋЕ ОНО БИТИ УЧИЊЕНО. ПРИМЕР ЗА АУТОМЕХАНИЧАРА КОЈИ ОТКУПЉУЈЕ ДЕЛОВЕ.
3. УМИШЉАЈЕМ С ДРУГЕ СТРАНЕ МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНИ И ВЛАСТИТИ АКТИ КОЈИМА СЕ ОЛАКШАВА ДЕЛО ИЗВРШИОЦА. УМИШЉАЈ МОЖЕ БИТИ ДИРЕКТНИ И ЕВЕНТУАЛНИ.
4. ОДНОС ПОМАГАЧА И ИЗВРШИОЦА.
- НИЈЕ НЕОПХОДНО ДА ЗНАЈУ ЗА МЕЂУСОБНО УЧЕШЋЕ У КРИМИНАЛНОМ ПОДУХВАТУ НИТИ ПОСТОЈАЊЕ САГЛАСНОСТИ ВОЉА.
- ИЗВРШИЛАЦ НЕ МОРА ЗНАТИ ЗА ПОМАГАЧА.
- ПОМАГАЧ МОРА ЗНАТИ ЗА ИЗВРШИОЦА И ЊЕГОВО НЕДЕЛО.
30
РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПОМАГАЊА И ИЗВРШИЛАШТВА КОД ОМИСИВНИХ ДЕЛИКАТА
1. НИЈЕ СПОРНО ДА СЕ ПОМОЋИ МОЖЕ И НЕЧИЊЕЊЕМ, ПОД ПРЕТПОСТАВКОМ ДА ЈЕ ПОМАГАЧ У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА ИМАО ГАРАНТНУ ДУЖНОСТ ДА СПРЕЧИ ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ДА ИЗВРШИ ДЕЛО.
- ПРИТОМ НИЈЕ НУЖНО ДА ЈЕ ПОМАГАЧ СВОЈОМ РАДЊОМ МОРАО СИГУРНО СПРЕЧИТИ ДЕЛО. ДОВОЉНО ЈЕ ДА ЈЕ ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ МОГЛО ДА ОТЕЖА. ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ УЧИНИЛАЦ МОГАО ПРЕДСТАВЉАТИ И ИЗВРШИОЦА.
2. ГАРАНТ ЋЕ ПО ПРАВИЛУ ПРЕДСТАВЉАТИИЗВРШИОЦА НЕПРАВОГ ОМИСИВНОГ ДЕЛИКТА , ПОД УСЛОВОМ ДА ОСТВАРЕНО НЕПРАВО НЕ САДРЖИ НЕКУ КАРАКТЕРИСТИЧНУ НЕВРЕДНОСТ РАДЊЕ, ВЕЋ ИСКЉУЧИВО ПОСЛРЕДИЦЕ.
3. МЕЂУТИМ КОД ОНИХ НЕПРАВИХ ОМИСИВНИХ ДЕЛИКАТА, ЧИЈА ОБЕЛЕЖЈА УЧИНИЛАЦ НЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ НЕЧИЊЕЊЕМ, ГАРАНТ НЕ БИ МОГАО БИТИ ЊИХОВ САМОСТАЛНИ ИЗВРШИЛАЦ, ВЕЋ САМО ПОМАГАЧ, ИЛИ ЕВЕНТУАЛНО САИЗВРШИЛАЦ, АКО СЕ ДОПРИНОС НЕЧИЊЕЊЕМ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА МОЋЕ ОЦЕНИТИ КАО БИТАН.
31
ПОМАГАЊЕ ПУТЕМ ТЗВ. НЕУТРАЛНИХ РАДЊИ
1. СПОРНО ПИТАЊЕ ДА ЛИ ТРЕБАЈУ БИТИ КАЖЊИВЕ РАДЊЕ ПОМАГАЊА КОЈЕ СЕ ПРЕДУЗИМАЈУ У ОБАВЉАЊУ КАКВЕ ПРОФЕСИЈЕ ИЛИ ПРЕДУЗИМАЊЕМ СВАКОДНЕВНИХ ПОСЛОВА.
- ПРОДАЈА АЛАТКЕ НПР. АЛИ САМО АКО СПЕЛТОМ ОКОЛНОСТИ ПРОДАВАЦ ЗНА ДА МУШТЕРИЈА ИДЕ ДА ИЗВРШИ КРИВИЧНО ДЕЛО СА ТИМ.
- РЕЧ ЈЕ О ПОНАШАЊИМА КОЈА НЕМАЈУ НЕКУ САМОТАЛНУ НЕВРЕДНОСТ.
2. АРГУМЕНТИ У ПРАВЦУ НЕОДГОВОРНОСТИ
- ТАКАВ ПРИЛОГ СЕ МОГАО ВРЛО ЛАКО ПОСТИЋИ И НА ДРУГОМ МЕСТУ КОД НЕКОГА КО НЕ ЗНА ДА ЧЕ СЕ ИЗВРШИТИ КД.
- ТАКОЂЕ СЕ ГОВОРИ И О БАГАТЕЛНОСТИ ПРИЛОГА КОЈИ ЈЕ У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ УОБИЧАЈЕН.
3. ПРЕМА СТАНОВИШТУ ПРИХВАЋЕНОМ У СУДСКОЈ ПРАКСИ И ДЕЛУ ДОКТРИНЕ, ЧИЊЕНИЦА ДА СЕ ПОМАГАЊЕ ОБАВЉА У ВРШЕЊУ ДЕЛАТНОСТИ ИЛИ СВАКОДНЕВНИХ ПОСЛОВА НЕМА УТИЦАЈА НА КАЖЊАВАЊЕ ПОМАГАЧА.
- ЈЕР АКО ЈЕ ДЕЛОВАЊЕ ИЗВРШИОЦА НА НЕКИ НАЧИН ОЛКАШАНО И ПОСТОЈИ ОДГОВАРАЈУЋИ УМИЂШЉАЈ ИСПУЊЕНЕ СУ И ОБЈЕКТИВНЕ И СУБЈЕКТИВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ПОМАГАЊА. ДОВОЉНО ЈЕ ДА СЕ УНАПРЕЂУЈЕ ЗЛОЧИН МАКАР ТО БИЛЕ И НЕКЕ УОБИЧАЈЕНЕ РАДЊЕ.
32
КАЖЊАВАЊЕ ПОМАГАЧА
1. ПОМАГАЧ СЕ КАЖЊАВА КАЗНОМ ПРОПИСАНОМ ЗА ДЕЛО У КОЈЕМ СЕ ПОМАЖЕ, АЛИ МУ СЕ КАЗНА МОЖЕ УБЛАЋИТИ.
- ДЕЛО МОРА БИТИ БАР ЗАПОЧЕТО.
2. ТАМО ГДЕ СЕ ДЕЛО ИЗВРШИОЦА ИЗ НЕКОГ РАЗЛОГА НЕ КАЖЊАВА ИЛИ ГДЕ СЕ ИЗВЕСНИ ПОМАГАЧКИ ДОПРИНОСИ ЗБОГ СВОЈЕ ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ ЖЕЛЕ УЧИНИТИ КАЖЊИВИМ НЕЗАВИСНО ОД ПОСТУПАЊА ИЗВРШИОЦА ЗАКОНОДАВАЦ НЕКАДА МАТЕРИЈАЛНЕ РАДЊЕ ПОМАГАЊА ИЗДВАЈА У САМОСТАЛНА КРИВИЧНА ДЕЛА. У ТОМ СЛУЧАЈУ ЊИХОВО ВРШЕЊЕ ПРЕДСТАВЉА НЕ ПОМАГАЊЕ ВЕЋ ИЗВРШЕЊЕ ПОСЕБНОГ КД.
3. ПОКУШАЈ ПОМАГАЊА НИЈЕ КАЖЊИВ
- КАО РАЗЛОГ НЕКАЖЊАВАЊА У ДОКТРИНИ СЕ НАВОДИ ТО ШТО СЕ РАДЊЕ НЕУСПЕЛОГ ПОМАГАЊА ИЗЈЕДНАЧАВАЈУ СА ПРИПРЕМНИМ РАДЊАМА, А ОНЕ НИСУ КАЖЊИВЕ ПА АНАЛОГНО НИСУ ОНДА КАЖЊИВЕ НИ РАДЊЕ ПОМАГАЊА.
- НИЈЕ ИСКЉУЧЕНО ДА НЕКЕ СЛУЧАЈЕВЕ НЕУСПЕЛОГ ПОМАГАЊА ЗАКОНОДАВАЦ УЧИНИ КАЖЊИВИМ ЊИХОВИМ ПРОПИСИВАЊЕМ КАО САМОСТАЛНОГ КД, КАО НА ПРИМЕР ДЕЛО ИЗ ЧЛАНА 347 КЗ.
33
ОРГАНИЗАТОР КРИМИНАЛНЕ ГРУПЕ
1. ПИТАЊЕ КАКО БИ СЕ ОКВАЛИФИКОВАОСАУЧЕСНИЧКИ ДОПРИНОС ОРГАНИЗАТОРА КРИМИНАЛНЕ ГРУПЕ КОЈИ ОСИМ ШТО ЈЕ ЗЛОЧИНАЧКИ ПЛАН УОБЛИЧИО И УЛОГЕ ПОДЕЛИО, У ИЗВРШЕЊУ НЕ УЗМЕ НА ДРУГИ НАЧИН УЧЕШЋЕ.
2. АКО СУ У ПИТАЊУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ МАФИЈАШКОГ ТИПА И СТРУКТУРЕ ТУ ЋЕ ПОСТОЈАТИ ОДНОС ПОСРЕДНОГ ИЗВРШИЛАШТВА ЗБОГ ЈАКЕ ПОЗИЦИЈЕ МОЋИ ОРГАНИЗАТОРА.
3. АКО СЕ РАДИ О ХИЈЕРАРХИЈСКОЈ СТРУКТУРИ КОЈА НАЛИЧИ ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА И КОЈУ НЕ ОДЛИКУ ТАКАВ СТЕПЕН УТИЦАЈА ОРГАНИЗАТОРА НА ПОТЧИЊЕНЕ, НАЛОГ НАДРЕЂЕНОГ БИ СЕ МОГАО ТУМАЧИТИ КАО ПОДСТРЕКАВАЊЕ.
4. КОД НАС СЕ ОРГАНИЗАТОР КОЈИ УОБЛИЧАВА ПЛАН КРИМИНАЛНЕ ГРУПЕ УГЛАВНОМ ТУМАЧИ КАО ПОДСТРЕКАЧ, АЛИ ПОД ОДРЕЂЕНИМ УСЛОВИМА ЗАМИСЛИВО ЈЕ КВАЛИФИКОВАТИ ГА И КАО САИЗВРШИОЦА ПО ОСНОВУ БИТНОГ ДОПРИНОСА ОСТВАРЕЊУ ДЕЛА. АКО БИ НПР ШЕФ КРИМИ ГРУПЕ СВОЈИМ УПУТСТВИМА УСМЕРАВАО АКТИВНОСТИ НЕПОСРЕДНИХ ИЗВРШИЛАЦА.
34
АКЦЕСОРНОСТ САУЧЕСНИКА
1. САУЧЕСНИШТВО НЕМА САМОСТАЛНУ ПРИРОДУ.
- ОСНОВИ КОЈИ ИСКЉУЧУЈУ КРИВИЦУ ИЗВРШИОЦА НЕ ИСКЉУЧУЈУ КРИВИЧНО ДЕЛОСАУЧЕСНИКА У ШИРЕМ СМИСЛУ КОЈИ ПОСТУПАЈУ СКРИВЉЕНО.
2. СВАКИ УЧИНИЛАЦ ОДГОВАРА СХОДНО СВОЈОЈ КРИВИЦИ.
3. ПРИНЦИП ОГРАНИЧЕНЕ (ЛИМИТИРАНЕ) АКЦЕСОРНОСТИ КАЖЕ ДА ЈЕ ЗА САУЧЕСНИЧКУ ОДГОВОРНОСТ НУЖНО ПОСТОЈАЊЕ ПРОТИВПРАВНОГ АЛИ НЕ И СКРИВЉЕНОГ ДЕЛА ИЗВРШИОЦА.
- НЕПРАВО ЈЕ САУЧЕСНИЦИМА ЗАЈЕДНИЧКО, А КРИВИЦА ИНДИВИДУАЛНА.
4. НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ СЕ СТЕПЕН КРИВИЦЕ ГЛЕДА ОДВОЈЕНО ЗА СВАКОГ УЧЕСНИКА.
5. НЕПОСТОЈАЊЕ ПП ДЕЛА ИСКЉУЧУЈЕ ЗАКЉУЧАК О САУЧЕСНИШТВУ, ПА БИ ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА ИЗВРШИОЦУ, ЗАТО ШТО НИЈЕ ДОКАЗАНО ДА ЈЕ УЧИНИО КРИВИЧНО ДЕЛО, ОНЕМОГУЋИЛА ОДГОВОРНОСТ И САУЧЕСНИКА.
6. ИЗ ПРИНЦИПА ОГРАНИЧЕНЕ АКЦЕСОРНОСТИ ПРОИЗЛАЗЕ ДВА ВАЖНА ДЕЈСТВА:
А. ДА БИ ПОСТОЈАЛО ДЕЛО САУЧЕСНИКА МОРА ДА ДОЂЕ ДО ОСТВАРЕЊА ГЛАВНОГ ДЕЛА ИЗВРШИОЦА, ТО ЈЕСТ ДА ОНО БУДЕ ДОВРШЕНО ИЛИ БАР ПОКУШАНО.
Б. САУЧЕСНИК ОДГОВАРА У ОНОМ ОПСЕГУ У КОЈЕМ ЈЕ ДЕЛО ИЗВРШИОЦА ЗАСТАЛО.
- АКО ЈЕ ИЗВРШИЛАЦ ДЕЛО ПОКУШАП САУЧ ЋЕ ОДГ ЗА ПОКУШАЈ АКО ЈЕ ДОВРШИО ОНДА ЗА ДОВРШЕНО ДЕЛО.
- ЈЕДИНИ ИЗУЗЕТАК ОД ОВОГ ПРАВИЛА ЈЕСТЕ НЕУСПЕЛО ПОДСТРЕКАВАЊЕ, КОЈЕ СЕ КАЖЊАВА ЧАК И КАДА ИЗВРШИЛАЦ ДЕЛО НИЈЕ НИ ПОКУШАО ПОД УСЛОВОМ ДА ЈЕ ПОКУШАЈ ДЕЛА КАЖЊИВ.
35
ДОБРОВОЉНО СПРЕЧАВАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ОД СТРАНЕ САУЧЕСНИКА
1. ПРЕДВИЂЕН ЈЕ ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК САУЧЕСНИКА У ШИРЕМ СМИСЛУ С ТИМ ШТО ГА ЗАКОНОДАВАЦ НЕ ВЕЗУЈЕ ЗА ОБУСТАВЉАЊЕ ВЛАСТИТОГ САУЧЕСНИЧКОГ ДОПРИНОСА, ВЕЋ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ДЕЛА ИЗВРШИОЦА.
- ЗАХТЕВА СЕ АНГАЖОВАЊЕ ВЕЋЕГ СТЕПЕНА НЕГО КОД ДОБРОВОЉНОГ ОДУСТАНКА ПОЈЕДИНАЧНОГ УЧИНИОЦА, ТАКО ДА ОВДЕ РЕДОВНО НИЈЕ ДОВОЉНО ПОВЛАЧЕЊЕ ВЛАСТИТОГ САУЧЕСНИЧКОГ ПРИЛОГА.
2. ДОБРОВОЉАН ОДУСТАНАК САУЧЕСНИКА ПРЕТПОСТАВЉА ДА ЈЕ ДЕЛО ИЗВРШИОЦА ДОСПЕЛО У СТАДИЈУМ ПОКУШАЈА ЈЕР БИ У СПРОТНОМ УЧЕСНИЦИ КОЈИ ОНЕМОГУЋЕ ПЛАНИРАНО ДЕЛО ПРЕ УЛАСКА У СТАДИЈУМ ПОКУШАЈА НЕ БИ НИ ИМАЛИ СВОЈСТВО САУЧЕСНИКА.
3. ОДУСТАНАК САУЧЕСНИКА ВИШЕ НИЈЕ МОГУЋ, АКО ДЕЛО ИЗВРШИОЦА ВЕЧ У ТРЕНУТКУ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ СПРЕЧАВАЊА ВЕЋ ОКОНЧАНО, НЕЗАВИСНО ОД ТРУДА И АНГАЖОВАЊА У ТОМ ПРАВЦУ.
4. КАКО СЕ И ОВДЕ РАДИ О ЛИЧНОЈ ОКОЛНОСТИ ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК СЕ УЗИМА У ОБЗИР САМО ОНОМ УЧЕСНИКУ У ЧИЈОЈ СУ ЛИЧНОСТИ ЊЕГОВЕ ПРЕПОСТАВКЕ ОСТВАРЕНЕ.
- УСЛОВ ДОБРОВОЉНОСТИ СЕ ИСПИТУЈЕ ПОД ИСТИМ ПРЕТПОСТАВКАМА КАО У СЛУЧАЈУ ОДУСТАНКА ИЗВРШИОЦА.
5. У СЛУЧАЈУ САИЗВРШИЛАЦА ЋЕ РАДЊА СПРЕЧАВАЊА ПО ПРАВИЛУ ПОДРАЗУМЕВАТИ ОНЕМОГУЋАВАЊЕ ДРУГИХ САИЗВРШИЛАЦА ДА ДОВРШЕ ДЕЛО.
- НИЈЕ ИСКЉУЧЕНО ДА И ВИШЕ САИЗВРШИЛАЦА САЛГАСНО ОБУСТАВЕ СВОЈУ ЗЛОЧИНАЧКУ АКТИВНОСТ.
- ОДУСТАНАК ДРУГОГ САИЗВРШИОЦА КОЈИМ ЈЕ ОНЕМОГУЋЕН УСПЕХ ЗАЈЕДНИЧКОГ ПОДУХВАТА ПОКУШАЈ ОСТАЛИХ ЧИНИ ПРОМАШЕНИМ ПА ЊИХОВ ОДУСТАНАК ВИШЕ НИЈЕ МОГУЋ.
6. ПОДСТРЕКАВАЊЕ - ДОБ ОДУСТ МОЖЕ БИТИ ОСТВАРЕН ИЛИ НАСТОЈАЊЕМ ДА СЕ ИЗВРШИЛАЦ ОДГОВОРИ ОД ДЕЛА ИЛИ ДРУГОМ РАДЊОМ УПРАВЉЕНОМ НА ЊЕГОВО СПРЕЧАВАЊЕ, АЛИ НЕУСПЕШНО ОДВРАЋАЊЕ СВАКАКО НИЈЕ ДОВОЉНО ИАКО СЕ БАШ ПОТРУДИО.
- КАКО ЈЕ И ПОКУШАЈ ПОДСТРЕКАВАЊА КАЖЊИВ ОДУСТАНАК ЈЕ МОГУЋ КАКО У СТАДИЈУМУ ДО ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ ИЗВРШИОЦА ТАКО И ПОСЛЕ ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ
7. УСКРАЋИВАЊЕМ СВОГ ДОПРИНОСА ПОМАГАЧ РЕДОВНО НЕ МОЋЕ ДА ОНЕМОГУЋИ УСПЕХ ДЕЛА ИЗВРШИОЦА И ТУ ЋЕ ЧЕШЋЕ БИТИ НУЖНО ПРЕДУЗИМАЊЕ НАРОЧИТИХ МЕРА У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА ДОВРШЕЊА.
36
ОДГОВОРНОСТ САУЧЕСНИКА ЗА ДЕЛО КВАЛИФИКОВАНО ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ
1. У НАШЕМ КЗ НЕ ПОСТОЈИ ИЗРИЧИТА ОДЕРДБА О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ САИЗВРШИЛАЦА И САУЧЕСНИКА У УЖЕМ СМИСЛУ ЗА ДЕЛО КВАЛИФИКОВАНО ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ.
- БУДУЋИ ДА ЧЛАН 27 ГОВОРИ УЧИНИЛАЦ СМАТРАМО ДА НЕМА ПРЕПРЕКА ДА СЕ И У ОДНОСУ НА САУЧЕСИКУ ИСПИТУЈЕ ОДГОВОРНОСТ У ТОМ СЛУЧАЈУ.
2. САИЗВРШИОЦИ СУ НЕСПОРНИ И ТУ СЕ ОМОГУЋАВА ОДОГОВНОСТ И ЗА ДЕЛО КВАЛИФ ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ ПРЕМА ОПШТИМ ПРАВИЛИМА ОДНОСНО У ГРАНИЦАМА ЊИХОВЕ КРИВИЦЕ.
3. ПОМАГАЧИ И ПОДСТРЕКАЧИ ОДГОВАРАЈУ У ГРАНИЦАМА СВОГ УМИШЉАЈА ПА СЕ ЊИХОВА ОДГ ЗА ДЕЛО КВ ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ НА ПРВИ ПОГЛЕД ПОКАЗУЈЕ КАО ПРИТВРЕЧНА.
- И ПОРЕД ТОГА У ДОКТРИНИ СЕ ЗАСТУПА СТАВ ДА НЕМА ПРЕПРЕКА ДА СЕ САУЧЕСНИЦИ У УЖЕМ СМИСЛУ КАЗНЕ АКО ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ОБУХВАЋЕНА ЊИХОВИМ НЕХАТОМ.
- ИСПИТИВАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ДЕЛО КВАЛИФИКОВАНО ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ ВРШИ СЕ ОДВОЈЕНО КОД САУЧЕСНИКА И ИЗВРШИОЦА СА МОГУЋИМ РАЗЛИЧИТИМ ИСХОДИМА, ЗАВИСНО ОД ЊИХОВОГ НЕХАТА, С ТИМ ШТО ТРЕБА ИМАТИ У ВИДУ ЊИХОВУ ОГРАНИЧЕНУ СПОСОБНОСТ ПРЕДВИЂАЊА.
