Boje 2.kol Flashcards
(126 cards)
1
Q
PVB – poremećaji viđenja boja
A
- monohromatski - sva tri (ahromatopsija) ili dva tipa čepića odsutna
- dihromatski (anopije) - jedan tip ćepića odsutan
- anomalni trihromatski (anomalije) - sva tri tipa čepića su prisutna, ali jedan ima izmenjenu spektralnu osetljivost
2
Q
Monohromatski PVB
A
Stanje potpunog slepila na boje - sva tri tipa čepića odsutna (ahromatopsija) ili dva tipa čepića odsutna (monohrozija sa čepićima) <0.01%
3
Q
Dihromatski PVB (Anopije)
A
Stanje delimičnog slepila na boje - jedan tip čepića odsutan
Protanopija
Deuteranopija
Tritanopija
4
Q
Anomalni trihromatski PVB (Anomalije)?
A
Stanje blagog slepila - jedan tip čepića ima izmenjenu spektralnu osetljivost stepen poremećaja zavisni od veličine pomeraja spektralne osetljivosti - od blagih (skoro normalnih) do ozbiljnih (skoro dihromatskih)
5
Q
Nasledni crveno-zeleni PVB kakvo je nasledjivanje?
A
Recesivno i vezano za pol
6
Q
Nasledni plavo-žuti i stečeni PVB kakvo je nasledjivanje?
A
Nasleđivanje tritanopije/tritanomalije je dominantno i autozomno
7
Q
Stečeni PVB?
A
- katarakta/zamućenja sočiva - neurološko oštećenje mrežnjače, očnog živca ili moždanog centra (posledica bolesti ili povrede)
8
Q
Koji modeli simulacije se koriste?
A
-Dihromatski model simulacije -Brettel-Vienot-Molon model (1999)
-Anomalni trihromatski model simulacije –Mačado-Oliveira model (2009)
9
Q
Dihromatski model simulacije - Brettel-Vienot-Molon model (1999)?
A
Fiskni monohromatski stimulus (isti kao kod prosečnih posmatrača) – dobijeni u eksperimentima sa unilateralnim dihromatama: 1. protanopija i deuteranopija: isto vide 475nm//plava i 575nm//žuta 2. tritanopija: isto vide 485nm//plavo-zelena i 660nm//crvena 3. za sve: isto se vide ahromatski stimulusi
10
Q
Softverski alati za simulaciju PVB?
A
Filteri (PhotoShop, InDesign, Mathematica…) Veb servisi (Visicheck, Visolve, Chrome Daltonize…)
11
Q
Kako pomoći daltonistima?
A
-softverski alati za obradu slike
-optički alati (naočari, sočiva)
-genska terapija
12
Q
Obrada slike – Daltonizacija
A
- Sadržajno-nezavisne obrade slike boja jednog piksela se uvek premapira u istu boju bez obzira na sadržaj slike
+ jednostavni i prilagođeni za adaptaciju u realnom vremenu
- ne osiguravaju diferencijaciju boja
- ne uzimaju u obzir sadržaj slike niti prostornu distribuciju konfuznih boja na slici
13
Q
Sadržajno-zavisne obrade slike ista boja se na dve različite slike premapira u različite boje u zavisnosti od sadražaja slike
A
- kompleksiji i računarski zahtevniji
+ bolja diferencijacija boja
- loše očuvanje prirodnosti slike i identifikacije boja
- Narušena vremenska koherentnost,
14
Q
Daltonizacija-Površina obrade?
A
- potpuna obrade slike (kompletna slika izmenjena)
- delimična (samo zona slike (segment) ili određeni rang tonova (npr. samo crveni tonovi) su modifikovani )
15
Q
Daltonizacija - Ciljna grupa?
A
- univerzalna (slika/dizajn prilagođen za SVE)
- prilagođena (slika/dizajn prilagođen za određen tip PVB ili određenog korisnika sa PVB)
16
Q
Daltonizacija Upravljanje obradom slike?
A
- obrada slike kontrolisana od strane korisnika
- automatska
17
Q
Daltonizacija Vrsta poboljšanja slike?
A
- preobojenje (menjanje boja na slici sa adekvatnijim)
- dodavanje tekstura, senki, paterna
- dodavanje natpisa boje selektovane oblasti slike
18
Q
Uticaj izvora svetlosti na daltonizam?
A
Smanjivanjem temperature boje izvora svetlosti dolazi do još drastičnije redukcije opsega boja daltoniste
19
Q
Direktna posledica oblika roznjace?
A
- Kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam
20
Q
OČNO SOČIVO
A
Sočivo je bikonveksnog oblika i čine ga providna supstanca koja je smeštena u providnoj membrane Cilijarni mišići kontrolišu takozvano skupljanje (pri gledanju bliskih objekata čime se povećava optička snaga oka i omogućava fokusiranje na bliske objekte) odnosno širenje očnog sočiva (pri gledanju udaljenih objekata čime se smanjuje optička snaga pri čemu se udaljeni objekti dovode u fokus).
21
Q
Akomodacijom (prilagođavanjem)?
A
-osnovna uloga sočiva -od velikog je značaja prilikom posmatranja bliskih predmeta.
22
Q
Kakav je indeks prelamanja sociva u centru sociva?
A
Najveci, što omogucava kompezaciju greske
23
Q
Rastojanje bliske tačke?
A
Minimalno rastojanje predmeta da bi se video oštar lik
24
Q
Udaljena tačka?
A
Predstavlja maksimalno udaljenu tačku čiji lik oko može jasno da vidi
25
Dalekovidnost nastaje kao posledica?
Smanjenom fleksibilnošću (otvrdnjavanjem) sočiva onemogućava se funkcija skupljanja Sočivo absorbuje i rasipa kao i ostale talase ujedno i kratke talase – ljubičaste i plave. Otvrdnjavanem, povećava se optička gustina sočiva – postaje žuće
26
Uloga dužice?
Ima ulogu dijafragme koja reguliše količinu svetlosti koja ulazi u unutrašnjost jabučice.
27
Sakupljanjem i širenjem dužice reguliše se?
Širina zenice (uopšteno iznosi od 3 - 7 mm)
28
MREŽNJAČA?
Ona oblaže unutrašnju površinu očne jabučice i na njoj se formira slika posmatranog objekta
29
Radijus mrežnjače iznosi?
Oko 40 mm
30
Šta čini mrežnjaču?
Neuroni I fotoreceptori
31
Fotoreceptori mrežnjače?
Štapići i čepići imaju zadatak da optičku sliku prevedu u hemijske i električne signale koji se putem neurona i optičkog nerva šalju do centra vida u potiljačni deo mozga
32
Epitel?
Iza mrežnjače je tamno obojeni (pigmentisani) epitel koji absorbuje svetlosne zrake koje nisu absorbovali fotoreceptori kako se ne bi odbili nazad u mrežnjaču i time smanjili oštrinu i kontrast slike.
33
ŽUTA MRLJA(Makula)
Deo mrežnjače na kome se formira najjasnija slika.
* Žuti filter koji štiti žutu mrlju od oštećenja koja izazivaju kratki svetlosni talasi
* Žuti pigment makule razlikuje se od posmatrača do posmatrača i predstavlja jedan od glavnih uzroka različitosti viđenja boja među posmatračima sa normalnim viđenjem boja.
34
Mrežnjača omogućava razlikovanje?
Svetlosti, pokreta, oblika i boje
* može reći da mrežnjača ima ulogu fotoosetljivog filma
35
Centralni deo makule je?
Fovea odnosno tačka jasnog vida, koja predstavlja najosetljivije područje za svetlost i zadužena je za naše čulo vida u smislu čitanja, gledanja tv-a, vožnje Fovea pokriva ugao od 2O vidnog polja i u potpunosti se sastoji od čepića
36
Slepa mrlja?
U polju mrežnjače se nalazi i optički disk poznatiji kao slepa mrlja, zbog nedostataka fotoreceptora. U slepoj mrlji fotoreceptori i druge (pomoćne) ćelije su pomerene kako bi nervna vlakna mogla da prodru do sudovnjače i beonjače. Ovo dovodi do stvaranja praznine u našem vidu – „slepe mrlje“.
37
Crni pigment melanin?
U pigmentnom sloju sprečava odbijanje svetlosti unutar očne jabučice
38
Dve vrste fotoreceptora smeštenih u mrežnjači?
Štapići i čepići
39
Osnovna razlika između datih receptora je?
U njihovoj funkciji, prema osetljivosti na različite nivoe osvetljenja, spektralna osetljivost
40
U štapićima postoji samo jedna vrsta pigmenta koja i šta to znači?
Rodopsin, objekti bivaju viđeni kao sivi ili crni
41
Šta se dešava sa štapićima pri povećanju svetlosog signala?
Bivaju zasićeni te samim tim gube svoju funkciju, dakle postaju neaktivni
42
Prečnik štapića i češića?
Štapić 2nm, Čepić 5nm
43
Gde je najveća koncentracija čepića?
Najveća koncentracija čepića je u žutoj mrlji (u kojoj nema štapića)
44
Š i Č veza sa optičkim nervima?
Š- nemaju zasebnu vezu sa optičkim nervom
Č- Svaki čepić ima zasebnu vezu sa optičkim nervima
45
Ko ima veći prag osvetljenosti Č i Š?
Čepići - svetlosni signali snage veće od 100 cd/m2
46
Na osnovu promene osvetljenja, odnosno aktivnosti Č i Š razlikujemo?
1. Scotopic / skotopski vid – aktivni su samo štapići
2. Mesopic / mezopski vid– aktivni su i štapići i čepići
3. Photopic / fotopski vid– aktivni su samo čepići
47
Purkinje pomeraj?
Štapići pokazuju veću osetljivost na kraće talasne dužine, odnosno pri prelasku iz fotopskog u skotopsko viđenje, osetljivost je veća na kraće talasne dužine. Data pojava okarakterisana je kao Purkinje pomeraj (shift), odnosno pomeranje maksimuma ukupne osetljivosti receptora pri dnevnoj svetlosti iz zeleno-žutog dela spektra (555 nm) prema granici zelenog spektra (505 nm). Ovaj efekat se može objasniti na primeru plave/zelene i crvene boje koje gledane pod dnevnim svetlom imaju istu svetlinu dok pod slabim osvetljenjem crvena boja deluje kao gotovo crna dok plava/zelena prilično svetla.
48
Spektralna osetljivost?
Kako postoji samo jedan tip štapića, to su oni sa identičnom spektralnom osetljivošću maksimalne vrednosti od 505 nm.
U pogledu spektralne ostljivosti, razlikuju se 3 tipa čepića čija spektralna osetljivost pokriva ceo vidljivi deo spektra – 380 do 780 nm.
49
Razlikuju se 3 vrste čepića:
L – osetljivi su na duge talasne dužine (long)
M – osetljivi su na srednje talasne dužine (middle)
S – osetljivi su kratke talasne dužine (short)
L čepići – najveća osetljivost na 570 nm.
M čepići - najveća osetljivost na 535 nm.
S čepići - najveća osetljivost na 445 nm.
50
Osetljivost normalnog viđenja boja zapravo zavisi od?
Preklapanja između apsorpcionih spektara sva tri tipa čepića. (Npr, crvena svetlost stimuliše mnogo više L tip čepića, nego M i S tipove.)
51
Da li u fovei ima štapića?
Ne
52
Gde se sve nalaze čepići i šta omogućavaju na tim mestima?
Centralni delovi mrežnjače služe za precizan vid, razlikovanje oblika i razlikovanje boja, dok perifernim delovima mrežnjače, koji su gusto naseljeni štapićima uočavamo svetlost i pokrete
53
Periferna mrežnjača služi za
skotopsko viđenje, dok centralna mrežnjača služi za fotopsko viđenje
54
Karakteristika S čepića?
Čepića tipa S ima daleko manje od L i M
S čepići su uglavnom raspoređeni u centralnoj mrežnjači izvan fovee.
S čepići su znatno osetljiviji od L i M čepića
55
Šta je rodopsin, a šta iodospin?
Svetlosno osetljiva fotohemijska suspstanca koja se nalazi u štapićima je rodopsin.
Svetlosno osetljiva fotohemijska suspstanca koja se nalazi u čepićima je iodopsin.
56
Od velikog broja postavljenih hipoteza kao značajne izdvajaju se sledeće teorije viđenja boja?
a) prva teorija – trihromatska teorija viđenja boja,
b) druga Heringova oponentna teorija (teorija oponentnih boja)
c) danas uvražena savremena oponentna teorija viđenja boja (savremena teorija oponenthih boja).
57
TRIHROMATSKA TEORIJA VIĐENJA BOJA
Teorija je bila bazirana na predpostavci da postoje tri vrste fotoreceprtora osetljivih na crvenu, zelenu i plavu svetlost koje omogućavaju formiranje tri slike (signala) (RGB) koji se u mozgu porede nakon čega se formira slika i boja posmatranog objekta.
Dakle, teorija je pretpostavljala da je pericipirana boja zavisila od stepena aktiviranosti datih fotoreceptora.
Ova teorija je zasnovana na eksperimentalnim rezultatima gde se reprodukcija gotovo svih boja može izvesti mešanjem crvene, zelene i plave svetlosti u odgovarajućim odnosima.
Na ovoj teoriji se zasniva rad TV uređaja, fotografije u boji i td.
58
HERRING-OVA OPONENETNA TEORIJA
Pretpostavlja da se u mrežnjači oka nalaze tri vrste fotoreceptora bipolarnih karakteristika: crveno – zeleni, žuto – plavi i crno – beli, gde se u skladu sa stepenom njihove aktivacije percipiraju boje.
Bela je, po Helmholcu, jaka aktivnost svih receptora, siva je srednja aktivnost, a crna je neaktivnost receptora.
Neaktivnost receptora znači neviđenje
Crno, po Heringu, nije neviđenje, već jasan doživljaj, čak vrlo jak.
Druga zamerka: opažanje žute boje. Hering: žuta boja se ne vidi kao mešavina crvenog i zelenog, već kao jedinstvena boja. Neke mešavine postoje (plavo-zelena), ali neke ne (crveno-zelena), jer se isključuju
Hering zato stvara svoju teoriju po kojoj postoje isto tri vrste receptora, ali svaki receptor je odgovoran za par boja, i to RG (red – green), BY (blue – yellow) i BkW (black – white)
59
Savremena teorija oponentnih boja
Koja se zasniva na danas dobro poznatoj činjenici o postojanju 4 vrste fotoreceptora u oku i koja u suštini kombinuje dve prethodno iznešene teorije
60
Šta je definisala CIE organizacija?
Standarnog (prosečnog) posmatrača sa setom od tri funckije uslaglašenih stimulusa
61
ANOMALIJE SISTEMA VIDA – ANOMALIJE OKA I NEDOSTACI OPAŽANJA BOJA
-Sabiranje svetlosnih zraka – viđenje normalnog oka
-Kratkovidost (miopija) i ispravljena kratkovidost uz pomoć sočiva
-Dalekovidost (hiperopija ili hipermetropija) i ispravljena dalekovidost uz pomoć sočiva
62
Astigmatizam?
Posledica toga da rožnjača nije sfernog oblika kao kod normalnog oka, već je zakrivljena u jednom pravcu više nego u drugom. Osobe koje imaju ovaj nedostatak vide linije iskrivljene ili zamagljene.
63
Najčešće se astigmatizam manifestuje kroz:
1. zamagljen vid pri pokušaju čitanja sitnih slova
2. otežano čitanje
3. duplu sliku
4. pojava nepostojećih slika
5. nemogućnost gledanja bliskih i dalekih predmeta bez sužavanja zenica
64
Slepoća na boje?
Nemogućnost razaznavanja boja. Slepoća za boje se javlja kada fotoreceptori u oku nepravilno reaguju na različite talasne dužine iz vidljivog dela spektra.
65
Tri tipa naslednih poremećaja:
1. MONOHROMATIJA ili monohromazija/ahromatopsija - tj. potpuna slepoća na boje kada nedostaju dva ili tri pigmenta čepića. Osoba vidi samo svetle i tamne nijanse.
2. DIHROMATIJA ili dihromazija/dishromatopsija - kada ne funkcioniše jedan od tri fotoreceptora za raspoznavanje boja tako da je boja svedena na dve dimenzije (protanopija, deuteranopija, tritanopija).
ANOMALNA TRIHROMATIJA ili trihromazija/anomalna trihromatopsija - javlja se kada je jedan od tri fotoreceptora promenjen pa tako osobe s ovim poremećajem teže razlikuju nijanse određene primarne boje, ali vrlo često nisu svesne nedostatka (protanomalija, deuteranomalija, tritanomalija).
66
PROTANOPIJA
- nedostatak L fotoreceptora ( crvena boja se čini tamnom pa se ljudima s ovim poremećajem crveno svijetlo na semaforu može činiti ugašeno) - Ogleda se u nemogućnosti razlikovanja crvenih i zelenih nijansi, odnosno poremećaj razlikovanja boja u zeleno-žuto-crvenom delu spektra, sa smanjenom osetljivošću za crveno.
67
DEUTERANOPIJA
Nedostatak M fotoreceptora ( ljudi s ovim poremećajem ispod neutralne tačke vide plavo, a iznad sve žuto) Takođe se manifestuje kao nesposobnost razlikovanja crvenih i zelenih nijansi, odnosno poremećaj razlikovanja boja u zeleno-žutocrvenom delu spektra, sa smanjenom osjetljivošću za zeleno.
68
TRITANOPIJA
Nedostatak S fotoreceptora (vrlo retka anomalija) Nemoguće razlikovati žute i plave nijanse odnosno poremećaj razlikovanja boja u plavo- žutom delu spektra
69
Protanomalija, deuteranomalijia, tritanomalija
Protanomalija – smanjena osetljivost L ili pomerena absorpcija L čepića ka kraćim talasnim dužinama.
Deuteranomalija – smanjena osetljivost M fotoreceptora ili pomerena absorpcija M čepića ka većim talasnim dužinama.
Tritanomalija – smanjena osetljivost S receptora ili pomerena absorpcija S čepića ka većim talasnim dužinama
70
MEHANIZMI ADAPTACIJE SISTEMA ČULA VIDA
Adaptacija na tamu - tamna adaptacija
Adaptacija na svetlost - svetla adaptacija
Hromatska adaptacija
71
Adaptacija na tamu - tamna adaptacija
Nastaje prilikom nagle promene osvetljenja odnosno usled naglog smanjenja osvetljenja (primer – prelazak iz osvetljene prostorije u zamračenu). Adaptacija podrazumeva povećanje osetljivosti, odnosno aktiviranje štapića umesto čepića
72
Adaptacija na svetlost - svetla adaptacija
Nastaje usled nagle promene osvetljenja odnosno usled naglog povećanja osvetljenja (primer – prelazak iz tamne prostorije u osvetljenu). U slučaju adaptacije na svetlost potrebno je smanjiti osetljivost vizuelnog sistema.
73
Hromatska adaptacija
Moguće je definisati kao promene koje nastaju u sistemu vida sa ciljem “eliminisanja” faktora koji izazivaju promene spektralnih karakteristika svetlosnog izvora na boju posmatranog objekta.
Sposobnost sistema čula vida da se prilagodi promeni svetlosnog izvora kako bi se percepcija boje posmatranog stimlusa promenila u najmanjoj mogućoj meri.
Jedan od najznačajnijih regulatora osetljivosti ljudskog vizuelnog sistema bez koga sposobnost prilagodljivosti različitim osvetljenjima a da se pri tome ne menja percepcija boje posmatranog stimulusa ne bi bila moguća
74
Primer hromatske adaptacije – beli objekat koji gotovo da ne menja svoju boju iako je posmatran pod različitim svetlosnim izvorima:
Adaptacija (referentno svetlo je flourescentno svetlo) je izvršena na sledeći način: 1. Dnevno svetlo – S čepići snižavaju svoju osetljivost kako bi kompenzovali kratke talasne dužine 2. Svetlo užarenog tela – L čepići snižavaju svoju osetljivost kako bi kompenzovali duge talasne dužine
75
Kojim efektom je još hromatska adaptacija objašnjena?
Efektom naknadne slike – duže posmatranje stimulusa jedne boje pri prelasku na posmatranje stimulusa druge boje na kratko rezultovaće drugačijom percepcijom boje drugog stimulusa.
76
Osetljivost svakog tipa receptora može biti kontrolisana nezavisno od drugih kod hromatske adaptacije?
Može
77
Hromatska adaptacija se zasniva na?
* Čulnim mehanizmima sistema vida (automatska reakcija na energiju elektromagnetnog zračenja iz vidljivog dela spektra)
* * Kognitivnim mehanizmima sistema vida (znanje posmatrača o sadržaju scene koja se posmatra)
78
Čulni mehanizmi se svode na?
Kontrolu osetljivosti receptora, pri čemu se smanjuje nivo osetljivosti onog tipa receptora koji su najviše aktivirani svetlom određene talasne dužine, a povećava se osetljivost drugih, u tom trenutku “pasivnih”.
79
Kognitivni mehanizmi?
Definišu mehanizam memorisanih boja i zanemarivanja izvora svetla.
80
EFEKTI (FENOMENI) VIĐENJA BOJA
Simultani kontrast (promena boje stimulusa sa promenom boje pozadine) Efekat boje pozadine na vizuelnu percepciju različitih stimulusa Efekat mešanja (stapanja) boje stimulusa sa bojom pozadine – spreading Benzold – Brűcke efekat – promena (pomeraj) tona boje sa promenom sjaja ABNEY efekat (promena tona sa čistoćom boje odnosno zasićenjem) Helmholtz – Kohlrausch efekat (zavisnost relativne svetline od količine osvetljenja i hromatičnosti) Huntov efekat (zavisnost intenziteta boje od sjaja) Stevens – ov efekat (povećanje kontrasta sa povećanjem sjaja) Bartleson- Breneman jednačine (promena kontrasta slike sa promenom pozadine)
81
Simultani kontrast (promena boje stimulusa sa promenom boje pozadine)
Efekat simultanog kontrasta dovodi do promene u vizuelnoj percepciji boje objekta usled promene boje pozadine posmatranog objekta
82
Efekat simultanog kontrasta je u direktnoj vezi sa?
Oponentnom teorijom viđenja boja
Svetla pozadina indukuje da se stimulus doima tamnijim, tamna svetlijim, crvena zelenijim, zelena crvenijim, žuta plavljim i plava žućim.
83
Efekat boje pozadine na vizuelnu percepciju različitih stimulusa
Ovaj efekat može se definisati kao uočavanje veće razlike u boji različitih stimulusa kada je boja pozadine na koju su postavljeni njima srodnija.
84
Efekat mešanja (stapanja) boje stimulusa sa bojom pozadine – spreading
U slučaju kada je površina posmatranog stimulusa mnogo manja u odnosu na površinu pozadine, simultani kontrast biva zamenjen takozvanim efektom mešanja boje stimulusa i same pozadine.
Drugim rečima, stimulus se “utapa” u pozadinu te delimično poprima boju pozadine, no i dalje se vidi kao zaseban objekat.
85
Ton boje?
Predstavlja direktnu posledicu talasne dužine monohromatske svetlosti, odnosno talasna dužina monohromatske svetlosti određuje ton boje posmatranog stimulusa.
86
Benzold – Brűcke efekat – promena (pomeraj) tona boje sa promenom sjaja
objašnjava promenu tona posmatranog monohromatskog stimulusa u slučaju kada se menja sjaj svetlosnog izvora. Kako bi ton stimulusa ostao nepromenjen sa promenom osvetljenja potrebno je menjati i talasnu dužinu.
87
ABNEY efekat (promena tona sa čistoćom boje odnosno zasićenjem)
Aditivno mešanje bele svetlosti sa monohromatskom svetlošću poznate talasne dužine rezultovaće u svetlosti sa i dalje istom, dominantnom talasnom dužinom ali promenjenom čistoćom. Odnosno, posledica aditivnog mešanja će biti određena promena tona boje posmatranog stimulusa.
88
Helmholtz – Kohlrausch efekat (zavisnost relativne svetline od količine osvetljenja i hromatičnosti)
Pri konstantnom osvetljenju, relativna svetlina raste kako raste zasićenost, a sve to u zavisnosti od tona boje. * Helmholtz – Kohlrausch efekat ukazuje da relativna svetlina ne zavisi samo od količine osvetljenja . Potvrda tome leži u činjenici da pri konstantnom osvetljenju, sa povećanjem hromatičnosti posmatrani stimulus postaje svetliji.
89
Huntov efekat (zavisnost intenziteta boje od sjaja)
Sa povećanjem intenziteta osvetljenja, odnosno povećanjem sjaja svetlosnog izvora raste i intenzitetboje posmatranog stimulusa.
90
Stevens – ov efekat (povećanje kontrasta sa povećanjem sjaja)
Sa povećanjem osvetljenosti (sjaja) povećava se i kontrast između boja posmatranih stimulusa, odnosno tamniji objekti postaju još tamniji dok svetliji objekti pokazuju veću svetlinu. Povećanjem nivoa sjaja tamnije boje se doživljavaju tamnijim dok svetlije svetlijim i obrnuto, čime se povećava odnosno smanjuje kontrast.
91
Bartleson- Breneman jednačine (promena kontrasta slike sa promenom pozadine)?
Pokazuje kako se menja kontrast složenih stimulusa u zavisnosti od promene osvetljenja i pozadine, odnosno u zavisnosti od promene relativnog osvetljenja u pozadini. * Eksperimentalno je potvrđeno da sa promenom pozadine od tamnog preko slabo svetlog do svetlog,kontrast posmatrane slike raste. * Takođe, utvrđeno je da tamna pozadina utiče da tamne površine posmatrane slike deluju svetlije, dok je za svetle površine slike taj efekat dosta slabiji * Sa povećanjem osvetljenosti, tamne površine se doimaju tamnijim
92
Pored spektralne raspodele svetlosnog izvora pri definisanju opažaja boje neophodno je obratiti pažnju i na?
Na vrednost sjaja svetlosnog izvora.
93
Kako se jos zove simultani kontrast oblika?
Efekat okruženja
94
Kako prostorna percepcija može uticati na hromatsku percepciju može se pokazati?
Koristeći transparenciju
95
Metamerizam?
Se može definisati kao efekat da dva spektralno različita stimulusa (različite krive spektralne raspodele snage) izgledaju identično datom posmatraču pod datim iluminantom, odnosno izazivaju identičan vizuelni podražaj.
96
Metameri ?
Stimulusi različitih spektralnih karakteristika, ali istih tristimulusnih vrednosti
97
Koliko najmanje stimulusa mora imati da bi se govorilo o metamerizmu?
Najmanje 2
98
Metamerizam iluminanta ?
Promene u poklapanju izgleda boje uzoraka uzrokovana promenom izvora svetla
99
Metamerizam posmatrača?
Promene u poklapanju izgleda boje uzoraka uzrokovana promenom posmatrača
100
Indeks metamerizma MI?
Metamerizam se kvalitativno određuje preko MI
101
Indeks metamerizma se može definisati za?
Za konkretan izvor svetla ili simulator standardnog iluminanta.
102
Indeks metamerizma konkretnog izvora svetla određuje se?
Korišćenjem CIE kolorimetrijskog sistema
103
Kako se vrši procena?
Procena se vrši za par boja koje su metameričke (ΔE=0) pod standardnim (referentnim) iluminantom – načešće D65
104
MI se dobija na osnovu razlike?
Razlike boja metameričkog para posmatranog pod test svetlom – MI = ΔE * Razlika boja se obično definiše u Lab prostoru boja
105
Indeks metamerizma pri određivanju procene spektralne raspodele simulatora dnevnog svetla definiše se u?
Vidljivom (Mv) i UV delu spektra (Mu).
106
U odnosu na stepen metamerizma u vidljivom delu spektra simulatori dnevnog svetla se mogu klasifikovati kao:
* A – manje od 0,25
* B – 0,25 do 0,5
* C – 0,5 do 1
* D – 1 do 2
* E – veće od 2
107
Način da se izbegne metamerizam?
Objekti moraju se podudarati u svojim spektralnim karakteristikama
108
Prednost MI?
Ogleda se u mogućnosti zamene toksičnih pigmenata drugim, manje štetnim, zamena pigmenata jeftinijim i sl.
109
Uređajai kao što su monitori, fotoaparati, skeneri odnosno prikaz boja monitora, digitalnih fotoaparata i skenera korsti koji prostor boja?
RGB
110
RGB PROSTOR BOJA
Tri primarne boje ovih uređaja crvena (R), zelena (G) i plava (B), a njihovom mešavinom dobijaju se sve ostale boje koje je uređaj u stanju da reprodukuje.
111
RGB prostor boja je zavistan od samog uređaja?
Da
112
RGB prostor boja je zavistan od samog uređaja?
Odsustvo svih boja (r, g i b =0)
113
U okviru ovog modela bela se definiše kao?
Prisustvo svih boja u maksimalnom intenzitetu (r, g i b =1)
114
Zbir dve primarne boje u punom intezitetu daje sekundarnu boju:
R+G=Y (žuta),
R+B=M (magenta),
G+B=C (cijan).
115
Koji prostor boja je baziran na RGB prostoru boja?
XYZ prostor boja
116
Kako je nastao XYZ prostor boja?
Nastao sa ciljem eliminacije negativne vrednosti u funkcijama usaglašenih stimulusa RGB sistema
117
CIE Yxy
Yxy prostoru boje vrednosti x i y su hromatske koordinate Vrednost Y označava postotak refleksije u odnosu na idealnu refleksiju od 100%
118
Nedostaci dijagrama hromatičnosti
Jednaka udaljenost u diagramu ne odgovara jednakim vizualnim razlikama
Ne pokazuje dovoljno precizno kako boja izgleda, 2D prostor, nedostaje prikaz svetline Položaj boje zavisi o izvoru svetla
119
X10Y10Z10 PROSTOR BOJA?
CIE 100 kolorimetrijski sistem boja Primenljiv u slučaju kada je ugao posmatranja veći od 40 Kako bi XYZ sistem bio primenljiv i za veće uglove posmatranja oformljen je X10Y10Z10 sistem boja.
120
Kom uglu posmatranja odgovara žuta mrlja?
2 stepena
121
Kao treća kordinata za definisanje boja pored x i y najčešće se koristi još?
Y (x,y,Y)
122
Osnovni nedostatak praktične primene hromatskog dijagrama?
Nije perceptualno uniforman, odnosno razlike u boji predstavljene na hromatskom dijagramu nisu iste.
123
Wrightov eksperiment (Wright-ove linije)?
Eksperiment da hromatski dijagram xy ne pokazuje uniformnost Zasnivao u merenju razlike u boji u unapred definisanim pravcima
124
MacAdam – ov eksperiment usaglašavanja boja
Zasnivao se na aditivnom mešanju unapred definisanog niza test boja (centara boja). Za svaki odabrani centar boje (test boju) , u različitim pravcima (zrakasto iz posmatranog centra) upisana su standardna odstupanja boje (beli kružići)
Eksperiment je podrazumevao konstantnu vrednost osvetljenja i standarnog posmatrača (20)
Zaključeno je da su pomenuta odstupanja raspoređena po elipsi čiji centar predstavlja test boja – MacAdam-ove elipse.
125
Uniformi hromatski sistem boja (UCS)
Pomenuti dijagram umesto x i y hromatskih koordinata koristi u i v hromatske koordinate
126
