Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

Pitanja za GRID > Repro - 1.kol sa vezbi, 7-12 vezbi > Flashcards

Repro - 1.kol sa vezbi, 7-12 vezbi Flashcards

1
Q

Kako se definiše štamparski kontrast?

A
  • Štamparski kontrast se definiše kao relativan odnos razlike optičke gustine polja punog
    tona i polja sa pokrivenošću tonskom površinom od 80%, a u odnosu na optičku gustinu
    punog tona.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

2.Kako se izračunava štamparski kontrast?

A

Izračunava se pomoću formule:
- K =
𝐷𝐷𝑡𝑡 − 𝐷𝐷𝑡𝑡𝑡𝑡
𝐷𝐷𝑡𝑡
∗ 100%
* K - štamparski kontrast;
* Dt - optička gustina punog tona;
* Dtv - optička gustina tonskog polja (uobičajeno 80%).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Za šta je vezan štamparski kontrast?

A
  • Vezan je za vizuelne promene u kontrastu između površina punog tona i tonskih
    površina. Štamparski kontrast je povezan sa merenjem porasta tonskih vrednosti
    i rasterske tačke.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Šta zahtevaju visoke vrednosti kontrasta?

A
  • Zahtevaju velik nanos boje i jaku oštrinu štampe, kako bi se održali detalji u senci.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

.Kada se postiže najveća vrednost gustine kontrasta?

A
  • Kada puni tonovi imaju visoku optičku gustinu nanosa boje, a tonska polja optimalnu
    vrednost razlike tonova.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Zašto se koristi štamparski kontrast?

A
  • Da bi se odredio optimalni nanos boje u štampi.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Kakva je povezanost optičke gustine i različitih linijatura sa kvalitetom štampe i kako se
može predstaviti?

A

?

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Na šta ukazuje kriva debljine nanosa boje?

A
  • Kriva koja prikazuje debljinu sloja nanosa boje ukazuje na to da je potrebno naneti
    izrazito veliku količinu boje za dobijanje visokih vrednosti optičke gustine i da sa debljim
    slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Na šta utiče nanos debljeg sloja boje?

A
  • Sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina.
  • Sa visokom vrednošću optičke gustine boje zasićenje jarkih boja raste do određene
    tačke kao i optička gustina četvorobojne crne, dok u isto vreme dolazi do snižavanja
    vrednosti zasićenja i čistoće svetlih boja.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

.Na koji način se može smanjiti sivilo i da svetle boje postanu čistije?

A
  • Povećanjem linijature rastera. Sa tim efektom se povećava i oštrina detalja i dolazi do
    smanjivanja vidljivih rasterskih šara.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Kakav štamparski kontrast odgovara visokoj gustini nanosa boje? (Tada je kontrast
nula, ili se smanjuje)

A

Povećanjem nanosa boje povećava se kontrast. Najveći kontrast se pojavljuje kod
normalnog obojenja.
- Daljim povećavanjem nanosa boje smanjuje se kontrasr. Kod ekstremno visokih nanosa
boje kontrast je 0.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Kako se naziva nanos boje kojim je postignut najveći kontrast?

A
  • Naziva se optimalni nanos boje.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Čemu odgovara visoki štamparski kontrast?

A
  • Odgovara i visokoj gustini i oštroj štampi radi dobijanja detalja u senci
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Kod kojeg obojenja se pojavljuje najveći štamparski kontrast?

A
  • Optimalnog - postiže se maksimalan raspon između svetlih i tamnih partija u štampi.
    *(roto časopis-cijan)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Koliki je kontrast kod ekstremno visokih nanosa boje?

A
  • Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je nula 0.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Šta je sivi balans?

A
  • Sivi balansa je odos 3 procesne boje žute, cijana i magente, koje štampane jedna
    preko druge treba da daju utisak sive boje.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Da li je moguće dostići neutralan rezultat sivog balansa?

A
  • Moguće je, ukoliko je odnos 3 procesne boje ispravan.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Šta dovodi do promena u odštampanom sivom balansu?

A
  • Do promena dovodi neispravan odnos 3 procesne boje.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Kako su izradjena kontrolna polja za merenje sivog balansa?

A

Kontrolna merna polja, za merenje sivog balnsa izradjena su obično, tako da se
na jedno te isto polje otisnu tonske vrednosti sve 3 osnovne boje u odredjenim
tonskim vrednostima, tako da zajedno daju ahromatsku sivu boju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

Šta je potrebno uraditi za kompenzaciju viška crvene boje?

A
  • Kompenzuje se sa većim nanosom cijana. Odnos za odgovarajući sivi balans je:
    C : M : Y = 5 : 4 : 4
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Da li se sivi balans može dati tačno odredjenim nizom vrednosti boja?

A
  • Sivi balns se ne može dati tačno odredjenim nizom vrednosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

Od kojih faktora zavisi kombinacija sive, koje dobijamo iz tonskih vrednosti cijana,
magente i žute?

A
  • Faktori od kojih zavisi:
  • Podloga na koju štampamo
  • Karakteristika boja
  • Nanosa boja
  • Porasta tonskih vrednosti i
  • Preklapanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

Šta najviše utiče na sivi balans kod svetlih tonova?

A
  • Na sivi balans kod svetlih tonova najviše utiče neželjena apsorpcija usled propusnosti
    podloge na koju štampamo.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

Šta najviše utiče na sivi balans kod tamnih tonova?

A

Na sivi balans kod tamnih tonova najviše utiče jačina pigmenta i debljina nanosa boje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

Kako se vrši odredjivanje tačnog odnosa sivog balansa za odredjeni grafički
sistem?

A
  • Vrši se probnim otiskivanjem test formi za sivi balans, sa odgovarajućom obradom
    rezultata.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

Koje su objektivne metode kontrole sivog balansa sačinjenog u 3 procesne boje?

A
  • Objektivno se može kontrolisati kolorimetrijskom i denzitometrijskom kontrolom.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

Šta podrazumeva relativna optička gustina?

A
  • Relativna optička gustina podrazumeva razliku izmerene optičke gustine u odnosu na
    neku referentnu tačku.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

Šta se meri kod denzitometrijske kontrole sivog balansa?

A
  • Mere se vrednosti relativne optičke gustine sivog polja odštampanog u 3 procesne boje,
    kroz odgovarajuće filtere (crveni, plavi i zeleni)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

Koji su najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa?

A

Najpoznatiji heksahoni za kontrolu sivog balansa su GATF i System Brunner

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

Šta je moguće koristiti za procenu promene sivog balansa?

A
  • Za procenu promene sivog balansa moguće je koristiti i odgovarajuće vizuelne alate
    heksagone boje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

Odstupanje nijanse i sivilo su parametri za kakvu kontrolu?

A
  • Za kontrolu tri procesne boje CMY.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

Čime je određen ton boje?

A
  • Bojom svetlosti koju ta boja treba da apsorbuje ili reflektuje.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

Na šta ukazuje sivilo?

A

Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

Šta se proverava pomoću parametara nečistoće tona boje i sivila?

A
  • Merenjem i izračunavanjem ovih vrednosti se može kontrolisati količina kontaminacije u
    štamparskoj boji.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

Da li je odstupanje nijanse boje indikator greške?

A
  • Nije indikator greške već ukazuje na razlike odštampane boje u odnosu na idealnu boju
    iste gustine.
36
Q

Od čega potiče odstupanje od nijanse boje?

A
  • Potiče od neizbalansirane refleksije pojedinih delova spektra, koji bi trebali biti
    reflektovani u jednakim količinama i bazira se na razlici neželjenih gustina.
37
Q

Koliko bi idealna procesna boja trebalo da apsorbuje vidljivog dela elektromagnetnog
spektra?

A
  • Trebalo bi da apsorbuje 1/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.
38
Q

Koliko bi idealna procesna boja trebalo da reflektuje vidljivog dela elektromagnetnog
spektra?

A
  • Trebalo bi da reflektuje 2/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.
39
Q

Šta svaka od primarnih procesnih boja sadrži?

A
  • Sadrži i određeni deo druge dve primarne boje. Cijan sadrži velike količine magente i
    žute, magenta sadrži veće količine žute i manju količinu cijana, a žuta sadrži magentu i
    cijan.
40
Q

Šta se dobija merenjem optičkih gustina primarnih boja kroz sva tri filtera?

A
  • Dobijaju se analitičke vrednosti optičke gustine za trobojne komplete štamparskih boja.
41
Q

Kako se izračunava nečistoća tona boje?

A
  • Izračunava se formulom, kada se mere sve tri vrednosti gustine boja na istom mernom
    polju:
  • NTB =
    𝐷𝐷𝑀𝑀− 𝐷𝐷𝐿𝐿
    𝐷𝐷𝐻𝐻− 𝐷𝐷𝐿𝐿
    ∗ 100 (%)
  • NTB- nečistoća tona boje;
  • DL- vrednost niske optičke gustine;
  • DH- vrednost visoke optičke gustine;
  • DM- vrednost srednje optičke gustine
42
Q

Kako se izračunava sivilo boje?

A

S = Dl / Dh x 100%

43
Q

Na šta ukazuje sivilo?

A

Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji i pokazuje koliko štamparska boja izgleda
‚‚prljavo” u odnosu na zasićenu čistu boju.

44
Q

Šta su potencijalni izvori zaprljanja boje?

A
  • Potencijalni izvori zaprljanja boje uključuju sistem za dotok boje i reverzibilni efekat
    zaprljanja boje koje su odštampane na prethodnom štamparskom agregatu.
45
Q

Koje merne metode su korisne za otkrivanje zaprljanja boje?

A
  • Spektrofotometrijska metoda- upoređivanje spektralnih krivih odštampanih boja.
    *redosled boja koje se štampaju če indikovati potencijalni izvor prljanja određenog tona
46
Q

Šta se podrazumeva pod pojmom preklapanje boja?

A
  • Podrazumeva se mogućnost preštampavanja jedne boje preko sveže odštampane druge
    boje, sa ciljem otklanjanja nedostataka pojedinih elemenata na otisku.
47
Q

Kojom jednačinom se može iskazati preklapanje boje?

A
  • Preucilovom jednačinom:
    P = 𝐷𝐷(1+2)− 𝐷𝐷1
    𝐷𝐷2
    ∗ 100(%)
  • P - preklapanje
  • D(1+2) - optička gustina dve boje
  • D1 - optička gustina prve štampane boje
  • D2 - optička gustina druge štampane boje
48
Q

Kad se preporučuje merenje vrednosti preklapanja boje tokom štampe?

A
  • Preporučuje se nakon svake promene ofsetne gume, boje, podloge, sredstva za
    vlaženje ili pritiska.
49
Q

Kako se mere vrednosti gustina preklopljenih boja?

A
  • Mere se kroz filter koji odgovara poslednjoj odštampanoj boji.
  • Mere se denzitometrijski, korišćenjem komplementarnih filtera u odnosu na drugu štampanu
    boju. *
50
Q

Čemu je jednaka vrednost gustine svih odštampanih boja?

A
  • Nije jednaka zbiru gustine svake boje zbog: refleksije podloge za štampu između
    prvog sloja boje i sloja koji se nanosi preko nje, netransparentnosti boja, interne
    refleksije i rasipanja svetlosti sa papira, ograničenosti mernog instrumenta -
    denzitometra. (a čemu su jednake ne znam)
51
Q

Kako glasi Preucilova jednačina preklapanja za tri boje?

A

Formula

52
Q

Kako glasi Brunnerova jednačina preklapanja boja?

A

Formula

53
Q

Koja metoda proračuna daje najviše, a koja najniže vrednosti preklapanja boja?

A
  • Najveće izračunate vrednosti daje Brunnerova metoda, a najniže Preucilova.
54
Q

Koje odnose je važno znati kod određivanja redosleda procesnih boja u štampi?

A
  • Odnose između viskoziteta boja, preklapanja i redosleda boja.
55
Q

Koji je redosled boja pri četvorobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje
FOGRA?

A

KCMY

56
Q

Koji redosled boja pri jednobojnom štampanju (vlažno na suvo) propisuje FOGRA?

A

CMYK ili KCMY

57
Q

Koji redosled boja pri dvobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje FOGRA?

A

CMKY

58
Q

Koje psihofizičke veličine karakterišu boje?

A
  • Ton
  • Zasićenje
  • Svetlina
59
Q

Šta predstavlja ton boje?

A
  • Ton boje predstavlja dominantnu talasnu dužinu (boja koju naše oko zapaža)
60
Q

Šta predstavlja zasićenje boje?

A
  • Zasićenje boje je mera čistoće hromatske boje, u odnosu na primese bele boje.
    Zasićene boje su one koje ne sadrže primese bele boje.
61
Q

Šta predstavja svetlina boje?

A
  • Svetlina boje odredjuje stepen crne boje u odredjenoj (datoj) boji.
62
Q

Kako se boja predstavlja u trodimenzionalnom prostoru?

A

U trodimenzionalnom sistemu boja se prikazuje tačkom (slika 44), određenom sa 3
koordinate. (ton, zasićenje i svetlina)

63
Q

Koje telo je odgovorno za internacionalne preporuke za fotometriju i
kolorimetriju?

A

CIE (Međunarodna komisija za osvetljenja) je organizacija koja je odgovorna za internacionalne preporuke za
fotometriju i kolorimetriju.

64
Q

Šta koriste CIE sistemi boja da odrede boju u prostoru boja?

A
  • CIE sistemi koriste 3 koordinate da odrede boju u prostoru boja. CIE prostori boja
    uključuju:
  • CIE XYZ
  • CIE Lab
  • CIE LCho
65
Q

Šta je potrebno da bi se boja videla?

A

Za viđenje boja potrebna su 3 elementa:
* svetlosni izvor
* objekat posmatranja
* posmatrač

66
Q

U kom području talasnih dužina je vidljivi deo spektra?

A
  • Vidljivi deo spektra je od 380 nm do 780 nm.
67
Q

Šta znači pojam „ standardni posmatrač “ ?

A
  • Standardni posmatrač je osnova prosečne ljudske reakcije na talasnu dužinu
    svetlosti. Ukratko, „standardni posmatrač“ predstavlja kako jedna prosečna osoba
    vidi boju iz vidljivog spektra.
68
Q

Šta predstavlja CIE xyY trouglasti dijagram?

A
  • CIE xyY trouglasti dijagram predstavlja projekciju trodimenzionalnog prostora u
    dvodimenzionalni.
69
Q

Šta je i sta predstavlja CIE Lab sistem?

A

CIE Lab je sistem koji se koristi za opisivanje boje. „L“ je nivo svetline boje, dok „a“ i
„b“ predstavljaju hromatičnost boje, tj. obojenost iz sledećih odnosa: zeleno u odnosu
na crveno (a) i plavo u odnosu na žuto (b).

70
Q

Šta je i šta predstavlja CIELCH?

A

CIELCH koristi polarne koordinate za predstavljanje boje u prostoru boja. „L“ definiše
svetlinu, „C“ određuje zasićenje, habo označava ugao tona boje.

71
Q

Zašto se kod kolorimetrijskog merenja koristi crna podloga?

A
  • Zbog isključivanje neželjenih faktora, kao što je promena rezultata merenja zbog
    štampe na drugoj strani tabaka ili tabaka koji se nalaze ispod tabaka za merenje.
72
Q

Koji instrument se koristi za određivanje stepena razlike boja kod upoređivanje
dogovorenih ili standardizovanih boja u odnosu na reprodukovanu boju?

A

Kolorimetar.

73
Q

Za šta se koristi CIE Lab sistem boja?

A

Koristi se za definisanje određene boje sa tačnim CIE Lab vrednostima i za
poredjenje boja 2 objekta.

74
Q

Koja oznaka se koristi za razliku boja?

A
  • ΔE
75
Q

Kako glasi obrazac za izračunavanje razlike izmedju 2 boje?

A

Formula

76
Q

Kako se vrši predstavljanje razlike boja u CIELab* sistemu boja?

A

Jediničnom vrednošću ΔE*
* ΔL= LB - LA - razlika između svetlo/tamno +svetlije, -tamnije
* Δa= aB - aA - razlika po crveno/zelenoj osi +crvenije, -zelenije
* Δb= bB - b*A - razlika po žuto/plavoj osi +žuće, -plavlje

77
Q

U obliku čega je izražena razlika boja i čemu ona odgovara?

A

ΔE je izražena u obliku broja i odgovara ukupnoj vizuelnoj razlici između dve
boje.

78
Q

Koje vrednosti razlike boja nazivamo krupna razlika?

A

ΔE između 3.5 i 5

79
Q

Koje vrednosti razlike boja nazivamo mala razlika?

A
  • Veoma mala razlika ΔE između 1 i 2, može je primetiti samo iskusno oko.
80
Q

Šta se sve može pratiti preko razlike boja?

A
  • Uz pomoć ΔE vrednosti razlika boja se može pratiti ujednačenost obojavanja
    procesnih boja na istom tabaku, između različitih tabaka unutar tiraža i
    odstupanja izmešane boje u odnosu na neku zadatu boju kao što su Pantone
    boje.
81
Q

Šta se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate
parametre simulacije štampe?

A
  • Kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije štampe
    najčešće se koristi UGRA/ FOGRA Media kontrolna merna traka
82
Q

Koja kontrolna merna traka se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u
odnosu na zadate parametre simulacije štampe?

A
  • UGRA/FOGRA Media kontrolna merna traka.
83
Q

Od čega se sastoji upotrebljavana merna traka UGRA / FOGRA?

A
  • Sastoji se od 3 reda i postoji nekoliko varijanti sa poljima od 6mm x 6mm do 8.5mm
    do 12mm u zavisnosti od potreba i načina merenja. (87. str. ko želi opširnije)
84
Q

Od čega se sastoje kolone od 1 do 15 UGRA / FOGRA kontrolne merne trake?

A
  • Dva gornja reda u kolonama od 1 do 15 se sastoje od 100%, 70%, 40%, 20%,, 10%
    tonskih vrednosti cijana, magente i žute kao primarnih boja, kao i sekundarnih plave,
    crvene i zelene.
85
Q

Kojeg standarda su primenjene preporuke na kontrolnoj mernoj traci?

A
  • ISO standarda (ISO 12647 - 7:2007)
86
Q

Čemu trebaju odgovarati tonske vrednosti obojenih polja?

A
  • Moraju odgovarati ciljnim vrednostima određenog standarda serija ISO 12647 u
    zavisnosti od tehnike štampe i vrste podloge
87
Q

Koliko je maksimalno odstupanje delta E za podlogu (supstrat) ?

A

ΔE <= 3

Pitanja za GRID (28 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions