Fiziologija endokrinih žlezda

Question 1

Kako delimo žlezde prema načinu lučenja svojih produkata

Answer 1

Dele se na endorkine (hormoni) i egzokrine (sekreti). Primer endokrinih žlezda su nadbubrežna ili štitasta, a egzokrenih pljuvačne, lojne, znojne žlezde..

Question 2

Homeostaza

Answer 2

Homeostaza je održavanje
stalnih optimalnih uslova u unutrašnjoj sredini uprkos
promenama spoljašnje sredine. Organizam poseduje
mehanizme kojima održava optimalne uslove unutrašnje sredine uprkos njihovoj promeni

Question 3

Šta sve spada u homeostatske parametre

Answer 3

koncentracija elektrolita u plazmi (Na+, K+, HCO3…), pH vrednost krvi, telesna temperatura… Dva
organska sistema koja su najvažnija u održavanju homeostaze su nervni i endokrini sistem.

Question 4

Kako se dele hormoni prema fizičko-hemijskim osobinama

Answer 4

Na steroidne i peptidne

Question 5

Steroidni hormoni

Answer 5

Svi steoridni hormoni
su nastali od prekursora holesterola, pa su zbog toga liposolubilni. Zbog lipofilnosti i male molekulske mase,
oni lako difunduju kroz fosfolipidni dvosloj ćelijske membrane (“slično se u sličnom rastvara”), i vezuju se za svoje receptore koji se nalaze u samoj ćeliji (u jedru, citoplazmi ili mitohondrijama). Najčešće dolazi do formiranja hormon-receptor kompleksa koji migrira do jedra, vezuje se za DNK i sprovodi niz događaja koji će pokrenuti adekvatan fiziološki odgovor

Question 6

Peptidni hormoni

Answer 6

Peptidni hormoni su
proteinske (peptidne) strukturę usled čega su hidrosolubilni i imaju veliku molekulsku masu. Zbog ove dve osobine, oni ne mogu difundovati kroz fosfolipidni
dvosloj ćelijske membrane kao steroidni hormoni, te se zbog toga njihovi receptori nalaze na spoljašnjoj strani ćelijske membrane, odnosno, na površini ćelije. Nakon vezivanja za receptor, dolazi do pokretanja intracelularnog odgovora koji podrazumeva aktivaciju velikog broja enzima koji dovode do sinteze jedinjenja
koja se nazivaju sekundarni glasnici, koji zapravo služe da prenesu signal od receptora do ciljne strukture u
ćeliji (najčešće jedra). Najpoznatiji sekundarni glasnici su ciklični adenozin - monofosfat (Camp) i joni kalcijuma

Question 7

Hipotalamus-hipofizna osnova

Answer 7

Hipotalamus
hipofizna osnova funkcioniše po principu negativne povratne sprege.
U hipotalamusu se oslobađaju oslobađajući faktori (hormoni), koji stimulišu rad hipofize. Kada je
ona stimulisana, dolazi do sinteze i lučenja tropnih hormona koji se izlučuju iz hipofize u krvotok, deluju na ciljnu žlezdu i stimulišu lučenje hormona koje ciljna žlezda luči.

Question 8

Pozitivna povratna sprega

Answer 8

Zastupljenija je u patofiziologiji. Ako imamo hormon A koji povećava lučenje hormona B, a hormon B povećava lučenje hormona A, znači da prilikom lučenja hormona B doći će do više lučenja hormona A i tako u krug (efekat se produbljuje i povećava) Fiziološki se javlja prilikom porođaja i koagulacije krvi

Question 9

Negativna povratna sprega

Answer 9

Kada opadnu koncentracije hormona koji luči željena žlezda, to detektuje talamus i preko hipotalamus-hipofizne osnove dolazi do povećanja koncentracije tog hormona, a kada njegova količina dodje do dovoljnih granica to opet detektuje hipotalamus i prestaje da luči oslobađajući hormon

Question 10

Regulacija u odnosu na koncentraciju supstanci

Answer 10

Primer ove vrste regulacije jeste regulacija glikemije (koncentracije glukoze u krvi) putem insulina. Insulin je hormon koji snižava koncentraciju glukoze u krvi tako što podstiče “ubacivanje” glukoze u ćelije. Obrnuto, ukoliko je glikemija niska, doći će do smanjenja sinteze i sekrecije insulina zato što bi
insulin dodatno smanjio vrednosti koncentracije glukoze u plazmi, što bi moglo da dovede do ozbiljnih posledica koje nastaju pri vrlo niskim vrednostima glikemije. Takođe, paralelno sa smanjenjem lučenja insulina, doći će do povećane sinteze i lučenja hormona koji podižu koncentraciju glukoze u krvi, kako bi se ona vratila na fiziološke vrednosti.

Question 11

Hipotalamus

Answer 11

Hipotalamus je deo mozga koji vrši analizu i procenu velikog broja procesa u organizmu. Pri promeni svakog od ovih procesa dolazi do detekcije nastale promene u hipotalamusu, koji u tom trenutku
otpočinje sintezu odgovarajućih hormona koji će stimulacijom hipofize dovesti do određenih fizioloških procesa u organizmu koji će te detektovane promene
otkloniti.

Question 12

Hipofiza

Answer 12

Hipofiza je sa hipotalamusom povezana hipofiznom peteljkom ili drškom, Na hipofizi se izdvajaju
dva dela: prednji, koji se naziva adenohipofiza, i zadnji, koji se naziva neurohipofiza. Kod nekih kičmenjaka diferentovan je i srednji deo. Sama hipofiza se nalazi u udubljenju na bazi lobanje koje se naziva tursko
sedlo

Question 13

Adenohipofiza

Answer 13

U adenohipofizi dolazi do sinteze dve vrste hormona: tropni i metabolički

Question 14

Tropni hormoni

Answer 14

Tropni hormoni kontroli-
Su (stimulišu) rad ostalih žlezda u organizmu. U tropne
hormone spadaju: adenokortikotropni, tireotropni, gonadotropni hormoni

Question 15

Adenokortikotropni hormoni

Answer 15

Ciljna žlezda ovog hormona je nadbubrežna žlezda,
odnosno, njen spoljašnji deo-kora, koja sintetise hormone koje jednim imenom nazivamo kortikosteroidima. Luče se pod uticajem Kortikotropina (CRH)

Question 16

Tireotropni

Answer 16

Ciljna žlezda ovog hormona je štitasta (tireoi-
dna) žlezda, koja luči dva hormona: tiroksin (T4) i tri-
jodtironin (T). Luči se pod uticajem tireotropina (TRH)

Question 17

Gonadotropni hormoni

Answer 17

Postoje dva gonadotropna hormona: folikulostimulirajući hormon
(FSH) i luteinizirajući hormon (LH). Ciljno mesto delovanja ovih hormona su polne žlezde (gonade), gde FSH dovodi do stimulacije nastanka polnih ćelija (gameta),
odnosno, jajne ćelije i spermatozoida, dok LH stimuliše sintezu polnih hormona. Luči se pod uticajem gonadotropina (GnRH)

Question 18

Metabolički hormoni

Answer 18

Metabolički hormoni ostvaruju direktne fiziološke efekte u ciljnim tkivima. U metaboličke hormone spadaju: prolaktin i hormon rasta

Question 19

Prolaktin

Answer 19

Prolaktin deluje na mlečne žlezde podstičući njihov rast, razvoj i sekreciju mleka.

Question 20

Hormon rasta

Answer 20

Hormon rasta podstiče rastćeja i tkiva, direktnim delovanjem na hrskavičavomikoštanom tkivu.

Question 21

Gigantizam

Answer 21

Gigantizam nastaje pri hiperfunkciji adenohipofize u dečjem uzrastu. Usled povećanog lučenja hormona rasta ova deca rastu brže nego
svoji vršnjaci. Osobe koje imaju gigantizam su veoma i visoke, ali “proporcionalno” visoke - svaki deo tela im je uvećan, što je bitna razlika u odnosu na akromegaliju.

Question 22

Akromegalija

Answer 22

Akromegalija nastaje pri hiperfunkciji adenohipofize i povećanog lučenja hormona
rasta kod odraslih osoba. Ove osobe nisu proporcionaIno visoke, već su im samo određeni, “periferni” delovi tela uvećani: šake, stopala, nos, usne, uši, kao i unutrašnji organi (organomegalija).

Question 23

Patuljasti rast

Answer 23

Hipofunkcija adenohipofize sa
smanjenjem lučenja hormona rasta dovodi do patuljastog rasta.

Question 24

Neurohipofiza

Answer 24

U neurohipofizi se ne sintetiše ni jedan hormon, već ih ona samo luči. Pošto je bogata nervnim vlaknima koja potiču iz hipotalamusa, u kome se sintetišu oksitocin i vazopresin, njih i luči.

Question 25

Vazopresin

Answer 25

Ciljno tkivo ADH su bubrežni tubuli (sabirni kanalići). Vezivanjem za svoje receptore u sabirnim kanalićima, ADH dovodi do vraćanja vode iz sabirnih kanalića nazad u krvotok i, samim tim, zadržavanja vode u organizmu. Drugo dejstvo koje ovaj hormon ostvaruje je povećanje krvnog pritiska koje nastaje vezivanjem ADH za receptore na glatkim mišićnim ćelijama zidova krvnih sudova (što izaziva va- zokonstrikciju). Konzumacija alkohola sprečava oslobadanje ADH što dovodi do povećanog izbacivanja vode iz organizma, a, samim tim, i do učestalog mokrenja.

Question 26

Oksitocin

Answer 26

Ciljni organi za oksitocin su materica i mlečne žlezde. Izvodni kanali mlečnih žlezda su bogati glatkim mišićnim ćelijama na koje deluje oksitocin čime stimuliše njihovu kontrakciju, što dovodi do lučenja mleka. Stimulacijom glatke muskulature materice dovodi do njene kontrakcije (trudovi), izazivajući porođaj.

Question 27

Diabetes insipidus

Answer 27

Oboljenje nastaje usled smanjenog ili potpunog izostanka lučenja ADH. Zbog toga nema vraćanja vode iz bubrega, te dolazi do povećanog i učestalog mokrenja veoma razblaženog urina. Pacijenti dnevno mogu izmokriti i do 20 litara urina za 24 sata.

Question 28

Štitasta žlezda

Answer 28

Štitasta (tireoidna) žlezda nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod kože, a ispred dušnika. Ima oblik štita po kome je dobila naziv. Ćelije štitaste žlezde se nazivaju tireociti koji formiraju osnovne gradivne i funkcionalne jedinice štitaste žlezde - tireoidne folikule Tireoidna žlezda luči trijodtironin, koji se označava kao T3, jer u svojoj strukturi sadrži tri atoma joda, i tiroksin, koji se obeležava kao T4 jer u svojoj strukturi sadrži četiri atoma joda. Luči i kalcitonin

Question 29

Koja je fiziološka uloga hormona štitaste žlezde

Answer 29

Fiziološka uloga hormona štitaste žlezde jeste ubrzavanje metabolizma pri čemu dovode do povećane potrošnje kiseonika u tim metaboličkim procesima (aerobni metabolizam). Žargonski bi se moglo reći da tireoidni hormoni dovode do "ubrzanja" svih procesa u organizmu: povećaju (ubrzavaju) bazalni metabolizam, ubrzavaju rad srca, ubrzavaju disanje, ubrzavaju pokrete creva (peristaltiku)... Takođe, hormoni štitaste žlezde imaju važnu ulogu u razvoju nervnog sistema tokom embriogeneze, tako da ako tokom embrionalnog razvića dođe do smanjenja njihove sinteze i lučenja, rodiče se mentaIno zaostala deca (kretenizam).

Question 30

Regulacija sinteze tireoidinih hormona

Answer 30

Štitasta žlezda je pod kontrolom sprege hipotalamus-hipofiza. TRH oslobođen iz hipotalamusa deluje na adenohipofizu i podstiče lučenje TSH koji se vezuje za svoje receptore u plazmi tireocita pri čemu ih stimuliše da sintetišu T3 i T4 Regulacija se odvija mehanizmom negativne povratne sprege

Question 31

Kalcitonin

Answer 31

On učestvuje u homeostazi kalcijuma na taj način što snižava njegovu koncentraciju u krvnoj plazmi tako što ga ugrađuje u kosti. On deluje suprotno parathormonu. On nije pod kontrolom sprege hipotalamus-hipofiza

Question 32

Hipertireoidizam

Answer 32

u kliničkoj slici imamo sledeće simptome i znakove: pojačano znojenje, gubitak na težini (uprkos povećanom apetitu), nervoza, stalan osećaj vrućine i "iskolačene oči" (egzoftalmus). Najpoznatiji oblik hipertireoidizma je Grejvs-Bazedovljeva bolest. Povećano lučenje hormona štitaste žlezde

Question 33

Hipotireoidizam

Answer 33

Simptomi i znakovi su suprotni od onih koji se sreću kod hipertireoidizma: pacijenti su tromi, usporeni, pospani, brzo se zamaraju, stalno je prisutan osećaj hladnoće, dobitak na težini, pojave suve kože, opadanja kose, lomljivih noktiju... Sve ovo nastaje zbog smanjenja bazalnog metabolizma. Jedan od najčešćih uzroka nastanka hipotireoidizma je Hašimotov tireoiditis. Smanjena sinteza hormona štitaste žlezde

Question 34

Paraštitasta žlezda

Answer 34

Paratireoidne žlezde predstavljaju žlezde koje se nalaze na zadnjoj strani štitaste žlezde. Obično ih ima četiri: dve gornje i dve donje. Paratireoidne žlezde luče parathormon koji ima suprotno (antagonističko) dejstvo od kalcitonina

Question 35

Parathormon

Answer 35

on dovodi do povećanja koncentracije kalcijuma u krvi tako što ga mobiliše ("izvlači") iz kostiju. Takođe, parathormon dovodi do aktivacije vitamina D koji je neophodan za proces apsorpcije kalcijuma iz hrane u taInkom crevu, kao i za reapsorpciju kalcijuma iz tubula bubrega, tako da na taj način dodatno povećava koncentraciju kalcijuma iz krvi.

Question 36

Regulacija sinteze parathormona

Answer 36

Sinteza paratireoidnog hormona nije pod kontrolom sprege hipotalamus-hipofiza. Regulacija sinteze zavisi isključivo od koncentracije jona kalcijuma u krvi.

Question 37

Nadbubrežna žlezda

Answer 37

Nadbubrežne žlezde su parne žlezde koje su smeštene na gornjim polovima bubrega. Histofiziološki su podeljene na dva jasno ograničena i funkcionaIno potpuno različita dela: srž i kora

Question 38

Kora nadbubrežne žlezde

Answer 38

Predstavlja njen spoljašnji deo. Ona luči kortikosteroide koji se prema svom fiziološkom delovanju i biohemijskim karakteristikama može podeliti na mineralokortikosteroide, glukokortikosteroide i androgene

Question 39

Mineralokortikosteroidi

Answer 39

Predstavnik mineralokortikoida je hormon aldosteron. Ciljno tkivo za delovanje aldosterona je bubreg (proksimalni tubul), gde on podstiče reapsorpciju jona natrijuma (a samim tim i vode, jer je jon natrijuma osmotski aktivna čestica i zbog toga "vuče vodu za sobom" i sekreciju (izbacivanje) jona kalijuma.

Question 40

Regulacija sinteze aldosterona

Answer 40

Sinteza mineralokortikoida nije pod kontrolom sprege hipotalamus-hipofiza. Sinteza se odvija pod kontrolom sistema renin -angiotenzin-aldosteron (RAAS). Naime, u bubregu dolazi do sinteze renina od koga nizom biohemijskih reakcija dolazi do sinteze aldosterona. Sintezu renina određuje promena koncentracije natrijumovih i kalijumovih jona, kao i promena količine telesnih tečnosti.

Question 41

Glukokortikosteroidi

Answer 41

Najznačajniji glukokortikoid je kortizol. Brojna tkiva podležu dejstvu kortizola, ali najznačajniji efekti kortizola su metabolički: dovodi do povišenja koncentracije glukoze u krvi tako što izaziva razgradnju glikogena iz jetre i oslobađanje glukoze u krvotok. Takođe, inicira proces glukoneogeneze u jetri: kortizol dovodi do razgradnje proteina mišića pri čemu se stvaraju aminokiseline koje se oslobađaju u krv. One se krvotokom dopremaju jetru gde ćelije jetre (hepatociti) imaju sposobnost da te aminokiseline "prevedu" u ugljene hidrate. Ovaj proces je veoma bitan kada se nalazimo u stresnim situacijama, tokom gladovanja, u toku infekcije i zapaljenja... Kortizol dovodi do razgranje triglicerida u masnom tkivu, pri čemu se oslobađaju glicerol i masne kiseline (lipoliza).

Question 42

Regulacija sinteze kortizola

Answer 42

Sinteza kortizola nalazi se pod kontrolom sprege hipotalamus-hipofiza. CRH izlučen u hipotalamusu deluje na ćelije adenohipofize koje bivaju stimulisane da luče ACTH, koji indukuje sintezu kortizola. Po principu negativne povratne sprege

Question 43

Androgeni hormoni

Answer 43

Muški polni hormoni. Predstavnik je testosteron

Question 44

Srž nadbubrežne žlezde

Answer 44

Srž je inervisama vlaknima simpatičkog nervnog sistema. Hormoni koje ona luči nazivaju se kateholamini (adrenalin i noradrenalim) Nisu pod kontrolom hipotalamus-hipofiza osnove.

Question 45

Stresor

Answer 45

Stresor predstavlja svaki faktor spoljašnje ili unutrašnje sredine koji može narušiti homeostazu. Zbog toga se organizam stalno bori sa stresorima kako bi održao dinamičku ravnotežu fizioloških procesa. Prema svojoj prirodi, stresori se dele na biološke (mikroorganizmi), fizičke (temperatura, zračenje, mehanička energija...), hemijske (toksini) i psihičke (strah).

Question 46

Hronični stres

Answer 46

Primer hroničnog stresa je življenje u teškom siromaštvu, ratu, dugotrajno zlostavljanje. usled dugotrajne hiperglikemije (po- višene koncentracije glukoze u krvi) i dugotrajnog smanjenja lučenja insulina može doći do pojave šećerne bolesti. Isto tako, usled dugotrajnog lučenja adrenalina i povišenog krvnog pritiska može doći do razvoja arterijske hipertenzije. Oštećenja CNS-a ogledaju se u nemogućnosti učenja, razvoja depresije, anksioznosti, agresivnog ponašanja i drugih psihičkih poremećaja. Takođe, hronični stres je veoma bitan faktor za nastanak čira na želucu i duodenumu. Hronični stres je takođe povezan sa povećanom upotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Question 47

Endokrini pankreas

Answer 47

Luči insulin i glukagon.

Question 48

Insulin

Answer 48

Insulin snižava koncentraciju glukoze u krvi tako što podstiče njeno preuzimanje od strane ćelija. Višak glukoze se zahvaljujući insulinu skladišti (deponuje) u vidu glikogena (i masnog tkiva).

Question 49

Glukagon

Answer 49

Glukagon ima obrnuto dejstvo u odnosu na inssulin: on se luči pri niskim vrednostima glikemije i podstiče razgradnju glikogena do glukoze, pri čemu povećava vrednost glikemije

Question 50

Regulacija sinteze insulina i glukagona

Answer 50

Nisu pod uticajem sprege hipotalamus-hipofiza. Zavise od koncentracije glukoze u krvi

Question 51

Diabetes melitus

Answer 51

Šećerna bolest nastaje usled smanjenog ili potpunog nedostatka lučenja insulina. S obzirom na činjenicu da je insulin jedini hormon koji snižava koncentraciju glukoze u krvi, šećerna bolest se karakteriše stalno prisutnim povišenim vrednostima glukoze u krvi (jer nema insulina koji bi te vrednosti snizio). Dijabetes može nastati usled genetskih faktora (nasledna forma), usled autoimunskih mehanizama koji oštećuju ćelije pankreasa koje luče insulin, usled pankreatitisa... Pored hiperglikemije, dijabetes se odlikuje učestalim mokrenjem, stalno prisutnim osećejem gladi i razvojem komplikacija na krvnim sudovima i očima. Leči se primenom insulina ili oralnim preparatima u vidu tableta, u zavisnosti od oblika bolesti.

Question 52

Hormoni neendokrinih organa

Answer 52

To su organi GIT-a, bubreg, srce, timus, epifiza i tkivni hormoni

Question 53

Organi GIT-a

Answer 53

Ćelije sluzokože želuca luče gastrin, dok ćelije duodenuma luče sekretin i holecistokinin.

Question 54

Bubreg

Answer 54

Određene ćelije bubrega luče renin, koji je neophodan za sintezu aldosterona, i hormon eritropoetin koji stimuliše stvaranje eritrocita (eritropoezu).

Question 55

Srce

Answer 55

Ćelije srca stvaraju atrijalni natriuretetički peptid (ANP), koji utiče na regulaciju količine telesnih tečnosti, a tim i na vrednosti krvnog pritiska.

Question 56

Timus

Answer 56

Ćelije timusa luče timozine koji su neophodni za proces sazrevanja imunskog sistema.

Question 57

Epifiza

Answer 57

Epifiza je prava endokrina žlezda. Nalazi se u lobanji i luči melatonin ("hormon spavanja"). Naime, epifiza (pinealna žlezda) ima sposobnost razlikovanja svetlosti i tame (u tami luči melatonin)

Question 58

Tkivni hormoni

Answer 58

Histamin