fiziologija MO Flashcards
(34 cards)
koji se najvažniji fiziološki procesi odvijaju u ćelijama MO?
ishrana, metabolizam, rast i razmnožavanje. određeni fiziološki procesi su karakteristični samo za ćelije MO; viši organizmi (biljke i životinje) nisu u stanju da ih obavljaju
šta je metabolizam i od čega se sastoji?
metabolizam čini skup biohemijskih procesa unutar ćelije, podeljenih na one tokom kojih se organska i neorganska jedinjenja razgrađuju uz oslobađanje energije (katabolizam) i procese tokom kojih se obrazovana energija i međuproizvodi kataboličkih reakcija koriste za sintezu složenih makromolekula (anabolizam)
koja je razlika između anabolizma i katabolizma?
katabolizam je razgradnja organskih i neorganskih jedinjenja uz oslobadjanje energije. anabolizam je proces tokom kojeg se obrazovana energija i medjuproizvodi kataboličkih reakcija koriste za sintezu složenih makromolekula
kakva je to holozojna asimilacija?
holozojna asimilacija je karakteristična za protozoe koje nemaju ćelijski zid (amebe, infuzorije, neke flagelate). kod roda Paramecium, čvrsta hrana se pomoću cilija ubacuje kroz usni otvor (citostomu), nakon čega prolazi kroz ždrelo (citofarinks) i završava u hranljivoj ili digistivnoj vakuoli. u vakuoli su smešteni enzimi koji hranljive materije razlažu do prostijih jedinjenja, koja potom iz vakuole prelaze u citoplazmu. tako se uneti proteini u vakuolama razgradjuju do aminokiselina, koje potom prolaze kroz membranu hranljive vakuole u citoplazmu, gde na ribozomima učestvuju u sintezi novih proteina. obrazovana nova jedinjenja ulaze u građu pojedinih strukturnih delova ćelije ili se kao rezervne materije (inkluzije glikogena, skroba) akumuliraju u citoplazmu, čime je proces asimilacije hranljivih materija završen. nesvareni delovi hrane potom se, zajedno sa vakuolom, izbacuju kroz analni otvor (citopig)
kakva je to holofitna asimilacija?
holofitna asimilacija je karakteristična za većinu MO. hranljive materije male molarne mase, rastvorene u vodi, prolaze kroz citoplazmatičnu membranu prokariotske i eukariotske ćelije (celom njenom površinom). kretanje kroz citoplazmatičnu membranu odvija se: difuzijom, fakultativnom difuzijom, aktivnim transportom i pinocitozom. hranljiva jedinjenja velike molarne mase, kao i nerastvorne čvrste materije, moraju se pre ulaska u ćeliju razgraditi (hidrolizovati) enzimima na prosta jedinjenja male molarne mase (dimere i monomere), koje u takvom obliku ćelija može da usvoji. za razliku od prethodne grupe MO, ova grupa ne poseduje digestivne vakuole, pa njihovu funkciju obavljaju enzimi koji se izlučuju u spoljnu sredinu ili periplazmatični prostor. uneti mali molekuli se uključuju u biohemijske procese u citoplazmi, tokom kojih dolazi do obrazovanja gradivnih i rezervnih materija, čime se proces asimilacije hranljivih materija završava
koji tipovi vegetativnog razmnožavanja postoje kod MO?
bespolni način razmnožavanja može se smatrati nastavkom rasta i razvića MO. kod MO je uočeno nekoliko različitih načina bespolnog razmnožavanja od kojih se neki karakteristični za određene grupe. razlikujemo vegetativno razmnožavanje, koje se odvija putem deobe, pupljenja, fragmentacije i segmentacije i sporulacije, tokom koje se obrazuju različite endo iegzo bespolne spore
na koje sve načine može da se odvija deoba MO?
kod jednoćelijskih MO, deoba je veoma čest način vegeativnog razmnožavanja. zastupljen je kod bakterija, cijanobakterija, rikecija, nekih kvasaca, algi, gljiva i protozoa, koje deljenjem obrazuju dve ili više novih ćelija. nove ćelije se dalje, u povoljnim uslovima ponovo dele. prema pravcu stvaranja pregrade u ćeliji, postoji nekoliko tipova deobe: poprečno, uzdužno, koso i multipno deljenje
koji način vegetativnog razmnožavanja je karakterističan za bakterije i kako se odvija?
većina bakterija razmnožava se poprečnom deobom, tokom koje ćelija menja svoja morfološka, strukturna, hemijska i mnoga druga svojstva. to je jedan cikličan proces u kome ćelija prvo raste i menja mnoga svoja svojstva, dok ne postane sposobna da obrazuje dve nove jedinke, koje će imati ista svojstva kao i majka ćelija. novoformirane ćelije, nakon završenog jednog ciklusa, ponovo rastu i menjaju se, dok ponovo ne postanu sposobne da se razmnožavaju. ovi ciklusi se stalno ponavljaju, sve dok se ćelijenalaze u uslovima koji pogoduju rast i razmnožavanje
objasniti šta se dešava tokom deljenja bakterija?
neophodan uslov da bi došlo do deobe bakterijske ćelije je da dodje do replikacije (kopiranja) DNK i povećanja citoplazme ćelije. replikacija DNK predstavlja početni korak u nizu proces koji vode ka formiranju 2 nove ćelije. proces deobe može se smatrati završenim onog trenutka kada se oko citoplazme novih ćelija obrazuje citoplazmatična membrana.ova citoplazmatična membrana obično se formira na sredini ćelije, tako da nastaju dve jednake jedinke, između kojih se kasnije stvara ćelijski zid. kod nekih bakterija, posle stvaranja pregrade, ne mora da dodje do odvajanje jedinki, već se obrazovane ćelije umotavaju zajedničkom ćelijskom opnom, sličnoj kapsuli, tako da obrazuju strukturu sličnoj višećelijkoj. kod okruglih bakterija, deljenje se može vršiti u jednoj, dve ili više ravni, pri čemu se formiraju različite grupacije ćelija. pre deljenja, njihove ćelije se neznatno povećavaju i obično ne menjaju oblik. njihov ćelijski zid formira se u jednoj tački, na mestu gde se obrazuje septum, pa jedan deo novonastale ćelije nosi stari ćelijski zid, dok drugi deo ima novoformirani novoćelijski zid. za razliku od okruglih bakterija, štapićaste bakterije se dele samo u jednoj ravni i obrazuju grupacije. deljenje se odvija na sredini ili blizu sredine ćelije, koja se predeljenja nešto izduži. novi delovi ćelijskog zida štapićastih bakterija obrazuju se između slojeva već postojećeg starog ćelijskog zida
kako se nazivaju hife na kojima se nalaze različite spore za razmnožavanje?
kod gljiva iz roda Oospora, hife su podeljenje celim poprečnim pregradama, obrazujući samostalne delove jajastog oblika u nizovima i nazivaju se oidije. druge vrste gljiva, fragmentacijom unutar hife, obrazuju strukture okruglastog oblika, koje mogu biti usamljene ili u nizovima. ove strukture nazivaju se hlamidospore i nešto su većeg prečnika od hife u kojoj se nalaze. mogu biti terminalne (na završecima hifa), interkalarne (u unutrašnjosti hife) i latelarne, ukoliko se nalaze na stranama hifa. u povoljnim uslovima mogu klijanjem obrazovati novi organizam
kako se nazivaju hife koje gljive koriste za usvajanje hranljivih materija iz supstrata?
vegetativne ili supstratne hife
koji način vegetacionog razmnožavanja je karakterističan za kvasce i kako se odvija?
kao i kod bakterija, deljenje eukariotske ćelije može biti poprečno, uzdužno ili multipno. ovaj vid razmnožavanja karakterističan je kod vrsta iz roda Schizosaccharoyces. za ostale vrste kvasaca, karakterističan je pupljenje. pupoljak se obrazuje na fiziološki zreloj ćeliji kvasca, a jedna ćelija može obrazovati jedan, dva ili više pupoljaka. obično se na tipičnim ćelijama kvasca obrazuje samo jedan pupoljak, koji može biti na njenom vršnom delu, tzv. terminalni pupoljak ili bočno u odnsou na uzdužnu osu ćelije, lateralni pupoljak. kod bipolarnog pupljenja proces se odvija paralelno na oba pola ćelije, dok se kod multipolarnog pupljenja obrazuje više pupoljaka istovremeno na površini majke ćelije. na saomom početku pupljenja, na majci ćeliji može se uočiti izraštaj koji raste i povećava svoju zapreminu, formirajući mali pupoljak. paralelno se obrazovanjem pupoljaka, jedno majke ćelije deli, a jedno od obrazovanih jedara ulazi u pupoljak, koji predstavlja ćerku ćeliju. nakon prelaska jedra u pupoljak, on nastavlja da raste, sve dok ne dostigne, veličinu koja je karakteristična za majku ćeliju, nakon čega se najčešće odvaja od nje i nastavlja samostalno da funkcioniše. po odvajanju pupoljaka, na majci ćeliji mogu se uočiti kreteri - ožiljci, koji predstavljaju mesto na kome je pupoljak bio vezan za majku ćeliju.
koje vrste spora formiraju gljive tokom vegetativnog način arazmnožavanja?
MO mogu formirati različite aseksualne (bespolne) spore, koji se razlikuju po načinu formiranja i po svojoj morfologiji. u poređenju sa vegetativnim telom MO, spore pokazuju veću otpornost na delovanje spoljašnjih faktora. kod gljiva uočene su dve vrste spora: eudogene, unutrašnje sporangiospore i egzogene, spoljašnje spore, konidije
koju funkciju imaju plodonosne (fertilne) hife i vegetativne hife?
fertilne (plodonosne) hife razvijaju se iznad supstrata u vazduhu i razlikuju se od vegetativnih ili supstratnih hifa, koje urastaju u supstrat i služe za aposrpciju hranljivih materija
koje karakteristike poseduju endogene spore?
endogene spore su uvek jednoćelijske i mogu biti pokretne (zoospore, planospore) i nepokretne (aplanospore, sporangiospore). pokretne spore su karakteristične za najniže predstavnike gljiva (flagelatne gljive Mastigo mycotina) i alge, a rasejavaju se najčešće vodom. zoospore se obrazuju u zoosporangijama, anjihov broj može se kretati od 10 do 20000. broj, dužina, građa i položaj flagele (biča), zavisi od same vrste zoospore. nepokretne spore su pronađene kod nižih, kopnenih predstavnika MO. među njima, najznačajnije su sporangiospore, koje su prisutne kod nižih gljiva.
objasniti vegetativni način razmnožavanja kod nižih plesni (Mucor i Rhizopus).
kod nižih gljiva i algi, postoji nešto kompleksniji tip kopulacije, tokom kojeg dolazi do obrazovanja posebnih haploidnih gameta jednake veličine. po spajanju gameta dolazi do spajanja njihovih jedara i obrazovanja diploidnih zigota, koji sadrži dva kompleta hromozoma, po jedan od svakog jedra gameta. ovaj tip kopulacije, karakterističan za predstavnike klase Zigomycetes (Mycor i Rhizopus), naziva se izogamija.
objasniti vegetativan način razmnožavanja kod viših plesni (Aspergillus i Penicillium).
vrste roda Aspergillus poseduju nerazgranatu konidiforu, koja se završava jednim zadebljanjem, vezikulom, iz koje izrasta manji ili veći broj struktura u vidu malja ili pivske boce, nazvanih sterigme ili fialide. konidije se obrazuju na vrhu sterigme, tako što se zid sterigme steže, pa se najmlađa i obično najmanja konidija nalazi najbliže vrhu sterigme, dok su najstarije i obično najveće smeštene na vrhu lanca konidija. formirane konidije obrazuju lanac konidija koji se nikada ne račva; tokom vremena se dezintegrišu i tako oslobađaju. kod roda Penicillum, lanci konidija i sterigme veoma su slični onima prisutnim kod roda Aspergillus, samo što nemaju vezikulu, pa sterigme izrastaju direktno iz konidiofor koje je veoma razgranata. razgranate sterigme, zajedno sa granama konidifore i lancima konidija, formiraju strukturu koja podseća na slikarsku četkicu, zbog čega je cela grupa ovih plesni dobila ime Penicillum.
šta su artospore?
kod gljiva, segmentacijom hifa, najčešće njihovih završetaka, nastaju bezbojne artospore, koje su najčešće čvrstog, ovalnog ili zaobljenog oblika, veličine 3-6 mikro m. ove strukture su modifikacija hifa.
šta su hlamidospore?
hlamidospore nastaju deljenjem micelije na ćelije koje se u ovom slučaju karakterišu sferičnim oblikom, kao i debelim mrko obojenim zidovima. mogu se obrazovati na 2 načina: interkalarno ili agregatima. prilagođene su za preživljavanje nepovoljnih uslova spoljašnje sredine. posebno su otporne na isušivanje, odnosno dugotrajnu sušu. njihovim klijanjem se razvijaju micelije, a ponekad i samo sporonosno telo.
na koji način se MO razmnožavaju segmentacijom?
segmentacija je veoma slična fragmentaciji i prisutna je kod gljiva i aktinomiceta. kod gljiva, segmentacijom hifa najčešće njihovih završetaka, nastaju bezbojne artnospore, koje su najčešće četvrtastog oblika, veličine 3-6 mikro m. sporonosne hife aktinomiceta, koje se nakon toga razdvajaju poprečnim pregradama mogu se podeliti na određene ćelije, koje se nakon toga razdvajaju i pretvaraju u zrele spore
na koji način se MO razmnožavaju fragmentacijom?
fragmentacija je najprostiji način bespolnog razmnožavanja, zastupljen kod končastih MO, kao što su alge i aktinomicete. otkinuti delovi ovih MO (talus, hifa ili micelijum) mogu obrazovati nove jedinice, ukoliko se prenesu na hranljivu podlogu odgovarajućeg sastava.višećelijske alge fragmentacijom talusa mogu obrazovati veći broj fragmenata od kojih svaki može obrazovati talus. takodje, veliki broj aktinomiceta koristi za formiranje bespolnih spora za razmnožavanje. protoplazma njihovih hifa (sporonosnica) prvo se podeli na manje ili veće delove izmedju kojih se ne obrazuje poprečna pregrada. svaki od ovih delova, zatim se okružuje svojim ćelijskim zidom, obrazujući zrele spore ovalnog ili štapićastog oblika, koje se nakon razgradnje ćelijskog zida hife, oslobadjaju u spoljnu sredinu.
šta su soredije i koji MO ih formiraju?
soredije su posebne ćelije za razmnožavanje i rasejavanje u prirodi, u čijem centru se nalazi nekoliko algi, opkoljenih hifama gljiva. formiraju ih lišajevi (složeni organizmi, čije telo formiraju dva različita MO, gljive i alge, izmedju kojih postoji simbiotska povezanost).
šta je plazmogamija?
plazmogamija je najprostiji način polnog razmnožavanja. tokom plazmogamije, protoplazme dve ćelije se mešaju bez spajanja njihovog jedarnog sadržaja. iako najprostiji, ovaj način polnog razmnožavanja zastupljen je kod mnogih eukariotskih MO.
šta je kariogamija?
kariogamija je polno razmnožavanje, gde se pored mešanja protoplazme dve ćelije, istovremeno odvija i mešanje njihove jedarne mase. najprostiji tip kardiogamije je konjugacija, tokom koje se dve jedinke privremeno spoje, da bi razmenile svoju jedarnu masu.
