Grane Flashcards
(6 cards)
Teorija književnosti
Teorija književnosti (najuobičajeniji termin) – disciplina u proučavanju književnost (kao npr. istorija književnosti), drugi termini: nauka o književnosti, poetika. Teorija od grčke reči, što znači posmatrati, teorija posmatra književnost globalno, u najširem kontekstu, nije ograničena na određen period. Traži odgovor na pitanje šta je književnost? Kod starih Grka, Helena, reč teorija znači viđenje, posmatranje. Danas pod teorijom podrazumevamo sređen niz osnovnih pojmova, sistematski struktuirani pojmovi u proučavanju književnosti. Engleski jezik koristi termin literary criticism. (Practical critism, review je sinonim za kritiku.)
Nauka o književnosti
Nauka o književnosti (litarary scholarship), početak XX veka, novijeg datuma. Najpre se javio kod ruskih formalista koji su želeli da svoj metod proučavanja književnosti postave na čvrste naučne osnove, otuda naziv nauka o književnosti. Ona je sinonim za teoriju, ali kasnije, sredinom XX veka, ovaj termina se koristi kao termin koji obuhvata nazive za druge discipline, koja se svaka na svoj način bavi književnošću. Pod ovaj termin se ubrajaju druge oblasti kao teorija književnosti, knj. kritike, knji. istorije. Na ovaj način ovaj termin koriste Velek i Voren.
Poetika
Poetika, poetikos znači pesnički. Najstariji termin, iz grčkog jezika. Termin je obnovljen u XX vekom, sa malo promenjenim značenjem, pre svega u okviru fran. strukturalizma. Poetika se bavi suštinskim u delu, ono što su ruski formalisti zvali literarnost. U antici, poetika je označavala disciplinu koja se bavi delima napisanim u stihu, a retorika delima u prozi.
Predmet teorije književnosti
PREDMET TEORIJE KNJIŽEVNOSTI
Velek kaže treba napraviti razliku između knj. i proučavanja knj. Književnost je vrsta umetnosti, stvaralačka delatnost, a teorija knj. predstavlja znanje, učenost o određenom skupu pojmova. Predmet proučavanja nauke o knj. je književnost. Ova tvrdnja podrazumeva celokupnu istoriju bavljenja ovim predmetom. Oni podrazumevaju činjenicu da je ranije predmet bilo nešto drugo što se uzimalo u obzir u proučavanju (npr. biografizam), a predmet nije bio sam tekst. Tekst (forma, jezik, stil) treba da bude u fokusu, tj. osobine dela koje to delo čine književnim (Jakobson, pojam literarnost). Velek i Voren kažu da je predmet proučavanja književnosti je lepa književnost (imaginative fiction). Početkom XIX veka je ovaj termin označavao sve što je napisano (knjiženstvo). Danas se sve manje koristi termin beletristika jer ovaj termin danas, književnost, podrazumeva lepu, umetničku književnost.
Pesnički i nepesnički jezik
PO ČEMU SE UMETNIČKI TEKST RAZLIKUJE OD NEUMETNIČKOG?
U antici se smatralo da je STIH ta differentia specifica, tj. samo dela koja su pisana u stihu pripadaju pesništvu, tj. onome što danas zovemo umetničkom književnošću. Benedeto Kroče pravi razliku između poezije (pesništvo u užem smislu) i literature (lep način izražavanja). Savremena nauka o književnost poredi pesnički jezik sa drugim jezičkim upotrebama (svakodn. komunikacija i naučni jezik, standardni jezik). Jezik knj. dela i standardni knj. jezik nisu isto. Jezik knj. dela nosi sa sobom pesničku slobodu. Savremena teorija je počela od ruskih formalista, oni su se prvi bavili ovim pitanjem, pa posle strukturalisti.
Za razliku od naučnog jezika, pesnički jezik nije referencijalan, ne predstavlja predmetnost izvan sebe, ne ukazuje ni na šta što je izvan njega samog. Stvara sopstvenu predmetnost, svet za sebe. Taj svet postoji samo u okviru toga što to delo čini književno delo. Književno delo se smatra fiksiranom jezičkom strukturom. Ta struktura generiše fikcionalni svet. Predmet proučavanja nauke o književnost je jezička struktura fiksirana znakovima i svet koji ona generiše.
Pesnički jezik ne podleže testu istinitosti. Naučno delo podleže testu istinitosti.
Emocionalnost (afektivnost) je osobina pesničkog jezika na koju su ukazivali mnogi teoretičari. Emocionalna upravljenost govornika prema predmetu o kom govori, a to nije slučaj sa naučnim jezikom.
Pesnički jezik je ambivalentan (dvosmislen), pun paradoksa i ironija, a naučni jezik je precizan i jasan. Ova ambivalentnost je najizrazitije svojstvo pesničkog jezika.
Teže je odrediti razliku između pesničkog jezika i svakod. govora. Ovime su se bavili ruski formalisti. Odbacili su neke kriterijume kao npr. afektivnost. Oni smatraju da i svak.gov. ima ovu osobinu. Pesnički jezik ne izražava ništa složenije emocije od svak.gov. Ruski formalnosti su primetili osobinu 1) upravljenost prema izrazu/tekstu. U pesničkom tekstu postoji intencija autora da posebnu pažnju posveti samoj poruci, jezik se istura u prvi plan. Važan je način na koji je nešto rečeno, a u jeziku svak.komunikacije to nije slučaj. Nekada reči mogu da budu zamenjene gestom, reč nije dominantna. Druga osobina je fiksiranost, tekst se ne menja jer je posebna pažnja posvećena izrazu. Formalisti prave razliku i između govora umetničkog, umetničkog govora kada pazimo na način na koji nešto govorimo.Formalisti su smatrali da je jedini ispavan način bavljenja knj. kroz poetiku. Formalisti se nisu bavili pitanjem istorije književnosti.
Književna kritika
Književna kritika se bavi tumačenjem i vrednovanjem pojedinačnih knj. dela. Najčešće dela savremene književnosti. Zadatak je da delo protumači i vrednuje. Ovo je subjektivna disciplina i oslanja se na ukus samog kritičara. Ova disciplina nije naučna jer nije objektivna i ne koristi naučne metode. Ona posmatra sinhroni presek u književnosti (savremena).
