Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pspo > ISP > Flashcards

ISP Flashcards

1
Q

U kom dijapazonu talasnih dužina svetlosti se nalazi vidljivi deo spektra? Navedite mernu jedinicu

A

400-700nm. Merna jedinica je nanometar (10-6 mm)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Od čega zavisi ugao prelamanja svetlosnog zraka prilikom prelaska iz jedne sredine u drugu?

A

Zavisi od
1. gustine ta dva medijuma I
2. talasne duzine tih zrakova

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Kako se naziva akcija menjanja dijametra očnog sočiva i koja je njena optička posledica?

A

AKOMODACIJA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Koja su dva uzroka nejednake oštrine vida na različitim delovima mrežnjače?

A

1) gustina receptora-u sredistu mreznjace ima mnogo vise receptora nego na periferiji;

2) odnos broja receptora vezanih za jednu bipolarnu celiju raste od centra mreznjace ka periferiji

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

SLEPA MRLJA

A

(papilla nervni optici) - nalazi se na izlazu nervnih vlakana iz bulbusa (jabucice), tu nema receptora.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

ŽUTA MRLJA

A

Zuta mrlja (macula lutea) – postavljena je 4-5mm iznad I lateralno od slepe mrlje,ima precnik od oko 2-3mm

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

CENTRALNA JAMICA

A

Centralni deo zute mrlje je ugnut I ima precnik oko 1mm, to je mesto najboljeg vidjenja I naziva se centralna jamica (fovea centralis)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Šta je žuta, a šta slepa mrlja u mrežnjači

A

Dve markantne tacke u mreznjaci. Zuta mrlja-mesto najboljeg vidjenja; slepa mrlja-nema receptora.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Princip RETINOTOPSKE prezentacije?

A

Mreznjaca je preslikana na LGN(lateralni genikulatni nukleusi=bocna kolenasta tela u talamusu).
Informacija se sa mreznjace prenosi na LGN, tako sto na LGN-u ostaje OCUVAN PROSTORNI RASPORED AKTIVACIJA na mreznjaci. Npr, aktivnost bliskih celija na mreznjaci izaziva aktivnost bliskih ganglijskih celija, koja se prenosi bliskim nervnim vlaknima, koje izaziva aktivnost bliskih celija u LGN-u.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Broj štapića, čepića i ganglijskih ćelija

A

130 miliona štapića
6 miliona čepića
900 000 ganglijskih ćelija

u RETINI 1 OKA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

U poređenju sa štapićima, ČEPIĆI su:

A

MANJE osetljivi na svetlost i
KRAĆE se adaptiraju

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

U poređenju sa čepićima, ŠTAPIĆI su:

A

VIŠE osetljivi na svetlost i DUŽE se adaptiraju

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Nacrtajte grafikon osetljivosti čepića i štapića na različite talasne dužine svetlosti

A

.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Ispitivanjem adaptacije na mrak štapića i čepića dobijen je sledeći grafik (nacrtajte grafik, označite jasno koja se kriva odnosi na koje receptore i označite apscisu i ordinatu).

A

.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Nacrtajte grafikon osetljivosti čepića i štapića na različite talasne dužine svetlosti

A

.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Koji fotoreceptori pokazuju SELEKTIVNU osetljivost na talasne dužine svetlosti? Koje vrste tih receptora srećemo kod čoveka (prema L. Hurvič i D. Džemison)?

A
  1. Čepići (alfa,beta I gama, tj. B(blue), G(green), R(red))-celije 1 sloja;
  2. Ćelije drugog sloja-BIPOLARNE ili GANGLIJSKE celije koje mogu biti ekscitirane ili inhibirane celijama prvog sloja (BY, RG, Wbk celije)!
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Ganglijske ćelije dobijaju IMPULSE iz fotoreceptora preko

A

BIPOLARNIH ĆELIJA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Ganglijske i fotoreptorske međusobno komuniciraju preko

A

AMAKRINIH ĆELIJA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Koje ćelije se nalaze između ćelija koje su direktno osetljive na svetlost i ćelija čiji aksoni čine očni nerv?

A

Bipolarne, horizontalne I amakrine celije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

U čemu se sastoji razlika između čepića i štapića u pogledu njihove povezanosti sa bipolarnim ćelijama?

A

Za JEDNU bipolarnu celiju obicno je vezano VISE desetina ŠTAPIĆA,

dok se znatno MANJE ČEPIĆA vezuje za JEDNUbipolarnu celiju.

U centralnoj jamici svaki čepic je vezan za jednu bipolarnu celiju!

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Granit je pretpostavljao da skotopska dominantna kriva (SDK) i fotopska dominantna kriva
(FDK) ilustruju funkcije različitih receptora u retini. SDK (navedite receptore):
________________, FDK (navedite receptore): ____________________

A

!!!!

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

Šta pokazuju istraživanja apsorbcije spektra na pojedinačnim čepićima u mrežnjači primata
i čoveka?

A

.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

Koje su osobine X(P) ganglijskih ćelija?

A

Medju ganglijskim celijama ih ima preko 80%
-manje su od Y celija,
-imaju tanje aksone I manje razgranato dendritsko polje,
-sporije provode impulse,
-imaju manje receptivno polje,
-mogu da prenose informacije o finijim razlikama medju stimulusima,
-manje su osetljive na pokret,
-reakcija na stimulus je trajnija,
- prenose informacije o razlicitim TALASNIM DUŽINAMA.

od čepića preuzimaju impulse pa šalju na LGN parvocelularnim ćelijama.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

Koje su osobine Y(M) ganglijskih ćelija?

A

20% ganglijskih celija,
-imaju vece telo,
-razgranato dendritsko polje,
-deblje aksone,
-brze provode impulse,
-imaju vece receptivno polje,
–prenose informacije o grubljim razlikama medju stimulusima,
-osetljivije su na kretanje stimulusa,
-reakcija na stimulus je prolazna,
-prenose samo informaciju o SVETLINI.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

U colliculi superior dolazi koji deo Y vlakna i koliko W vlakna?

A

U colliculi superior dolazi deo Y (20%) vlakana i sva W vlakna.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

Od kojih fotoreceptora X ganglijska vlakna primaju impulse, a kojim ćelijama u LGN prenose impulse?

A

Od ČEPIĆA (X). cepica. Prenose ih PARVOCELULARNIM celijama u LGN.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

Od kojih fotoreceptora Y ganglijska vlakna primaju impulse, a kojim ćelijama u LGN prenose impulse?

A

Od ŠTAPIĆA (Y). Prenose ih MAGNOCELULARNIM u LGN.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

Gde se nalaze magnocelularni i parvocelularni neuroni? Kuda oni šalju svoja vlakna?

A

U LGN-u. Oni svoja vlakna salju u PRIMARNI VIZUELNI KORTEKS, I to u 4. sloj.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

Koje se informacije pretežno prenose parvocelularnim putem?

A

Informacije iz X ćelija, informacije o BOJI (finije informacije)
talasne dužine

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

Postoje dva sistema kojima se prenose vizuelne informacije iz oka u korteks:

A

1 sistem:
__X____ vlakna iz retine do LGN, a zatim parvocelularnim celijama iz LGN do korteksa.

2 sistem:
___Y___ vlakna iz retine do LGN, a zatim magnocelularnim celijama iz LGN do korteksa.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

Navedite slojeve bočnog kolenastog tela (LGN) i primarnog vizuelnog korteksa (V1) u koje stiže informacija iz X-ćelija mrežnjače.

A

LGN: 3,4,5,6 slojevi,

V1: 4C beta (informacije idu iz 4C beta u 2,3) sloj

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

Navedite slojeve bočnog kolenastog tela (LGN) i primarnog vizuelnog korteksa (V1) u koje stiže informacija iz Y-ćelija mrežnjače.

A

LGN: 1,2 slojevi,

V1: 4C alfa (odatle u 4B) sloj

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

Informacije o spektralnoj kompoziciji svetlosti, odnosno o boji, prolaze kroz više instanci na različitim nivoima vizuelnog sistema. Popuni praznine u nizu:

A

Čepići => bipolarne ć.
=>___X__ ganglijske ć. =>parvocelularne celije u LGN => 4Cβ u V1 =>
___________2-3 sloj_____u V1 => tamne tanke pruge I svetle pruge u V2.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

U vizuelni korteks stižu dva tipa vlakana iz LGN:

A

a. MAGNO
b. PARVO

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

Koji tip vlakana prenosi informacije o spektralnoj kompoziciji svetlosti?

A

PARVO VLAKNA

x čepići

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
36
Q

Navedite imena naučnika koji su otkrili neurone u V1 koji su selektivno osetljivi na linije specifične orijentacije.

A

VIZEL i HJUBEL

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
37
Q

Šta je KOLUMNA?

A

Vertikalni stubić neurona u primarnom vizuelnom korteksu, to je OSNOVNA ORGANIZACIONA JEDINICA u prim.viz.korteksu.
Ide od povrsine mozga do bele mase, dugacak je 2mm, a sirok od 30 do 100nm.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
38
Q

Šta je HIPERKOLUMNA?

A

Blok kolumni, koji obuhvata sve polozaje dominantne ose I to u dominaciji jednog oka, I sve polozaje dominatne ose I to u dominaciji drugog oka. Na povrsini mozga obuhvata povrsinu od oko 1mm2.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
39
Q

Kojoj grupi neurona pripadaju neuroni specijalizovani za ODREĐENU DUŽINU LINIJE?

A

INTERBLOB sistem

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
40
Q

BLOBOVI se nalaze u sledećoj neuralnoj strukturi:

A

sloj 2-3 primarnog vizuelnog korteksa

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
41
Q

Putem blob => TANKE tamne pruge => V4 prenose se informacije o

A

BOJI

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
42
Q

Putem interblob => BLEDE pruge => MT prenose se informacije o

A

POKRETNIM STIMULUSIMA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
43
Q

Koje su osobine neurona u BLEDIM prugama sekundarnog vizuelnog korteksa?

A

Skoro polovina tih neurona je OSETLJIVA za linije odredjene duzine (end-stopped).

Ćelije bledih pruga su osetljive na ORIJENTACIJU,ali NISU osetljive na pravac I boju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
44
Q

Koje su osobine neurona u DEBELIM tamnim prugama sekundarnog vizuelnog korteksa?

A

Ovi neuroni slabo reaguju na stimulaciju samo jednog oka, a maksimalno reaguju kada sa oba oka dobijamo disparatne slike u kojima je iskazana mala razlika u horizontalnoj dimenziji. NISU osetljive na boju.

tamne debele pruge osetljive na BINOKULARNE inpute (do V2 stereo viđenje- opažanje dubine)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
45
Q

Koje su osobine neurona u TANKIM tamnim prugama sekundarnog vizuelnog korteksa?

A

Polovina tih neurona sluzi za ahromatsko vidjenje boje,druga polovina sluzi za vidjenje boja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
46
Q

Područja sekundarnog vizuelnog korteksa koja su posebno osetljiva na BINOKULARNE INPUTE zovu se

A

TAMNE DEBELE PRUGE

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
47
Q

Y ganglijske ćelije u LGN prave sinapsu sa _______________neuronima koji se projektuju u
____________ sloj V1. Iz ovog sloja slede dalje projekcije u______________sloj V1. Iz V1 račvaju se dva puta. Jedan vodi direktno do V2 i to u __________________ prenoseći
informacije o ____________________________________________ , kao I ______________.
Drugi put vodi u _____________________________ lobus mozga.

A

Y ganglijske ćelije u LGN prave sinapsu sa magnocelularnim neuronima koji se projektuju u
4C alfa sloj V1. Iz ovog sloja slede dalje projekcije u 4B sloj V1. Iz V1
račvaju se dva puta. Jedan vodi direktno do V2 i to u tamne debele pruge prenoseći
informacije o stereo vidjenju (binokularnom opazanju dubine), kao I opazanju kretanja. Drugi put vodi u srednji temporalni (MT) lobus mozga.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
48
Q

U kojim delovima vizuelnog sistema srećemo jednooponentne, a u kojim dvooponentne neurone?

A

Dvooponentne neurone srecemo u tamnim TANKIM prugama V2

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
49
Q

Nacrtajte receptivna polja četiri tipa jedno-oponentnih i dva tipa dvo-oponentnih ćelija koje
reaguju samo na crvenu (R) i zelenu (G) svetlost, i označite njihove ekscitatorne (+) i inhibitorne(-) reakcije

A

On celije: R+G-,G+R-;

Off celije:R-G+,G-R+.

dvo-oponentne:
centar celije R+G-,periferija R-G+; centar celije R-G+,periferija R+G-.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
50
Q

Šta je to Purkinjeov fenomen i ko ga je ispitivao na neuralnom planu?

A

.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
51
Q

Kakav je odnos svetline i zasićenosti boja i kvaliteti?

A

Kvaliteti se razlikuju po krugovima, zasicenosti po radijusima a
svetline po vertikalama.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
52
Q

Koje vrste MEŠANJA BOJA i na čemu se zasnivaju?

A

FIZIČKO MEŠANJE (projektovanje dva ili vise snopova monohromatske svetlosti na isto mesto u prostoru),

FIZIOLOŠKO PROSTORNO mesanje (blisko postavljanje obojenih mrlja jednih do drugih) I

FIZIOLOŠKO VREMENSKO mesanje (obrtanje krugova obojenih raznim bojama)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
53
Q

Ko je dao EVOLUCIONU TEORIJU VIĐENJA BOJA i koje vrste receptora razlikuje?

A

Kristina Led-Frenklin

Razlikuje
1. Štapice, I
2. Čepice koji su osetljivi na KRRATKE I na DUGE talasne duzine(cepici za zuto, crveno I zeleno)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
54
Q

Navedite empirijske činjenice koje idu u prilog teoriji Led-Frenklin? Objasnite.

A

Utvrdjeno je da se gen za B čepic nalazi na hromozomu broj 7, dok se geni za R I G čepice nalaze na X hromozomu, jedan do drugog.
Žene imaju dva x hromozoma a muskarci samo jedan I time se objasnjava veca podloznost poremecajima opazanja boja kod muskaraca nego kod zena.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
55
Q

Kako teorija Janga i Helmholca objašnjava viđenje žute boje

A

B receptor je slabo aktiviran, G I R su jednako aktivirani.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
56
Q

Mešanjem plave i žute boje, podjednake svetline i zasićenosti, dobija se

A

SIVA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
57
Q

Zašto se teorija Hurviča i Džemisonove često opisuje kao kompromis između Jang-
Helmholcove ili Heringove teorije?

A

Zato sto opisuje 2 SLOJA neuralne obrade boja:
1. prvi sloj se odvija u Čepicima u skladu sa Helmholcovom teorijom;

  1. drugi sloj cine neuroni koji mogu biti ekscitirani ili inhibirani celijama prvog sloja, I imaju oponentne reakcije kao u Heringovoj teoriji.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
58
Q

Prema HERINGOVOJ teoriji viđenja, postoje tri vrste receptora u mrežnjači.

A

Receptori za

belo-crno,
žuto-plavo,
crveno-zeleno

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
59
Q

U čemu je bitna razlika u doživljavanju tzv. neadekvatnih i adekvatnih draži?

A

Bitna razlika je ta sto senzacija nastala NEadekvatnim drazenjem NIJE vezana za spoljni objekat.

Takodje, senzacije nastale neadekvatnim drazenjem su DIFUZNE- neizrazenog kvaliteta.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
60
Q

Šta je konstantnost u opažanju? Navedite bar tri vrste perceptivnih konstantnosti u oblasti
vizuelnog opažanja

A

Konstantnost u opazanju je pojava da PERCEPTUALNE ODLIKE OBJEKATA, kao sto su opazena velicina,oblik, boja, svetlina itd, ostaju KONSTANTNE, tj opazaju se, ispravno, kao ISTE ili skoro iste I pod uslovima u kojima se njihove projekcije na mreznjacu MENJAJU.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
61
Q

Koji su BINOKULARNI znaci opažanja dubine?

A

MIŠIĆNI -Konvergencija

OPTIČKI -Disparatne slike

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
62
Q

Koji su MONOKULARNI znaci opažanja DUBINE?

A

MIŠIĆNI- Akomodacija;

OPTIČKI STATIČKI:
1. velicina slike na mreznjaci, 2.maskiranje,
3. perspektiva (linearna perspektiva, perspektiva detalja I perspektiva boja tj vazdusna perspektiva),
4. senke (bacene I vezane);

OPTIČKI DINAMIČKI : paralaks kretanja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
63
Q

Na osnovu rezultata svojih eksperimenta, ITELSON zaključuje da je koji najsnažniji MONOKULARNI ZNAK DUBINE?

A

MASKIRANJE

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
64
Q

Kako Hilebrand kritikuje Vuntove nalaze o opažanju dubine?

A

Hilebrand tvrdi da su Vuntovi ispitanici mogli da procenjuju promenu udaljenosti i na osnovu drugih cinilaca, a NE na osnovu AKOMODACIJE

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
65
Q

Nacrtajte model nastanka dve vrste dvostrukih slika (označite ih na modelu).

A

.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
66
Q

Teoriju GRADIJENTA GUSTINE dao je

A

GIBSON

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
67
Q

Teorija GRADIJENTA GUSTINE (Gibson) zasniva se na 2 sledeća pravila perspektive:

A

FRONTALNA DIMENZIJA
S je obrnuto proporcionalna distanci S=1\D;

LONGITUDALNA DIMENZIJA
je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja A=1\D2

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
68
Q

Koja 2 sistema za opažanje POKRETA postoje po GREGORIJU?

A
  1. SISTEM RETINALNE SLIKE
  2. OKO-GLAVA SISTEM
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
69
Q

Kako ŠERINGTON objašnjava opažanje POKRETA?

A

On smatra da podatke o kretanju objekta koji pratimo ocima dobijamo iz MIŠIĆA kojim se pokrece OČNA JABUČICA.

70
Q

Kako HELMHOLC objašnjava opažanje POKRETA?

A

On smatra da podatke o kretanju posmatranog objekta pri pracenju ocima dobijamoiz KOLIČINE i TIPA IMPULSA koji se iz mozga salju da bi se objekat pratio ocima.

71
Q

Čime je uzrokovan AUTOKINETIČKI POKRET?

A

POKRETANJEM OKA - MIKROSAKADE
i to za vreme tkz FIKSACIJE -zadržavanje oka na tački koja se opaža

72
Q

Šta je INDUKOVANI POKRET?

A

Pojava loše interpretacije pokreta koji stvarno postoji (stičemo utisak da se mesec krece a ne oblaci npr).

73
Q

Šta je STROBOSTOPSKO KRETANJE (FI-FENOMEN)?

A

To je opazanje pokreta iz sleda statičnih slika sa delimicnim promenama pozicije objekta.

74
Q

Koje četiri vrste pokreta očiju postoje?

A

Pokreti oka
1. pri posmatranju NEPOKRETNIH objekata,
2. pokreti oka pri posmatranju POKRETNIH objekata,
3. REFLEKSNI pokreti postavljanja slike u foveu,
4. nistagmus.

75
Q

Pokreti oka pri posmatranju NEPOKRETNIH objekata mogu se svrstati u sledeće kategorije

A

SAKADE -skokovi oka
MIKROSAKADE- tremor oka
KLIZANJE OKA

76
Q

Nađi odgovore za ova pitanja:

A

3) Koje tri vrste pokreta oka opisuju Dičbern i saradnici?

4) Koliko je približno traju sakade i fiksacije pri čitanju? Sakada: ___ ms; fiksacija: ___

5) Koje dve vrste nistagmusa razlikuju neki istraživači (na pr. Guyton) (a) i kako one nastaju
(b)?

6) Šta govore istraživanja Jarbusa o efektu stabilizacije slike na mrežnjači?

7) Šta dobija Pričard u svojim istraživanjima stabilizacije slike na mrežnjači?

8) Šta je to nistagmus (a) i šta je njegova osnovna funkcija (b)?

77
Q

BERLINSKA škola GEŠTALTA predstavnici:

A

Verthajmer, KOfka i Keler

78
Q

GEŠTALT škola u GRACU:

A

Majnong i Benusi

79
Q

U čemu je osnovna razlika između geštaltističke škole u Berlinu i Gracu?

A

GRAC (Majnong i Benusi) - smatraju da gestalt forma nastaje nekim aktom ujedinjenja U NAMA, nekom mentalnom operacijom;

BERLIN (Verthajmer, Kofka i Keler) -oni nastanak gestalta tumace nekim SPOLJAŠNJIM determinisanjem

80
Q

Kako nastaje opažaj po mišljenju Majnonga i Benusija?

A

Opazaj se javlja primarno u celinama koje se organizuju kroz forme, ali ove forme nastaju nekim aktom ujedinjenja u nama, iz neudjedinjenih čulnih podataka, AKCIJOM NAŠE SVESTI ili mentalnom operacijom.

81
Q

Ko je formulisao princip TRANSPOZICIJE?

A

Kristijan Erenfels

82
Q

Kako glasi princip TRANSPOZICIJE?

A

Jednu ISTRAZLIČITIM elementima. Iako su elementi koji grade tu celinu razliciti, celina ostaje ista.

dodati primer

83
Q

Šta je teorijska implikacija Erenfelsovog principa transpozicije?

A

PRIMAT u opazanju pripada celovitoj FORMI – OBLIKU, a ne njenim elementima.

84
Q

Koji geštaltistički princip direktno opisuje konstatntnost opažanja?

A

Princip PREGNANTOSTI- Uravnotezene forme ili šare imaju vecu sansu da se dozive kao celine.

85
Q

Navedite osnovne VERTHAJMEROVE OSNOVNE KONSTELACIONE faktore.

A

BLIZINA
SLIČNOST
ZAJEDNIČKA SUDBINA
DOBRA FORMA

86
Q

Na slici su prikazana tri kružića: A, B i C…Verthajmeru kružići mogu biti grupisani na osnovu dva konstelaciona zakona:

A

BLIZINA i SLIČNOST

87
Q

Ako dominira zakon __________ tada će kružići _____i______ biti grupisani u celinu
dok će kružić ______ biti “višak”.

A

Ako dominira zakon _____BLIZINE __ tada će kružići __A_ i __B_ biti grupisani u celinu
dok će kružić __C__ biti “višak”.

88
Q

Ako dominira zakon __________ tada će kružići _____i______ biti grupisani u celinu
dok će kružić ______ biti “višak”.

A

Ako dominira zakon _____slicnosti________ tada će kružići B__ i __C biti grupisani u celinu dok će kružić A__ biti “višak”.

89
Q

Osnovne karakteristike FIGURE po RUBINU?

A
  • zauzima obicno manji deo prostora u perceptivnom polju I zatvorena je granicama (konturama) koje pripadaju njoj, ne pozadini
  • istupa napred, prema posmatracu
  • stabilnija je u opazanju I pamcenju-otpornija je na promenu
  • obicno je bogatija detaljima – elementima
  • obicno je svetlije I zasicenije boje
  • nosilac je znacenja (perceptivni dogadjaj)
90
Q

Koje su dimenzije DINAMIČKOG OPAŽAJNOG POLJA po Keleru?

A

3 PROSTORNE i
1 VREMENSKA

91
Q

Šta je IZOMORFNO po geštalističkoj teoriji izomorfizma?

A

Procesi dinamickog opazajnog polja zadrzavaju isti onakav oblik kakav su zauzeli energetski procesi – stimulusi u geografskom polju.

92
Q

Šta su sile KOHEZIJE? Šta su sile RESTRIKCIJE?

A

To su sile koje deluju na procese dinamickog opazajnog polja.
Sile KOHEZIJE su centralnog porekla I one teze da ujedine procese,

dok su sile RESTRIKCIJE perifernog porekla I one se suprotstavljaju stapanju procesa.

93
Q

Šta je po Keleru `GREŠKA ISKUSTVA’?

A

To je greska u opažanju kada neke karakteristike čulnog iskustva nepažnjom pripisemo celom mozaiku stimulusa.

94
Q

Koji bi perceptivni efekat izazvala situacija u kojoj bi suma sila KOHEZIJE bila MANJA od
sume sila RESTRIKCIJE?

A

Ova mogucnost je samo teorijska. Njen efekat bi bio razbijanje jednom oformljene slike na druge manje celine.

95
Q

Koji perceptivni efekat izaziva situacija u kojoj je suma sila KOHEZIJE veća od sume sila
RESTRIKCIJE?

A

Postoji vise ishoda, ali je sigurno da tada nuzno sledi PERCEPTIVNA AKTIVNOST. Ona se može usmeriti ka organizovanju iluzija ili opažajnih celina iz nedovoljno definisanih delova slike, nepotpunih slika ili višesmislenih figura.

96
Q

Kako geštaltisti objašnjavaju činjenicu da se u pojedinim slabo specifikovanim, deformisanim i fragmentarnim sklopovima draži opažaju kompletne i jasno definisane forme?

A

Principom GEŠTALTA– DOBRE FORME

97
Q

Navedite ključnu razliku između geštaltističke i HEBOVE teorije opažanja.

A

HEB smatra da percepcija zavisi od UČENJA, naucene diskriminacije

GEŠTALTISTI tvrde da je to UROĐENA sposobnost, nezavisna od iskustva.

98
Q

Navedite ključnu razliku između GEŠTALISTIČE i TRANSAKCIONE teorije opažanja?

A

TRANSAKCIONA teorija tvrdi da je percepcija nesto sto proizlazi iz posebnog LIČNOG stanovista,te se nuzno razlikuje od coveka do coveka,

GEŠTALTISTI tvrde da svi opažamo po istim principima.

99
Q

Koja dva atributa sadrži percepcija po Itelsonu i Kantrilu?

A

EKSTERNALIZACIJA i
UVERENJE O REALNOSTI

100
Q

U čemu su međusovno saglasne HEBOVA TEORIJA i TEORIJA ITELSONA i KANTRILA?

A

ISKUSTVO ima uticaj na naše opažanje.

101
Q

Po Gibsonovim sledbenicima glavni problem naše nauke nije odnos duša\telo, već nešto
drugo. Šta?

A

.

102
Q

INTEGRATIVNI PROCESI
1) Šta se podrazumeva pod lateralizacijom moždanih funkcija?
2) U zadacima taktilnog prepoznavanja efekat rada desnom i levom rukom nije jednak. Kako
se to ispoljava kod pacijenata sa komisurotomijom?
3) Kakav je nalaz o baratanju objektima kod pacijenata sa komisurotomijom?
4) Kako Zajdel i Speri opisuju razlike u opštim strategijama leve i desne moždane hemisfere?
5) Kakve nalaze dobijaju istraživači koji porede perceptivne karakteristike desne i leve
moždane hemisfere? a) Džejn Levi: b) Zajdel & Speri: c) Gazaniga & Le Du:
6) Ko su zastupnici lokalističke teorije o radu mozga, a ko holističke?
7) Kakvu integrativnu nervnu aktivnost nalazi Mauntkastl?
8) Ko je prvi govorio o hijerarhiji neuralnih funkcija (a) i šta su nedostaci hijerarhijskog
modela (b)?
9) Nedostaci heterarhijskog modela u organizaciji funkcija mozga su:
10) Šta su dva glavna nedostatka heterarhijskog modela u objašnjenju moždanih funkcija?
11) Šta Anohin podrazumeva pod pojmom “funkcionalni sistem”?
12) Šta je Vada-test?

A

plus svi zadaci i grafici!!!!!!!

103
Q

Перцепција има два смера, спољни и унутрашњи

A

ИНТЕРПОЛАЦИЈА се односи на информације о стању самог организма (интеро = унутрашње), у шта спада:
▪ положај сопственог тела и његових делова (проприоцепција)
▪ глад, жеђ, умор, бол итд

ЕКСТЕРОЦЕПЦИЈА се односи на информације о спољашњем свету (екстеро =
спољашње)
▪ ту спадају вид, слух, додир, укус и мирис

104
Q

КОНТАКТНА чула

A

ЧИЛО ДОДИРА и ЧУЛО УКУСА
омогућавају опажање својстава оних објеката који су у ДИРЕКТНОМ контакту са организмом (са кожом одн. језиком)

105
Q

ДИСТАНТНА ЧУЛА

A

ЧУЛО ВИДА, СЛУХА и МИРИСА
изузетно проширују
перцептивне моћи у поређењу са контактним чулима, јер омогућавају опажање објеката који нису у непосредном контакту са организмом
▪ али, и код дистантних чула МОРА постојати ДИРЕКТНИ КОНТАКТ ЧУЛА са неком ДРАЖИ (нпр. светлост, ваздушни таласи, молекули мирисне материје),АЛИ НЕ И СА САМИМ УЗРОЧНИКОМ ТЕ ДРАЖИ (тј. опаженим
објектом) ВЕЋ са његовим ЕФЕКТИМА, који се шире кроз средину

106
Q

ДОМЕНИ ЧУЛНОГ ОПАЖАЊА

A
  1. ФИЗИЧКИ ДОМЕН
    Односи се на свет, појаве у спољној средини релевантне за јединку, оптичи, акустични, топлотни, механички и хемијски процеси који делују на наша чула
  2. НЕУРАЛНИ ДОМЕН
    Тело и збиванја у нервном систему изазвана спољашњим процесима
  3. ФЕНОМЕНОЛОШКИ ДОМЕН
    Свест. Свесни доживљаји повезани са одговарајућим активностима нервног система. Свесно опажање боја, облика, мириса, укуса…
107
Q

Односом између спољне стимулације и неуралне активности бави се

A

СЕНЗОРНА НЕУРОФИЗИОЛОГИЈА

108
Q

Односом између спољне стимулације и доживљаја бави се

A

ПСИХОФИЗИКА
према Фехнеру- спољна психофизика

109
Q

Односом између нервне активности и свесног доживљаја бави се

A

НЕУРОФЕНОМЕНОЛОГИЈА
Према Фехнеру- унутрашња психофизика
У филозофији- проблем душе и тела

110
Q

ПРЕДНОСТИ чула ВИДА у односу на друга чула:

A
  1. УДАЉЕНОСТ (ДИСТАНЦА)
  2. ОШТРИНА (РЕЗОЛУЦИИЈА)
  3. ОПСЕГ РЕГИСТРОВАНИХ ПОЈАВА
111
Q

ИЛУСТРАЦИЈЕ САЗНАЊА СТЕЧЕНИХ ВИЂЕЊЕМ

A

Графички се може илустровати сазнавање

  • простора: облици објеката и њихов положај у простору
  • светлости: осветљење и сенке
  • материје: боја
  • материје: текстура (просторни сложајеви боја)
112
Q

У у непатолошком визуелном опажању постоје бројни комплексни феномени:

A

ВИЗУЕЛНЕ ИЛУЗИЈЕ- погрешно опажамо неке особине објеката ако их посматрамо у различитим контекстима

ДВОСМИСЛЕНЕ СЛИКЕ- интерпретација могућа на више начина

НЕМОГУЋИ ОБЈЕКТИ- физички противречни `

113
Q

СВЕТЛОСТ: 2 Теорије из Старе Грчке о визуелном опажању

A

Теорија ЕКСТРАМИСИЈЕ- нека активност из ока се пружа у свет

Теорија ИНТРОМИСИЈЕ- нека информација из света стиже у око

114
Q

ФИЗИКА СВЕТЛОСТИ

A

Светлост спада у електромагнетска зрачења

Честице светлости: ФОТОНИ или СВЕТЛОСНИ КВАНТИ

АМПЛИТУДА- ИНТЕНЗИТЕТ ТАЛАСА

ТАЛАСНА ДУЖИНА- брзина промена таласања

Светлост чине електромагнетска зрачења у оквиру спектра, РАСПОН 400-700нм

115
Q

УЛТРАЉУБИЧАСТИ ТАЛАСИ

A

Таласна дужина мања од 400нм

116
Q

ИНФРАЦРВЕНИ

A

Таласна дужина већа од 700нм

117
Q

Особине светлости:
МОНОХРОМАТСКИ ИЗВОРИ

A

извори светлости зраче светлост само ЈЕДНЕ таласне дужине (одн. веома уског опсега таласних дужина)
- такви извори су у природи врло ретки, а у техници то су ласери

118
Q

Особине светлости:
ПОЛИХРОМАТСКИ ИЗВОРИ

A

извори зраче светлост једног дела или свих таласних дужина
између 400 и 700нм
- таква је већина извора у природи

119
Q

2 начина одбијања светлости од непровидне површине:

A

РЕФЛЕКСИЈА - ОДБИЈАЊЕ

АПСОРПЦИЈА- УПИЈАЊЕ

120
Q

ИЛУМИНАНСА
АПСОРБАНСА
ЛУМИНАНСА

A

ИЛУМИНАНСА је количина светлости која ПАДА на неку површину (upadna svetlost)

АПСОРБАНСА је количина светлости која се УПИЈЕ у површини

ЛУМИНАНСА је количина светлости која се ОДБИЈЕ од површине

121
Q

РЕФЛЕКТАНСА или АЛБЕД

A

то је однос количине одбијене светлости и упадне светлости,

а изражава процент одн. пропорцију одбијене светлости, према формули:

▪ рефлектанса = луминанса / илуминанса

122
Q

Ахроматске- безбојне површине

A

црне, беле и нијансе сиве
имају једнак или сличан албедо за све таласне дужине

123
Q

Хроматске- обојене површине

A

имају раличиту рефлектансу за различите таласне дужине

124
Q

Принцип СТВАРАЊА СЛИКЕ

A

МРАЧНА КОМОРА

125
Q

СВЕТЛОСТ И ПРОВИДНЕ СРЕДИНЕ

A

ТРАНСМИСИЈА- поред одбијања и упијања врши се и ПРОЛАЖЕЊЕ СВЕТЛОСТИ кроз ту средину

РЕФРАКЦИЈА - ПРЕЛАМАЊЕ
светлост мења правац

126
Q

УДАЉЕНОСТ лика од СОЧИВА зависи од:

A
  1. УДАЉЕНОСТИ ИЗВОРА ОД СОЧИВА
    што је даљи извор (испред сочива), ближи је лик (иза сочива)
  2. ЗАКРИВЉЕНОСТ СОЧИВА
    што је сочиво закривљеније (испупченије), преламање је јаче, и лик је ближи
127
Q

АКОМОДАЦИЈА СОЧИВА

A

Сочиво може да мења облик, а тиме и јачину преламања зрака
o на тај начин омогућено је фокусирање ликова и тиме оштро виђење предмета различите удаљености од посматрача!

  • процес акомодације сочива контролишу ЦИЈАРНИ МИШИЋ и ЖИЛЕ (лигаменти), које су повезане са сочивом и одређују његов облик
128
Q

НОЋНО-СКОТОПСКО ВИЂЕЊЕ

A

ШТАПИЋИ

могу да региструју присуство једног фотона што је максимална могућа ОСЕТЉИВОСТ
АХРОМАТСКЕ БОЈЕ

129
Q

ДНЕВНО- ФОТОСКОПСКО ВИЂЕЊЕ

A

ЧЕПИЋИ
нису активни при слабом осветљењу
ХРОМАТСКЕ БОЈЕ

130
Q

Електричну активност ГАНГЛИЈСКИХ ЋЕЛИЈА карактеришу

A

НЕРВИ ИМПУЛСИ

131
Q

Мера АКТИВНОСТИ ЋЕЛИЈЕ је

A

њена ФРЕКВЕНЦА ПАЉЕЊА
Просечан број нервних импулса у секунди

132
Q

Подручје мрежњаче, чија стимулација доводи до промене активности дате ганглијске ћелије (било ексцитаторне било инхибиторне), назива се
њено :

A

РЕЦЕПТИВНО ПОЉЕ

133
Q

ОПТИЧКА ХИЈАЗМА

A

Место укрштања 2 оптичка нерва

134
Q

Ганглијске ћелије и њихови синаптички контакти са бочним коленастим телима (ЛГН)

A
  • аксони ганглијских М-ћелија (одн Y-ћелија) активирају магноцелуларне
    ћелије ЛГН-а

*аксони ганглијских П-ћелија (одн. X-ћелија) активирају парвоцелуларне
ћелије ЛГН-а

*аксони ганглијских К-ћелија (одн. W-ћелија) активирају кониоцелуларне ћелије ЛГН-а

135
Q

МАГНО ПУТ:

A

из М-ћелија у мрежњачи стижу до магноцелуларних
ћелија у ЛГН-у, у слојеве 1 и 2

Y-ћелије

136
Q

ПАРВО ПУТ

A

из П-ћелија у мрежњачи стижу до парвоцелуларних
ћелија у ЛГН-у, у слојеве 3, 4, 5 и 6

X-ћелије

137
Q

МАГРОЦЕЛУЛАРНЕ ћелије из ЛГН-а шаљу аксоне у слој :

ПАРВОЦЕЛУЛАРНЕ ћелије из ЛГН-а шаљу аксоне у слој :

A

МАГНОЦЕЛУЛАРНЕ у 4Ц АЛФА
(Y-ћелије М)

ПАРВОЦЕЛУЛАРНЕ у 4Ц БЕТА
(X-ћелије П)

138
Q

ХЈУБЕЛ и ВИЗЕЛ:

A

претпостављају да поменуте специфичне особине рецептивних поља простих ћелија потичу од специфичности њихових анатомских веза са
неуронима ЛГН-а

139
Q

Неурони из различитих ПРУГА зоне V2 примају информације из различитих области
зоне V1:
!!!

A

***влакна из слоја 4Б одлазе у тамне дебеле пруге
▪ неурони у овим пругама примају информације из оба ока и играју улогу у стерео-виђењу (бинокуларном опажању дубине), као и
опажању кретања

***влакна из слоја 2/3 из блобова одлазе у тамне танке пруге неурони из ових пруга играју улогу у опажању боја

***влакна из слоја 2/3 из интерблоба одлазе у бледе пруге

140
Q

СТРУЈЕ- ВИЗУЕЛНИ ПУТЕВИ:

МАГНО ПУТ!!!

A

овај пут започињу М-ћелије (одн. Y-ћелије) из мрежњаче,
▪ које шаљу сигнале магноцелуларним ћелијама ЛГН-а,
▪ које контактирају ћелије слоја 4Цалфа у зони V1,
▪ које шаљу сигнале ћелијама из слоја 4Б у зони V1,
▪ из кога информација стиже у тамне дебеле пруге у зони V2,
▪ а одатле се преноси у зоне V3 и V5

141
Q

СТРУЈЕ- ВИЗУЕЛНИ ПУТЕВИ:

ПАРВО ПУТ!!!

A

овај пут започињу П-ћелије (одн. X-ћелије) из мрежњаче,
▪ које су у контакту са парвоцелуларним ћелијама ЛГН-а,
▪ које контактирају ћелије слоја 4Цбета у зони V1,
▪ које контактирају ћелије из слоја 2/3 у зони V1
* у слоју 2/3 постоје блобови и интерблоб
▪ ћелије из блобова шаљу сигнале у тамне танке пруге у зони V2
▪ ћелије из интерблоба шаљу сигнале у бледе пруге у зони V2
▪ из слоја 2/3 сигнали стижу у зону V4

142
Q

АТРИБУТИ БОЈА

A

квалитет, светлина и засићеност

142
Q

КВАЛИТЕТ БОЈА

A

Према ХЕРИНГУ 4 проста квалитета:
црвени, плави, жути, зелени (чисте-јединстене боје)
то је према ФЕНОМЕНОЛОШКИМ КРИТЕРИЈУМИМА,

јер би према инжењерским биле RGB

143
Q

СВЕТЛИНА БОЈА

A

Опажени интензитет бојаа

144
Q

ЗАСИЋЕНОСТ БОЈА

A

опажена чистоћа боја у поређењу са одговарајућом сивом једнаке светлине

145
Q

МЕШАЊЕ БОЈА

A
  1. ФИЗИЧКО МЕШАЊЕ директно преклапање зрака

2.ФИЗИОЛОШКО ПРОСТОРНО
мешање се врши блиским постављањем обојених
мрља једних до других

3.ФИЗИОЛОШКО ВРЕМЕНСКО мешање врши се обртањем кругова обојених разним
бојама (Максвелови дискови)

146
Q

Боје које мешањем генеришу сиву зову се

A

КОМПЛЕМЕНТАРНЕ БОЈЕ

147
Q

ВРСТЕ МЕШАЊА БОЈА

A
  1. АДИТИВНО (сабирајуће)
    ефект једне врсте зрака додаје на ефект друге врсте зрака
    компјутер,тв
  2. СУПСТРАКТИВНО или СЛИКАРСКО (одузимајуће)
    мешање пигмената (фарби) на површини предмета
    (‘одузимајуће’) потиче од тога што пигменти делом
    одбијају зраке али делом их и упијају
    штампа у боји…
148
Q

OBAVEZNO!!!
Адитивно мешање одређених нијанси плаве и жуте монохроматске светлости може да генерише ахроматску сиву, али суптрактивно мешање
одговарајућих пигмената, који одбијају зраке многих таласних дужина, може дати
зелену, што се објашњава на следећи начин

A

плави пигмент већином рефлектује зраке краћих таласних дужина (плаве
нијансе) и делимично средњих таласних дужина (зелене нијансе) а
апсорбује зраке дужих таласних дужина (жуте нијансе)

с друге стране, жути пигмент већином рефлектује зраке дужих таласних
дужина (жуте нијансе) и делимично средњих дужина (зелене нијансе), а
апсорбује зраке краћих дужина (плаве нијансе)

стога ће мешавина плавог и жутог пигмената одбијати већином зраке
средњих таласних дужина (које оба пигмента делимично одбијају), а остале
упијати (јер један упија кратке таласе а други дуже)
o зраци средњих таласних дужина опажају се као зелени

149
Q

ЕФЕКТИ ПРОСТОРНОГ КОНТРАСТА: 2

A
  1. СИМУЛТАНИ КОНТРАСТ
    (на пр. идентична наранџаста површина окружена светлијом, жутом бојом, опажа се као тамнија, а окружена тамнијом, црвеном бојом опажа се као светлија) каже се да површина КОНТРАСТИРА са позадином, тј опажа се различитом од ње
  2. АСИМИЛАЦИЈА
    (на пр. идентичне плаво-зелене траке опажају се као више плавичасте ако су прошаране љубичастим тракама, а као више зеленкасте ако су прошаране жуто-зеленим тракама)
    o у овом случају опажена боја не контрастира са позадином већ се АСИМИЛУЈЕ са њом, тј. постаје јој опажајно СЛИЧНИЈА
150
Q

ЕФЕКАТ СУКЦЕСИВНОГ КОНТРАСТА:

A

ту се ради о НАКНАДНОМ ЕФЕКТУ који настаје након дуготрајнијег (на пр. до
20-30 секунди) фиксирања једне обојене површине

(пример : након уклањања површине плаве боје и замене белом позадином,
извесно време опажаћњ се жута боја, комплементарна плавој)

151
Q

Приликом пројекције на мрежњачу губи се једна од три просторне димензије:

A

ДУБИНА

152
Q

Koje četiri vrste pokreta očiju postoje?

A
  1. Pokreti oka pri posmatranju nepokretnih objekata,
  2. pokreti oka pri posmatranju pokretnih objekata,
  3. refleksni pokreti postavljanja slike u foveu,

4.nistagmus.

153
Q

Pokreti oka pri posmatranju nepokretnih objekata mogu se svrstati u sledeće kategorije:

A
  1. SAKADE- skokovi oka
  2. MIKROSAKADE -tremor
  3. KLIZANJE OKA
154
Q

Koje tri vrste pokreta oka opisuju Dičbern i saradnici?

A

Pokreti oka pri posmatranju pokretnih, nepokretnih objakata i refleksi pokreti postavljanja slike u foveu

155
Q

Koliko traju SAKADE a koliko FIKSACIJE pri čitaanju?

A

SAKADE - od 20 do 40ms
FIKSACIJA - 1/4 ili 1/3 sekunde

156
Q

2 VRSTE NISTAGMUSA

A
  1. VESTIBULARNI NISTAGMUS posledica rotacije
  2. OPTOKINETIČKI NISTAGMUS– posledica pravolinijskog, relativno brzog kretanja posmatrača
157
Q

Šta govore istraživanja Jarbusa o efektu stabilizacije slike na mrežnjači?

A

Jarbus smatra da postoji posebna strategija pomeranja oka i da se ona menja pri posmatranju različitih objekata. Primer: gledanje ljudsko lica spreda i iz profila.

158
Q

Šta dobija Pričard u svojim istraživanjima stabilizacije slike na mrežnjači?

A

Figure u celini ili njihovi delove se gube, ponovo vraćaju i ponovo gube po nekoj posebnoj zakonitosti.

159
Q

Šta je NISTAGMUS?

A

Nistagmus je ritmično horizontalno pomeranje očiju pri posmatranju rotacionog kretanja posmatrača i njegova namena je zadržavanje slike objekata.

160
Q

U čemu je osnovna razlika između geštaltističke škole u Berlinu i Gracu?

A

Grac: smatraju da geštalt forma nastaje nekim aktom ujedinjenja u nama, nekom mentalnom operacijom;

Berlin: nastanak geštalta tumače nekim spoljašnjim determinisanjem (potpuno odbacivanje strukturalizma).

161
Q

Kako nastaje opažaj po mišljenju Majnonga i Benusija?

A

Oni su smatrali da se u našoj svesti opažaj javlja primarno u celinama, koje se organizuju kroz forme, ali ove forme nastaju nekim aktom ujedinjenja u nama, iz neujedinjenih čulnih podataka, akcijom naše svesti ili mentalnom operacijom. Ponekad ova akcija ujedinjenja ne usledi, pa se mogu javiti
elementarne, neujedinjene psihičke celine.

162
Q

PRINCIP TRANSPOZICIJE

A

Kristijan ERENFELS
Jednu istu celinu moguće je formirati različitim elementima. Iako su elementi koji grade tu celinu različiti, ako oni zadrže svoj redosled i međusobni odnos, celina ostaje ista. (Elementi ne determinišu celinu, već je bitan odnos između njih.)

163
Q

Šta je teorijska implikacija Erenfelsovog principa transpozicije?

A

Primat u opažanju pripada celovitoj formi – obliku, a ne njenim elementima.

164
Q

Šta se podrazumeva pod osobinom PREGNANTOSTI u opažanju?

A

Princip dobre forme: uravnotežene forme ili šare imaju veću šansu da se dožive kao celine. Težnja ka boljoj strukturi. (Pregnantnost preovladava princip blizine i sličnosti.)

165
Q

Šta je izomorfno po geštaltističkoj ideji izomorfizma?

A

Izomorfni su procesi dva polja kroz koje nastaje opažanje. To su geografsko polje i dinamičko opažajno polje. Procesi dinamičkog opažajnog polja zadržavaju isti onakav oblik kakav su zauzeli energetski procesi, odnosno stimulusi u geografskom polju.

166
Q

Sile KOHEZIJE i Sile RESTRIKCIJE?

A

To su sile koje deluju na procese dinamičkog opažajnog polja. Sile kohezije su centralnog porekla i one teže da ujedine procese, odnosno teže da svedu brojne procese u dinamičkom opažajnom polju na jedan jedini, dok su sile restrikcije perifernog porekla, potiču iz čula i one se suprotstavljaju stapanju procesa.

167
Q

Greškom draži introspekcije označavamo

A

opasnost da svoje znanje o fizičkim okolnostima čulnog iskustva pobrkamo sa iskustvom kao takvim.

prvi ukazao na taj tip greške- Keler

168
Q

Kako geštaltisti objašnjavaju činjenicu da se u pojedinim slabo specifikovanim, deformisanim i fragmentarnim sklopovima draži opažaju kompletne i jasno definisane forme?

A

Princip geštalta, dobre forme. Objašnjavaju je činjenicom da su sile kohezije nadjačale sile restrikcije u određenoj situaciji. Ako su slabo definisani, deformisani sklopovi draži izlažu kratko, ispitanici opažaju cele forme jer su slike kohezije dominantne pri kratkotrajnom izlaganju. Ovo se dešava zato što sile restrikcije ne mogu dovoljno snažno da se suprotstave silama kohezije, jer su perifernog porekla, a periferni događaj je kratko zastupljen.

169
Q

Po Gibsonovim sledbenicima glavni problem naše nauke nije odnos duša\telo, već nešto
drugo. Šta?

A

Odnos životinje (čoveka) i sredine.

170
Q

AFODANSA po Gibonsu:

A

Afordansa – pojava da podstrek izvire iz objekta i akcija koja ga završava jeste onaj ključ po kojem će jedan objekt biti razlikovan od drugog. Objekt je, dakle, ništa drugo do značenje, a ono je, u stvari, “izazivač” na akciju. Npr. stolica se čoveku nudi za sedenje, kamen gušteru za sunčanje itd.

171
Q

MAROV objektocentrični koordinatni sitem je

A

PRAVOUGLI

za razliku od egocentričnog koji je SFERIČAN

pspo (4 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions