Socio-kulturni pristup razvoju - teorija Vigotskog Flashcards
(16 cards)
U cemu je vigotski video sustinsko ogranicene tradicionalnog pristupa psiholoskim pojavama? Sta je postavio kao cilj svog naucnog programa? U cemu se ogleda uticaj Marksovog antropoloskog ucenja na njegovo shvatanje razvoja?
-sustinsko ogranicenje tradicionalnog pristupa psiholoskim pojavama (koji je dominirao u introspektivnoj psihologiji vunta i ticenera, kao i u americkom biheviorizmu i ruskoj refleksologiji) vigotski je prepoznao u njihovoj usmerenosti na proucavanje jednostavnih, elementarnih psihickih funkcija (npr. osecaji i opazaji, pragovi osetljivosti, jednostavniji oblici pamcenja i ucenja
-jedna od kritika vigotskog na racun tradicionalne psihologije odnosila se i na odsustvo razvojnog pristupa. pojavljivanje neke vise psihicke funkcije mehanicki je pripisivano odredjenom uzrastu bez objasnjenja zasto se ona bas tada javlja i kako nastaje. razvojne promene svodjene su na sazrevanje elementarnih funkcija i na cisto kvantitativni rast bez uvida u slozene i za razumevanje razvoja kljucne kvalitativne promene. naravno ovakvim pristupom nije bilo moguce objasniti poreklo i razvoj visih mentalnih funkcija - one su shvatane prosto kao novi nivo psihickog funkcionisanja, kao sprat koji se mehanicki nadogradio na postojecu mentalnu strukturu
-nasuprot tome, vigotski je kao kljucno mesto svog naucnog programa istakao istrazivanje visih mentalnih funkcija kao sto su voljna paznja, logicko pamcenje, slozene emocije itd. smatrao je da se treba uhvatiti u kostac upravo sa onim psiholoskim problemima koji su specificni za coveka, treba traziti teorijska objasnjenja bas tih visih mentalnih funkcija i razraditi metode za njihovo objektivno proucavanje
-traganje za novim teorijskim pristupom vigotski je zasnovao na marksovom antropoloskom ucenju o coveku kao socijalnom i istorijskom bicu, bicu prakse i samorazvoju coveka zasnovanom na upotrebi orudja. marksisticke ideje pruzile su neuporedivo plodnije okvire za resavanje problema razvoja visih mentalnih funkcija
-jedna od najosnovnih ideja sociokulturnog pristupa je da su mentalne funkcije pre socijalno, kulturno i istorijski konstruisane, nego sto su geneticki determinisane. time se naravno ne porice uloga bioloskih osnova psihickog razvoja i genetskih predispozicija u procesu razvoja
-ponasanje savremenog coveka rezultat je dva razlicita procesa razvoja. 1) bioloska evolucija - koja je dovela do pojave homo sapiensa, 2) istorijskog ili kulturnog razvoja - kojim se prvobitni covek pretvorio u savremenog, kulturnog. ova druga linija pocinje tamo gde se zavrsava bioloska evolucija coveka. ogromne razlike koje postoje izmedju primitivnog i kulturnog coveka (kao i razlike izmedju razlicitih kultura i epoha) u pogledu intelektualne efikasnosti, nacina misljenja i drugih psihickih funkcija, ne mogu se objasniti biologijom - promenom anatomsko-fizioloskog ustrojstva, niti mehanizmima bioloske evolucije
-istorijski razvoj, razvoj posredovan kulturom, odgovoran je za pomenute razlike, kao i za razlike medju ljudima razlicitih istorijskih epoha.
-pojmom kultura oznacavaju se razlicite tvorevine akumuliranog ljudskog iskustva koje je otelotvoreno u fizickim, materijalnim produktima, ali i u simbolickim, duhovnim tvorenima kao sto su uverenja, obicaji, norme, obrasci ponasanja. kulturne tvorevine prenose se sa jedne generacije na drugu i cine najopstiji kontekst razvoja
Zasto se teorija razvoja Vigotskog naziva instrumentalistickom? Sta on podrazumeva pod kulturnom autogenezom coveka?
-istorijski ili kulturni razvoj coveka moze se posmatrati i kao novi tip prilagodjavanja, zasnovan ne na izmeni organa i gradje tela, vec na razvoju kulturnih orudja ili instrumenata - covekovih vestackih organa. zbog vaznosti koju razliciti kulturni instrumenti imaju u psihickom razvoju coveka, ovo glediste se nekada naziva i instrumentalisticko
DRUGI DEO HELLOOOOO
Koje su dve osnovne uloge kulturnih instrumenata? Navedite primere. Koje kulturne tvorevine imaju najznacajniju ulogu u razvoju coveka? Navedite primere
-psiholoska aktivnost coveka je kao i njegova radna delatnost posredovana orudjima - sredstvima koja su invencija ljudskog drustva. coveku je stavljen na raspolaganje veliki broj spoljasnjih materijalnih orudja - aparata, instrumenata, tehnologija
1) prva funkcija kulturnih orudja jeste funkcija pojacavanja ili amplifikacije - produzeci ili amplifikatori njegovih fizickih i mentalnih funkcija. zahvaljujuci njima covek je neograniceno prosirio svoju aktivnost i uvecao svoje moci (fizicke moci, moc pamcenja, percepcije, paznje)
2) jos je znacajnija uloga koju kulturna orudja imaju na planu kvalitativnog preobrazaja covekovih funkcija
-najvazniju ulogu u posredovanju razvoja imaju semioticki sistemi - pre svega jezik (usmeni i pisani govor), sistem pojmova, numericki sistem, drugi semioticki sistemi, kao i razne intelektualne tehnike i strategije koje pomazu pamcenje, misljenje itd
Sta Vigotski podrazumeva pod kulturnom (semiotickom) medijacijom razvoja? Koje su dve najvaznije promene psihickih funkcija, odnosno dva razvojna efekta semiotizacije mentalnih funkcija? Navedite primere
-prema opstem vigotskijanskom zakonu kulturnog razvoja kojim vigotski tumaci genezu visih mentalnih funkcija semioticki sistemi prvo imaju komunikativnu (socijalnu, interindividualnu) ulogu - prvo se javljaju u funkciji opstenja. postepenom sistematskom internalizacijom ona se ugradjuju u mentalni aparat, menjajuci prirodu covekovog psihickog funkcionisanja. simbolicka stredstva bivaju transformisana u individualna (intrapsihicka) sredstva za ogranizaciju i kontrolu psihickih funkcija.
-nije samo rec o promeni pojedinacnih psihickih funkcija, vec o menjaju funkcionisanja ustrojstva svesti. formiraju se slozeni sistemi psiholoskih funkcija povezanih posredstvom jezika. dolazi do 1) intelektualizacije, osvescivanja funkcija i 2) voljnog ovladavanja njima sto su dva aspekta istog procesa. uloga jezika i simbolickih sistema je kljucna u tom procesu, pa se opisane promene nekada nazivaju i semiotizacijom psihickih funkcija
PRIMERRRRRR HELLOOO
Sta Vigorski podrazumeva pod stvaranjem sistema psihickih funkcija? Navedite primer.
-vigotski je smatrao da se vise mentalne funkcije razlikuju od nizih (sa kojima se covek radja) po svom poreklu, prirodi i strukturi.
-sve vise mentalne funkcije, sve specificne odlike coveka po kojima se on razlikuje od drugih vrsta rezultat su kulturno-istorijskog razvoja. radi se o kulturnoj medijaciji razvoja, o usavrsavanju covekovih vestackih organa - orudja, o osobenoj vrsti kulturne evolucije coveka
-zato vigotski vise mentalne funkcije nekada naziva kulturnim, a nize prirodnim ili naturalnim
Kako glasi geneticki zakon Vigotskog? Objasnite smisao ovoga zakona na primeru internalizacije govora (jezika).
-Prema genetickom zakonu, u kome vigotskijanski orijentisani autori vide opstu pravilnost kulturnog razvoja coveka “svaka funkcija se pojavljuje na sceni dva puta, na dva plana - prvo na socijalnom planu, zatim na psiholoskom, prvo medju ljudima kao interpsihicka kategorija, zatim unutar deteta kao intrapsihicka kategorija”
-vazno je naglasiti da proces internalizacije nije prosto prenosenje spoljasnje aktivnosti na neki prethodno postojeci unutrasnji plan svesti: rec je o procesu kojim se taj unutrasnji plan formira. geneticki zakon govori o tome da se mentalni (intrapersonalni) plan formira kroz odnose sa drugima, uz posredovanje kulturno stvorenih sredstava (a pre svega semiotickih sistema - jezika). rec je o transformaciji unutrasnjih procesa kroz koju se taj unutrasnji plan gradi i oblikuje. sustina vigotskijanske ideje je u tome da se razvoj ne desava samo unutar jednog ljudskog bica (u okviru njegovih granica kao pojedinca). glavni proces desava se u medjuprostoru izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg.
*kao dodatno
-geneticki zakon ne govori samo o socijalnoj prirodi kognitivnih funkcija coveka, vec i svesti i psihe u celini. buduci da govor posreduje sve vise psihicke funkcije coveka, ovaj pretpostavljeni prelazak od spoljasnjeg ka unutrasnjem oblikuje i svest u celini. misljenje emocije, cak i duboki privatni dozivljaji i odnos prema sebi oblikuju se kroz odnos sa drugima (pogotovo sa vaznim osobama) jer “mi postajemo mi posredstvom drugih”.
-drugi su prisutni u svakom aspektu mentalnog funkcionisanja, jer covek uvek ima u vidu moguci odgovor ili reakciju nekog konkretnog ili zamisljenog sagovornika: njegovo pitanje, ocenu, zamerku, vrednosni komentar, postupak. sve vise psihicke funkcije predstavljaju interiorizovane odnose socijalnog reda, cak i kada se pretvaraju u psihicke procese, one ostaju kvazisocijalne. i kada je sam sa sobom, covek zadrzava funkcije opstenja
-cak i unutrasnji govor, koji krajnje deluje kao privatna i unutrasnja stvar, po vigotskom je dijaloske prirode. pazljiva analiza unutrasnjeg govora pokazuje da njegove jedinice najvise podsecaju na replike dijaloga: misliti znaci zapravo neprekidno ucestvovati u dijalogu - postavljati pitanja, odgovarati na njih, slagati se/ne slagati, traziti i davati argumente. i onda kada nismo neposredno ukljuceni u socijalnu interakciju, drugi ljudi su indirektno prisutni i efekti tog skrivenog dijaloga (hidden dialogicality) znacajno oblikuju intrapsihicki plan funkcionisanja.
Sta Vigotski podrazumeva pod socijalnom medijacijom razvoja? Navedite primere iz kognitivnog i socio-afektivnog razvoja deteta.
U 9 BI TREBALOOOOOOO
Mogu li principi asimetricne interakcije biti ugradjeni u kulturne produkte? Navedite neki primer.
Sazeto rezimirajte kako Vigotski shvata pitanje faktora razvoja? Sta su formativni faktori razvoja? Koji je osnovni mehanizam razvoja po Vigotskom?
-za pristalice sociokulturnog pristupa proces saznavanja, kao i proces kognitivnog razvoja, jeste proces ko-konstrukcije, a asimetricna socijalna interakcija je kljucni formativni faktor ili graditelj razvoja. sve vise mentalne funkcije specificne za coveka socijalnog su porekla i ne bi se mogle razviti bez konstruktivne uloge socijalne interakcije.
-psihicki razvoj je dakle, po svojoj sustini sociogeneticki proces posredovan kulturnim instrumentima. on podrazumeva raznovrsne oblike zajednicke aktivnosti deteta i odraslog kroz koju dete sistematski internalizuje postignuca zajednicke delatnosti i razlicite kulturne instrumente. oni zatim kvalitativno menjaju i unapredjuju njegovo kognitivno funkcionisanje.
-osnovni mehanizam je sistematska internalizacija kulturnih produkata (sign-tool mediation), kao i socijalne ili zaje
Sta je zona narednog razvoja (dva znacenja)? Po cemu se pojam razlikuje od zona proslog razvoja i zona buduceg razvoja?
-formativna uloga asimetricne socijalne interakcije u razvoju deteta ne moze se sasvim razumeti bez pojma zona narednog razvoja. u zoni narednog razvoja nalaze se one funkcije i sposobnosti deteta koje se jos nisu razvile, ali koje se mogu razviti kroz saradnju sa odraslim, tj kompetentnijim ucesnikom socijalne inerakcije. prema vigotskom upravo asimetricna socijalna interakcija u zoni narednog razvoja predstavlja odlucujuci, formativni faktor razvoja
-pojam zone narednog razvoja odnosi se na jaz izmedju onoga sto dete moze da postigne samostalno i onoga sto moze da postigne u saradnji sa kompetentnijim drugim (osobom koja se nalazi na visem polu asimetricne socijalne interakcije)
-termin naredni ukazuje na to da dete dobija pomoc koja je samo malo iznad njegovih mogucnosti, odnosno da se tom podrskom dopunjuju i nadogradjuju njegove postojece sposobnosti
Koje karakteristike treba da ima podrska odraslog da bi predstavljala delovanje u zoni narednog razvoja? Navedite primere.
-vazno je naglasiti da kada govorimo o zoni narednog razvoja ne mislimo samo o odlikama deteta niti samo o karakteristikama poducavanja, vec o detetu ukljucenom u zajednicku aktivnost sa odraslim. da bi asimetricna socijalna interakcija zaista povukla napred nacin misljenja i razvoj deteta, postupci odraslog (odnosno kompetentnijeg ucesnika interakcije) moraju biti uskladjeni sa mogucnostima i potrebama deteta.
-oblik fino podesene podrske odraslih koja omogucava detetu da uz njihovu pomoc postigne ono sto ce kasnije moci da ostvari samostalno jeste sustina koncepta zone narednog razvoja
*karakteristike
-odrasli moraju biti osetljivi na signale deteta
-podrska naslanja se na ono sto dere moze samostalno (razvojne mogucnosti), a usmerena je na ono sto moze uz adekvatno vodjenje (razvojne potrebe)
-ona se moze sastojati u pokazivanju (modelovanje), postavljanju pitanja (u cilju procenjivanja, ali i podrske ili usmeravanja), pojasnjavanju, pruzanju povratne informacije, izvrsavanju dela zadatka, struktuiranju sadrzaja (selekcija, povezivanje i organizacija informacija), strukturiranju kognitivnih aktivnosti (izdvajanje koraka, bitnih momenata i prekretnica), ukazivanju na efikasne strategije i ekspliciranju koristi koja se od njih dobija
Objasnite teorijski i praktican znacaj pojma zona narednog razvoja.
*pojam zone narednog razvoja jedan je od centralnih koncepata sociokulturnog pristupa i ima visestruki teorijski i prakticni znacaj:
*teorijski znacaj:
1)mehanizam razvoja
-kao prevladavanje jaza izmedju aktuelnog i potencionalnog razvojnog nivoa deteta, koncept zone narednog razvoja ukazuje na mehanizam razvoja - objasnjava sta dovodi do razvoja. dva momenta su kljucna: dolazenje do zajedenicko razumevanja zadatka ili problema (shared understanding) i podrska ili potpora (scaffoloding) koju dobija manje kompetentan clan interakcije. drugim recima, razvoj deteta napred vuce zajednicka aktivnost sa kompetentnijom osobom kroz koju dete izgradjuje novi nacin razumevanja problema i dobija razlicite vrste dobro dozirane pomoci.
2) socijalna priroda razvoja
-pojam zone narednog razvoja ima vazne teorijske implikacije za razumevanje bazicne prirode deteta i ljudskog razvoja. razvoj deteta ne moze se posmatrati izvan sociokulturne sredine. dete je primarno socijalno bice, a veze sa drugima cine sastavni, konstitutivni deo ljudske
prirode. sve sto se smatra individualnim, cak i duboko licnim, primarno je socijalno. to naravno ne znaci da se individualni procesi i osobine shvataju kao mehanicki odraz socijalnim cinilaca - rec je o prozimanju individualnog i socijalnog.
*praktican znacaj
1) pristup u procenjivanju sposobnosti
-koncept zone narednog razvoja ima znacajne implikacije i u domenu procenjivanja ili menjanja kognitivnih sposobnosti dece. vigotski nije bio zadovoljan tradicionalanim pristupom koji se zasniva na postignucu deteta na testovima inteligencije. pomocu zadataka koje dete resava samostalno, a pod uslovima testiranja koji su isti za sve moze se proceniti samo nivo aktuelnog razvoja koji se odnosi na vec razvijene i uoblicene funkcije. to medjutim nije validna mera detetove sposobnosti da uci i profitira od ucenja sto je najrelevantnije za skolski kontekst. (podestimo se da je bine-simonova skala i razvijena da bi se identifikovala deca koja nisu sposobna za skolsko ucenje i koja ne mogu da profitiraju od skolske obuke). upravo na konceptu zone narednog razvoja zasnovana je nova dijagnosticka paradigma koja u procenjivanju sposbnosti deteta uvazava i njegove potencijale, njegovu sposobnost da uci i napreduje zahvaljujuci poducavanju. kapacitet za ucenje je pragmaticki vazan kriterijum u odredjivanju inteligencije, narucito u konetekstu skolovanja i posebno kod dece sa problemima u ucenju i ponasanju.
2) odnos ucenja i razvoja
-koncept zone narednog razvoja predstavlja srz jedinstvenog sociokulturnog shvatanja odnosa izmedju ucenja i razvoja. zato se smatra da je glavni domen primene ovog koncepta pedagoski rad. u tom domenu koncept zone narednog razvoja predstavlja optimisticko teorijsko polaziste za razlicite pedagoske intervencije u skolskoj praksi i vodjenju decijeg razvoja uopste
Kako Vigotski shvata odnos ucenja i razvoja? Objasnite vezu izmedju ovakvog shvatanja i pojma zona narednog razvoja.
-ucenje i razvoj se u psihologiji cesto posmatraju odvojeno: razvoj kao unutrasnji proces koji se odvija po svojim prirodnim zakonitostima, a ucenje kao spoljasnji proces koga izazivaju okolnosti - psiholog eksperimentator ili nastavnik s obzirom na neki didakticki cilj
-vigotski je u svojoj teoriji opisao jedinstvo i slozenu medjuzavisnost ucenja i razvoja bez cega se ne moze adekvatno razumeti ni jedan, ni drugi proces. prema sociokulturnom shvatanju odnos izmedju ucenja i razvoja je odnos dvosmerne povezanosti. ne radi se samo o tome da razvoj uslovljava ucenje, nego je moguc i obrnut slucaj - da ucenje dovede do razvoja. nema sumnje da se ucenje zasniva na dostignutom stepenu razvoja, tj da razvojne mogucnosti deteta odredjuju sta ono moze da nauci i koliko ce ucenje ili poducavanje biti efikasno. medjutim dvosmerna povezanost podrazumeva da i ucenje pod odredjenim uslovima moze vremenski da prethodi razvoju, moze da vuce razvoj napred.
-jedno od vecitih pitanja psihologije odnosi se upravo na uslove pod kojima ucenje moze da dovede do razvoja. vigotskijanski odgovor na ovo pitanje zasniva se na konceptu zone narednog razvoja. ucenje je najproduktivnije kada se odigrava u zoni narednog razvoja, kada uz pomoc odraslih dete savladava ono sto samo nije u stanju da uradi i nauci. sredisnji cinilac cele psihologije ucenja kaze vigotski jeste mogucnost da se kroz saradnju, poducavanja intelektualne mogucnosti deteta podignu na visi stupanj, da uz pridrzavanje dete prevazidje jaz izmedju aktuelnog i narednog razvoja
Sta Vigotski podrazumeva pod artificijelnim razvojem? Zasto je ovaj pojam vazan za razumevanje razlike izmedju pijazetanskog i vigotskijanskog shvatanja odnosa ucenja i razvoja, odnosno uloge obrazovanja?
-vigotski je govorio o sistematskom skolskom obucavanju (ucenju) zasnovanom na procesu usvajanja sistema znanja koje se ne srece u drugim kontekstima i drugim vrstama interakcije. proces obrazovanja u skoli predstavlja specifican oblik asimetricne socijalne interakcije u kojoj se podsticu i igradjuju upravo one funkcije i sposobnosti koje se nalaze u zoni narednog razvoja. nastava podrazumeva raznovrsne oblike zajednicke aktivnosti deteta i nastavnika kroz koju se internalizuju razliciti kulturni instrumenti i postignuca zajednicke delatnosti.
-ovako shvaceno obrazovanje (ucenje) daleko je vise od prostog usvajanja znanja iz razlicitih skolskih predmeta. tako koncipirano ono zaista predstavlja formativni faktor razvoja i snagu koja ga gradi i usmerava. u sustini uloga ovako shvacenog obrazovanja toliko je vazna da ono postaje sam razvoj sto vigotsji opojmljuje kao artificijelni razvoj. termin artificijelni ovde nema znacenje ne-prirodni, jer se radi o prirodnom i za coveka specificnom procesu razvoja, vec ne-spontani u smislu da je to osmisljen proces, ogranizovan i vodjen od strane odraslih predstavnika sociokulturne sredine. zato je bolje govoriti o sociokulturnom razvoju, odnosno o razvoju u kontekstu obrazovanja ili razvoju kroz skolsko ucenje.
Kako pristalice sociokulturnog pristupa odgovaraju na tri kljucna pitanja razvojne psihologije?
1) priroda razvojnih promena
-po sociokulturnom pristupu razvoj podrazumeva diskontinuitet tj niz kvalitativnih transformacija
-za razliku od pijazea koji smatra da su kvalitativne razlike u ponasanju i nacinu misljenja na razlicitim stadijumima razvoja manifestacije opstih i univerzalnih karakteristika kognitivne strukture, vigotskijanski orijentisani autori isticu i znacaj socikulturnog konteksta i prirode kulturnih instrumenata koji posreduju mentalnu aktivnost deteta. zbog toga je sociokulturna perspektiva otvorenija za razlike ne samo u shvatanju prirode saznajnih funkcija, vec i u shvatanju sleda razvojnih promena u kognitivnom razvoju
-posto tok razvojnih promena, pa cak i razvoja zavisi od kulturno-istorijskog konteksta put razvoja i faze kroz koje taj proces prolazi nije unoforman u meri u kojoj to podrazumeva pijaze, vec odrazava specificnosti datog konteksta razvoja
2)faktori razvoja
-i socikulturni i pijazetanski pristup predstavljaju interakcionisticko glediste o faktorima razvoja. razvoj se shvata kao rezultat interakcije bioloskih i sredinskih faktora posredovane aktivnoscu jedinke
-medjutim, kod pijazea je uravnotezavanje jedini formativni faktor razvoja, dok ostali faktori imaju samo posticajnu ulogu
-sa druge strane sociokulturni pristup naglasava da socijalna interakcija i kulturni instrumenti (od kojih su najznacajniji semioticki sistemi, a posebno jezik) imaju formativnu ili konstruktivnu ulogu u razvoju.
-izvor razvoja ne nalazi se u samom detetu, kao sto tvrdi individualisticka paradigma, vec u interakciju, u slozenom medjuprostoru spoljasnjeg i unutrasnjeg. razvoj nisu konstrukcija, vec ko-kontrukcija
3) inidvidualne razlike
-kao i pijazeova teorija i teorija vigotskog opisuje opste zakonitosti psihickog,kognitivnog funkcionisanja i razvoja zanemarujuci individualne razlike. zastupnike oba pristupa ne zanimaju individualne razlike medju decom, vec tipicno ponasanje dece odredjenog uzrasta, karakteristican nacin misljenja na datom stadijumu razvoja
-medjutim vigotskijanski orijentisane autore zanimaju i kulturno specificne razlike uslovljene osobenostima socijalnog, kulturnog i istorijskog konteksta u kome se razvoj odvija
Po cemu su slicni, a po cemu se razlikuju sociokulturni i univerzalno konstruktivisticki pristup razvoju (Pijaze i Vigotski)?
