UTK Flashcards
(157 cards)
1
Q
Šta je književnost,šta se pod tim terminom podrazumeva? Termin književnosti?
A
Književnost je ukupnost svih napisanih i zapisanih dela, sve tvorevine ljudskog duha iskazane jezikom a sačuvane u usmenom predanju ili pisanom obliku. Književnost podrazumeva posebne jezičke tvorevine koje se razlikuju od svakodnevnog govora kao i od govora posebnih disciplina čija svrha nije umetnost..
2
Q
Šta označava termin literatura?
A
Sinonim literatura prvobitno označava pismenost, u smislu poznavanja abecede, pa sve ono što je napisano, i na kraju samo umetnička dela.
3
Q
Navedi tri oblasti koje čine nauku o književnosti:
A
-Teorija književnosti
-Istorija književnosti
-Književna kritika
4
Q
Poezija i pesništvo – šta znaci termin, za šta se koristi, šta se pod pojmom «
poezija » podrazumeva ?
A
Koriste se u širem smislu da označe lepu književnost, tj. umetnička književna dela u
stihu ili prozi. Pod pojmom poezija podrazumeva se pesničko delo izvanredne umetničke vrednosti pisano u vezanom slogu tj. stihu.
5
Q
Šta je poetika ?
A
Poetika nekada samo delo u stihu (nekada se bavila teorijskim razmatranjem
književnosti), kasnije sinonim za teoriju književnosti? / Nauka o pesništvu, teorija pesništva?
6
Q
Šta je estetika i čime se bavi ?
A
Estetika je filozofska disciplina koja se bavi jednom temom a to je učenje o
umetnosti, bavi se onim što je zajedničko svim umetnostima, filozofski razmatra
umetnost, prirodu umetnosti.
7
Q
Šta je filologija, šta joj je zadatak i čime se bavi ?
A
Filologija je nauka koja na osnovu jezika književnosti i drugih manifestacija
društvenog života proučava celokupnu kulturu jednog naroda ili grupe srodnih
naroda. Njen zadatak je utvrđivanje tačnog teksta i onih osnovnih podataka koji su osnova za njeno izučavanje.
8
Q
Šta je tekstologija, čime se bavi i šta joj je zadatak ?
A
Tekstologija je nauka koja se izdvojila iz filologije. Ona se bavi proučavanjem
različitih postupaka pripreme teksta. Zadatak tekstologa je da rekonstruiše tok nastanka dela prikupljanjem biografija, društvenih i istorijskih podataka o tekstu i utvrdi činjenice i okolnosti značajne za razumevanje njegovog nastanka i smisla.
9
Q
Šta je retorika ?
A
Retorika predstavlja teoriju, skup pravila o lepom govoru nastala u Grčkoj.
10
Q
Šta je književna teorija, šta utvrđuje, čemu teži ?
A
Književna teorija je nauka koja proučava književnost u svoj njenoj složenosti. Želi da utvrdi opšta načela književnog oblikovanja, zakone oblikovanja posebnih književnih vrsta i zakonitosti razumevanja i vrednovanja književnog dela. Ona teži da
pruži rezime književnog iskustva, ispituje prirodu književnosti i njeno mesto u
ljudskom životu, kao i opšta načela književnog stvaranja.
11
Q
Šta je istorija književnosti, šta proučava, čime se bavi ?
A
Istorija književnosti proučava književnost u ukupnosti svih njenih problema.
Zadatak joj je da književno delo, pravce, pokrete, razdoblja i pojave objasni,
protumači i oceni u istorijskom kontekstu.Izučava pojedine pisce i
njihova dela književnih pravaca, izvodi zajedničke veze opšteg razvoja, istražuje
istorijske pokretne snage i otkriva umetničke kriterijume. Bavi se delima u njihovom istorijskom sledu, njihov razvoj i nastajanje.
12
Q
Čime se bavi istorija književnosti? (ukratko)
A
Ova nauka se bavi književnim delima u njihovom istorijskom sledu, istorijske pojave (pisci) i sve što utiče na njih i samo delo u istorijskom nastojanju i razvoju.
13
Q
Čime se bavi uporedna književnost? (ukratko)
A
Odnosima između pojedinih nacionalnih književnosti, posebno obraća pažnju na
okvire koji utiču na književnost drugog naroda.
14
Q
Šta je svetska (opšta) književnost, ko je uveo pojam, šta obuhvata ?
A
Najširi obuhvat ima istorija svetske ili opšte književnosti. Smatra se da je ovaj termin prvi upotrebio Gete. Uobičajeno je da se pod opštom književnošću podrazumeva ne prost zbir već, ako se tako može reći, integral svih nacionalnih književnosti.
15
Q
Ko prvi govori o svetskoj književnosti?
A
Gete.
16
Q
Koja dela pripadaju svetskoj književnosti?
A
Ovde se nalazi riznica klasika
koji prevazilaze vremenske, nacionalne i političke granice. Obuhvata književnost svih naroda i nacija.
17
Q
Šta je bibliografija ?
A
Bibliografija je spisak određenih knjiga iz određenih oblasti, od izvesnog pisca ili
jednog razdoblja, zabeleženih hronološkim, azbučnim ili nekim tematskim
redosledom.
18
Q
Šta je književna kritika ?
A
Književna kritika donosi sud o pojedinačnom književnom delu ne o grupi, ocenjivanjem književnog dela i njegove vrednosti.
19
Q
Oblici književne kritike :
A
Anotacija, recenzija, panegirik, pamflet, antologija.
20
Q
Šta je antologija?
A
Antologija ili cvetnik predstavlja izbor onog najboljeg iz neke oblasti.
21
Q
Šta je filološka kritika?
A
Filološka kritika označava pripremni posao tj, proučavanjem i izdavanjem teksta u književne i kulturne svrhe.Filološka kritika polazi od načela da treba ispitati jezik dela da bi se utvrdili autentičnost, poreklo, starost dela.
22
Q
Šta je atribucija ?
A
U slučaju da se ne zna autor spisa, filološka obrada iziskuje rešavanje pitanja
autorstva, sa ciljem da s tekst pripiše pravom autoru, tj. da se izvrši atribucija.
23
Q
Šta je ateteza ?
A
Ateteza je pobijanje autentičnosti nekog teksta ili autorstva, ona je sastavni deo
atribucije u tekstologiji.
24
Q
Šta je terminus ante?
A
Ukoliko je nemoguće odrediti precizno vreme nastanka spisa određuje se približna
granica. Terminus antequem
je vreme pre kog nešto nije moglo biti napisano, a Terminus postquem je vreme posle kog delo nije moglo biti napisano.
25
Šta je autograf ?
Autograf je tekst pisan rukom autora, klasifikuje se po stepenu dovršenosti i stepenu učešća autora.
26
Šta je kritičko izdanje ?
Kritičko izdanje je naučno izdanje, koje objavljuje celokupno delo na osnovu svih izvora koji izdavaču stoje na raspolaganju.
27
Šta je faksimilsko izdanje ?
Faksimilsko izdanje je verna kopija nekog rukopisa u jednoj varijanti, ono je
mehaničko tako što se reprodukuje ispod originala.
28
Šta je diplomatsko izdanje ?
Diplomatsko izdanje je naučno izdanje jednog teksta koji doslovno prenosi tekst iz
originalnog rukopisa sa svim greškama i neispunjenim prazninama.
29
Šta je editio princeps ?
Editio princeps je prvo štampano izdanje nekog teksta.
30
Šta je izdanje poslednje ruke ?
Izdanje poslednje ruke je poslednje izdanje dela koje je autor odobrio nekad u toku
svog života.
31
Odnos pesništva i istorije po Aristotelu.
Za Aristotela je odnos pesništva i istorije takav da je pesništvo tj. poezija šira
filozofska disciplina koja se bavi opštim stvarima i delima, dok je istoriografija tj
istorija književnosti uža disciplina koja se bavi pojedinačnim delima.
32
Mimezis ili podražavanje po Aristotelu.
Mimezis je jedan od ključnih pojmova antičke teorije književnosti i tiče se odnosa između umetničkog dela i stvarnosti. Moderno shvatanje mimezisa se oslanja na Aristotelov stav da je umetničko delo odraz onoga što umetnik doživljava, njegov doživljaj stvarnosti a ne puko preslikavanje stvarnosti.
33
Šta znači pojam mimezis?
Oponašanje, podražavanje, imitiranje.
34
O kojim pesničkim vrstama se pretežno govori u sačuvanim delovima
Aristotelove Poetike?
O tragediji i epu.
35
Šta je tragedija po Aristotelu ?
,,Tragedija se definiše kao
podražavanje ozbiljne i celovite radnje primerene veličine, govorom koji je otmen i
poseban za svaku vrstu u pojedinim delovima, licima koja delaju a ne pripovedaju, a izazivanjem sažaljenja i straha vrši pročišćavanje takvih afekata. Radnje imaju dva uzroka: misli i karakter. Glavni lik tragedije strada zbog svoje vlastite krivnje.”
36
Koji su elementi tragedije?
Elementi tragedije su: fabula, karakter, govor, misli, muzička kompozicija i scenski
aparat.
37
Šta je katarza?
Katarza označava pročišćenje osećaja u teškom, odlučnom i sudbonosnom času
tragedije, rešenje duševne napetosti i uživanje izazvano olakšanjem.
38
Epopeja i tragedija- sličnosti I razlike po Aristotelu.
Aristotel upoređujući ep i tragediju iznosi zaključak da je tragedija savršenija od epopeje. Tragedija ima sve što ima ep, a ep nema sve što ima tragedija. U epu se jednim pogledom može obuhvatiti cela radnja, ali za razliku od tragedije ima istovremenost. Kada je reč o kompoziciji razlikuje se od tragedije po dužini sklopa, ima mesta i za ono što je bezrazložno.
39
Navesti i objasniti Aristotelovo načelo o triju jedinstva drame.
Aristotel je postavio veoma bitno načelo o jedinstvu vremena, mesta i radnje. On je u
"Poetici" zahtevao da dramska radnja mora biti jedinstvena i celovita, a da trajanje
prikazanog zbivanja u tragediji ne sme preći više od 24h. U pogledu jedinstva mesta
nije postavljao određenije zahteve.
40
O koliko jedinstva govori Aristotel?
*Nisam sigurna za ovo pitanje jer iznad piše da govori o tri jedinstva vremena,mesta i radnje a u odgovoru u skripti na ovo pitanje piše samo o jednom tj. jedinstvu radnje.*
41
Navedi Aristotelova dela:
“Organon” , “Retorika” , “Poetika ili O pesničkoj umetnosti”.
42
Jedno od važnih dela za proučavanje antičkih poetika je "O pesničkoj umetnosti".
Ko je autor?
Aristotel
43
U kom periodu je živeo Aristotel?
U 4. veku pre nove ere.
44
U kom periodu je živeo Platon?
5. i 4. veku pre nove ere.
45
Navedi dva Platonova dela.
“Država” i “Dijalog Ijon”.
46
Zašto pesništvo nije dobro po Platonu?
Pesništvo oponaša stvarnost, obraća se iracionalnom delu duše, može da pokvari I
najbolje ljude. Smatra da je pesnik imitator tj. nesvesno imitira i njegov je posao onda
manje vredan.
47
Zašto umetnost nema mesta u Platonovoj državi? Zašto je štetna?
Po Platonu, pesništvo i umetnost se obraćaju iracionalnom delu duše, a i sami pesnici i umetnici su prirodno skloni šarolikoj naravi koja se lako uzbuđuje.Smatra da umetnost može da pokvari i najbolje ljude, sa malim brojem izuzetaka.
48
Dva osnovna razloga zašto pesništvo nije dobro po Platonu?
Zato sto se obraća iracionalnom delu duše, i zato sto može da pokvari i najbolje ljude.
49
Zašto je umetnost neistinita po Platonu?
Umetnost je samo odraz odraza, naše shvatanje nečega što
naše oko već vidi drugačije od nekog drugog.
50
Najveća optužba u X knjizi Platonove države?
Da se pesništvo obraća iracionalnom delu duše. Može da pokvari i najbolje ljude.
51
Kom delu duše se obraća pesnik, po Platonovom mišljenju?
Onom koje nije razumsko.
52
Koje Platonov dijalog govori o nadahnuću?
DIJALOG „IJON“
53
Platonovo delo o nadahnuću je?
Dijalog Ijon. Ijon je ime rapsoda, rapsodi su ljudi koji su kazivali „Ilijadu“ i „Odiseju“
putujući. Ijon je bio jedan od njih u Platonovom dijalogu. Ijon ne poznaje znanje. Ijona goni božanska snaga, nadahnuće.
54
Kako je predstavljen pesnički zanos u Ijonu?
Ijona goni božanska snaga, nadahnuće. Muzа koja prvo pesnike nadahne, a taj zanos poput magneta prelazi i na druge.
55
Koja su po Horaciju obeležja i merila pesničkog dela ? /Horacije
Horacije nastoji u mnogim svojim objašnjenima pokazati kako je bitna stavka
pesničkog umeća sklad. To je osnovno merilo koje treba da postoji u svemu što se
dela tiče, sklad u kompoziciji fabule, u crtanju pesničkih likova, sklad u pesničkom
jeziku... jednostavnost i celovitost moraju biti najvažnija obeležja pesničkog dela jer
jednostavan i celovit su sinonimi za lepotu. Naročitu paznju posvećuje pesnickom jeziku.
56
Šta je najbitnije za stvaranje dela kod Horacija i Boaloa?
Treba da posedujemo kritičku svest – znanje. Priča o važnosti razuma, pesnik mora da ulaže trud i napor. Boalo kaže pesnicima da prvo nauče da misle.
57
Koja su Horacijova dela ?
« Poslanica Pizonima » , « Pesnička umetnost ».
58
Horacije i in medias res ?
In medias res stilski postupak kojim se pojačava dramaturška živost.
59
Neke Horacijeve reči valjda, da se prepozna čije su.
(prodesse et delectare). dulce cum utile (ut pictura poesis). Insistira na grčkim
uzorima: „Vi uzore grčke ne ispuštajte iz ruku, i čitajte i noću i danju,“ (in medias
res).
60
Šta znači prodesse et delectare?
To je svrha književnog dela - dulce cum utile, treba da dobijemo savet uz radost. Za to nam je potreban talenat i veština (prodesse et delectare).
61
Vizantijska književnost:
Predstavnici su : Plotin, Flavije Kasidor, Avgustin, Jovan Damaskin.Vizantijska književnost je naziv za srednjovekovnu književnost. Srednji vek se naziva
i mračno doba. Njega je obeležila prevlast crkve. Umetnost su pre svega činile veština
ili znanje.
62
Šta su humanizam i renesansa ?
Humanizam u filozofiji, književnosti i umetnosti označava razdoblje od 14. do 16.
veka kada su se naglo i revolucionarno istaknuli konkretni ljudski ideali kao najviše
društvene vrednosti.Iako su nastali u isto vreme, između njih ima razlike. Renesansa
je predstavljala dubok trag svojim idejama i težnjama, dok se humanizam očitovao
kao naučni i pedagoški pravac unutar šire zasnovane i razrađene renesanse.
Renesansa je pre svega ponovno buđenje, obnavljanje antičkog iskustva.
63
Na osnovu Aristotelove poetike, Kastelvetro izdvaja 3 dramska jedinstva. Koja?
Jedinstvo vremena, mesta i radnje.
64
Koji spis je najviše uticao na stvaraoce humanizma?
Aristotelova „POETIKA“
65
Koji se pojam iz Aristotelove "Poetike" obrađuje u Renesansi?
Pojam katarze.
66
Navedi 3 predstavnika renesansnih poetika.
Skaliđero, Frakastoro, Kastelvetro.
67
Šta je klasicizam ?
Klasicizam je umetnički pravac koji je nastao u Francuskoj na kraljevskom dvoru „Kralja sunca“, Luja XIV, odakle se proširuje. Predstavlja čestu težnju u umetnosti i književnosti za oponašanjem grčke i rimske
umetnosti, za preuzimanje njihovih književnih ideala i poetike.Klasicizam isto insistira i na spoju pojedinačnog i univerzalnog. Francuski klasisti
teže da proklamuju sve ono što je lepo i dobro.
68
Ko je bio Nikola Boalo ?
Najznačajniji predstavnik klasicizma je bio Nikola Boalo, francuski pesnik i kritičar.
On je autor dela "Pesničko umeće" didaktičke poeme u četiri pevanja i 1100 stihova.
69
Šta je to « sukob Starih i Modernih »?
Sukob Starih i Modernih je podelio francuske autore u dva tabora. Boalo je u
"raspravi Starih i Modernih" dokazivao preimućstva Starih i smatrao da se ni najbolja dela savremenog pesništva ne mogu meriti sa savršenstvom nasleđenim od antičkih majstora. Na drugoj strani je stajao Šarl Pero, koji objavljuje pesmu "Luja
Velikog" tvrdeći da novi pisci prevazilaze one iz antičkih vremena.
70
Dva najvažnija predstavnika sukoba starih i modernih?
Šarl Pero i Nikola Boalo.
71
Navedi jednog predstavnika klasicističke poetike.
Nikola Boalo.
72
Šta je prosvetiteljstvo?
Široko razvijen opšte društveni i filozofski pokret koji ističe kao svoj glavni problem
neposredni život i racionalno uređenje sveta i društva.
73
Navedi 2 predstavnika prosvetiteljstva.
Žan Žak Ruso, Volter.
74
Ko je bio Žan Žak Ruso?
Predstavnik prosvetiteljstva, mislilac, filozof i pisac. Dela: "Ispovesti" "Emili ili O odgoju" "Društveni ugovori". Razmišljanje: Čovek treba da neguje unutrašnja osećanja, priroda je učiteljica, treba da se vrati u neiskvareno stanje i rekao je da zlo potiče iz društva.Od njega potiče predromantizam.
75
Ko je Lesing ?
Gothold Efraim Lesing nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti, jedan od
najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Zastupa toleranciju i praktički humanizam, ističe snagu ljudskog razuma i značenje etičkog stava kao najveće
ljudske vrednosti.Lesing je razvio teoriju znakova po kojoj koegzistentni znaci likovnih umetnosti (označavaju oblik) sukcesivni znakovi poezije (koji označavaju akciju u vremenu) ne smeju da zađu na teritoriju onih drugih.
76
Ko je Didro ?
Francuski pisac i filozof, istaknuta ličnost doba prosvetiteljstva i glavni urednik
Enciklopedije. U tradiciji empirizma razvio teoriju znakova prema kojoj poetski jezik
oslikava zvuke i oblikuje spoljnu prirodu i beleži ljudska osećanja onako kako ih um
doživljava.
77
Ko je Herder ?
Filolog i istoričar. Po njemu je civilizacija kolektivni duh. Ističe potrebu razvoja i
širine čuvstvenog života. Herder je jedan o inicijatora pokreta Sturm und Drang.
Smatra se osnivačem filozofije istorije. Bio je od izuzetnog značaja, stvaralački genije koje ne poštuje pravila. Svrstavan je u više pravaca.
78
Volter.
Bio je francuski književnik, filozof i istoričar iz epohe prosvetiteljstva, čiji je bio
najznačajniji predstavnik. Njegov filozofski stav je bila borba protiv religijskog
fanatizma. Kombinovao je subjektivnu teoriju ukusa sa praktičnim uverenjem da
postoje zajedničke osnove kritičkog suda i harmonije .
79
Šta predstavlja Strum und Drang?
Nemački termin – bujnost, plahovitost, oluja i nagon. To je književno razdoblje u
Nemačkoj koje ustaje protiv prosvetiteljstva, traži svet maste, naziva se još i pretečom
romantizma. Pripadnici se nazivaju mladi geniji, a doba se još naziva i epoha genija.
80
Ko je napisao dramu Razbojnici i kom pokretu to delo pripada?
Fridrih Šiler. Sturm und drang.
81
Šta predstavlja romantizam, od kad do kad traje i ko su predstavnici?
Romantizam je pokret koji prednost daje osećanjima nad razumom, mašti nad
kritičkom analizom. Njegov vrhunac i uspon u Evropi dostiže između 1800. i 1830. godine. Najpre se javlja u Nemačkoj. U prvi plan ističe pesničku maštu. Od svih umetnosti, romantičari su najviše cenili muziku. Predstavnici: Džordž Bajron, Džon Kits, Viktor Igo, Vilijam Vordsvort, Semjuel Kolridž, braća Šlegel i Gete.
82
Kako se zvao romantičarski pesnik koji je uveo termine primarna i sekundarna
imaginacija?
Semjuel Tejlor Kolridž.
83
Dva predstavnika engleskog romantizma?
Vilijam Vordsvort i Semjuel Tejlor Kolridž.
84
Koja su dva autora "Lirskih balada"?
Vilijam Vordsvort i Semjuel Tejlor Kolridž.
85
Koje delo je manifest engleskog romantizma?
Manifest je u predgovoru u zbirci pesama „Lirske balade“ koji je objavio Vilijam
Vordsvort zajedno sa Semjuelom Tejlorom Kolridžem 1798. godine.
86
Koji pojam je uveo Igo u predgovoru Kromvelu?
Pojam groteskno – kategorija koja razlikuje romantizam od klasicizma, umetnički
postupak koji označava spoj tragičnog i komičnog.
87
Dva predstavnika nemačkog romantizma.
Šlegel (August i Fridrih), (Fridrih Šiler, Novalis).
88
Šta je to svetski bol?
Svetski bol označava oblik neugasive tuge i pesimizma nad dubokim neskladom u
društvu i svetu. To je jedan od najznačajnijih pojmova u romantizmu.
89
Navedi 2 predstavnika evropskog romantizma.
Viktor Igo, Novalis.
90
"Pesnici su nepriznati zakonodavci sveta." Čije su ovo reči?
Persi Šeli.
91
Ko je napisao "Odbranu poezije"?
Persi Šeli.
92
Šta predstavlja realizam, od kad do kad traje, predstavnici?
Realizam je razdoblje evropske kulture između 1830. I 1880. godine, kod nas i do
kraja 19. veka. Javlja se težnja da se stvari prikažu verno, onakve kakve jesu, a
stvarnost u njenom neizobličenom i nepatvorenom stanju, bez strasti i ikakve
idealizacije(teži se objektivnosti i uverljivosti prikazivanja). Smatra se da umetnost
ima za zadatak da prikaže stvarnost onakvu kakva jeste. Predstavnici: Onore de Balzak, Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski, Čarls Dikens, Stendal...
93
Navedi 2 predstavnika realizma u Evropi.
Onore de Balzak, Stendal (Lav Nikolajevič Tolstoj, Čarls Dikens).
94
Dva predstavnika francuskog realizma?
Stendal, Onore de Balzak.
95
Koja je književna vrsta dobila posebni značaj u realizmu?
Roman.
96
Šta predstavlja impresionizam?
Impresionizam kao stilski pokret se javlja u evropskoj književnosti krajem 19. veka.Nastao je u težnji da u umetničko stvaranje unese osobna raspoloženja i dojmove s obzirom na formu izlaganja i izražaja. Za impresioniste stvarnost je
satkana od impresija tj. utisaka, od mnoštvo boja, mirisa, zvukova. Važan detalj mora
dati doživljaj atmosfere.
97
Šta je naturalizam i predstavnici?
Naturalizam označava razdoblje između 1870. I 1890.g. Nadovezuje se malo na
realizam ali u bitnom predstavlja novo gledanje na život i novi književni izbor likova i tema - umetnost treba biti što je vernija slika prirode i ljudske naravi. Primenjivali su
na umetnost metode pozitivnih nauka, škola je težila da potpuno objektivno i u svim njenim vidovima reprodukuje stvarnost. Predstavnici: Emil Zola i Gistav Flobe.
98
Autor Eksperimentalnog romana?
Emil Zola.
99
Predstavnik francuskog naturalizma.
Emil Zola, Gi de Mopasan.
100
Šta predstavlja moderna ili dekadencija?
Modernizam predstavlja termin koji se odnosi na sve tendencije novog i modernog u književnosti i umetnosti krajem 80-tih i početka 90-tih godina 19. Veka pa sve do
početka Prvog svetskog rata. Nastao u Francuskoj.Dekadencija je termin koji označava moralno propadanje pojedinca/kulture,.
101
Šta je dekadencija? Najznačajniji predstavnik?
Dekadencija je termin koji označava moralno propadanje pojedinca/kulture, a javlja se u okviru moderne u 19. veku. Najpoznatiji predstavnik je Šarl Bodler (,,Cveće
zla”).
102
Šta je larpurlartizam?
Larpurlartizam je termin, u širem smislu određena teorijska koncepcija, u kojoj je
uvedeno za zahteve da umetnost bude slobodna od svake svrhe, da na nju ne smeju utucati ni moral, ni politika, ni religija, da je na razumevanje umetnosti jedino
dovoljna njena vlastita svrha, da se umetnost može i mora razumeti samo iz ideje lepog.
103
Esteticizam
Esteticizam podrazumeva naglašavanje estetske funkcije književnosti, čiste
umetnosti, dakle, gde su najveće vrednosti lepo i umetničko.
104
Koja su načela larpurlartizma?
Načelo „umetnost radi umetnosti“ (l'art pour l'art). Ovo načelo upućuje nas na kult
lepote.
105
Ko su bili parnasovci?
Pesnici iz pesničkog kruga Teofila Gotjea i Lekont de Lila. Parnasovski ideal je bilo
uzdržanost emocija, impersonalnost, hladnoća. Predstavnici: Teodor Banvil, Lekont de Lil, Sili Pridom
106
Šta znaci simbolizam?
Simbolizam je pokret u umetnosti i književnosti koji vrednost umetničkog dela ne vidi u vernom prenošenju stvarnosti, nego u preplitanju osećanja, misli, likova i oblika. Najviše svojstvo simbolizma je muzika. Simbolizam se kao pravac javlja u
Francuskoj. Simbolizam neguje izrazitu vrednost reči kao simbola. Pesnik rečima stvara novu, poetičku stvarnost, drugačiju od realnog sveta koji nas okružuje. Simbol na nešto upućuje ili asocira, nešto sto se čulno doživljava.
107
Navesti dva predstavnika francuskog simbolizma.
Pol Verlen i Artur Rembo.
108
Šta je književno-istorijski pozitivizam?
Književno istorijski pozitivizam je nastojanje da se istorija književnosti uspostavi kao
objektivno i nepristrasno proučavanje književnosti u istorijskom toku, koje će moći
objasniti istorijsku pojavu i razvoj književnosti te na temelju takvog objašnjenja protumačiti pojedina književna dela kao spomenike razvoja ljudskog društva. Pozitivizam vezujemo za uspon nauke a ne na samu nauku o književnosti.
109
Navedi pristupe književnom delu koji su karakteristični za pozitivizam.
Biografizam- treba proučavati biografiju pisca da bi se shvatilo njegovo delo.
- Psihologizam- treba proučavati psihologiju pisca da bi se shvatilo njegovo
delo .
- Istorizam- kada se književna dela razmatraju, u obzir se uzimaju uslovi u
kojem je delo nastalo.
110
Kako se zvao predstavnik pozitivizma koji je uveo pojam rase, sredine i
momenta?
Ipolit Ten.
111
U vreme pozitivizma utemeljena je jedna od 3 oblasti nauke o književnosti,
koja?
Istorija književnosti.
112
Tenovo delo?
Predgovor Istoriji engleske književnosti (1864) u kom je formulisao svoju književnu
teoriju, istakao je tri ključna elementa: rasa, sredina i momenat.
113
Ko je bio Vilhelm Diltaj?
Filozof i istoričar kulture. Oštro je kritikovao nastojanje pozitivizma da se društvene
nauke poistovete s prirodnim naukama. Uvodi pojam duha vremena koji treba da upozori kako se u svakoj istorijskoj epohi sve manifestacije društvenog života mogu razumeti iz nekih njihovih jedinstvenih osnova.Smatra da svako delo treba razumeti kao individualnu pojavu. Zalagao se za komparativni pristup književnosti.
114
Šta je ruski formalizam, predstavnici?
Predstavlja učenje o presudnoj važnosti načela umetničkog oblikovanja u proučavanju književnosti. Formalna škola u Rusiji je izgrađena na temeljima ruskih simbolista. Glavna misao ove škole je bila u tome da književna dela treba posmatrati s gledišta književnog stila i književnog oblika, da se u tekstu nastoje otkriti unutrašnji odnosi, a da se moraju zbaciti svi ostali ne-estetski kriterijumi. Predstavnici: Viktor Šklovski, Tomaševski,Žimurski i Jakobson.
115
Šta je književni postupak?
Književni postupak je osnovni pojam ruskih formalista i on predstavlja kako
književnik na poseban način 'pravi' delo. Suština postupka je oneobičavanje, pojava
kada književnik književnim postupcima navodi čitaoca da napusti uobičajen
način posmatranja i shvatanja te da vidi stvari i pojave na nov i neobičan način.
Postupak je bit umetnosti.
116
Objasni šta je začudnost, oneobičavanje?
Književni postupak koji navodi čitaoca da napusti uobičajen način promatranja i
shvatanja, te da vidi stvari i pojave na nov, neuobičajen način.
117
Koja je razlika između sižea i fabule?
- Fabula, stvarni redosled događaja u delu.
- Siže, način na koji su raspoređeni fabularni elementi.
118
Koji je najpoznatiji član Moskovskog lingvističkog kruga?
Roman Jakobson.
119
Navedi 2 predstavnika formalnih metoda u proučavanju književnosti.
Roman Jakobson, Viktor Šklovski.
120
Dva predstavnika formalnih metoda.
Viktor Šklovski i Roman Jakobson.
121
Koji književni postupak ruski formalisti ističu?
Oneobičavanje.
122
U analizi proze ruski formalisti uvode razliku između fabule i sižea. Objasni šta
je fabula a šta siže.
- Fabula, stvarni redosled događaja u delu.
- Siže, način na koji su raspoređeni fabularni elementi.
123
Šta predstavlja nova kritika?
Nova kritika kao posebna struja u izučavanju književnosti, uzima maha u prvoj
polovini 20. Veka. Naziv 'Nova kritika' se koristi za oznaku grupe književnih
kritičara u SAD-u i Engleskoj. Nove kritičare zanima pre svega analiza teksta
književnog dela i takva ocena književnih vrednosti koja se temelji isključivo na
književnim vrednostima zapaženim u tekstu, a ne na onim vrednostima za koje se
pretpostavlja da postoje u delu na osnovu biografskih podataka o autoru ili njegovih
pogleda na svet.
124
Šta znaci pomno čitanje ?
Pažljivo čitanje predstavlja usredsređivanje pažnje na ono što je u tekstu dato.
Važnost teksta književnog dela podrazumeva pomno, pažljivo čitanje jer čitalac treba vrlo koncentrisano da čita tekst i da utvrdi i da obrati punu pažnju na sve pojedinosti u tekstu i tako usmeri pažnju na književne vrednosti teksta.
125
Za koju književno kritičku školu vezujemo pojam close-reading, pojam pomnog
čitanja?
Za Novu kritiku koja se javlja u Engleskoj i Americi.
126
Dva predstavnika nove kritike?
Alen Tejt, T.S. Eliot (Tomas Sterns Eliot).
127
Šta je avangardni pokret?
Avangarda predstavlja pojedinca ili grupu koji prethode svome dobu zastupajući
nove ideje, začetnici i nosioci novog u trenutku kada predstavljaju manjinu u odnosu na vladajuća shvatanja svoje sredine.Četiri avangardna pokreta su: ekspresionizam, dadaizam,
futurizam i nadrealizam. Oni označavaju povratak stvarnosti, preokret u životu.
Osnovne odlike su: brzina, muževnost, tehnologija i rat. Ovim pokretima je
zajedničko to što se suprotstavljaju esteticizmu i omogućavaju radikalno osporavanje
tradicije.
128
Kada i gde se javlja ekspresionizam?
Ekspresionizam je umetnički pokret u Evropi, najviše u Nemačkoj između 1910. I
1925. godine. Javlja se kao otpor i kritika simbolizmu i impresionizmu, a ima
dodirnih tačaka i sa dadaizmom i futurizmom. Ekspresionizam u književnosti nastaje oko nekoliko avangardnih časopisa u Berlinu i Minhenu. Izražavao je pobunu mladih umetnika protiv rata, bede i sve veće mehanizacije života.
129
Kako se zvao osnivač psihoanalize?
Sigmund Frojd.
130
Kada i gde se javlja futurizam?
Futurizam je književni pravac isključivo u Italiji od 1910. pa nadalje. Nadovezuje se
na ekspresionizam i glavni teoretičar je Filipo Tomaso Marineti. Javlja se i u Rusiji nasuprot simbolizmu. Imao je revolucionarni karakter, a
najistaknutija figura je Vladimir Majakovski.
131
Ko su bili kubo-futuristi?
Majakovski, Hlebnjikov koje karakterišu neoprimitivizam, pučki antiestetizam; veruju
u reč kao takvu, što je i apstrakcionizam.
132
Šta je dadaizam?
Dadaizam je ekstremni pravac u umetnosti koji je hteo da uništi svaku razumnu misao
i otkrije novi poredak protivan razumu i logici. Zastupao je poricanje svakog smisla i
izražavao besmisao. Dadaizam je trajao od 1916. do 1924. godine i obuhvatao je
vajarstvo, slikarstvo i književnost. Glavni cilj dadaizma je bio šokirati javnost i
naterati ga da se zapita o stanju u svetu.
133
Predvodilac dadaizma?
Tristan Cara.
134
Šta je nadrealizam?
Nadrealizam je pokret u književnosti i slikarstvu čiji je cilj bio negacija građanskog
društva, suprotstavljanje svakidašnjoj logici koja je postala oruđe klasnog društva,
stvaralačko pretvaranje sna u javu. Nadrealizam je nastao u Parizu 1922. godine nakon raspada dadaizma. Pokrenuli su ga mladi stvaraoci. Nadrealizam je imao
naglašenu socijalno-revolucionarnu crtu. Zalaže se za odsustvo razuma i redosleda u
stvaranju, za ukidanje granica između svesnog i nesvesnog, fizičkog i psihičkog.Od svih avangardnih pokreta nadrealizam je imao najizrazitiju društvenu i
revolucionu orijentaciju.
135
Predstavnik francuskog nadrealizma?
Andre Breton.
136
Šta je to automatsko pisanje?
AUTOMATSKO PISANJE – tehnika psihičkog automatizma, oslobađanje svesne
razumske kontrole. Realnost tako postaje realnost podsvesti i iracionalnog .
137
Dve najvažnije odlike avangardnog pravca?
Suprotstavljanje esteticizmu i radikalno osporavanje tradicije.
138
Navedi dva avangardna pravca.
Dadaizam, futurizam.
139
Šta je strukturalizam i čime se bavi?
Strukturalizam je učenje koje polazi od uverenja da se mnoge pojave mogu shvatiti
kao specifične organizacije više elemenata raspoređenih tako da čine jednu celinu.
Bavi se književnošću kao jednom vrstom komunikacije, kao jednim od mnogobrojnih
sistema znakova kojima se služi ljudsko društvo.
140
Šta je semiotika?
Semiotika je nauka koja se bavi sistemima znakova i njihovim značenjem. Semiotičari
se bave širokim spektrom ljudske komunikacije.
141
Šta je fenomenologija?
Fenomenologija pokazuje sličnu usredsređenost na tekst kao i Nova kritika, iako ne gubi iz vida ni uloge pisca i primaoca. Fenomenološka škola se vezuje i za filozofski pravac, ali ima svoju bitnu priču i u književnosti. Polazi od pojava i odstranjuje ih iz elementa čulnosti, želi da dođe do suština.
142
Ko je govorio o slojevima u književnoumetničkom tekstu?
Roman Ingarden.
143
Nabroj 4 sloja književno-umetničkog dela po Romanu Ingardenu.
Zvukovni sloj , sloj značenja, sloj prikazanih predmetnosti, sloj shematizovanih
aspekata.
144
Objasni poetsku funkciju jezika.
Dakle, poetska funkcija jezika nastaje
kada se prilikom komunikacije orijentišemo na poruku, na sam jezički izraz. Jakobs
razlikuje šest komunikacijskih funkcija: kontekst, poruka, posiljalac, primalac, kanal,kod.
145
Šta je arhetip?
Arhetip je simbol, obično slika, koja se u književnosti ponavlja dovoljno često da se
može razaznati kao element totalnog književnog iskustva.
146
Šta je teorija roda?
Teorija roda je književno-teorijski pravac, uvela pojam roda koja je trebala da obeleži društveno-biološku
okolnost.Nastala je u feminističkom pokretu koji je za cilj imao poboljšanje položaja
žene u društvu.
147
Šta je »horizont očekivanja«?
Horizont očekivanja – ključni termin Jausove estetike. Znači – pripravnost na
književne postupke u okviru mentalnog vidokruga.
148
Šta termin horizont označava?
Označava ono sto čitalac očekuje, našu spremnost da prihvatimo novo književno delo na osnovu prethodnog poznavanja književnosti.
149
U okviru kog pravca se javlja termin horizont očekivanja?
Estetike recepcije.
150
Šta je estetika recepcije?
Latinski receptio, prihvatanje – bavi se prijemom književnih tekstova, protiv
imanentne kritike i njenog ograničavanja polja ispitivanja na završeni tekst. Podsticaj
je stigao do razmišljanja o književnoj istoriji – isti tekstovi su jednom primani kao
umetnički, a drugi put obratno.
151
Ko uvodi u termin ARHETIP u psihologiju?
Karl Gustav Jung.
152
Šta je arhetip za Karla Gustava Junga?
Arhetipovi su za Junga neki oblici podsvesne psihičke energije, koji se manifestuju u simbolima sna, mitova i umetnosti.
153
Šta je sociološka kritika?
Okrenuta je stvaraocu kao članu i predstavniku šire zajednice.
154
Šta je feministička kritika?
Ima dva pravca. Jedan se čvrsto vezuje za feminističku ideologiju i uvodi pojam roda
(gender) nasuprot polu (sex) u analizu književnosti, bavi se načinom na koji su zene predstavljene u književnosti. Druga paradigma se bazira na pojmu Drugog i polne razlike u jeziku, i govori o posebnom vidu pisanja zvanom žensko pismo.
155
Šta je dekonstrukcija?
Filozofski postupak u okviru poststrukturalizma koji sumnja u čvrste i stabilne pojmove i pojmovne sisteme. Ova struja smatra da u jeziku ništa nije konačno
utvrđeno, i ističe nepostojanost znakova, označitelj i označeno se stalno menjaju.
Dekonstrukcija takođe ističe nemogućnost svođenja značenja na jedno rešenje, govori
o aporijama čitanja, ništa se ne shvata jednoznačno.
156
Šta je hermeneutika?
Hermeneutika je filozofsko-
filološka disciplina koja pokušava da da odgovore na pitanje kako da razumemo i
kako da tumačimo ne samo jedno delo, već i jednu tvorevinu duha. Istraživanje u
hermeneutičkom krugu uvek počinje uočavanjem nekog jezičkog fenomena.
157
Ko je Harold Blum?
Vezuje se za dekonstrukciju ali je reč o samostalnoj teoriji, predložio je dijalektičku
teoriju uticaja među pesnicima i među pesmama koja uklanja statičku predstavu
fiksiranog teksta. Po njemu pesma je odgovor na pesmu.
