UTK2 Flashcards
(209 cards)
1
Q
Knjizevni rodovi
A
Lirika, Epika, Drama
2
Q
Lirika
A
Karakterišu je subjektivnost, neposrednost, veliki izbor tema i motiva, naglašene emocije. Prema sadržini deli se na ljubavne, rodoljubive, socijalne, religiozne, misaone. Prema formi na narodnu i umetničku poeziju.
3
Q
Himne
A
pesme pevane u čast bogova
4
Q
Epinikije
A
pesme pevane u čast pobednika
5
Q
Ode
A
svečane pesme u čast ličnosti
6
Q
Epitafi
A
natpisi na grobu
7
Q
Epigram
A
kratka pesma sa satiričnom porukom
8
Q
Idila
A
pesma sa motivima iz života pastira, s prizorima sela i prirode
9
Q
Kancona
A
ljubavna pesma pevana na dvoru uz
pratnju muzike
10
Q
Sonet
A
pesnički oblik od dva katrena i dva terceta
11
Q
Sonetni venac
A
vezanih 14 soneta
12
Q
Haiku
A
japanska poezija koju čine tri stiha od 17 slogova
13
Q
Gazel
A
arapska pesma u distisima
14
Q
Rubaija
A
persijska pesma od 4 stiha
15
Q
Pantum
A
malajska pesma u katrenima sa ukrštenom rimom
16
Q
Lirsko-epske pesme
A
Balada, romansa i poema
17
Q
Balade
A
prvobitno su bile ljubavne pesme od 3 strofe, sada su pripovedne pesme čija forma nije striktna
18
Q
Romansa
A
pisane u osmercima i prvobitno su bile o junačkim podvizima a kasnije o ljubavi
19
Q
Poema
A
duža pesma koja u načinu izlaganja nosi ličan ton
20
Q
Epika
A
Odlikuje se narativnošću, objektivnošću i opširnošću. Pripoveda se u trećem licu i često se koristi postupak retardacije kako bi dodali na privlačnosti i neizvesnosti priče.
21
Q
Retardacija
A
umetnički postupak usporavanja ili zadržavanja toka radnje udaljavanjem od glavnog toka fabule
22
Q
Ep ili epopeja
A
Ep je duži pesnički sastav u stihovima, sa ili bez rime, u kojem se objektivno opevaju stvarni ili izmišljeni događaji koji su usresređeni na sudbinu jednog junaka. Od epske pesme se razlikuju po tome što imaju veći broj junaka i epizoda i duži su. Vrste epova su junački, religiozni, idilični, romantični, komični, didaktički.
23
Q
Mit
A
Predanja u obliku priče nestvarnog i magijsko-religijskog karaktera u kojima narodi pokušavaju da objasne postanak sveta i prirodne pojave.
24
Q
Legenda
A
Priče nepoznatih autora u čiju se istinitost veruje, a koja nam govori kako je šta
nastalo, često sadržeći elemente natprirodnog.
25
Bajka
Priča o nestvarnim, izmišljenim događajima i natprirodnim bićima, u kojima su životinje
svesna bića i fabula se bazira na borbi dobra i zla. Za razliku od mitova i legendi, za bajku se zna da je nestvarna i kao takva se i čita/prenosi
26
Basna
– Kratka priča o doživljajima životinja i stvari kojima su pripisane ljudske osobine, čiji je cilj da ismevanjem i osuđivanjem ljudskih mana i slabosti izvuku životne pouke. Odlikuje se dijaloškom tehnikom, bez opisa, akcije ili tumačenja
27
Šaljiva priča
Šaljiva priča je kratka priča usmerena ka izazivanju smeha i često sadrži dijalog i neočekivani obrt tj. duhovitu poentu.
28
Anegdota
Anegote su sažete duhovite priče o jednog zgodi iz života neke javne ili istorijske ličnosti koje mogu da nasmeju i pripada usmenoj književnosti
29
Novela
– Sažeto prozno delo kraće od romana, zatvorenog oblika i ograničenog vremena sa
jednim tokom radnje (po čemu se razlikuje od pripovetke jer pripovetka prati samo jedan događaj koji predstavlja bitan momenat u životu junaka).
30
Roman
Književna vrsta većeg oblika i sa razvijenim zapletom koja prati život glavnog junaka u
dužem vremenskom razdoblju, istovremeno prikazujući i sporedne događaje i likove bitne ili povezane sa pričom. Sve do V veka su bili ljubavne pripovesti, dok je u srednjem veku najčešći oblik
viteški roman.
31
Kako se dele romani
Dele se po obimu i kompoziciji (roman-reka, ciklični), po tematici (naučno-fantastični, istorijski, ljubavni, itd), po stavu autora (sentimentalni, humoristički), po činiocima integracije (roman zbivanja, prostora), po načinju izgradnje sižea (stepenasti, paralelni) i po odnosu pripovedača i priče (autorski, ).
32
Viteški roman
odražava viteške ideale ponašanja koji su se poštovali u periodu kad je napisan
(Amadis od Galije) – aleksandride
33
Roman sa tezom
u ovom tipu romana se dokazuje valjanost nekog učenja, shvatanja, pogleda na
svet, moralnog ili političkog načela.Ovaj roman često ima i oblik alegorje, a najčešće i izrazitdruštveno-politički karakter. Takvi su i romani socijalističkog realizma.U novije vreme poprima oblik ironične i negativne utopije.
34
Roman o državi
utopijski roman
35
Roman o vaspitanju
prikazuje tok i način vaspitanja glavnog junaka, slika njegove urođene osobine,
uticaj sredine, društvenih shvatanja i institucija na njegovo sazrevanje i formiranje karaktera. Ipak, roman o vaspitanju ne mora opisivati obrazovanje u užem smislu.
36
Roman o obrazovanju
prati moralni razvoj individue kroz
odrastanje. Podstaknut idealom čoveka toga doba.
37
Pedagoški roman
Ima zajedničke crte romanom o obrazovanju. Predstavlja praktičnu primenu neke pedagoške teorije. Kasnije se kao razvijena vrsta pojavljuje pustolovni roman.
38
Roman o umetnicima
Glavni lik umetnik. Ovaj tip romana postavlja pitanja o odnosu umetnosti prema životu i umetniku prema svetu. Kasnije
se problem proširuje tematikom same umetnosti – od društvene situacije i položaja umetnika do psihologije stvaranja i suštine umetnosti
39
Roman o probisvetima
pikarski roman
40
Roman o razbojnicima
junak je uglavnom plemeniti razbojnik koji se bori za pravdu i brani potlačene. Predmet obrade već u srednjem veku.
41
Roman reka
radi se o ciklusu romana koji odlikuje širina tematskog zahvata. Javlja se
početkom dvadesetog veka kao odgovor na 'površnost' romana prethodne epohe. Primerom se u širem smislu mogu smatrati biografska dela
42
Roman s ključem
u ovom tipu dela se pod drugim imenom govori o stvarnim likovima i događajima, a radnja je uglavnom smeštena u neki drugi period ili u neku daleku zemlju (to se naziva alegoreza). Ovakva dela sadrže brojne aluzije na stvarnost, pa obavešten čitalac može da zaključi o kome i čemu
je reč
43
Roman strave
u ovoj vrsti romana se izaziva osećanje straha ili užasa radnjom koja je puna obrta,
natprirodnog, ubistava i misterija. Struktura se realizuje u građenju napetosti kod čitaoca gomilanjemvzastrašujućih činilaca i iznenadnim obrtima. Javlja se u Engleskoj 18. veka u obliku gotskog romana
44
Roman toka svesti
Roman koji dopušta pripovedaču da se ukloni tako da bi tehnikom unutrašnjeg monologa pokazali pravu sadržinu junakove svesti, izvorno i trenutno. Ovaj roman se definiše prema usredsređenosti pisca na tok svesti, pojam uzet iz psihologije, što označava nastojanje da se prati mentalni život lika kao neprekinut tok totalnog iskustva. Takođe žeil da obeleži postupke umetničkog komuniciranja neartikulisanih procesa i stanja svesti. Pri tome se najveći značaj pridaje unutrašnjem monologu.
45
Roman u nastavcima
pojavio se kada su romani bili objavljivani po delovima u novinama, te nije sve
moglo da stane u pojedinačan broj.Ovaj tip romana je nastojao da probudi napetost kod čitalaca, a dešavanja su bila smeštena u spoljni svet, a ne psihu.
46
Roman u pismima (epistolarni)
niz pisama koja piše jedna ili više izmišljenih ličnosti, a u svojoj povezanosti ostvaruju elemente epske strukture – situaciju, radnju, karaktere i dr.
47
Antička – epistola
pismo slavne ličnosti,
48
Rimska – epistola
imala dve funkcije: – izlaganje moralnih i filozofskih gledišta i razvijanje romantičnih i sentimentalnih tema
49
Roman u stihovima
razvijanje romantičnih i sentimentalnih tema
50
Izreke
formule, sažeti i slikoviti izrazi koji opisuju određene situacije
51
Zagonetke
vrsta misaono-govorne igre koja je formulisana kao metaforično pitanje
52
Pitalice
sažeta i anegdotska narodna priča s poentom, u formi pitanja i odgovora. Govore o svakidašnjici s tačke gledišta onog ko je pitan, a ponekad imaju alegorijski oblik basne
53
Bajalice
– primer književnih tvorevina koje imaju pragmatičnu svrhu, zadatak im je da izleče,
a zasnivaju se na animističkom uverenju u magijsko svojstvo reči. Dovodi se u vezu s magijskim radnjama.
54
Blagoslovi
– govorne formule, želja za dobrim ishodom. Mogu biti pozdravi, otpozdravi i zdravice.
„Pomaže Bog! – Bog ti pomogao!“
55
Kletve
takođe govorne formule, izražavaju želju da se nekom nešto loše desi. Uglavnom počinju izrazom „Da Bog da...“, a najviši oblik kletve je prokletstvo.
56
Sentencija/gnoma
označava mudro mišljenje kome se zna autor. Često su sačuvane u vidu
fragmenata. Ponekada se iz dela istržu određene misli, ali one nemaju isti upotrebni način kao sentencije jer su deo veće umetničke celine
57
Aforizam
označava kratku književnu formu koja se u Srbiji, u počecima svog nastajanja, oslanjala na poslovicu i epigram, odnosno na mudre izreke te duboke misli o moralu u bajkama i basnama, a može se javiti u obliku strofe ili se sastojati od sažete, nevezane, prozne rečenice.
58
Esej
književna vrsta u kojoj se naučna svrha sjedinjuje s umetničkim načinom pisanja koja počiva na emotivno obojenom razmišljanju tj. na autorovom izražavanju sopstvenog stava iza koga stoji.
59
Prema temi esej može biti
filozofski, sociološki, religiozni, naučni, književno-umetnički
60
Biografija
naziv potiče od reči bios koja znači život, i grafein – pisati. Biografija teži da opiše duži životni period, idealno čitav život, i zato se najčešće piše posle smrti ličnosti o kojoj govori.
61
Žitije
Biografije svetaca
62
Uspomene
zapisi jedne ličnosti o sebi, drugoj ili drugim ličnostima. One daju presek života u
određenom krugu i u jednom istorijskom trenutku
63
Autobiografija
je, kako joj i naziv kaže, opis sopstvenog života. Autobiografiju autor piše u trenutku
kada je, po sopstvenom osećanju, dostigao neki cilj ili došao do nekog značajnog trenutka, tako da vredi da svoja iskustva prenese drugima.
64
Dnevnik
je, kao što mu samo ime kaže, oblik autobiografije koji se piše iz dana u dan. Nije nužno da to bude svakog dana, dovoljno je periodično i u određenom dužem periodu. Dnevnik može da govori o ličnom životu autora, ili o stvaranju određenog dela, a kod pisaca su najčešće kombinacija ova dva aspekta
65
Pisma,epistole
Pisma iz prošlosti mogu biti istorijski i dokumentarni izvori. Ukoliko je autor poznat iz još nekih razloga, dodatno su zanimljiva, a ponekad imaju i umetničku vrednost.
66
Memoari
su autobiografska forma, uspomene koje odnose na jedan period života koji je uglavnom važan u istorijskom smislu za širu zajednicu.
67
Anali i letopisi
jeste oblik u kom se važniji događaji beleže po godinama
68
Hronika
opisuje događaje iz određenog razdoblja prema njihovom sledu u vremenu
69
Rodoslov
se obično bavi nekom istorijski važnom porodicom, ali može biti i geneološko stablo
autorove porodice.
70
Libreto
je tekst opere, a koreografski zapis služi za baletsko izvođenje. Sinopsis, tritment i filmski scenario jesu faze u realizaciji filma, pri čemu je scenario takođe i dramski tekst.
71
Prevod
je kao književni oblik posebno važan za strane filologe i za koncept svetske književnosti.
72
Adaptacija
se može odnositi na prilagođavanje pri prevodu, ili na prilagođavanje drugom mediju
73
Satira
je kreativna reakcija na događaje iz savremenog i praktičnog života, često je politička.
74
Besednička proza
se neguje od antike kao žanr koji ima važnu ulogu u javnom, najčešće političkom
životu.
75
Putopis
je drevni književni oblik koji govori o interesovanju za druge predele, kulture i narode. Za putopis je važno da sjedinjuje lični doživljaj sa opisom mesta, zemlje, predela kroz koje se prolazi.
76
Publicistika
označava književna dela koja imaju informativnu funkciju, ali istovremeno mogu i umetničke domete.
77
Vest
je najkraći novinarski oblik. Smatra se da je ta forma osnova žurnalistike – u vesti je bitno da se odmah odgovori na pet pitanja: šta, ko, gde, kako i zašto, a da se tek potom, ukratko, daju dodatni podaci.
78
Feljton
je oblik u kom se na popularan način obrađuju pitanja umetnosti, nauke i filozofije, kao i pitanja od opštedruštvenog značaja.
79
Reportaža
izveštava o nekom doživljaju ili događaju sa stanovišta reportera.
80
Dopis
je izveštaj sa lica mesta koji teži objektivnosti u opisu zbivanja.
81
Intervju
je razgovor koji treba da ima aktuelan povod, na primer, osvajanje neke nagrade, ili objavljivanje knjige i slično.
82
Blog
je oblik komunikacije preko veba koji se razvio od kraja prošlog veka; čine ga različiti oblici poznati iz ranijih medija (vest, kolumna, trač rubrika, reportaža), ali se u njemu najčešće iznose lična mišljenja autora ili politički stavovi.
83
Vlog
vlog (video blog) Isto kao i blog, samo se umesto teksta koristi video snimak.
84
Vidovi pripovedanja
objektivno u 3 licu jednine, subjektivno fiktivni pripovedač u prvom licu jednine
85
Skaz
pripovedanje kojim se stvara iluzija usmenog govora, podrazumeva upotrebu narodnog govora, uzrečica i improvizacije
86
Govor uzivljavanja
postupak prenošenja tuđih reči na slobodniji način
87
Solilokvij
– Razgovor junaka sa samim sobom, pri čemu on ne izgovara svoje misli ali ih u svesti uobličava u logički niz
88
Monolog
Govor jednog od aktera drame bez prisustva drugih lica, u kome iznosi sopstveni stav i u kome dolazi do izražaja njegovo unutrašnje kolebanje.
89
Dijalog
je razgovor dve ličnosti u kome one
iznose različita stanovišta opravdavajući vlastita. Polilog je razgovor sa više učesnika, gde lica razmenjuju kraće ili duže replike.
90
Drama
Delo ozbiljnog sadržaja u formi dijaloga, podeljena na činove koji pokazuju ljudske
sudbine i sukobe. Odlikuje se napetošću koja vodi do razrešenja problema i sudarom ličnosti tj. unutrašnjim kolebanjem.
91
Etape u razvoju drame
ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet
92
Formalnu strukturu drame čine
činovi (delovi drame koji se igraju na sceni bez prekida), scene (delovi
čina kada se menja pozadina, tj. mesto radnje) i pojave (nove situacije ostvarene dolaskom novog lika ili odlaskom postojećeg sa scene)
93
Tip/lik
je ličnost koja je nosilac karakterističnih osobina za jednu grupu, sredinu ili klasu. Lik je nosilac radnje književnog dela.
94
Prototip
prvi lik po kojem je autor sagradio svoj literarni tip
95
Prolog
uvodni deo drame
96
Epilog
završni deo drame
97
Didaskalija
su uputstva izvođačima štampana između zagrada
98
Tragedija
Vrsta dramskog književnog dela u kojem se prikazuje nesklad između težnji i shvatanja glavnog junaka i stvarnosti sa tragičnim krajem. Nastala je u 5. veku pne i odlike su joj: tragični junak kao žrtva nesrećne sudbine, tragična krivica, tragični završetak u vidu smrti junaka i uzvišeni stil (svečani govor).
99
Komedija
– Dramski komad čiji je osnovni cilj da nasmeje publiku ili na šaljiv način pokaže sudbinu glavnog lika. Kao i tragedija, poreklo vuče iz 5. veka pne kada su se izvodile svečanosti u Dionisovu
čast. Odlikuju je izlaganje ljudskih nedostataka podsmehu u cilju izazivanja smeha.
100
Drama u užem smislu
ima za zadatak da traži dublja rešenja i odgovore na životna pitanja umesto shvatanja života jednostrano (suviše tragično/komično). Kraj je obično tragičan ali zove na borbu, a ne predaju
101
Metrika/Stih vs Proza/Ritam
Nauka o pravljenju stihova. Stih je značenjsko-metrička celina
čija je glavna karakteristika zvučna organizacija, što znači da ne možemo da izmenimo ni jednu reč, niti redosled reči, a da se ne izgubi utisak stiha. Stihovi prekrivaju jedan deo strane za razliku od proze koja koristi sav raspoloživi prostor za pisanje. Razlikuje se i po tome što je stih ograničen ritmom i rimom. Ritam je ravnomerno ponavljanje istog fenomena kroz osetne i jednake vremenske intervale.
102
Cezura
označava granicu među rečima koja se u svakom stihu javlja na istom mestu.
103
Slog
najmanja jed.Najvažnije vrste slogova su: trohej (-U), jamb (U-), daktil (-UU), amfibrah (U-U), anapest (UU-), spondej (- -), pirih (UU).
104
Stopa
melodijska jedinica koja se sastoji iz dva ili više slogova.
105
Metar
dužina stiha određena brojem i vrstom stopa u stihu (trimetar, tetra, penta, heksametar).
106
Vrste rime/ prema rasporedu stihova
parna (aa, bb, cc), ukrštena (ab, ab), obrgljena (ab, ba)
107
Vrste rime/ prema broju samoglasnika
muška (jedan slog), ženska (dva sloga), srednja (tri)
108
Vrste rime/ po kvalitetu
čista inečista (po vrsti akcenta), pravilna/nepravilna (poklapanje svih glasova), krnja (nepodudaranje svih glasova
koji slede za naglašenim slogom)
109
Vrste rime/ po mestu
čista i nečista (po vrsti akcenta), pravilna/nepr (poklapanje svih glasova), krnja (nepodudaranje svih glasova
koji slede za nagl. Slogom)
110
Beli stih/ blankvers
je stih bez rime, ponikao u Italiji u periodu renesanse čiji prvi red čini petostopni jamb.
111
Strofa
metrička celina od dva ili više stihova ujedinjenih istom ritmičkom organizacijom (distih, tercet, kvinta, sekstina, septima, oktava – najpoznatija je stanca).
112
Refren
je sint. Celina ili stih koji se u pesmi više puta ponavlja.
113
Opkoračenje
Prenos sint. Celine iz jednog stiha u drugi stih ili prenos celog poslednjeg stila
jedne strofe u prvi stih naredne strofe. Oblici: reže i kontr-reže.
114
Sonet
Pesnička kompozicija koja se sastoji od 14 stihoca sa 4 strofe (2 katrena i 2
terceta) koji obrazuju misaone celine, sa klasičnim rasporedom rima prema šemi abab, ccd, ede.
115
Sonetni venac
ciklus od 15 soneta koji su tako spojeni da se poslednji stih prvog soneta ponavlja kao prvi stih sledećeg, dok je 15. sonet (magistrale) sastavljen od početnih stihova prethodnih 14.
116
Slobodni stih
ostvaruje ritam mimo svih sistema versifikacije, koristeći jedino
pauze od svih metričkih sredstava.
117
Kolon
je jedinica od 7-16 slogova koja se u govoru može javiti u skladu sa ritmom udisanja/izd vazduha.
118
Normativna stilistika
učenje o opšteprihvaćenom dobrom stilu koji sam po sebi predstavlja umetničku vrednost i ona daje sklop normi po kojima treba pisati i govoriti.
119
Deskriptivna stilistika
shvata stil kao izraz individualnosti i slobode u izražavanju.
120
Arhaizmi
označava reč ili oblik koji je bio nekad u upotrebi ali više nije
121
Istorizmi
reči koje nisu potisnute novima, nego su predmeti koje označavaju izišli
iz upotrebe
122
Neologizmi
Označava pojavu reči, ređeg
oblika, kojih nije bilo u jeziku nego ih pojedinci stvaraju.
123
Varvarizmi/tuđice
Predstavlja reč preuzetu iz nekog stranog jezika: prema onome odakle su mogu biti latinizmi, turcizmi, germanizmi,
galicizmi, anglicizmi...
124
Dijalektizmi
su reči i izrazi jezika neke uže zajednice
125
Provincijalizmi
reči koje se koriste samo u određenom kraju
126
Profesionalizmi
u određenoj profesiji
127
Žargonski izrazi
često se nazivaju i ”ulični”, ali žargon može biti i profesionalni
128
Familijarizmi
u krugu jedne porodice
129
Stilske figura
sama reč znači lik, prilika to je odstupanje od uobičajenog načina govora. Oneobičavanje govora radi naglašavanja, skretanja pažnje.
130
Mogu se podeliti na tri grupe
figure dikcije (izgovora), figure iskaza i figure kazivanja
131
Onomatopeja
Slikanje zvučnih pojava pomoću glasova. Npr: kriči, grmi, cvrči, šišti, puhće, zveči
132
Asonanca
Označava svako učestano javljanje nekog samoglasnika
133
Aliteracija
označava svako učestalo ponavljanje
suglasnika – vrh hridi crne trne zadnji rumeni zrak.
134
Anafora
Nastaje kada se ista reč javlja na počecima uzastopnih rečenica ili rečeničnih delova, odnosno stihova – uranila Kosovka devojka, uranila rano...
135
Epifora
Nastaje kada se ista reč javlja pri kraju uzastopnih rečenica, rečeničnih delova ili stihova
136
Anadiploza
javlja se kada se iste reči javljaju na kraju jedne i na početku druge rečenice, ili
rečeničnog dela ili stiha
137
Simploka
Povezuje anaforu i epiforu. To je ponavljanje reči kako na počecima, tako i na završecima uzastopnih rečenica ili rečeničnih delova, odnosno stihova – Nit ja znadoh kad mi ljeto dođe, nit ja
znadoh kad mi zima prođe.
138
Paralelizam
Ponavljanje u kom ne igraju ulogu iste reči, već isto, slično ili simetrično sklopljene
rečenice.
139
Tautologija
Ponavljanje iste reči bez obzira na mesto. Obično su u pitanju sinonimi, pa se ta pojava naziva i sinonimija. Može se javiti i bez ponovljenih reči i ponovljenih konstrukcija – drugačijim rečima iznese se ponovo ista misao – Zato plačem i suze prolevam.
140
Polisindet
nastaje kada između svih članova nabrajanja dođe veznik, obično ‘i'. Na taj način svaki nabrojani član je jače istaknut.
141
Asindet
Nastaje prilikom nabrajanja kada se izostavi ona sveza ispred poslednjeg člana, i daje utisak da nabrajanje nije završeno.
142
Gradacija
Označava takvo dodavanje u nabrajanju, u istom smeru, da jedna jedinica
nadmašuje drugu, kao da se penje ka sve jačem ili sve slabijem efektu. I klimaks i antiklimaks mogu biti rezultati gradacije.
143
Inverzija
- Označava svaku promenu reda reči uobičajenog za određeni jezik.
144
Elipsa
U stilistici označava izostavljanje iz rečenice svih reči čiji se smisao podrazumeva. Zadrže se samo one reči koje nose središnju misao, iako je puno izostavljeno, adresat bi trebalo da razume poruku.
U poslovicama: Mi o vuku, vuk na vrata.
145
Anakolut
Najoštrije zaseca rečenični tok. Služi da opiše neku vrstu uznemirenosti ili je izraz neke unutrašnje logike koja se opire gramatičkoj shemi.
146
Apostrofa
Predstavlja prividno obraćanje. Ovime se služe pesnici kako bi se obratili neposredno
licima ili predmetima o kojima je reč.
147
Retorsko pitanje
Iskaz u obliku pitanja, ali nije mu svrha dobijanje odgovora.
148
Epitet
ukrasni pridev, ređe prilog, koji nije nužan, to jest, mogao bi se izostaviti, ali ima
efekat naglašavanja. Postoje stalni epiteti, u našoj narodnoj poeziji – bijelo grlo, Crni Arapin; kod Homera – kravooka Hera.
149
Sinestezija
Kao stilski postupak dovodi vezivanje osobine koja se opaže jednim čulom za pojavu koja se opaža drugim čulima ili se uopšte ne opaža čulima - zelena zavist, opora boja, meki glas.
150
Oksimoron
-Spoj reči suprotnog značenja: javna tajna, vreli led.
151
Perifraza
Proširenje iskaza, najčešće na neobičan način – ptice tako postaju ‘pernati pevači’.
152
Eufemizam
je svaki izraz bezbolniji od onog koji bi u stvari bio precizniji
153
Poređenje ili komparacija
Dovodi u vezu jednu pojavu sa drugom kojoj je neka zajednička osobina
jače izražena.
154
Slovenska antiteza
Poseban oblik poređenja u kom se postavljaju pitanja i daju negativni odgovori ili se pobija tvrdnja, dok se ne dođe do pravog odgovora – uglavnom 3 pitanja i 3 odgovora – Hasanaginica – šta se beli u gori zelenoj...
155
Antiteza
Zaoštravanje razlike tako da kontrast pada u oči više od sličnosti
156
Paradoks
Iskazuje neku prividnu nelogičnost i on redovno redovno počiva na otkriću da smo bili u nekoj zabludi.Paradoks čine neočekivana zapažanja.
157
Tropi
Reč koja se uzima u prenesenom značenju. Ne može se čitati bukvalno. Često se nazivaju SLIKE
158
Metafora
Skraćeno poređenje. Poređenje je kad se kaže KAO LAV a metafora je kada se kaže ON JE LAV
159
Katahreza
Nastaje kada slika odudara od konteksta ”Razdvojiti vojsku na tri dela.”
160
Metonimija
Označava zamenu prave reči novom na osnovu stvarnog odnosa među njima označenih pojava. Metonimijski obrt se zasniva na stvarnoj bliskosti ili logičnoj vezi među pojmovima.
161
Sinegdoha
Označava metonimiju izvedenu na liniji kvantiteta – kada se reč koja označava deo
upotrebi da označi celinu, ili kad se upotrebi jednina Umesto množine ili množina umesto jednine.Zamena po principu više ili manje.
162
Hiperbola
je figura preuveličavanja radi naglašavanja nekog emocionalnog stava.
163
Litota
Suprotna je hiperboli. Grčki litotes ublažavanje, umanjivanje Česta je kao govor uljudnosti:
”Otišli ste malo predaleko.” Umesto: ”Preterali ste.”
164
Aluzija
Označava iskaz koji indirektno podseća na nešto dovoljno poznato. Tu se računa na to da će publika prepoznati o kome je reč. Kada nosi neku optužbu, onda je insinuacija, podmetanje. Često je
korišćena u satiričnoj književnosti.
165
Personifikacija
Označava pripisivanje ljudskih moći i osobina prirodnim pojavama i apstraktnim
predmetima, životinjama ili biljkama ”Livade su me voljele, Nosile moj glas”.
166
Alegorija
Kazuje jedno rečima, a drugo po smislu `Svaka ptica svome jatu leti` - ne misli se bukvalno, nego na čovekovu težnju da pripada sebi bliskima.
167
Zagonetka
alegorija sa najskrivenijim značenjem, sastoji se iz metaforičkog ili neposrednog
višesmislenog pitanja koje ima samo jedan odgovor priznat u tradiciji (Bije te, a ne vidiš ga = Vetar).
168
Parabola
Najpre pojam za pesničku figuru kod retora, ali nije jasno definisan.Od značenja poređenja razvio se u značenje kratke, izmišljene i alegorijske priče. Najčešće je to poučna priča za narod, poput priča iz Novog zaveta.Njena unutrašnja struktura jeste poređenje nekog životnog zbivanja s nekom istinom koju autor želi konkretno da predstavi. priča u slikama koje imaju
prenosno značenje, često poučnog karaktera, kakve su one iz Novog zaveta.
169
Ironija
To je figura u kojoj reči imaju
suprotan smisao od onoga koji imaju u svom osnovnom značenju (blaga ironija poznata je kao persiflaža). Za ironiju čija se poruga okreće protiv sopstvene tvorevine kaže se da je autoironija.
170
Parodija
To je oblik koji zadržava spoljnu stranu nekog teksta ili drugog dela i dovodi njegove izrazite crte do karikature.To je humoristična i satirična umetnost. Parodija zadržava spoljašnju stranu nekog
ozbiljnog teksta ali njegove crte ili piščev manir pojačava i karikira.
171
Travestija
Slično parodiji izlaže neki književni tekst ili neku tradiciju podsmehu, ali zaodeva tu
sadržinu u manje primeren oblik.
172
Simbol
- Znak koji označava nešto bez direktne veze, uveden po dogovoru i običaju. Bitan je
nagoveštaj kojim se značenje sluti, ali se ne da jasno odrediti. Označava određeni pojam, tj. upućuje na neki apstraktni pojam ili grupu pojmova.
173
Amblem
slikovito prikazivanje simbola (Npr. Svetionik V. Vulf). Amblem je prikazani predmet ili živo biće sa namenom da služi kao znamenje (jagnje = nevinost, lisica = lukavost).
174
Opis ili deskripcija
Ima važnu ulogu u simboličkom kazivanju. Pesnički opis se usredsređuje na
izgled stvari ili stanja u jednom trenutku i često ima preneseno značenje. Vrste opisa: Pejzaž – slika prirode
175
Enterijer
slika unutrašnjosti
176
Portret
slika, izgled svog junaka
177
Skica
opis neke ljudske situacije
178
Groteska
Spoj ljudskog i životinjskog, ili biljnog i životinjskog preuzet je u slikarstvu i Književnosti pod nazivom groteska. To je figura u kojoj se sučeljavaju neskladni oblici
179
Burleska
Od italijanske reči burla – šala. To je obrada uzvišene teme na komičan način ili trivijalne
uzvišenim tonom. Odlikuje se prekomernom, čudnom komikom.
180
Apsurd
`Smisao besmislenosti` - u književnosti je to besmisleno kazivanje pri kome se vrši isticanje smisla besmisla. Besmisleno kazivanje koje ukazuje na obezličenost, predočavanje ludosti. Dovesti do apsurda znači pokazati krajnju granicu neke ideje ili pojave koja više nema smisla.
181
Igra rečima
Igra rečima nastaje dovođenjem u vezu reči koje su samo po svojoj glasovnoj podlozi bliske ili se tako prekroje da njihovi glasovi iznenada uspostave bliskost
182
Paronimi
Paronimi su reči koje znače različito, a slično glase (često su izvedenice iz istog korena)
183
Sinonimi
su reči koje zvuče različito, a znače isto – razumeti, shvatiti, pojmiti
184
Homonimi
Homonimi su reči koje različito znače a isto glase npr grad (vremenska nepogoda i mesto)
185
Motiv
je najmanja tematska jedinica u delu. Postoje lutajući motivi koji su predmet mnogih obrada.
186
Tema
je krug stvarnosti o kojoj je reč u delu. Udaljavanje od teme je digresija.
187
Fabula
označava glavni obris priče u književnom delu. Prepričavanje (kraća ili duža perifraza)
usmerava pažnju na sam tok zbivanja, dok siže nastoji da objasni i sam način na koji je priča uobličena.
188
Arhetip
pripada kolektivnoj svesti čovečanstva.
189
Ritam
Nastupa tamo gde ima periodičnog ponavljanja glasovnih jedinica, a najčešće na području stiha. Ritam je merljiv: u antičkoj versfikaciji određuje ga izmena
dugih i kratkih slogova, a u silabičkoj – broj slogova.
190
Eufonija
skladno zvučanje glasova. U načelu je stvaraju ponavljanja istih glasova, vokala, njihova harmoničnost i kontrasti. Glasovna ponavljanja su asonanca (samoglasnici), i aliteracija (suglasnici).
191
Metrika ili versifikacija
je deo književne teorije ili tačnije, analize, koja se bavi stihom, tj. njegovom građom i načinom na koji gradi stopu ili strofu
192
Metron
označava meru, metar
193
Antička metrika
normativno učenje o građenju antičkog stiha
194
Kvanitativna versifikacija
pominje se kao prva, jer je reč o, pre svega, antičkoj metrici iz koje i potiče razrađena terminologija. U toj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih i kratkih slogova. Izgovor kratkog sloga meren je vremenom od jedne more (otprilike dve petine sekunde), dok je za izgovor dugog sloga predviđeno vreme od dve more
195
Silabička versifikacija
čini isti broj slogova u svim stihovima jedne pesme (izosilabički stih) ili pak kombinacija stihova različitog broja slogova, ali prema nekom strogo utvrđenom rasporedu (heterosilabički stih). Stihovi se uglavnom razlikuju prema broju slogova: šesterac, sedmerac, osmerac, deveterac, deseterac, dvanaesterac, trinaesterac itd.
196
Silabičko-tonska versifikacija
Ako je uz broj naglašenih slogova regulisan i broj i raspored nenaglašenih slogova, takav stih se naziva silabičko-tonskim.
197
Tonska versifikacija
Ako broj i mesto nenaglašenih slohovsa u stihu varira, a određen je samo broj naglašenih stihova, takav se stih naziva čistim tonskim.
198
Jamb
Dvosložna stihovna stopa, s naglaskom na drugom slogu. Stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkog i jednog dugog sloga:
199
Trohej
Sopa od jednog dugog i jednog kratkog sloga
200
Daktil
Trosložna stopa u stihu koja se sastoji od jednog dugog (ili naglašenog) i dva kratka (ili nenaglašena) sloga. Stihovna stopa od tri sloga od koji je prvi dug, a druga dva kratka.
201
Amfibrah
Trosložna stopa sa srednjim dugim, odnosno naglašenim slogom između dva kratka sloga.
202
Anapest
Poetska trosložna stopa s naglašenim trećim slogom.
203
Spondej
stihovna stopa od dva duga sloga
204
Pirih
nema odgovpra
205
Heksametar
Stih od šest stopa, od kojih su prve četiri daktili ili spondeji, peta daktil, ređe spondej, a šesta spondej ili trohej; epski stih Grka i Rimljana.
206
Aleksandrinac
Dvanaesterac, šestostopni stih sa cezurom posle šestog sloga, nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka; klasičan stih Francuza.
207
Elegijski distih
jeste strofa sastavljena od dva stiha, d kojih je prvi daktilski heksametar, a drugi je pentametar
208
Tercet
Kompozicija za tri glasa; fig. društvo od tri člana.
209
Katren
Strofa od četiri stiha, četvorostih.
