VIII - klasično uslovljavanje Flashcards
(112 cards)
1
Q
Pavlov
A
klasično uslovljavanje je pogodan metod za izučavanje opštih zakonitosti fiziologije više nervne delatnosti; otkriće UR uklašalose u uticajnu refleksološku teoriju psihičke akt.
2
Q
Sečenvljevo shvatanje
A
shvaka ps. akt. je podstaknuta spolja i manifestuje se u sp. reagovanju, ukoliko to nije sputano centralnom inh.
ljudska misao je 3/4 ljudskog akta, nedostaje samo motorno ispoljavanje.
3
Q
Votson
A
smatrao je da su navike jedinice iz kojih se izgrađuje čitava ličnost i koje određuju ponašanje čoveka, a navike je on jedno vreme svodio na UR.
4
Q
KU
A
ima značaja u sferi emocionalnog života; vezivanje za majku i druge osobe, za predmete i meste, sticanje strahova i bolesnih fobija, za vezivanje emocija za opšte i apstraktne principe -> razvoj socijalnog i moralnog razvoja i razvoja ličnosti.
5
Q
KU utiče na rad
A
i ANS i pojedinih un. organa pod njegovom kontrolom.
imune reakcije org. mogu se klasično uslovljavati.
6
Q
pri terapiji nenormalnih oblika ponašanja (fobija)
A
koriste se principi uslovljavanja u obliku kontrauslovljavanja.
7
Q
viđenje hrane
A
uvek prethodi ukusu hrane u ustima.
8
Q
Pavlov, psi, navikavaju se da mirno stoje u kaišima
A
u specijalnoj činiji ispred njuške se izlaže hrana (BD), a u ključnoj fazi zvuk metronoma (ND) i sam izaziva lučenje pljuvačke -> ND postaje UD.
9
Q
najosn. operacija KU
A
davanje u paru dve draži; ND i BD (na urođen način izaziva reakciju).
10
Q
orijentaciona reakcija
A
Pavlov, refleks šta je to; UD nije ND u apsolutnom smislu -> ovo je reakcija koju izaziva; prati je i niz unutrašnjih primena.
11
Q
zašto se ND naziva UD
A
zato sto se samo pod odredjenim uslovima izaziva reakcija koju je ranije izazvala samo BD.
12
Q
BR naziva se UR
A
zato sto je izaziva nova, ranije ND, a sad UD.
13
Q
Pavlov
A
mora da ucini restrikcije u pogledu drazi i pogledu reakcija; eliminacija ili kontrolisanje svih drazi, osim dve -> UD i BD.
14
Q
Pavlovljeva kula tisine
A
prostorija, ne dopiru nikakvi spoljasnji znaci i svetlosne drazi; nuzno, jer iznenadna sp. draz remeti tok uslovljavanja, a ako je u toku gasenje dovodi do dezinhibicije (iznenadno javljanje ugasenog UR).
15
Q
pre ispitivanja, dve predradnje
A
- operacija, zivotinji se ugradjuje fistula koja izvodi pljuvačku iz usta u jedno crevo/sud u koji se skuplja.
- životinja se stavlja u kaiševe koji sputavaju njeno kretanje; čeka se da se navikne na sputavanje.
16
Q
Pavlov, salivacija
A
u prvim ispitivanjima varenja, uočio je “psihicku salivaciju”, tj. uslovnu reflektnu situaciju; hrana ne izaziva široke i teško merljive reakcije organizma; Pavlov zadovoljan izborom žlezde, jer ne dopušta nikakve subj. antropomorfističke interpretacije.
17
Q
pored salivacije na hranu, D koje se koriste
A
- podizanje noge (BR) na el. šok (BD)
- zatvaranje očnog kapka (BR) na vazdušni udar/el. šok u blizini oka (BD).
18
Q
uslovna emocionalna reakcija (UER)
A
pokazuje koliko UEM ometa neko drugo ponašanje; količina ometanja (supresije) je mera jačine UER.
19
Q
postupak UER
A
- zivotinja najpre vrsi neku instrumentalnu aktivnost
- druga faza, klasicno uslovljavanje emocije straha.
- ključna faza, živ. vrše uobičajenu ins. akt. i odjednom se izlaže ton asociran sa el. šokom.
- H: ton će izazvati U emociju straha, a ona će zaustaviti instr. ponašanje (potikivanje poluge). izračunava se razlomak supresije.
20
Q
razlomak supresije
A
R.S: = B / (A + B)
A - br. potisaka poluge u intervalu koji prethodi javljanju UD.
B - br. pritisaka poluge u vremenskom intervalu, dok traje UD. A i B su podjednako dugački.
21
Q
H: br. pritisaka poluge u toku 1min pre pojave UD, A = 10.
A
u toku trajnja UD, br. pritisaka poluge je isto toliko, B = 10.
UD nije dovela do smanjenja instr. akt, a to znači da UER straha nije bilo.
10 / (10+10) = 1/2 = 0.5
22
Q
supresija 0.5
A
označava da uslovljavanja i supresije uopšte nije bilo.
23
Q
max supresija
A
u toku 1 min. pre pojave UD,bilo je 10 pritisaka (A=10), a u toku UD ni jedan (B=0).
RS = 0 / (10+0) = 0 -> kad je razlomak supresije ravan nuli, imamo max supresiju instr. akt -> uslovljena emocija straha je vrlo snažna.
24
Q
tehnika emocionalne supresije
A
imamo interakciju dva motivaciona sistema (glad i strah), tj. medjusobno suprotstavljanje dve vrste reakcija (pritiskanje poluge i sp. emocionalne reakcije). exp. ps -> ne sumnja u postojanje emocionalnog uslovljavanja.
25
osn. varijable kod KU
1. priroda UD
2. priroda BD
3. odnos UD i BD; vremenski i jačina
4. odnos UR i BR (i koliko su identični/različiti)
5. priroda jačine BR
26
UD
Pavlov: svaka ND može da postane UD, samo je treba dati više puta sa BD.
ND treba da ima izvesnu jačinu.
27
zakon jačine/snage
privaćen u SSSR; ako je UD jača, Usl. je brže, a UR jača. važi do izvesne granice, jer suviše jaka UD onemogućuje Usl.
28
zapadna literatura
opravdano uverenje da faktor jačine UD nije faktor učenja i Usl. (već faktor delatnosti).
29
na osnovu jačine UD i BD
Pavlov izvodi zaključke o jačini moždanih procesa koje izazivaju UD i BD, a na osnovu njih odredjuje zbivanja u kori velikog mozga; osnov stvaranja uslovno-reflektorne veze.
30
izuzetak: šok i hrana kao UD
BD treba da bude jača i biološki značajnija od UD da bi se uslovljavanje ostvarilo.
ipak, nekad snažne BD (el. šok/ubod iglom/hrana), mogu da budu UD.
31
Jerofejeva, šok i hrana kao UD.
UD - šok, snažan ubod iglom
BD - hrana
UD u početku izaziva bezuslovnu odbrambrenu reakciju -> posle izvesnog vremena, sve odbrambrene reakcije se gube, šok/ubod izaziva salivaciju. -> BD preuzuma funkciju UD.
32
izuzetak: slabe BD
Štručkov; UD je hrana, BR - pasivno dizanje šape i hladjenje jednog mesta na koži koje dovodi do vazokonstrikcije.
33
bioloska uslovljenost/pripremljenost; uverenje u ps; teorija eksvipotencijaliteta (podjednakih mogucnosti)
da svaka ND može da postane UD, ako se daje u paru sa BD -
34
Pavlov
prav razliku izmeđi prirodnih i vestackih UD (hrana i metronom), a usl. sa prirodnim drazima je lakse.
35
Razran navodi nalaz Birjukova
pri usl. zeca koristi sum lisca (UD), usvajanje je brzo (samo nekoliko pokusaja) i tesko se gasi, a kad se upotrebi zvuk metronoma kao UD, potrebna su brojna ponavljanja.
36
Torndajk o pripadnosti kao faktoru ucenja:
neke drazi se lakse povezuju nego druge; Bregmenova nije stvorila UR na vestacke drazi poput geometrijskih tela.
37
etolozi
isticali su da bio nasledje odredjuje stepen sposobnosti ucenja i sadržaje koje jedna životinja može da nauči; potvrdjeno u exp lab.
38
Garsija i Keling
životinjama daju 2 UD i 2 BD draži; UD su saharinom zasladjen rastvor vode i složena audioviz. draž. BD su šok na šađe i X zračenje koje za 1-2h izaziva mučnine.
39
zakonitosti koje su Garsija i Keling utvrdili
1. ukus hrane se lako asoc. sa osećajem stomačne mučnine, ali ne i za sp. D.
2. sp. D (audio-viz) su lako asoc. sa averzivnom BD (sok na sape), ali ne i sa ukusom hrane.
- ukus se lako asoc. sa un. D. mučnine, a sp. D sa sp. averzivnim D.
3. sticanje averzije prema hrani stvoreno je iz 1 pokusaja; postoji uslovljavanje iz 1 puta kod traumatskih em. UR, a obicno su potrebna brojna ponavljanja za stvaranje UR.
4. sticanje averzije je moguce iako je BD vremenski odložena nekoliko sati; u stand. exp. odlaganje nagrade/kazne ima - dejstvo na mogucnost ucenja/potpuno onemogucuje ucenje.
40
nalazi Garsije i Kelinga
ukazuju da su neke draži bio predodredjene da postanu UD za odredjene R.
dovodi se u pitanje H: ekvipotencijaliteta.
41
adaptivni smisao nalaza
gastro-intestinalne teskoce osecaju se sa zakasnjenjem od nekoliko; ukusi se lako asoc. sa poremecajima u organima za varenje.
kojim mehanizmom se ovo objasnjava?
42
Garsijin eksperiment
tačan, ponovljen nekoliko puta; Garsijin efekat.
43
izučavanja na prepelicama
hranu biraju na osnovu viz. utisaka, a averzija se stvara na viz, a ne ukusne kvalitete draži.
44
demonstracija nalaza
izgladnela ptica se zatvori u kavez sa neotrovnim leptirom; ptica ne napada leptira, jer vizuelno lici na drugu otrovnu vrstu.
45
zamerke na izuzetke
1. moguce da su zivotinje na osnovu prehramb. iskustva naucile da povezuju ukuse sa stomacnim teskocama, te da je u pitanju iskustvena, a ne bio. pripremljenost.
- mada Garsijin ef. postoji kod pacova starih 1 dan.
- kod pacova se averzija brže stvara na nove draži, koje ne poznaje.
2. pacov ne može da povrati hranu koju je pojeo, da li ima neki ukus u ustima? neki exp. su tu mogucnost iskljucili.
46
prakticna primena Garsijinih otkrica
Garsija vukovima podmetnuo otrovane životinje; vidna promena u njihovom ponašanju, napadi su redji.
47
Veljko Đurić
anafilakticki sok moze da stvori averziju prema inace preferiranom ukusu saharina koji prethodi anafilaktickom soku (snazna imunoloska reakcija).
48
sticanje averzije prema nekoj hrani
najcesci obrazac iz svakodnevnog iskustva.
49
efekt trovanja hranom
pomisljanje na hranu, osecaj mucnine i gadjenja; govori se protiv kogn. teorija KU koje se baziraju na postojanju ocekivanja averzivne BD.
50
Seligmen
teoriski uopsti Garsijevo otkrice: postojanje opstih zakona ucenja? razvija tezu o bio. pripremljenim, nepripremljenim i kontrapripremljenim dražima.
51
anketni pregled averzije ljudi
38% averziju imaju prema nekoj hrani, a 87% slucajeva je nastalo na osnovu povezanosti gastrointestinalnih teskoca sa hranom.
52
21% subj. ima averziju prema nekoj hrani zbog stomacnih teskoca, iako znaju da te teskoce nisu prouzrokovane hranom
podatak protiv kogn. terija uslovljavanja, a u prilog asoc. teorijama.
53
averzivna terpaija
koristi se za lecenje protiv alkoholizma;
54
primeri pripremljenosti
Lolordo; kod golubova je lake usl. VizD sa hranom,, nego aud.
kod averzivne BD, audD lakše postaju uslovne, nego viz.
55
ako je pacovima jedna vrsta hrane dobro poznata
averzija se teže stiče ili nikako ne stiče.
56
ingesticionalna neofobija
strah od uzimanja nepoznate hrane koji se javlja kod pacova koji se hrane veoma raznovrsnom hranom.
57
fenomen latentne inhibicije, Labov
izlaže se viđe puta UD, bez ikakvih posledica, pre davanja u paru UD i BD -> upoznacanje sa UD kod pacova dovodi do otežanog stvaranja usl. veze u glavnoj fazi exp. -> izlaganje samog UD dovodi do inhibicije klasicnog uslovljavanja.
58
Mekintoš
životinje uče irelevantnost, beznačajnost ili nedostatak info vrednosti UD, otuda je uslovljavanje otežano -> za Usl. je bitno da životinja proceni da je 1 ND relevantna, da je od značaja.
59
bezuslovna draž, osnovni princip Usl
što je jača BD, brže je uslovljavanje i jača je UR.
ne posotji obj. i precizna def. jačine draži.
60
Stručkov
BD koje koristi nisu ni bio. značajne, ni snažne, a asoc. je stvorena.
61
Stručkov, H o značaju redosleda i sumiranju razduženja u centru drugoizložene draži
jednostavnije objašnjenje: za asoc. nije nužno da drugoizložena draž bude prava bezuslovna snažna i bio. značajna draž.
62
uslovljavanje EEG akt.
kad se zajedno izlažu dve ND -> usl. alfa bloka.
63
exp. Džasper i Šagaš
par ND, 1 zvučna, 1 svetlosna; svetlosna normalno izaziva promene u akt. okcipetalne (viz) zone, a posle nekoliko ponavljanja -> sama slušna draž izaziva EEG promene u viz. kortikalnoj zoni -> uslovljavanje EEG-a ili uslovljavanje alfa bloka.
64
uslovljavanje alfa bloka
ne odgovara zakonu jačine; nijedna od 2 D nije snažna ni bio. značajna; 2 ND se međusobno asociraju povezuju, a i zakon ef. (princip potkrepljenja je na teškom iskušenju).
65
Anohin se buni da se usl. alfa bloka nazove uslovno reflektornom u pravom smislu
takva asoc. ne pokazuje sve osobine UR, brzo se zatvara, gasi, lako habituira, nemamo pravo potkrepljenje, nema snažne i bio. značajne BD -> pokazuje se samo sposobnost ND da stvara asoc. koje nisu dugotrajne i snažne i koje nisu usl-refl. veze,.
66
senzorno preduslovljavanje
stvara se asoc. 2 ND (ne D i odg, i ne asoc 1ND sa snaznom D), ravnopravne.
one se protive S-R teorijama ucenja, Pavlovljevom zakonu jacine i zapadnom principu potkrepljenja; deluje kao da se asoc. može stvoriti prostim dodirom u vremenu, bez dopunskih reakcija.
67
svako asoc.
ne mora biti uslovno-refleskno ponašanje, jer je pojam asoc. širi od pojma usl. veze.
68
UR
podvrsta asocijacije, specijalni oblik u kom se povezuje jedna refl. radnja sa jednom prethodno neutralnom draži.
69
odnos UD i BD
1. odnos jacine UD i BD
2. vremenski odnos UD i BD.
70
vremenski odnosi UD i BD
1. istovremeno uslovljavanje
2. uslovljavanje unapred
3. odloženi uslovni refleks
4. uslovni refleks traga
5. uslovljvanje unazad
71
istovremeno uslovljavanje
UD i BD doslovno počinju zajedno.
72
uslovljavanje unapred
najizrazitije, vremenski razmak izmedju Ud i BD nije velik.
73
odloženi uslovni refleks
potrebno je da interval izmedju UD i BD bude duži od 5s.
Pavlov je stekao uverenje da je najpogodniji interval izmedju UD-BD, do 5s.
74
kod Pavlova se uslovljavanje sa ISI 5s
naziva istovremenim uslovljavanjem -> u stvari usl. unapred.
75
ako je t Int dui od 5s
Pavlov je koristio termin odloženi usl. refleks.
76
stvaranje odl. UR
postepeno sporo.
Pavlov: poseban oblik inh. - inh. odlaganja (poseban oblik unutrašnje inhibicije).
77
inhibicija odlaganja
ako se u trenucima odlaganja iznenada pojavi sp. indiferentna draž, UR se odmah javlja. -> inh. dejstvo sp. draži -> sp. draž inh. inhibiciju -> omoguceno javljanje UR -> fenomen dezinhibicije, prisutan i kod gasenja.
78
životinje padnu u stanje sna tokom odlaganja
Pavlov i to tumači kao proces inhibicije.
79
uslovni refleks na trag
u momentu javljanja BD, više ne postoji UD -> moguće je da je ostao samo neki trag neposrednog pamćenja na Ud i taj trag stupa u asocijaciju sa BD.
teže i sporije od odloženog uslovljavanja -> zakonom jačine objašnjeno: jačina traga je manja od jačine UD.
80
UR kratkoročnog i dugoročnog traka
dugoročan trag, ako je trag duži od 1min (interval izmedju Ud i BD je veći od 1min).
Feokritov edxp: UR na t Int od 30 min
kod Usl veza sa dugim odlaganjem ne treba da se govori o UR na trag, nego o UR ciklične faze (Hal).
81
Hal
optimalni interval izmedju UD i Bd je 0.40s, a do sad sakupljeni rezultati pokazuju da ne postoji najpogodniji, optimalni vremenski interval.
82
uslovljavanje unazad
BD prethodni UD.
zavezani majmuni, snažna BD (imitacija palacanja zmije), a tek zatim UD (ton). -> pokazujese uslovljavanje
k. grupa -> životinje reaguu UR straha kadgod bi im se po prvi put izložila UD (ton) ili bilo koja ND.
objašnjeno prseudouslovljavanjem.
83
pseudouslovljavanje
davanje BD senzitizira organizam tako da svaka nova ND izaziva BR -> snažan lažni utisak o uslovljavanju.
usl. unazad postoji, ali je izrazito samo pod odredjenim uslovima, a prilikom uslovljavanja uvek se stvaraju dvosmerne veze ili asocijacije.
84
dvosmerne veze
stvara se veza od centra UD ka centru BD, a isto tako i obrnuto veza od centra BD ka centru UD.
glavni uslov je odnos jačine UD i BD, tj. odnos jačine razdraženja u centru UD i u centru BD.
impliciran zakon jačine, ali je i dopunjen.
uobičajene u verbalnom učenju asocijacije unazad, slabije nego asocijacije unapred.
85
ako su 2 razdraženja približno jednaka
postoji mogućnost da se obe veze, veza unapred i unazad, manifestuju;
osnovni uslov za javljanje uslovljavanja unazad: jačanje UD i slabljenje BD.
86
dodir u vremenu
UD i BD.
87
Reskorla
I gr - životinja dobija 50x u paru UD i BD, normalno uslovljavanje.
II gr - uvodi se novina, 50x samo BD, nenajavljena UD, ili, 50x UD, bez propratne BD. -> uslovljavanja nema -> UD više nije prediktor BD, korelacija između UD i BD ne postoji.
88
povezanost, korelacija ili kontigencija
su bitni za uslovljavanje, a da bi do njega doslo Ud mora da ima prediktivnu vrednost.
89
verovatnoće Raskola
1. ako je p da UD najavljuje BD > p da se BD javi bez najave UD -> uslovljavanja će biti -> što je p veća, usl. je brže.
2. ako je p da UD najavljuje BD = p da se BD pojavi nenajavljena UD -> usl. neće biti.
3. ako je p da UD najavljuje BD < od p da se BD pojavi nenajavljeno od UD -> uslovljavanja neće biti, dolazi do inh. uslovljavanja -> UD sprečava pojavu UR.
90
ako se u exp. koristi averzivna BD
UD postaje znak sigurnosti, znak da životinji za izvesno vreme ne preti opasnost od neprijatne BD.
91
psiholozi nisu mogli da pripišu visoke kogn. sposobnosti
te su u okviru asoc. teorija pokušali da objasne nove podatke.
92
moderne kognitivne teorije KU
po Mekintošu, za Usl. je nužno da životinje uoči da li je UD relevantna ili irelevantna.
93
istovremeno izlaganje 2 D raličizog intenziteta i praćene 1BD.
dolazi do usl. samo na intenzivniju draž -> zaključak je da jača D inhibira, maskira slabiju, tako da ne dozvoljava njeno uslovljavanje.
94
Kamin
istovremeno izlaže 1 viz. D i 1 aud. D (50db) i samo je vizD postala UD.
druga varijanta: pojačana audD na 80db -> intenzitet D utiče na fenomen maskiranja -> Kamin ima drugačiji zaključak
95
Kaminov zaključak
1. jača D se brže usl. od slabije D, štp je pokazano u nizu ispitivanja.
2. prvo stvorena uslovna veza na jaču D blokira stvaranje uslovne veze na slabiju D.
ideja; maskiranje se svodi na mehanizam blokiranja.
prvobitna ideja: maskiranje je neobracanje paznje, zanemarivanje slabije D.
blokiranje: sprecavanje jednog usl. prethodnim usl.
96
blokiranje
da bi do usl. u exp. sa blokiranjem doslo -> nuzno je da 1D ima prediktivnu vrednost.
97
tipičan exp. sa blok
dve draži A i B, mogu biti razl. modaliteta.
ako se 2D izlažu u paru veliki br. puta, organizam prestaje da reaguje UR na pojedinačne D, već reaguje samo na celinu 2D.
Razran tu vidi učenje celine/geštalta -> configuring.
98
draž A sama predviđa dolazak BD
B je redudantna -> nema nikakvu prediktivnu vrednost -> do Usl. D B ne dolazi. -> potvrdjeno dodatnim exp.
99
odnos UR i BR
1. UR i BR mogu biti identične/skoro identične
2. UR može biti deo BR
3. UR se može razlikovati od BR
4. UR je priprema za BR.
100
UR i BR mogu biti identične/skoro identične
podudarnost UR i BR se najčešće sreće kod autonomnih (salivacija) i em. reakcija.
UR je kopija, replika BR -> odnosi se na kvalitet i kvantitet R.
podloga za teoriju substancije.
101
teorija substancije
suština uslovljavanja je u substituciji, zameni D, a R ostaju iste, nazivaju se u drugim imenima zato što ih izazivaju različite D.
102
UR može biti deo BD
UR i BR kvalitetno iste, ali je UR kvantitativno slabija od BR.
UR ima manju amp, duže vreme latencije.
103
UR se može razlikovati od BR
ispitivanja uslovljavanjem reakcije očnog kapka.
pri kraju Usl. UR ne predstavlja repliku BR -> razlika izmedju njih je kvalitativna.
104
UR je PRIPREMA za BR
Vorner;
BD - el. šok -> BR - besomučno skakanje pacova, trčanje i ubrzano disanje.
UD - na kraju uslovljavanja izaziva UR -> zaustavljanje daha i napeto čekanje.
UR nije replika BR -> ona je priprema za BD.
105
Lidel, izučava odbrambreni UR kod ovce (podizanje šape na šok), posmatra veći br. reakcija
ND - stiče značenje opasnosti (šoka), postaje znak za šok -> ppostaje znal za šok, najpre izaziva emoc. R (promena disanja i PGR)
UR - dizanje šape dolazi tek posle tih em. reakcija.
106
samooblikovanje
exper: da utvrdi KLUR, a životinja golub ga pretvara u exp. IU, verovatno zahvaljujući prirodi D koje su bio. pripremljene.
107
Skiner, koristi metod aproksimacije
svako približavanje kružnoj pločici se nagrašuje, a podiže kriterijum nagrađivanja -> metod aproksimacije ili oblikovanja.
108
exp. sa samooblikovanjem
D koje kljucaju su osvetljene kručne pločice -> po svojoj prilici se uklapaju u šemu obj. koje golubovi teže da kljucaju po svom genetskom programu -> exp. to od njih ne zahteva.
109
Braun i Dženkins, zamišljen kao exp. KU
golub, 1 okrugla ploča isvetljena 8s i nagoveštava dolazak hrane BD.
neočekivano: golubovi kljucaju, bez potrebe, osvetljenu ploču.
tendencija kljucanja osvetljene okrugle ploče -> snažna, može mu doneti i štetu, ali on sa kljucanje, ne prestaje -> sugeriše neku biološku uslovljenost reakcije.
110
Herst i Dženkins
iracionalnost golubova -> trće da kljucnu okruglu pločicu -> tendencija kljucanja specif. UD bila je snažna da je nadvladala zakon ef. -> radi se o jednoj biološki snažnoj tendenciji.
111
exp. Vilijamsovih
životinje jednom naučile da kljucaju (bez potrebe) UD, a oni uskraćuju nagradu kad životinja kuca UD -> to ne pomaže, tendencija kljucanja UD je bila iracionalno jaka.
112
exp. Dženksa i Mura
detaljno posmatranje načina kljucanja UD.
dve BD: voda i hrana.
exp. zapazili da pokreti kljucanja UD imitiraju, repliciraju pokrete prema BD -> UR u tim exp. su kopija BR.
