2 deo - Albert Ellis i REBT

Question 1

Šta je temeljna ideja REBT?

Answer 1

da čovek može da zauzme metapoziciju u odnosu na svoja uverenja

ljudi stvaraju svoje implicitne životne filozofije sačinjene od uverenja, na osnovu kojih interpretiraju sebe, druge i svet

naše reakcije na stvarnost su obojene našim subjektivnim viđenjem stvari

svoje hipoteze o svetu ljudi mogu proveravati jer imaju sposobnost da misle racionalno o različitim aspektima svog mišljenja

Question 2

Šta je po REBT osnova za nastanak psihičkog poremećaja?

Answer 2

tek snažna, produžena i uporna iracionalna verovanja, nezdrave emocije i po osobu štetna ponašanja

nije svaka iracionalna misao izraz psihičkog poremećaja

Question 3

Dve Ellisove temeljne pretpostavke:

Answer 3

1. Psihološki interakcionizam - psihološki procesi i operacije su neodvojivi, isprepleteni, delimično sačinjavaju jedni druge i nalaze se u stalnoj interakciji
2. Vrednovanje - najsnažnija misaona komponenta emocije, predstavlja fundamentalnu ljudsku karakteristiku

Question 4

Kako Ellis posmatra emocije?

Answer 4

Emocijom smatra pristrasnu i snažnu procenu.

Proces emocionalizovanja obuhvata procenu/mišljenje koje je:
- snažno naklonjeno ili pristrasno zbog prethodnih percepcija i iskustava
- izrazito personalizovano
- često praćeno snažnim telesnim reakcijama
- sklono da podstakne osobu da preduzme neku pozitivnu ili negativnu akciju

Question 5

Šta je najznačajniji element Ellisovog ABC modela?

Answer 5

Sistem uverenja

Question 6

Karakteristike racionalnih uverenja?

Answer 6

• osn. karakt. je poželjnost (preferencija)
• izražavaju se u formi stavova/ideja da je nešto poželjno, dobro, korisno ili nepoželjno, štetno, loše
• prate ih zdravi, funkcionalni i konstruktivni odgovori na nivou emocija i ponašanja
• nalaze se u osnovi samopomažućeg ponašanja
• pomažu razvijanju zdravih neprijatnih osećanja u susretu sa nepovoljnim životnim događajima

Question 7

Karakteristike iracionalnih uverenja?

Answer 7

• osn. karakt. je zahtevnost (moratiranija)
• prepoznaju se na osnovu nezdravih neprijatnih osećanja i nekonstruktivnih, disfunkcionalnih ili štetnih ponašanja
• ometaju osobu da dostiže značajne lične ciljeve i da postupa u skladu sa svojim vrednostima
• osoba oseća strepnju, bes, krivicu ukoliko ne postupa u skladu sa svojim imperativom

Question 8

Kriterijumi za razlikovanje uverenja:

Answer 8

1. rigidnost
2. neusklađenost sa empirijskim nalazima
3. nelogičnost
4. neusklađenost sa dugoročnim ciljevima (nefunkcionalnost, nepragmatičnost)

Question 9

REBT terapeuti u praksi pomažu klijentima da:

Answer 9

1. preispitaju da li njihova uverenja sadrže želje/preference ili rigidne zahteve
2. procene jesu li njihova uverenja u skladu sa stvarnošću
3. provere logičku ispravnost svojih zaključaka
4. zapitaju sebe da li uverenje radi za njih ili protiv njih

Question 10

Tri glavna apsolutistička moranja (Ellis):

Answer 10

1. ja apsolutno moram biti uspešan u meni važnim stvarima
2. ti apsolutno moraš prema meni da se ponašaš pravedno i ljubazno, ako nije tako onda nisi dobar čovek
3. uslovi pod kojima živim moraju gotovo uvek biti udobni i prijatni, ako nije tako onda je moj život užasan

Question 11

Četiri tipa racionalnih i iracionalnih kognitivnih procesa:

Answer 11

1. zahtevnost/mora - - - preferencija
2. užasavanje - - - realna procena događaja
3. nepodnošenje - - - tolerancija na frustraciju
4. globalna osuda - - - bezuslovno prihvatanje sebe, drugih i života

Question 12

Zahtevnost/moranje vs preferencija

Answer 12

imperativ “mora” verbalno reprezentuje filozofiju zahteva, a prema Ellisu, zahtevnost je jezgro emocionalnog poremećaja

nasuprot tome, u racionalnom odrazu je filozofija preferencije: želim da bude, ali ne mora biti po mom

Question 13

Užasavanje vs realna procena događaja

Answer 13

užasavanje/katastrofiziranje je iracionalan kognitivni proces jer osoba procenjuje neki nepovoljan događaj kao 100% loš i više od toga, što vodi u nezdrave emocije i odmaže da se suočimo sa tim

nasuprot tome, osoba može da izvrši racionalnu negativnu procenu događaja, dakle loše je ali do 100%

Question 14

Nepodnošenje vs tolerancija na frustraciju

Answer 14

nepodnošenje podrazumeva nespremnost osobe da izdrži frustraciju koja je neophodna da bi se postigli željeni ciljevi

nasuprot tome, osoba izdržava i odlaže zadovoljstvo radi dugoročnih ciljeva, prihvata nepromenljivost situacije i ne diže ruke od svega

Question 15

Globalna osuda vs bezuslovno prihvatanje

Answer 15

bezuslovno prihvatanje - vrednost čoveka se ne može izraziti u apsolutističkom smislu, tj. ljudi nisu ni dobri ni loši

nasuprot tome, iz jednog ponašanja i karakteristike zaključuje o složenoj celini (što je logička greška)

Question 16

Dve glavne kategorije poremećaja na nivou uverenja u REBT:

Answer 16

1. Poremećaji Ja (ego-poremećaji) - odnose se na pojavu da osoba osuđuje sebe, sveukupno (globalno) negativno procenjuje sebe u odnosu na druge ljude ili neki ideal (samoobezvređivanje) ili tretira sebe kao potpuno lošu ili manje vrednu individuu
2. Poremećaji neugodnosti - u osnovi su niska tolerancija na frustraciju i kratkoročni hedonizam. osoba zahteva da se život odvija lako, glatko i bez teškoća

Question 17

Opis i komponente ABC modela

Answer 17

A - aktivirajući događaj
bilo koje iskustvo na koje osoba reaguje, uključuje ličnu interpretaciju osobe, za osobu postoji onako kako ga opaža, dat je fenomenološki

B - uverenja
životna filozofija osobe kojom se rukovodi u dostizanju ciljeva, sadrže evaluaciju sebe, drugih i života, racionalna/iracionalna, svesna/predsvesna
mesto izbora da li će se odgovoriti zdravim ili nezdravim posledicama

C - emocije i ponašanja (odgovor na A, posledica B)
odgovor na aktivirajući događaj, a od sistema uverenja zavisi kakav će on biti

G - ciljevi osobe
važan implicitni element, u svaku emocionalnu epizodu osoba ulazi unoseći svoje ciljeve i vrednosti, oni pokreću ABC model
emocionalna epizoda počinje kada dođe do blokade značajnih ciljeva

Question 18

Šta je sekundarni emocionalni poremećaj (sekundarni ABC)?

Answer 18

Simptom-stres poremećaj, odnosi se na simptome stvorene povodom primarnog emocionalnog poremećaja

Nastaje kada ljudi veruju da ne smeju misliti pogrešno, imati snažna neprijatna osećanja i ispoljavati disfunkcionalna ponašanja

Sekundarni poremećaji su “kognitivniji” od primarnih jer čovek posmatra svoja disfunkcionalna osećanja, misli negativno o njima i zaključuje užasavajuće stvari o njihovom prisustvu i održavanju

Question 19

Šta se dešava posle ABC modela?

Answer 19

D - suprotstavljanje
svojim iracionalnim uverenjima dok se ne postigne efekat

E - efekat
u vidu preferencijalnog uverenja

Question 20

Šta je suština upotrebe ABC modela?

Answer 20

da podstakne i olakša intelektualni uvid o udelu sopstvene odgovornosti za održavanje emocionalnog stanja

krajnji cilj je razvijanje stabilnog pozitivnog stava prema odgovornosti za sebe, svoja ponašanja i emocionalna stanja u okvirima kapaciteta klijenta

Question 21

Dva tipa promene u REBT

Answer 21

1. Elegantna (filozofski REBT) - krajnji cilj je temeljna filozofska promena i oslobađanje tzv. morajućih procesa mišljenja
2. Neelegantni (opšti REBT) - može se izjednačiti sa ostalim KBT pristupima

Question 22

Tri REBT uvida

Answer 22

Održavanje poremećaja je posledica nedostatka sledećih uvida:

1. Emocionalna odgovornost - ljudi imaju odgovornost za svoje probleme, temeljni uslov primene REBT
2. Intelektualni uvid ili BC veza - menjanjem uverenja B menjaju i posledice C
3. Emocionalni uvid ili bihejvioralna proba - za promenu nije dovoljan uvid, potrebna je i akcija

Question 23

Tri kamena temeljca mentalnog zdravlja u REBT:

Answer 23

1. prihvatajte (sebe, druge i život)
2. izdržite kad je teško
3. napred, aktivno ka svojim ciljevima

Question 24

Šta je cilj REBT?

Answer 24

da klijent umanji, redukuje emocionalni poremećaj, odnosno da više misli i ponaša se samopomažuće (u svoju korist) nego samoosujećujuće (na svoju štetu)

redukcija poremećaja se odnosi na trajanje i intenzitet poremećaja, kao i na broj i težinu posledica koje imaju klijent i njegova okolina