Drugi kolokvijum pitanja Flashcards
(51 cards)
1
Q
- Zašto se za pojam pravog skora u klasičnoj testnoj teoriji kaže da je platonski? Zato što:
- greške ne mogu biti nekorelirane
- je baziran na beskonačnosti domena
- nijedan indikator nema samo jedan pravi skor
- se ne može direktno izračunati
A
4
2
Q
- Ajteme u jednom testu odredili smo kao lagane, ali se to desilo zato što smo, ne znajući, težine odredili na uzorku natprosečnih ispitanika. Da li postoji problem i čiji je to problem?
- problem teorije ajtemskog odgovora
- problem klasične teorije testa
- problem teorije merenja
- ne postoji problem
A
2
3
Q
- Izraz Y = T+ E modelira pojedinačan odgovor kao zbir pravog i pogrešnog skora. Kako glasi skalarna formula kada nas interesuje uzorak ispitanika u celini?
- Z = T + E
- σY2 = σT2 + σE2
- σ2 = 1 - σT2 / σE2
- rjk = σT2 / σ2
A
2
4
Q
- Kongenerički skup indikatora je onaj u kome indikatori nemaju ni jednake prave skorove, ni jednake skorove greške. Iz toga sledi da oni:
- imaju jednake kovarijanse, ali nemaju jednake varijanse
- nemaju jednake ni varijanse ni kovarijanse
- imaju jednake kovarijanse
- imaju jednake varijanse
A
2
5
Q
Kongenerički skup indikatora je
A
onaj u kome indikatori nemaju ni jednake prave skorove, ni jednake skorove greške.
nemaju jednake ni varijanse ni kovarijanse
6
Q
- Koeficijent pouzdanosti je jednak koeficijentu korelacije jedino:
- kada se radi o dva kongenerička indikatora
- ukoliko je kovarijansa jednaka korelaciji
- ukoliko su varijable normalizirane i standardizovane
- kada se radi o dva paralelna indikatora
A
4
7
Q
- Da li paralelni indikatori imaju jednake korelacije sa „trećim“ varijablama?
- imaju
- nemaju
- kako kad
A
1
8
Q
- Kako se naziva klasični psihometrijski merni model koji se u prostoru indikatora bazira na „drugoj populaciji“?
- Guttmanov model
- teorija generalizabilnosti
- model paralelnih indikatora
- model uzorkovanja iz domena
A
4
9
Q
model uzorkovanja iz domena
A
klasični psihometrijski merni model koji se u prostoru indikatora bazira na „drugoj populaciji“?
10
Q
- U teoriji uzorkovanja iz domena, jednakosti: rj = rjk = r2jT govore da je korelacija sa pravim skorom jednaka:
- prosečnoj korelaciji tog indikatora
- kvadratnom korenu iz prosečne korelacije u domenu
- prosečnoj korelaciji tog indikatora sa svim ostalim indikatorima
- kvadratnom korenu korelacije tog i ma kog drugog indikatora
A
3
11
Q
- Kako se definiše pravi skor u teoriji (modelu) uzorkovanja iz domena?
A
Pravi skor je onaj koji bi ispitanik dobio kada bi bio ispitan svim ajtemima iz jednog domena.
12
Q
- U TAO modelima merenja, u skladu sa Thurstoneovim shvatanjem, validnost merenja je obezbeđena ukoliko je merenje obavljeno:
- precizno
- objektivno
- na numeričkoj skali
- bez grešaka
A
2
13
Q
- U teoriji ajtemskog odgovora, koja predstavlja modelski pristup merenju, važno je doneti odluku o tome da li izabrani model odgovara za tekuće podatke. Koji pokazatelji se za to koriste?
- mere u logitima
- broj iteracija
- distribucija skorova
- mere misfita
A
2
14
Q
- Šta se može desiti ako ajtemi u testu imaju vrlo različite diskriminativnosti?
- ništa se neće desiti
- sabiraćemo „babe i žabe“
- test neće biti osetljiv o domenu niskih i visokih skorova
- KKS će se ukrštati – Lordov paradoks
A
4
15
Q
- Kod izračunavanja ajtem-total korelacije kao koeficijenta diskriminativnosti, preporučuje se da se koristi jedna korekcija. Šta se koriguje?
- atenuacija usled nejednakih grešaka
- razlika u pouzdanosti testa i stavke
- učešće ajtema u totalu
- asimetričnost distribucija
A
3
16
Q
- Stavke koje su vrlo diskriminativne ne moraju biti i dobre stavke. Koji od ponuđenih razloga biste vi naveli?
- zato što su prosečne težine
- zato što su nisko prediktivne
- zato što nisu aditivn
- zato što su redundantne
A
4
17
Q
- Kod testova brzine vreme je faktor koji utiče na odgovaranje, pored osobine koja se meri. Da li testovi brzine zadovoljavaju pretpostavku lokalne nezavisnosti?
- da
- ne
- u drugom delu testa da, u prvom ne
A
2
18
Q
- Stepen u kome svi ajtemi u testu mere istu osobinu je dobra definicija:
- reprezentativnosti
- faktorske proste strukture
- lokalne nezavisnosti
- homogenosti
A
4
19
Q
- Onaj deo jedne varijable iz domena koji se putem linearne korelacije moze predvideti iz svih ostalih varijabli iz domena, Guttman je nazvao
A
imažom varijable
20
Q
- Klasicna testna teorija definisana je sa 5 sledecih izraza:
A
- Z=T+E - dobijeni skor podeljen je na pravi skor i skor greške
- S2=EtE= diag - matrica kovarijansi skorova greške je dijagonalna (greška je slučajna i korelira sama sa sobom)
- ZtT = R-S2 - korelacije ukupnih i pravih skorova jednake su korelacijama ukupnih skorova
- TtE =0 - matrica kovarijansi ukupnih skorova i skorova greške je nula matrica (pravi skorovi i skorovi
greške ne koreliraju) - C = TtT=R-S2 - greške ne utiču na međusobne korelacije pravih skorova
21
Q
20.Sta se moze zakljuciti iz izraza 3 i 6?
A
Skor se sastoji od pravog i pogresnog
Kovarijanse izmedju varijabli ne zavise od gresaka
Kovarijanse ukupnih i dobijenih skorova su nulte
Greske su normalno distribuirane
22
Q
21.Ako je T broj tačnih, a P broj netačnih odgovora, formula Tt = T – P predstavlja najjednostavniji oblik: korekcije za pogađanje izračunavanja pravog skora skorovanja binarnih ajtema korekcije „ajtem – total“
A
korekcije za pogađanje
23
Q
22.Jedan osnovni nalaz modela paralelnih indikatora ga cini vaznom i korisnom dopunom KTT. On glasi da je
A
pouzdanost nekog indikatora jednaka njegovoj korelaciji sa nekim drgim, njemu paralelnim indikatorom.
24
Q
23.Pouzdanost i valjanost su
A
dva osnovna merna svojstva koja se odnose na test
25
```
24.Optimalna alatka za procenu razlicitih mernih svojstava testa u celini je:
ajtem analiza
faktorska ajtem analiza
SPSS
skalogramska anliza
```
faktorska ajtem analiza
26
```
25.Sta je generalno najprakticnije da se ima da bi se od njega pocela konstrukcija testa i pisanje stavki?
empaticnost i strucnost
teorija konstukata
postojeci slicni testovi
reprezentativan uzorak
```
teorija konstrukata
27
26.Kada radite faktorsku ajtem analizu na binarnim ajtemima, a vidite da su mnogi od njih vrlo teski ili laki, sta mozete da iskoristite da biste izbegli faktore tezine?
Zamenjuje se c-koeficijent sa tetrahorickim koeficijentom
28
27.Sta se moze reci za pisanje stavki, kao i za konstrukciju testa u celini, a s obzirom na kadrovske resurse?
Konstrukcija testa je kolektivni poduhvat
29
28.Klasicna Abotova korekcija za pogadjanje se zasniva na pretpostavkama da je pogadjanje slepo i:
jednako verovatno za sve alternative
da svi ispitanici jednako pogadjaju
das vi ajtemi imaju istu verovatnou pogadjanja
das u T i P korelirani
sve od navedenog
jednako verovatno za sve alternative
30
29.Kao alternativni naziv za diskriminativnost koristi se
termin osetljivost
31
30.Koja instrukcija ispitanicima dovodi do toga da Abbotova korekcija ne utice na redosled ispitanika, cime je efekat pogadjnja na skorove otklonjen?
Da rese sve zadatke
32
31. optimalna alatka za procenu razlicitih mernih svojstava testa u celini je:
1. ajtem analiza
2. faktorska ajtem analiza
3. SPSS
4. skalogramska anliza
2
33
32. sta je generalno najprakticnije da se ima da bi se od njega pocela konstrukcija testa i pisanje stavki?
1. empaticnost i strucnost
2. teorija konstukata
3. postojeci slicni testovi
4. reprezentativan uzorak
2
34
33. sta se moze reci za pisanje stavki, kao i za konstrukciju testa u celini, a s obzirom na kadrovske resurse?
Konstrukcija testa je kolektivni poduhvat
35
34. stepen u kome svi ajtemi u testu mere istu osobinu je dobra definicija:
1. reprezentativnosti
2. faktorske proste structure
3. lokalne nezavisnosti
4. homogenosti
4
36
35. Da bi se nakon definisanja varijable moglo nastaviti sa procesom konstrukcije psihološkog testa treba prvo:
1. definisati crtu koju merimo
2. raščlaniti varijablu na indikatore
3. odabrati uzorak ispitanika
4. izvršiti izbor stavki testa
2
37
36. U teoriji ajtemskog odgovora, koja predstavlja modelski pristup merenju, važno je doneti odluku o tome da li izabrani model odgovara za tekuće podatke. Koji pokazatelji se za to koriste?
1. mere u logitima
2. broj iteracija
3. distribucija skorova
4. mere misfita
2
38
37. Ajtem analiza, kao studija interne strukture testa, uobičajena je alatka za određivanje:
1. kriterijumske valjanosti
2. konstruktivne valjanosti
3. interne konzistencije
4. faktora težine
3
39
38. Poredak ispitanika ce biti jednak po ukupnom skoru i po TAO merama ako se one izracunaju po:
1. 1PL modelu
2. 2PL modelu
3. 3PL modelu
4. nikada nece biti jednak
1
40
39. Teorija ajtemskog odgovora pociva na dvema osnovnim pretpostavkama. Jedna od njih se podrazumeva i u klasicnoj testnoj teoriji. To je pretpostavka:
1. lokalne nezavisnosti
2. lokalne objektivnosti
3. jednodimenzionalnosti
4. generalizibilnosti
3
41
40. Čemu je jednak parametar diskriminativnosti?
Nagibu krive u tački preloma.
42
41. Koju presudnu novost, koja je predstavljena matricom V2=diag(R-1)-1, u odnosu na klasicni model pravog i pogresnog skora donosi Guttmanov model merenja?
1. koreliranost skorova greske
2. dijagonalizaciju inverzne korelacione matrice
3. izracunljivost varijanse greske
4. izracunljivost pravog skora
2
43
42. U klasicnoj teoriji testa se tezina stavke moze jednostavno iskazati jednim statistikom koji objedinjuje razlicite definicije tezine stavke i vazi za sve formate. Koji je to statistik?
1. proporcija tacnih odgovora
2. z-skor
3. aritmeticka sredina ajtemskih odgovora
4. koeficijent vaijacije
3
44
Ako vidite da svi ispitanici na nekom testu imaju samo dve vrednosti Prošao-pao, zaključićete da je to kakav test?
test orijentisan na kriterijum
45
. Kako ćete na osnovu frekvencijske analize prepoznati providan distraktor?
Providni distraktori imaju nulte frekvencije
46
Stepen u kom svi ajtemi u testu mere istu osobinu je dobra definicija:
Homogenosti
47
Ako dobijete nalaz da su težine ajtema u korelaciji sa rednim brojem ajtema u testu, a svi ajtemi su inače isto teški, najverovatnije se radi o:
Testu brzine
48
Praksa pokazuje da konstrukciju testa odlikuje:
Timski rad
49
Faktorska ajtem analiz
Optimalna alatka za procenu različitih mernih svojstava testa u celini je:
50
?Uloga psihometriste se svodi na davanje smernica, uputstava, prenošenje iskustava, usmeravanje i organizaciju.., u jednoj fazi konstrukcije testa, kojoj?
Izbor forma stavki i testa/ ajtem analiz
51
?Ajtem analiza, kao studija interne strukture testa, uobičajena je alatka za određivanje:
Interne konzistencije
