Prvi kolokvijum Flashcards
(121 cards)
1
Q
Šta je psihometrija?
A
Psihometrija je naučna disciplina koja se bavi merenjem u psihologiji.
2
Q
Šta je predmet psihometrije?
A
Psihometrija se ne bavi ljudima i njihovim osobinama, već načinom procjene stepena priustva tih osobina kod ljudi –> predmet psihologije su testovi a ne ljudi.
3
Q
Karakteristike psihometrije?
A
- Karakteristike:
1) operacionalizam - mereni atribut se konstruiše na osnovu operacija kojim smo ga merili
2) modeli latentne varijable *glavni posao psihometrije - merenje latentnih osobina u psihologiji (traženje mere nekog skrivenog konstrukta na osnovu manifestnih ponašanja koja čine indikatore tog konstrukta)
3) individuale razlike - kvantifikacija i analiza individualnih razlika kod ljudi
4) skaliranje - skup tehnika pomoću kojih se objektima/događajima dodeljuju kvantitativne vrednosti na osnovu ljudskog suđenja
4
Q
Šta je psihološko ocjenjivanje?
A
Psihološko ocenjivanje/procena je prikupljanje i integracija podataka s ciljem psihološke eval u acije, pri čemu je jedna od metoda prikupljanja podataka test.
Psihološko testiranje nije isto što i psihološko ocjenjivanje.
5
Q
Postoje dva modela/pristupa psihomeriji:
A
funkcionalistički i osobinski pristup.
6
Q
Funkcionalistički pristup?
A
- Funkcionalistički pristup ne ulazi u to šta test mjeri nego konstruiše testove koji mogu dobro obavljati svoju funkciju, npr selekciju ili dijagnostiku.
Nije važno šta test meri, već da li obavlja svoju funkciju. Predviđa neko ponašanje, pravi razliku između uspešnih i neuspešnih radnika, različitih vrsta poremećaja…
7
Q
Osobinski pristup
A
- Osobinski pristup konstruiše testove sa pretpstavkom da iza individualnih razlika stoje skriveni tj latentni konstrukti ili crte.
Važno je šta test meri, jer su individualne razlike manifestacija nekog latentnog konstrukta.
8
Q
Zadaci merenja u psihologiji:
A
- Teorijski cilj - stvaranje i proveravanje hipoteza i teorija.
- Praktični cilj
a. klasifikacija (selekcija, trijaža, dijagnostika)
b. Predviđanje
c. evaluacija programa i tretmana
d. samospoznaja i lični razvoj - komunikacija znanja - međusobno i sa naučnicima iz drugih oblasti
- evaluacija znanja - empirijska verifikacija
9
Q
Značaj psihometrije
A
- Razumevanje koncepta psihološkog merenja
- Razumevanje psiholoških teorija i prakse
- Pravilna primena testova, interpretacija i upotreba testovnih rezultata
- Sticanje znanja potrebnih za konstrukciju i evaluaciju testova
10
Q
Šta je merenje?
A
dodeljivanje brojeva objektima ili pojavama / kvantifikacija sveta oko nas/
postupak kojim se mereni objekat upoređuje sa standardnom skalom
11
Q
Čemu služi merenje?
A
služi razumevanju i menjaju sveta oko nas
12
Q
Šta je važno kod merenja?
A
objekti se porede sa mernom jedinicom, ne međusobno
13
Q
Šta je zajedničko svim teorijama merenja?
A
postoji više teorija merenja, ali ono što za većinu karakteristično jeste da su aksiomatske (na vrhu se nalazi skup aksioma, a svi ostali stavovi se dedukuju iz njih):
14
Q
Šta je kvantitet po tradicionalnoj teoriji merenja
A
Euklid:
15
Q
Koji su načini KVANTIFIKACIJE po Euklidu tj tradicionalnoj teoriji merenja?
A
Brojanje i merenje
16
Q
Da li tradicionalna Euklidova teorija merenja pravi razliku između brojanja i merenja?
A
Ne. Radi se samo o razlici između mnoštva i veličine tj između načina kvantifikacije brojanja i merenja
17
Q
tradicionalna teorija merenja se zasniva na
A
- aditivnosti
- aksiomima
- količniku između magnitude i jedinice merenja = mera
18
Q
Šta je merenje po tradicionalnoj teoriji merenja
A
merenje - poređenje sa standardnom skalom
19
Q
Šta je merenje po reprezentacijskoj teoriji merenja
A
- dodeljivanje numerala sistemima saglasno naučnim zakonima, radi reprezentacije kvantiteta ili kvaliteta objekata (numerička reprezentacija odnosa u realnom svetu, gde odnosi moraju biti empirijski utvrđeni)
20
Q
vrste merenja u reprezentacijskoj teoriji merenja
A
1) fundamentalno
2) izvedeno/derivirano
21
Q
fundamentalno merenje RTM
A
- direktno merenje, ne uključuje nikakva prethodna merenja
- obavlja se na ekstenzivnim/kvantitativnim/intrinsičkim atributima (ono što ih karakteriše jeste da se prostom ljudskom manipulacijom mogu kombinovati + pripadaju objektu samom - dužina, masa…)
22
Q
izvedeno merenje RTM
A
- indirektno merenje, zasniva se na transformaciji prethodnih merenja
- obavlja se na intezivnim/kvalitativnim/ekstrinsičkim atributima (ne možemo ih neposredno manipulisati nisi sabirati, sastavljeni su od više drugih atributa, često kao količnik - brzina, gustina, viskoznost, tvrdoča…)
23
Q
Kada nema merenja po RTM
A
*ako nema konkatenacija tj. adicije - nema merenja
24
Q
- kasnije došlo do mekših kriterijuma: RTM
A
- aditivnost više nije preduslov merenja
- dodeljivanje brojeva više nije preduslov merenja
- atributi koji se mere ne moraju biti strogo kvantitativni
- relacije između brojeva se mogu definisati i statistički (ne samo algebarski i deterministički)
25
Kembelovi zakoni
I zakon zakon poretka
A> B => B ≤ A
A > B, B < C => A > C
A ≥ B, A ≤ B => A =
II zakon zakon aditivnosti
A = C, B > 0=> A + B > C
A + B = C => B + A = C
A = C, B = D => A + B = C + D
26
Važno kod RTM
važno je samo da odnosi brojeva reprezentuju
odnose objekata u relanom svetu, a koji moraju biti
objektivno opazivi i empirijski proverljivi
27
Šta je merenje po praktičnom ili pragmaičnom merenju
merenje - praktična delatnost koja ima za cilj objektivno prikupljanje podataka o nekom svojstvu ili pojavi
28
Kada se sprovodi P ILI P M
sprovodi se onda kada se ne može ostvariti direktan kontakt sa atributom, kada on nije opaziv, te se ne može odrediti struktura relacija
29
Cilj PILIP merenja
predikcija (menjanje sveta oko nas)
30
ishod merenja kod PILIP
- ishod merenja je indikator atributa, a ne njegova reprezentacija (merenje putem zamenske varijable/merenje pokazivačem)
31
kako se onda vrši reprezentacija pilip?
```
teorija konstrukta (i modeli latentne varijable)
teorijski i empirijski kriterijumi
```
32
osnovna pretpostavka pilip
osnovna pretpostavka - latentna varijabla objašnjava informacije koje sadrži skup manifesntnih varijabli/indikatora
*model latentne varijable i operacionalizam su najčešći pristupi ne-reprezentacijskom merenju u psihologiji
33
objektivnost kod pilipa
objektivnost - izmerene mere ne smeju da zavise od:
a) mernih postupaka
b) mernih instrumenata
c) mernih objekata, uzoraka
- zašto? - da bi se eliminisale greške i da bi se realnost što objektivnije reprezentovala
34
Operacionalističko merenje (Stivenson) kako je nastalo
- varijanta pragmatičnog merenja
| - nastalo kako bi se prevazišao zahtev za konkatenacijom koji fundamentalno merenje nameće
35
operacionalističko merenje - značenje konstrukata
- značenje konstrukta je u potpunosti određeno načinom merenja:
- -inteligencija je ono što mere testovi inteligencije
- -konstrukt ne postoji van merenja
- -konstrukt se definiše paralelno s načiom njegovog merenja
36
Šta je merenje po operacionalističkom merenju
Merenje je dodeljivanje numerala objektima ili
događajima u skladu sa pravilima
*numerali se dodeljuju objektima, dok se kod reprezentacijskog dodeljuju atributima
37
Stivensovi noir nivoi merenja
merne skale su definisane preko dozvoljenih
transformacija onih koje čuvaju smisao dodeljenih
brojeva, tj. relevantne odnose
38
Stivensovi noir nivoi merenja nominalni
dozvoljeni statistici:
test:
pravilo jednakosti
identifikacija i klasifikacija jeste merenje, iako numerali nisu brojevi
dozvoljeni statistici: broj slučajeva, mod, koef. kontigencije
-
test: hi-kvadrat
39
Stivensovi noir nivoi merenja ordinalni
dozvoljeni statistici:
test:
pravilo poretka
slabe kvantitativne skale brojevi samo određuju redosled
- dozvoljeni statistici: percentil, medijana, rang statistici
- dozvoljeni testovi: test znaka, run-test
40
Stivensovi noir nivoi merenja intervalni
dozvoljeni statistici:
test:
pravilo jednakosti razmaka ili intervala
- dozvoljeni statistici: M, varijansa, produkt-moment korelacija
- dozvoljeni testovi: t-test, F-test
41
Stivensovi noir nivoi merenja racio
dozvoljeni statistici:
test:
pravilo jednakosti količnika ili racija
- dozvoljeni statistici: geometrijska sredina, harmonijska sredina
42
Kritike Stivensove teorije merenja Mičel
a) zamera to što atribut ne mora biti kvantitativan, a ne postoji način ni kako da se dokaže da li je kvalitativan, da li uopšte postoji
b) dovoljan uslov za merenje je postojanje doslednog pravila dodeljivanja numerala
c) izbor statističkih tehnika je isuviše strog
d) popis mernih skala nije iscrpan
43
Šta možemo očekivati od psihološkog
| merenja?
POREDAK
44
sve što postoji, postoji u nekoj količini, pa se može i meriti
- da bi ovo bilo tačno, moramo dokazati:
1) realnost konstrukata:
a) konvergencija indikatora - svi indikatori koji mere jedan konstrukt moraju predstavljajti homogen skup sa zadovoljavajućom pouzdanošću interne konzistencije
b) biološka i genska osnova
2) merljivost konstrukata:
a) empirijska potvrda
45
Šta je slučaj
Slučaj nastaje tokom svrsishodne praktične
| delatnosti , kao odstupanje od očekivanja ili od cilja
46
šta su individualne razlike
slučajne pojave tj. slučajevi koji su ishod psihološkog merenja kao svrsishodne praktične delatnosti, izazvane su neočekivanim i/ili neželjenim varijablama
47
Psihometrijska dogma:
u odgovaranju na stavke učestvuje čitava ličnost
48
Šta su greške merenja?
razlike izmerene i prave vrednosti
49
zašto nastaju slučajne greške?
zbog velikog broja nezavisnih uticaja koji se na velikom uzorku poništava
+ne menjaju AS testa, ali povećavaju SD
+neizbežne su, prisutne kod svakog merenja - “neizbežna neželjena varijansa”
50
zašto nastaju sistematske greške?
zbog uticaja koji u sličnim ili istim razmerama deluju
na sva pojedinačna merenja
+menjaju AS testa i distribuciju skorova, ne nužno i SD
51
sistematske greške nastaju usled:
* grešaka uzorkovanja i nereprezentativnosti uzorka
* pristrasnosti istraživača u izboru i definisanju problema
* pristrasnosti u prikupljanju podataka - interakcija istraživača i merene pojave
52
Greške merenja (slučajne i sistematske) ne govore
| ništa o
objektima i svojstvu koje se meri i
| predstavljaju “neželjenu” varijansu
53
Izvori individualnih razlika
| I izvor
postupak merenja
npr. različiti procenjivači, različiti instrumenti
setite se slučajnih i sistematskih grešaka
54
Izvori individualnih razlika
| II izvor
Interakcija individue i merne procedure
- npr. motivacija, odgovaračka pristrasnost/strategija, reakcija na situaciju merenja na osnovu prethodnih iskustava ili privremenih okolnosti...
55
razlikujemo dve paradigme psihološkog merenja:
1. paradigma / paradigma spoljnjeg ocenjivanja ili maksimalne aktivnosti
- situacija je jasna - ispitanik treba da obavi neku jasnu i preciznu aktivnosti sa ciljem da to bude uspešno, a ispitivač ocenjuje uspešnost
slučaj: greška ispitanika, pogrešno rešen zadatak
definiše: domeT , plafon, maksimum
2. paradigma / paradigma unutrašnjeg ocenjivanja ili tipične aktivnosti
- introspektivna paradigma - ispitanik sam procenjuje svoje ponašanje, osećanja i stavove prilikom odgovaranja, a cilj je utvrđivanje tipičnog ponašanja
- definiše domeN, područje
- testovi ličnosti, skale stavova, intervju...
- slučaj: variranje odgovora iz nepoznatih razloga
56
Izvori individualnih razlika III izvor
III izvor psihofizičko sazrevanje i razvoj
interakcija neurofizioloških, bioloških i genskih sa sredinskim faktorima u cilju adaptacije
- usled velikog broja faktora, rezultat rasta i razvoja je jedinstven za svaku individuu, ali se kreće u okvirima koje diktira nasleđe homo sapiens sapiensa
- određuje nivo osobine kod ispitanika
57
Zaključak individualne razlike
Greške su individualne razlike izazvane
nepoznatim/neočekivanim i/ili neželjenim varijablama
Greške mogu da potiču iz sva tri izvora individualnih
razlika
Individualne razlike koje potiču iz prvog i drugog
izvora su “neželjene”, ali nekada mogu postati
predmet istraživanja za sebe (npr. socijalna
poželjnost...)
Individualne razlike iz trećeg izvora određuju nivo
crte, ali one takođe mogu biti greške (npr. specifični
uticaji tokom razvoja)
58
Analiza individualnih razlika
Najbolji način detekcije individualnih razlika je
statistika
pre svega, multivarijatne analize
pre svega, faktorska analiza
59
osnovni pojam -
korelacija - individualne razlike su manifestacije latentnih konstrukata, te kada utvrdimo da između dve opazive varijable postoji korelacija, zaključujemo da:
i. dele jedan ili više zajedničkih izvora
ii. jedna uzrokuje drugu
60
Kako postupati prema statističkim uslovima?
a) pragmatično stanovište
- fleksibilnije pridržavanje Stivensonovih pravila ukoliko je očuvano značenje rez
- ordinalni podaci su dovoljno dobri za primenu bilo koje tehnike koja počiva na pretpostavci normalne raspodele
b) recenzentsko stanovište
- striktno pridržavanje Stivensovnoih pravila
- koriste se samo one tehnike koje odgovaraju tipu varijable/skale
61
Još nešto o analizi individualnih razlika
svako merenje je praktično...
normalna ditribucija je odlika...
psihometrijske karakteristike su odlike ...
Svako merenje je praktično kategorijalno
--brojanje i merenje nisu isto
Normalna distribucija je odlika merenja, a ne
svojstva
Psihometrijske karakteristike su odlike podataka, a
ne testa
62
VARIJABLE
- u psihologiji pojam varijable se izjednačava sa pojmom atributa/konstrukta/sredinskog uslova
63
- entiteti su
ljudi i grupe ljudi
64
slučajna varijabla
rezultat merenja nekog atributa na skupu entiteta
65
vrste varijabli:
a) manifestne
- direktno opaziva ponašanja
- indikatori latentnog konstrukta
b) latentne
- hipotetički konstrukti koji se ne mogu direktno meriti
- uzrok su manifestnih varijabli tj. ponašanja
i. unipolarne
- kvantitativne razlike u svojstvu
- postoji nulta tačka tj. odsustvo
- npr. inteligencija
ii. bipolarne
- kvalitativne razlike ekstrema
- priča se o nekakvim suprotnostima (zavise od teorije, ne od merenja)
- npr. ekstraverzija-introverzija, liberalizam-konzervatizam...
66
- Refleksivni i formativni model merenja/indikatori
| - konstrukcija latentnog konstrukta može da se obavi u dva modela/sistema:
refleksivni/latentni/posledični
| formativni/emergentni/kauzalni
67
refleksivni/latentni/posledični
- latentna varijabla je uzrok domena indikatora
- na osnovu kovariranja indikatora potvrđujemo postojanje latentnog konstrukta
- promena u latentnoj dovodi do promene u svim indikatorima
- indikatori su zamenljivi u okviru domena
68
formativni/emergentni/kauzalni
- latentna varijabla je posledica niza indikatora
- indikatori međusobno ne moraju korelirati, ali moraju sa latentnom varijablom
- promena indikatora može dovesti do promene u latentnoj varijabli, ali ne i u ostalim indikatorima
- neophodan kompletan popis indikatora
69
- osobina -
- direktivni karakter na ponašanje
- ono što diriguje, emituje ili generiše neki skup manifestnih ponašanja koja se mogu meriti, a na osnovu kojih se kvantifikuje sama osobina
* razlikuju se od sposobnosti po tome što su one energetske jedinice, dok su sposobnosti nešto što određuje domet ponašanja, što ga organizuje i vodi ka rezultatu
70
- tip -
specifična konstelacija osobina
71
- stanje
- kratkotrajno, prolazno i situaciono uslovljeno, može da zavisi od osobina
- druga varijatna stanja sa kojom se srećemo u psihologiji je status - široki i derivirani koncepti koji nemaju lokalizaciju u ličnosti ispitanika, već predstavljaju jedan široki opis njegovog ličnog i društvenog identiteta(socijalni, materijalni status...)
- najviše odgovara pojmu emergentne varijable - zbirni opis različitih manifestnih pokazatelja
72
PSIHOLOŠKI TEST
- psihološki merni instrument *samo jedna od metoda merenja, ali se najčešće koriste!
- sredstvo ili procedura pomoću koje se uzima uzorak ispitanikovog ponšanja iz određenog domena i zatim evaluira i skoruje koristeći standardizovan proces
- metoda objektivnog prikupljanja podataka u kojoj je ispitanik aktivan, reaguje na draži (ajteme) ponašanjem (odgovorima) (S-R)
73
- da bi se osigurala objektivnost, neophodna je standardizovanost:
* jednake merne karakteristike za sve ispitanike (jednak redosled i format ajtema)
* jednak način zadavanja za sve ispitanike (uslovi testiranja)
* jednak način ocenjivanja za sve ispitanike
* jednak način tumačenja rezultata za sve ispitanike
74
- optimalan cilj psihološkog merenja
- poredak ispitanika (po onome što se meri)
* svaka izmena (prevođenje, skraćene verzije, redosled i format ajtema, papir-olovka i onlajn...) čini da se taj test mora tretirati kao novi test, iziskuje ponovne provere psihometrijskih karakteristika
75
- Koraci u psihološkoj proceni
- testiranje je samo jedan od koraka:
- > TESTIRANJE
1) identifikovanje cilja procene
2) selekcija metoda prikupljanja podataka
3) administracija, prikupljanje podataka
4) ocenjivanje/skorovanje testova i drugih primenjenih metoda
5) interpretacija dobijenih rezultata
- > PROCENA
6) donošenje procene/suda putem sinteze/integracije dodatnih podataka koji su dobijeni različitim metodama (npr. klinički test + podaci iz inrervjua, izjave porodice..)
- > donošenje argumentovane odluke u skladu sa ciljem procene
76
- Delovi testa
| - ispitanik vidi:
a) uputstvo
b) primer i vežbu
c) stavke/ajteme/čestice (stablo + mesto za odgovor) - draž na koju ispitanik reaguje ponašanjem
77
- Delovi testa
| - ispitivač vidi:
a) priručnik (kod standardizovanih testova)
| b) ključ/šablon za skorovanje
78
Paketi/testleti
- grupa ajtema koji imaju isti predmet merenja i ista psihometrijska svojstva, a koja se posmatra i skoruje kao jedna celina
- skor na njima nema interpretativni smisao!
- vrsta podtestova koji mere različite aspekte iste stvari; moguće da postoji konteksutalna zavisnost, pa se ajtemi moraju zadavati određenim redosledom
79
- primena testleta
* dobijanje pouzdanijih mera
| * konstrukcija alternativnih formi
80
- Podtestovi/suptestovi i podskale/supskale
- grupa ajtema koji imaju isti predmet merenja ili ga mere na isti način, a razlikuju se od druge grupe ajtema (po predmetu merenja - uglavnom su to nivoi osobine/fenomena)
- celine koje se zasebno skoruju i čiji skor ima interpretativnu vrednost!
81
- Banke ajtema
- strukturisane grupe ajtema čija su psihometrijska svojstva poznata
- namena: konstrukcija alternativnih formi
82
- kriterijumi za izbor ajtema:
a) sadržaj - kritično znanje + zastupljenost svih oblasti
b) težina
c) diskriminativnost
d) informativnost
*za razliku od banki, zbirke ajtema nemaju poznate psihometrijske karakteristike
83
- Baterije testova (“omnibus testovi”)
- skup nezavisnih testova sastavljen za neku praktičnu primenu
- mogu biti iz različitih izvora, različitih vrsta i namena
- baterija se tretira kao jedan kompleksan test koji je jedno/višedimenzionalan i koji ima svoj kompozitni skor
- psihometrijska svojstva baterije se moraju posebno utvrditi, bez obzira na to što su ona poznata za testove koji pripadaju bateriji
* inventari ličnosti koji sadrže različite supskale (npr. VP+2) nisu baterije
- baterija ili polidimenzionalni test - bateriju sastavlja korisnik za posebnu svrhu
84
Testiranje :
postupak primene i skorovanja
psiholoških testova , kao i interpretacije testovnih
rezultata
85
Procena :
proces dono šenja suda na osnovu sinteze
širokog spektra informacija među kojima su najčešće
i rezultati psihološkog testa
86
Vrste testova
Testovi sposobnosti i testovi ličnosti
Testovi podobnosti, postignuća i neuropsihološki testovi
Testovi brzine i testovi snage
Štampani testovi i testovi izvođenja
Verbalni testovi i neverbalni testovi
Strukturirani testovi i nestrukturirani testovi
Testovi sa slobodnim odgovorima i testovi s predloženim
odgovorima
Grupni testovi i individualni testovi
Klinički testovi i neklinički testovi
Računarski podržani
Adaptivni testovi
Testovi orijentisani na norme i na kriterijum
87
• testovi sposobnosti
- - kojoj paradigmi pripada?
- - šta meri?
- - kako se nazivaju stavke?
- - situacije je ______ zadata je______ a ocenjivanje je __________
- prva paradigma merenja tj. spoljašnje ocenjivanje ili maksimalna aktivnost
- meri kapacitete da se obavi neka akcija, odnosno izvede neko ponašanje
- stavke se nazivaju zadacima
- situacija je čistija, zadatak je nedvosmislen, a ocenjivanje objektivno
88
Koje testove sposobnosti znaš?
```
Brzine
Snage
Postignuća
Podobnosti
Neuropsihološki testovi
```
89
testovi podobnosti
- šta mjere
- gledaju u ........
- bolje je da su.......
- mere potencijal ili spremnost da se uspešno obavi neki posao, ostvari postignuće
- „gledaju u budućnost“
- bolje je da su jednodimenzionalni, da mere jednu stvar
90
testovi postignuća
- šta mjere
- gledaju u ........
- bolje je da su.......
- mere stepen napretka tokom školovanja, produktivnost u obavljanju posla...
- „gledaju u prošlost i sadašnjost“
- bolje je da su višedimenzionalni, da mere više stvari
91
neuropsihološki testovi
detekcija i procena neuroloških, neuropatoloških ili neurohemijskih promena, oštećenja ili nedostataka
92
testovi brzine
- šta mjere?
- koji je izvor individualnih razlika?
- sastoji se od ____ zadataka koji bi se inače _____
- mere brzinu kognitivnih i motornih procesa (donošenje odgovora, vreme reakcije...)
- izvor individualnih razlika - vreme rada
- laki zadaci koji bi se uspešno rešili da nema vremenskog ograničenja
* korelacije ajtema zavise od njihovog redosleda (uspešnost opada kako se ajtemi ređaju)
93
ubrzani testovi
- testovi snage kod kojih je vreme ograničeno, iz praktičnih razloga
- vremensko ograničenje ne bi trebalo značajno da utiče na rezultate
94
testovi snage
- sadrži kakve zadatke
- izvor individualnih razlika...
- sadrži zadatke svih nivoa težine koje ne mogu svi uspešno rešiti čak i ako je vreme neograničeno
- izvor individualnih razlika ne sme biti vreme rada
95
testovi ličnosti (upitnici, inventari ili skale)
- koju paradigmu koriste?
- šta se meri
- stavke se nazivaju...
- druga paradigma merenja tj. unutrašnje ocenjivanje ili tipična aktivnost (samoposmatranje i samoprocena)
- mere se dispozicije, motivacione osnove
- stavke se nazivaju pitanjima
- često se koristi naziv konativni testovi
96
testovi izvođenja čine koji testovi
a) manipulativni testovi
| b) test aparati
97
manipulativni testovi
- sastoje se od raznih predmeta čijom manipulacijom ispitanik ispoljava svoje sposobnosti
98
test aparati
- uređaji, manje ili više složeni
- danas računarski podržani
- npr. zadatak leksičke odluke, eye-tracker...
* individualno zadavanje, posebno korisni za ispitivanje dece i osoba sa neurološkim oštećenjima
99
verbalni i neverbalni testovi
| - podela se odnosi prvenstveno na štampane testove:
verbalni testovi
| neverbalni testovi
100
verbalni testovi
- sadrže prirodni jezik
101
neverbalni testovi
- namena im je...
- uglavnom su testovi ... i ....
- dele se na ...... i ......
- namena im je otklanjanje potrebe za pismenošću ispitanika i „efekta kulture“ tj. latentnih značenja koja diktira kultura, a za koja se smatra da su mnogo više sadržana u pisanom jeziku
- uglavnom testovi sposobnosti, ali mogu biti i ličnosti (projektivni i nestrukturirani)
* ne postoji poptuno neverbalan test, tu je uvek uputstvo
a) grafički
- pitanja koja su grafička
b) numerički
- aritmetičke operacije sa brojevima
* mogu spadati i u verbalne, onda kada se brojevi koriste kao prirodni jezik
102
strukturirani
- pitanja
- shvatanje pitanja
- ocjenjivanje
- jasno postavljena pitanja, jasno je šta treba biti odgovor
- svi ispitanici jednako shvataju zadatak/pitanje i znaju kakav može da bude odgovor
- objektivno ocenjivanje, postoji neki kriterijumski okvir, shema ocenjivanja
103
nestrukturirani/projektivni
- pitanja
- shvatanje pitanja
- ocjenjivanje
- nejasna pitanja (nekada čak ni nema pitanja - slike, opisi situacija..)
- svaki ispitanik shvata zadatak/pitanje na svoj način i daje odgovor u skladu sa svojim subjektivnim shvatanjem, projektuje svoju unutrašnjost
- manje objektivno ocenjivanje
104
testovi sa slobodnim odgovorima, otvorenim pitanjima
- stablo i odgovor
- da bi se test ocenio psiholog mora da
- stablo i odgovor koji smišlja sam ispitanik (stavke sa strukturiranim odgovorima)
- da bi se test ocenio, psiholog mora da “zatvori” pitanje:
i. test sposobnosti - ocenjivanje stepena tačnosti odgovora
ii. test ličnosti - klasifikacija u neku određenu kategoriju (vrši se analiza sadržaja, može i uz check-listu)
* projektivni testovi se najčešće smatraju testovima sa slobodnim odgovorima ALI samo onda kada imaju stablo/pitanje - kada to nije slučaj (npr. Roršah) onda to prevazilazi taksonomiju slobodni-predloženi, spadaju u nestrukturirane testove
- manje objektivno ocenjivanje
105
• testovi sa predloženim odgovorima, zatvorenim pitanjima
- stablo i dva ili više ponuđena odgovora
| - objektivno ocenjivanje
106
klinički i neklinički
- suštinska razlika je predmet merenja!
107
• klinički
- patocentrični testovi - ciljna populacija su osobe sa psihičkim smetanjama i poremećajima
- zadaju se individualno
- kategorijalni pristup
- cilj: razdvajanje normalnog od bolesnog i klasifikacija duševnih oboljenja
108
• neklinički
- predmet merenja su fenomeni karakteristični za opštu populaciju
- kvantitativni pristup
* neklinički testovi u kliničke svrhe - prilagođavanje načina zadavanja i interpretacije kako bismo došli do ciljane trijaže i dijagnotsike
* neklinički testovi na kliničkoj populaciji - marker/kritični/stop ajtemi (“priviđaju mi se stvar”, “bio sam u duševnoj bolnici”...) koji se jednostavno identifikuju i ukazuju na to da određene ispitanike treba ispitati individualno
109
• grupni
- zadaju se u grupi, vreme i uslovi zadavanja determinisani zahtevima grupnog rada
- obično strukturirani, štampani testovi sposobnosti, ne nužno
- zanima nas samo odgovor, ne kako se do njega došlo
110
• individualni
- zadaju se jednom ispitaniku i beleži se njegovo ponašanje, dolaženje do odgovora, mogu se zadavati dodatna pitanja usput
- svi su projektivni i klinički
111
orijentisani na norme
- skor ispitanika zavisi od skorova drugih ispitanika, poredi se sa normom
- određuje se mesto ispitanika u okviru distribucije skorova
112
• orijentisani na kriterijum
- skor ispitanika zavisi samo od ispunjenosti kriterijuma, poredi se sa kriterijumom
- distribucija skorova nije bitna
- “Čestitamo, položili ste!”
113
računarski podržani testovi (RBT)
- testovi koji se sprovode na računarima
- cilj: olakšati zadavanje(nepismeni i posebne potrebe), skorovanje i prikazivanje rezultata
* posebno korisni kod kloniranja ajtema tj. automatskog generisanja ajtema
114
adaptivni testovi (KAT)
- testovi prilagođeni ispitaniku - ne dobijaju svi iste ajteme
- ajtemi se selektuju iz banke ajtema - alternativna forma se konstruiše u toku rada, a na osnovu težine u skladu sa uspešnošću u rešavanju prethodno zadatih ajtema
115
- Format prezentovanja (ono što ispitanik vidi)
| 1) dihotomni/binarni
- stablo stavke (tvrdnja/iskaz/pitanje) i dva ponuđena odgovora (da/ne, tačno/netačno...)
a) u pravom smislu
Prvi svetski je počeo 1916. DA NE
b) alternativni izbor
Prvi svetski je počeo 1914. 1916.
- smanjuje se mogućnost pogađanja -> koristi se u testovima sposobnosti, posebno znanja
c) prisilni izbor
Češće sam potišten uznemiren
- smanjuje se socijalna poželjnost i ostale odgovaračke pristrasnosti (češće u testovima ličnosti)
- najveći nedostatak je upravo prisila, nemogućnost odgovora NE
- prisilni izbor može biti i politomni
* liste označavanja ili kontrolne liste spadaju u binarne stavke (označeno = da, prazno = ne
116
- Format prezentovanja (ono što ispitanik vidi)
| pitanja sa višestrukim izborom
- stablo stavke i više od dva ponuđena odgovora:
a) distraktori (netačni odgovori)
b) atraktori (posebno privlačan netačan
odgovor, razlikovanje znanja od poluznanja)
c) najtačniji odgovor
- odgovori nisu ni u kakvom odnosu, kontinumu, poretku
- poželjan broj odgovora - 3 (u praksi 4,5)
a) rangiranje
b) spajanje/uparivanje
117
- Format prezentovanja (ono što ispitanik vidi)
| stavke sa uređenim kategorijama
- stablo stavke i odgovori koji su poređani po nekom kriterijumu, čine kontinuum
a) skale procene
- politomna stavka čije su kategorije uređene i koja služi procenjivanju objekta
- najčešći tip
a) bionomni pokušaji
- isti zadatak se ponavlja određeni broj puta, beleži se koliko puta je uspešno rešen
b) broj tačnih/netačnih odgovora u nekom zadatku
- pravopisne/gramatičke greške u pismenom zadatku...
118
- Format prezentovanja (ono što ispitanik vidi)
| stavke sa konstruisanim odgovorima
- nemaju ponuđene odgovore, ispitanik sam konstruiše odgovor
- najčešće se spominju u kontekstu testiranja znanja
a) ajtemi sa kompletiranjem
- zadatak je dovršavanje rečenice jednom rečju ili frazom
b) ajtemi sa kratkim odgovorima
- odgovor je reč, fraza, rečenica
- navedi definiciju / šta je...?
c) esejska pitanja
- zahteva duži odgovor, stimuliše ispitanika na razmišljanje
- bitno da sadrži neku polemiku ili kontroverzu, različite pristupe koje ispitanik treba da prokomentariše
119
- Format ocenjivanja (ono što ispitivač vidi i ocenjuje)
| 1) dihotomni/binarni
- rezultat može biti samo + ili -, tačno ili netačno
- prisutan kod: • dihotomnih stavki (*obavezno!)
• PVI
• pitanja sa konstruisanim odgovorima
otvorenih pitanja
120
- Format ocenjivanja (ono što ispitivač vidi i ocenjuje)
| 2) ordinalni
- podrazumeva više ajtemskih skorova
- prisutan kod:
• stavke sa uređenim kategorijama (skale procene pre svega)
• stepenovano/parcijalno ocenjivanje
121
- Format ocenjivanja (ono što ispitivač vidi i ocenjuje)
| 3) nominalni
- svrstavanje u kategorije
| - sumacioni skor ne postoji
