inteligencija Flashcards
(92 cards)
1
Q
Koja su dva sržna aspekta inteligencije?
A
- Sposobnost učenja na osnovu iskustva
- Sposobnost prilagođavanja okolini
2
Q
Odakle vuče korene definicija inteligencije kao sposobnosti prilagođavanja?
A
Iz biološkog/evolucionog shvatanja.
3
Q
Šta podrazumeva današnja definicija inteligencije?
A
- Sposobnost učenja iz iskustva,
- Uz upotrebu metagonitivnih procesa da bi se poboljšalo učenje,
- Sposobnost prilagođavanja sredini
- Što podrazumeva različite mehanizme prilagođavanja u različitim kulturama
4
Q
Sa čim implicitne teorije ličnosti u istočnoj Aziji povezuju inteligenciju?
A
Sa interpersonalnim i intrapersonalnim veštinama.
5
Q
Šta obuhvata pojam inteligencije u Keniji?
A
Moral i kognitivne sposobnosti.
6
Q
Šta je emocionalna inteligencija (Mayer)?
A
- Sposobnost percepcije i izražavanja emocija,
- Asimilacije emocije u mišljenje
- Razumevanja emocija
- Regulacija emocija kod sebe i drugih
7
Q
Šta je socijalna inteligencija?
A
Sposobnost razumevanja drugih i interakcije sa drugima.
8
Q
U koje dve tradicije se mogu naći začeci merenja inteligencije?
A
Merenje psihofizičkih sposobnosti (perceptivna oštrima, motoričke sposobnosti…) i merenje sposobnosti prosuđivanja (povezano s mišljenjem).
9
Q
Sa kojom tradicijom se povezan Galton?
A
On je verovao da je inteligencija funkcija psihofizičkih sposobnosti + kognitivno-informacioni pristup
10
Q
Šta je merio Galton? Katel?
A
Razlikovanje težine, osetljivost na visinu tona, telesna snaga…
11
Q
Šta je Visler otkrio izučavajući Galtonove mere? Katel?
A
Nije bilo veza između različitih sposobnosti i one nisu predviđale uspeh u studijama.
12
Q
Zašto su Bine i Simon počeli da istražuju inteligenciju? Šta su njihovi testovi težili da izmere?
A
Da bi osmislili postupak za razlikovanje normalne od retardirane dece. Merili su inteligenciju kao funkciju sposobnosti učenja u akademskom setingu.
13
Q
Kojoj tradiciji pripadaju Bine i Simon?
A
Za inteligenciju je ključna sposobnost rasuđivanja, a ne psihofizičke sposobnosti.
14
Q
Prema Bineu, koja su tri elementa inteligencije?
A
- Usmerenost
- Prilagođavanje
- Kritičnost
15
Q
Šta predstavlja usmerenost kao element inteligencije?
A
Znanje o tome šta treba uraditi i kako to uraditi.
16
Q
Šta predstavlja prilagođavanje kao element inteligencije? (Bine)
A
Prilagođavanje strategije za izvršavanje zadatka i praćenje te strategije u toku izvođenja.
17
Q
Šta predstavlja kritičnost kao element inteligencije?
A
Kritičko vrednovanje vlastitih misli i aktivnosti. (kao metakognicija?)
18
Q
Kako su Bine i Simon prvobitno merili uspeh na testovima?
A
Preko mentalnog uzrasta - prosečni nivo inteligencije za osobu određenog uzrasta.
19
Q
Koje je problem sa prvobitnim načinom merenja uspeha kod Binea?
A
Problematično je upoređivati uspeh dece različitih uzrasta.
20
Q
Koji sistem merenja uspeha je predložio Štern, kao alternativu Bineovom načinu?
A
Klasični koeficijent inteligencije (IQ) - količnik mentalnog i hronološkog uzrasta pomnožen sa sto.
21
Q
Koji je problem sa klasičnim koeficijentom inteligencije?
A
Povećanje mentalnog uzrasta se usporava oko 16 godine.
22
Q
Kako su danas određeni koeficijenti inteligencije? (matematički)
A
Devijacijski koeficijenti - dobijeni upoređivanjem mera koje su zasnovane na pretpostavljenim normalnim distribucijama
23
Q
Koju je skalu konstruisao Terman?
A
Stanford-Bine - oslanjajući se na Binea. Godinama je predstavljao standard i i dalje se primenjuje, ali manje nego Veksler.
24
Q
Koje verzije Vekslerove skale postoje?
A
Za odrasle, za decu i za decu predškolskog i ranog školskog uzrasta.
25
Koja tri rezultata daje Vekslerova skala? Koje su podskale?
Verbalni, neverbalni i ukupni.
Verbalna i neverbalna skala.
26
Koje dimezije su sadržane u Stanford-Bineu?
Verbalno rezonovanje,
numeričko rezonovanje,
slikovno/apstraktno rezonovanje,
kratkoročno pamćenje
27
Da li je Veksler smatrao da njegovi testovi mere inteligenciju?
Vekslerova koncepcija inteligencije prevazilazi rezultate na testu i uspeh u školi. Verovao je da je inteligencija suštinska za naše odnose sa drugim ljudima, obavljanje posla i uprvljanje životom.
28
Koja su dva najznačajnija pitanja za istražizanje inteligencije?
- Da li treba da se usmerimo na mernje inteligencije ili na intelektualne procese?
- Šta je u osnovi inteligencije: nasleđe, sredina ili interakcija?
29
Koji su najznačaniji faktorski modeli inteligencije? (psihomaterijski)
- Spirmanov
- Terstonov
- Gilfordov
- Katelov
- Vernonov
- Kerolov
30
Kakvu faktorsku strukturu dobija Spirman?
Jedan faktor - G faktor
I niz specifičnih faktora koji učestvuju na određenim testovima - S faktori
31
Koje faktore dobija Terston?
1. Verbalno razumevanje
2. Verbalna fluentnost
3. Induktivno rezonovanje
4. Prostorna vizuelizacija
5. Numeričke sposobnosti
6. Pamćenje
7. Perceptivna brzina
32
Kako Terston meri verbalno razumevanje?
Testovima rečnika
33
Kako Terston meri verbalnu fluentnost?
Smišljanje što više reči na određeno slovo za ograničeno vreme
34
Kako Terston meri induktivno rezonovanje?
Testovima kao što su analogije i dopunjavanje niza brojeva
35
Kako Terston meri prostornu vizuelizaciju?
Mentalna rotacija slika predmeta
36
Kako Terston meri numeričke sposobnosti?
Računanje i rešavanje matematičkih problema.
37
Kako Terston meri pamćenje?
Prisećanje reči i slika
38
Kako Terston meri perceptivnu brzinu?
Prepoznavanje razlika u slikama ili precrtavanje određenih slova u nizovima slova
39
Kako se zove Gilfordov model i koliko faktora uključuje?
Model strukture intelekta, u jednoj verziji sadrži čak 150 faktora
40
Kako Gilford vidi inteligenciju?
Kao kocku koja preedstavlja presek tri dimenzije: različitih operacija, sadržaja i produkata.
41
Šta su Gilfordove operacije?
Jednostavni mentalni procesi, poput pamćenja i evaluacije
42
Šta su Gilfordovi sadržaji?
Vrste termina koje se javljaju u problemu npr. semantički ili vizuelni
43
Šta su Gilfordovi produkti?
Vrste traženih reakcija, poput jedinica (pojedinih reči, brojeva), klasa i implikacija
44
Koji autori su konstruisali hijerarhijske modele inteligencije?
- Katel
- Vernon
- Kerol
45
Koja je dva šira faktora predložio Katel? (Katel-Horn, teorija investicije)
- Fluidna inteligencija
- Kristalizovana inteligencija
46
Šta je Katelova fluidna inteligencija?
Brzina i tačnost apstraktnog rezonovanja, naročito kod novih problema
47
Kakavo je odnos fluidne inteligencije i kulture?
Varijabilnost konstantna u različitim kulturama, meri se kulturno nepristrasnim testovima
48
Kako se fluidna inteligencija menja s razvojem?
Plato sa 14 godina, pad posle 20
49
Šta je Katelova kristalizovana inteligencija?
Akumulirano znanje i rečnik
50
Kakav je odnos kristalizovane inteligencije i kulture?
Varira od kulture do kulture
51
Kako se menja kristalizovana inteligencija u toku razvoja?
Plato zavisi od obrazovanja
52
Koje faktore je predložio Vernon?
- Praktično-mehaničke sposobnosti
- Verbalno-obrazovne sposobnosti
53
Kakvu strukturu je predložio Kerol?
3 nivoa:
- brojne uske, specifične sposobnosti,
- različite široke sposobnosti
- opšta inteligencija, jedan faktor
54
Koje sposobnosti Kerol uključuje na srednjem nivou?
- fluidna
- kristalizovana
- učenje i pamćenje,
- vidna percepcija
- slušna percepcija
- lakoća produkcije ideja (slično verbalnoj fluentnosti)
- brzina (brzina odgovaranja i brzina davanja tačnih odgovora)
55
Na šta su fokusirane teorije brzine obrade informacija? (kognitivno-informacioni pristup)
- Vreme inspekcije
- Vreme izborne reakcije
- Brzina leksičkog pristupa
- Brzina simultane obrade
56
Kojim pokazateljom inteligencije se bavio Netelbek?
Vreme inspekcije - brzina kodiranja vidnih informacija
57
Kako izgleda zadatak vremena inspekcije?
Prikazuje se fiksaciona tačka, zatim meta (dve paralelne linije različitih dužina), zatim maska. Ispitanik treba da odgovori koja je linija bila duža.
58
Šta se meri u zadatku vremena inspekcije?
Vreme koje meta mora da bude na ekranu da bi ispitanik uspešno odgovorio
59
Da li je vreme inspekcije povezano s inteligencijom?
Postoji povezanost
60
Koji aspekat brzine obrade infromacija naglašava Džensen?
Vreme izborne reakcije - vreme koje je potrebno da od nekoliko mogućnosti izaberemo jednu
61
Kako izgleda zadatak za procenu vremena izborne reakcije?
Ispitanik sedi ispred ploče na kojoj je niz svetala. Kad se jedno upali, treba da pomeri nogu na dugme koje se nalazi ispod njega.
62
Da li je vreme izborne reakcije povezano sa inteligencijom?
Neka istraživanja su pokazala da jeste, ali zbog problema u dizajnu zadatka, nije jasno da li on zapravo meri vreme izborne reakcije
63
Koje aspekte brzine obrade informacija naglašava Hant?
Brzinu leksičkog pristupa (brzina pronalaženja informacija o rečima u dugoročnom pamćenju) i brzinu simultane obrade (podeljena pažnja)
64
Kako izgleda zadatak koji meri brzinu leksičkog pristupa?
Prikazuju se parovi slova. Neka su velika, neka mala, nekad su isto slovo, nekad nisu. Ispitanik treba da što pre odgovori da su to slova koja imaju isto ime. Od tog vremena se oduzima vreme potrebno za zadatak kada su oba slova velika.
65
Da li je brzina leksičkog pristupa povezana s inteligencijom?
Povezana je sa verbalnim sposobnostima
66
Kako izgleda zadatak za brzinu simultane obrade?
Rešavanje matematičkih problema i pritiskanje dugmeta svaki put kada se oglasi određeni ton.
67
Da li je brzin simultane obrade povezana sa inteligencijom?
Jeste
68
Kako je inteligencija povezana sa radnim pamćenjem? (kognitivno-informacioni)
Inteligencija povezana sa kapacitetom radne memorije i sposobnošću manipulisanja materijala u radnoj memoriji: kodiranje informacija u RM, pronalaženje informacija u RM, odgovaranje. Mnogi autori smatraju da je RM ključna za inteligenciju.
69
Koji su rezultati meta-analize RM i inteligencije?
Srednja korelacija između kapaciteta
radne memorije i g-faktora 0.48
70
Kako kontekstualisti vide inteligenciju?
Za inteligenciju je ključan kontekst tj. ne možemo realistično proučavati inteligenciju, a da ne uzmemo u obzir čitavo ljudsko biće i njegove interakcije sa celokupnim sredinskim kontekstom unutar kog osoba inteligentno deluje.
71
Koji su neki primeri okolnosti koje su povezane sa inteligencijom?
Razlike između gradskih i seoskih zajednica, niske nasuprot visokoj proporciji adolescenata unutar zajednice, razlike u SES
72
Inteligencija u afričkom plemenu (razvrstavanje reči)
U zapadnim kulturama, inteligentni ljudi razvrstavanju reči hijerarhijski, a gluplji funkcionalno. U jednom afričkom plemenu je obrnuto.
73
Predlog rešenja za problem kulturnih različitosti u inteligenciji
Konstrukcija kulturno relevantnih testova - testova koji uključuju veštine i znanja povezana sa kulturalnim iskustvom u određenoj sredini.
74
Kakvo je Gardnerovo viđenje inteligencije?
Predložio je teoriju višestrukih inteligencija, prema kojoj inteligencija nije jedan konstrukt. On govori o osam različitih inteligencija koje su relativno nezavisne jedna od druge.
75
Zašto Gardnerova teorija nije faktorska?
Zato što on ne gleda na 8 inteligencija kao delove jedne celine, tj. ne postoji superordinirani faktor. Takođe se koriste drugačiji izvori podataka - Gardner je podatke prikupljao iz raznovrsnih izvora i vrsta podataka.
76
Koje su Gardnerove inteligencije?
- lingvistička
- logičko-matematička
- spacijalna
- muzička
- telesno-kinestetička
- interpersonalna
- intrapersonalna
- prirodnjačka
77
Koje je kriterijume Gardnr koristio za otkrivanje vrsta inteligencije?
1. Moguće izdvajanje određene inteligencije kod povreda mozga
2. Postojanje izuzetnih pojedinaca koji pokazuju izvanrednu sposobnost ili deficit u određenoj vrsti inteligentnog ponašanja
3. Jedna ili nekoliko sržnih operacija koje je moguće identifikovati, koje su ključne za izvođenje inteligentnog ponašanja.
4. Razvojni tok koji vodi od početnika do stručnjaka
5. Evolucijska korist - porast ove inteligencije se može dovesti u vezu sa boljim prilagođavanjem okolini
6. Mogućnost kodiranja u sistemu simbola ili u kulturalno smišljenoj areni
7. Nalazi koji govore o tome da je učinak na testu jedne inteligencije razlikuje od učinka na testu druge
8. Nalazi koji govore da je učinak na testu jedne inteligencije sličan drugom testu iste inteligencije
78
Koja su 3 Sternbergova aspekta inteligencije?
Teorija sadrži tri aspekta, koji se bave odnosom inteligencije sa:
1. s unutrašnjim svetom pojedinca
2. s iskustvom
3. sa spoljnjim svetom
79
Šta naglašava deo trijarhijske teorije koji se bavi odnosom inteligencije i unutrašnjeg sveta?
Naglašava proces obrade informacija.
80
Koje su tri komponente procesa obrade informacija u trijarhijskoj teoriji?
- metakomponente
- komponente izvođenja
- komponente sticanja znanja
81
Šta su Sternbergove metakomponente?
Izvršni procesi (planiranje, praćenje i evaluacija rešavanja problema)
82
Šta su Sternbergove komponente izvođenja?
Procesi nižeg reda koji izvršavaju naredbe metakomponenti.
83
Šta su Sternbergove komponente sticanja znanja?
Procesi koji se bave učenjem načina rešavanja problema.
84
Šta razmatra aspekt trijarhijske teorije koji se bavi odnosom inteligencije i iskustva?
Kako ranije iskustvo interaguje sa komponentama obrade informacija. Ako smo dobro upoznati sa nekim zadatkom, neki aspekti se izvršavaju automatski. Novi zadaci zahtevaju najviše inteligencije.
85
Čime se bavi aspekt trijarhijske teorije koji se odnosi na odnos inteligencije i spoljašnjeg sveta?
Bavi se funkcijama inteligencije u stvarnom svetu:
- prilagođavanje na sredinu
- prilagođavanje sredine
- izbor nove sredine
86
Kako Sternberg vidi inteligentnu osobu?
Znaju svoje jake i slabe strane i nalaze načine da iskoriste ono u čemu su dobri i da kompenzuju ono u čemu su loši.
87
Kako je inteligencija povezana sa akademskim uspehom?
U osnovnoj školi, povezanost 0,7
U srednjoj školi, povezanost 0,5
Na osnovnim studijama, povezanost 0,4
Na postdiplomskim studijama, povezanost 0,3
88
Polne razlike u inteligenciji
Rezultati su nedosledni - nekada nema razlike u prosecima, nekada je jedan pol uspešniji, ali postoje razlike u distribuciji skorova - muškarci pokazuju veću varijabilnost.
89
Polne razlike u verbalnim sposobnostima
Rezultati su različiti, što se tumači kao metodološke nedoslednosti, ali postoje i nalazi koji govore o tome da su žene uspešnije. Ova hipoteza je dodatno potvrđena činjenicom da se veličina neokorteksa (uspešnost u socijalnim interakcijama) nasleđuje preko majke.
90
Šta je Flinov efekat?
Tendencija povišenja prosečne inteligencije od generacije do generacije za sve zemlje za koje postoje podaci.
91
Moguća objašnjenja Flinovog efekta
- bolja ishrana
- smanjivanje broja dece po kući
- bolje obrazovanje
- veća sredinska kompleksnost
- genetsko unapređivanje ljudi
92
Šta se sada dešava sa Flinovim efektom?
U Skandinaviji IQ opada.
