šizotipija Flashcards
(129 cards)
1
Q
Šta je šizotipija?
A
Šizotipiju možemo definisati kao meru vulnerabilnosti za psihozu iako se za većinu osoba sa šizotipijom ne očekuje da razviju psihozu.
2
Q
Podeoci kontinuuma šizotipije
A
Šizotipija predstavlja kontinuum na čijem se jednom kraju nalaze relativno psihološko zdravlje, zatim minimalne psihotične manifestacije, subklinička slika, poremećaji ličnosti iz spektra šizofrenija i na drugom kraju nalazi se psihoza.
3
Q
Najčešće validirani faktori šizotipije
A
- Pozitivna šizotipija (apopenija) - magijsko mišljenje, perceptivne distorzije, mišljenje bez selekcije (koje uključuju i irelevantne stimuluse)
- Negativna šizotipija - anhedonija i socijalno povlačenje
4
Q
Na koji način su šizotipija i šizotipski poremećaj ličnosti slični, a kako se razlikuju?
A
Postoje fenomenološke sličnosti, ali šizotipija je samo latentna organizacija ličnosti koja nije ograničena na dijagnostičku kategoriju koja se bazira na detekciji manifestnih simptoma i znakova.
5
Q
Zašto je Mil uveo pojam šizotaksija?
A
Pojam šizotaksije u psihologiju i psihijatriju uveden je u ranim šezdesetim sa ciljem da se objasni kako se iz jedne genetske predispozicije (“schizotaxia”), koja je u osnovi nepsihotično stanje, može evoluirati u šizotipiju, a odatle (kod manjeg broja slučajeva) u potpuno psihotično stanje (šizofreniju).
6
Q
Šizotaksija
A
Šizotaksija je genetska predispozicija iz koje se mogu, ali ne moraju, razviti teži mentalni poremećaji.
7
Q
Neuralne karakteristike šizotaksije
A
Šizotaksija je karakterisana primarno sa defektom integracije na neuralnom nivou (nazvan hipokrizija), gde proces prenosa signala u sinaptičkoj pukotini nije uslađen sa nadražajima koji dolaze od spolja.
8
Q
Šta znači da osoba ima hipokriziju?
A
Hipokrizija ne prelazi nužno u mentalni deficit (šizotipiju ili šizofreniju), niti nužno generiše kognitivni deficit (retardaciju) ili znaćajno menja druge moždane funkcije.
9
Q
Kako se hipokrizija ispoljava pre nastupanja šizofrenije?
A
Ispoljava se kao redukcija kognitivnih funkcija (cognitive slippage), redukovanu senzornu inegraciju spoljnih nadražaja, te smanjenu sposobnost integrisanja i diferenciranja kognitivnih signala (associative loosening). Kada ove sposobnosti postanu narušene, otvara se prostor za formiranje neobičnih (šizofrenih) asocijacija između ideja, emocija i događaja.
10
Q
Genetske osnove šizotaksije i šizofrenije, po Milu
A
To su stanja izazvana poremećajem jednog posebnog gena koji ima nizak nivo penetracije (oko 10%), tako da će otprilike toliki postotak potomstva šizofrenog pacijenta razviti sličan ili isti poremećaj.
11
Q
Kritike Milovih genetskih osnova šizofrenije
A
Smatra se najslabijim delom teorije, jer se danas smatra da je šizofrenija izazvana defektom više gena sa manjim efektom.
12
Q
Šizotipija u emskim leksičkim modelima ličnosti
A
Ove studije izdvajaju 6-8 faktora, među kojima je faktor socijalne neprilagođenosti, zasićen indikatorima psihotičnog spektra.
13
Q
Šizotipija u leksičkim studijama koje uključuju evaluativne termine
A
Pojavljuju se faktori nekonvencionalnosti i negativne valence.
14
Q
Nekonvencionalnost u leksičkim studijama sa evaluativnim terminima
A
Sklonost fantaziranju, neralnim idejama i verovanjima, bizarnim aktivnostima
15
Q
Šizotipija i negativna valenca
A
Snažan prediktor poremećaja ličnosti, pogotovo šizotipalnog
16
Q
Šizotipija i neleksički modeli ličnosti
A
- Ajzenkov Psihoticizam
- Sistem za koordinaciju regulatornih funkcija u Momirovićevom Kibernetičkom modelu
- Kleridžova šizotipija
17
Q
Integrativni faktorski modeli normalne i poremećene ličnosti
A
Zajednička faktorska analiza indikatora bazičnih crta i simptoma poremećaja ličnosti. Dobijaju se npr. faktori bazične disfunkcionalnosti ličnosti (GDP) i čudnovatosti (oddity)
18
Q
Šizotipija i GDP
A
GDP zasićuje indikatore:
- kognitivne i perceptivne distorzije
- disocijativni poremećaji svesti
- afektivna i kognitivna ambivalencija
- dezorganizacija
19
Q
Šizotipija i čudnovatost
A
Čudnovatost zasićuje indikatore:
- disocijativni poremećaji svesti
- neuobičajena uverenja i doživljaju
- sumnjičavost
- ekscentričnost govora i ponašanja
- sklonost maštarenju
20
Q
Šizotipija i dimenzionalni modeli poremećaja ličnosti
A
Gotovo svi modeli sadrže konstrukt sličan šizotipiji - kao širu dimenziju prvog reda: psihoticizam ili neobičnost, ili kao užu dimenziju: disocijacija, ekscentrična percepcija, kognitivna disregulacija
21
Q
Kako je došlo do koncepta translimenacije?
A
Istraživanja nekih specifičnih psiholoških fenomena, kao što su parapsihološka verovanja i iskustva, dovela su do identifikovanja koncepta sličnog šizotipiji - translimenacija.
22
Q
Definicija translimenacije
A
Tendencija psihološkog sadržaja da pređe granicu ka svesnom (spoljašnji stimulusi i nesvesni sadržaji) ili nesvesnom (svesni sadržaji)
23
Q
Šta obuhvata translimenacija?
A
- magijsko mišljenje,
- hiperasteziju,
- absorpciju fantazijom,
- kreativnost,
- iskustva nalik maničnim i/ili mističnim,
- depresivna iskustva,
- orijentisanost ka introspekciji,
- bazičnu religioznost,
- sklnost interpretaciji i verovanjuu snove
I manje konzistentno: - disocijacija
- sklonost halucinacijama
24
Q
Translimenacija i psihopatologija
A
Izraženija kod šizotipalnih ličnosti, šizofrenih i bipolarnih osoba, javljaju se i poremećaji pamćenja
25
Translimenacija i bazične crte
Korelira sa otvorenošću
26
Translimenacija i šizotipija
Korelira sa pozitivnom šizotipijom
27
Tradicionalno shvatanje psihotičnih entiteta
Međusobno i u odnosu na normalno ponašanje etiološki i kvalitativno različiti
28
Kako se menja tradicionalno shvatanje psihoze u poslednjih nekoliko decenija?
Ponuđeni su emprijski argumenti za kontinuum između normalnog ponašanja i psihoze, kao i za kontinuum između različitih psihotičnih fenomena
29
Nalazi epidemioloških studija o subkliničkom psiihotičnom fenotipu (sklonosti ka psihozi, šizotipija)
Ima kontinuiranu distribuciju u opštoj populaciji - supkliničke forme psihotičnih simptoma imaju do 100 puta veću prevalencu nego psihotični poremećaji, ali to ne dokazuje da pripadaju istom kontinuumu
30
Hansenovi empirijski argumenti za kontinuum šizotipija-psihoza
1. Supkliničke i kliničke forme su na sličan način povezane sa demografskim varijablama (češće kod samaca, niži SES itd)
2. Supkliničke forme imaju tendenciju transmisije u kliničke tokom vremena
3. Tendencija porodičnog ko-klasterisanja - postojanja i kliničke i supkliničke forme unutar iste porodice
4. Oba rastu sa porastom urbanizacije života
5. Imaju slične kognitivne i motorne deficite
6. Dele slične rizične gene i sredinske faktore rizika
31
Još jedan argument za kontinuum šizotipija-psihoza
Nađene su slične polne razlike: muškarci imaju veće kognitivne deficite nego žene; u mlađoj adolescenciji više dečaka nego devojčica doživljava psihotična iskustva nego devojčica, što nije slučaj u starijoj grupi mladih, a psihotični poremećaji počinju ranije kod muškaraca nego kod žena
32
Kneževićevi argumenti za kontinuum različitih psihoza
1. Šizofreni, šizoafektivni i afektivni psihotični poremećaji dele iste dimenzije simptoma: dezorganizacija, distorzija testa realnosti, uzuđenje, depresija/anksioznost, krivica
2. Afektivni poremećaji se javljaju češće u porodicama u kojima ima i šizofrenih/šizotipalnih i obrnuto
3. Isti lekovi dovode do poboljšanja šizofrenih i afektivno-psihotičnih poremećaja
4. Slični biološki markeri odlikuju obe grupe npr. kod obe grupe nađene su aberacije očnih pokreta u odnosu na kontrolnu grupu
5. Isti neuropsihološki deficiti su nađeni kod šizofrenih i maničnih poremećaja
6. Genetičke studije sugerišu zajedničku genetsku etiologiju
33
Još argumenata za kontinuum različitih psihoza
1. Strukturalne promene mozga se ne razlikuju između šizofrenih i afektivnih psihoza
2. Nemogućnost pouzdane distinkcije između maničnog i šizoafektivnog poremećaja
34
Momirovićev Kibernetički model konativnih funkcija
Model pretpostavlja 6 bazičnih dimenzija ličnosti, kao biološki zasnovanih menahizama regulacije ponašanja.
35
Mentalni poremećaji u Kibernetičkom modelu
Mentalni poremećaji su disregulacije (poremećaji) u ovim mehanizmima, a specifičnost mentalnog poremećaja odredjena je regulatorom čija je funkcija neposredno pogodjena i efektima ove disregulacije na subordinirane regulatorne procese.
36
Posledice poremećaja sistema za koordinaciju regulatornih funkcija (DELTA)
Kognitivna, konativna, motorička i senozrna disfunkcija.
37
Direktni simptomi poremećaja sistema za koordinaciju regulatornih funkcija (DELTA)
Šizofreni, paranoidni, depresivni, manični simptomi
38
Indirektni simptomi poremećaja sistema za koordinaciju regulatornih funkcija (DELTA)
Efektima na subordinirane sisteme regulacije, u osnovi je fobija, opsesija, kompulzija.
39
Biološke osnove sistema za koordinaciju regulatornih funkcija
Na nivou transmiterskih procesa
40
DELTA kod dece
Ne postoje ni polne ni uzrasne razlike na ovoj dimenziji tokom razvoja, a poremećaji ovog mehanizma se mogu uočiti i kod vrlo male dece, a povezani su sa različitim adaptivnim i kognitivno-emocionalnim procesima.
41
Kako je Kleridž promenio viđenje šizotipije?
On prvi predstavlja šizotipiju kao multidimenzionalnu dispoziciju za širok spektar varijeteta u ponašanju, patološkog i normalnog
42
Kako je Kleridžov model razvijen?
Faktorskom analizom samoopisnih mera šizotipalnih crta
43
Koje su dimenzije Kleridžovog modela?
Introverzivna anhedonija,
impulsivni nekonformizam,
kognitivna dezorganizacija,
neobična iskustva
44
Kako je široko definisana šizotipija povezana sa patologijom?
Longitudinalne studije pokazuju da je šizotipija dispozicija za razvoj psihotičnih i afektivnih poremećaja. Dimezije šizotipije su povezane sa aksioznim i opsesivno kompulsivnim poremećajima i disocijativnim tendencijama (depersonalizacija, derealizacija).
45
Dalje istraživanja strukture šizotipije (posle Kleridža)
Dobija se različit broj faktora, neki faktori se dele na 2, izostaju, udružuju, u zavisnosti od primenjenih instrumenata i drugih metodoloških razlika.
46
Koje dimenzije se najčešće izdvajaju? (posle Kleridža)
1. pozitivna šizotipija: neobična perceptivna iskustva i magijsko mišljenje
2. negativna šizotipija: telesna i socijalna anhedonija
3. dezorganizacija/socijalna aksioznost
4. impulsivni nekonformizam
47
Meta-analiza faktorsko-analitičkih studija shizofrenih simptoma (Peralta i Cuesta)
Dobija se između 2 i 12 faktora, zavisno od metodologije. Autori predlažu osmofaktorski hijerarhijski model za rekonceptualizaciju psihotičnih poremećaja.
48
Peralta i Cuesta - predloženi faktori
- psihotičnost (pozitivna šizotipija)
- dezorganizacija
- negativna šizotipija
- manija
- depresija
- uzbuđenost/uznemirenost
- katatonija
- nedostatak uvida
49
Motivacija za konstrukciju Dezintegracije
Nijedan od postojećih modela se nije istakao kao najbolji.
- Autori su koristili ograničene, a raznovrsne setove indikatora - velika heterogenost faktora između različitih istraživanja.
- Modeli nisu integrisali podatke o bazičnoj strukturi ličnosti, pa su uključeni i indikatori iz npr. FFM.
- Autori nisu istraživali odnose između dobijenih faktora, pa je ostalo otvoreno i pitanje nivoa organizacije faktora.
50
Na kojim pretpostavkama počiva model Dezintegracija
Psihotični i suppsihotični fenomeni su na širokoj, hijerarhijski organizovanoj, multidimenzionalnoj i biološki zasnovanoj crti ličnosti, koja leži izvan velikih pet.
51
Koje indikatore je Knežević zadavao u prvobitnim istraživanjima?
Gotovo sve poznate indikatore shizotipalnosti, disocijacije i psihotičnosti, kako bi model bio što obuhvatniji.
52
Kako je vršena analiza u Kneževićevim prvobitnim istraživanjima?
Izbačeni su indikatori sa zasićenjem ispod 0,3. Analizirana je stabilnost, replikabilnost i informativnost 11 faktorskih solucija.
53
Koja faktorska solucija se pokazala kao najbolja? Koliko je zasićenje ovih faktora? (Dezintegracija)
Desetofaktorska - 8 faktora ima zasićenje faktora višeg reda preko 0,5, a 2 faktora preko 0,4.
54
Koji faktori najslabije zasićuju faktor višeg reda? (Dezintegracija)
Somatoforna disregulacija i Zaravnjen afeka
55
Koji su faktori Dezintegracije?
- Egzekutivna disfunkcija
- Perceptivna distorzija
- Pojačana svesnost
- Depresija
- Paranoja
- Manija
- Socijalna anhedonija
- Zaravnjen afekat
- Somatoforna disregulacija
- Magijsko mišljenje
56
Egzekutivna disfunkcija (Dezintegracija)
Disregulacija pažnje, planiranja, pamćenja, emocionalnih reakcija, produkcije govora, kontrole motornih odgovora, sinhronizacije između mišljenja, emocija i ponašanja.
57
Kom faktoru šizofrenih simptoma odgovara Egzekutivna disfunkcija?
Faktoru dezorganizacije.
58
Perceptivna distorzija (Dezintegracija)
Depersonalizacija, derealizacija, doživljaj višestrukog identiteta, deluzije telesne strukture.
59
Pojačana svesnost (Dezintegracija)
Pojačana kognicija, slikovita reminescencija, snažna responzivnost na angažujuće stimuluse. Autor sugeriše da je povezana sa kreativnošću, nemogućnošću razlikovanja stvarnosti od mašte, realnih od pogrešnih sećanja.
60
Depresija (Dezintegracija)
Tuga, horničan umor, osećaj beskorisnisti, usamljenost, samosažaljenje, bespomoćnost, suicidalna ideacija.
61
Paranoja (Dezintegracija)
Sumnjičavosti, nepoverenja u druge, ideja proganjanja, posmatranja i praćenja, okrivljavanja drugih za sopstvene neuspehe, preterana senzitivnost, arogantnost, verovanje u zaveru.
62
Kako se Paranoja u Dezintegraciji razlikuje nego u studijama šizotipije i šizofrenije?
U studijama shizotipije i strukture shizofrenije, paranoja se uobičajeno pojavljuje kao komponenta faktora Pozitivnih simptoma, dok je u strukturi dezintegracije zaseban faktor.
63
Manija (Dezintegracija)
Preteran aktivitet, agitacija, ekscesni optimizam, povišeno
dobro raspoloženje, grandioznost, preterano samopouzdanje i samopoštpvanje.
64
Socijalna anhedonija (Dezintegracija)
Povučenost, usamljenost, samotnjački život, stidljivost, odsustvo uživanja u prijatnoj stimulaciji, odsustvo potrebe za bliskim vezama (kasnije odstranjena iz modela).
65
Zaravnjen afekat (Deorganizacija)
Ravnodušnost prema sebi i drugima, ravnodušnost u odnosu na budućnost, distanciranost i nezainteresovanost za druge ljude, emocionalna utrnulost.
66
Kako je predstavljena negativna šizotipija u modelu Dezintegracije?
Socijalna anhedonija i Zaravnjen afekat
67
Somatoforna disregulacija (Dezintegracija)
Teži oblici senzornih i motornih konverzija, somatske deluzije, neosetljivost na bol, doživljaj oštećenosti organa i njihovih funkcija, opšta telesna utrnulost.
68
Kneževićevi kriterijumi za prihvatanje konstrukta kao dispozicije/crte ličnosti
- Konvergencija indikatora
- Strukturna invarijantnost
- Vremenska stabilnost
- Dimenzionalnost (postoji i u nekliničkoj populaciji)
- Relevantnost
69
Kriterijum konvergencije indikatora i modaliteta
Indikatori moraju da konvergiraju ka jednom zajedničkom latentnom predmetu merenja.
70
Kriterijum strukturne invarijantnosti
Struktura se ne menja u zavisnosti od uzorka i metoda
71
Kriterijum relevantnosti
Konstrukt mora da daje nove, značajne informacije
72
Kako je proverena konvergencija indikatora i modaliteta?
Dokazana je u prvoj studiji - koeficijenti korelacije sa superordinirajućim faktorom
73
Kako je sve proverena strukturna invarijantnost?
Utvrđena je krosuzoračka stabilnost u Srbiji, kroskulturalna stabilnost i krosmetodska stabilnost
74
Krosuzoračka stabilnost Dezintegracije
Šestofaktorska solucija (Dezintegracija i Velikih pet) je replicirana na reprezentativnom uzorku iz opšte populacije i na uzorku iz studentske populacije. Najviša kongruencija je upravo bila za faktor Dezintegracije.
75
Kroskulturalna stabilnost Dezintegracije
Analizirana je kroskulturalna stabilnost sedmofaktorske solucije (sa Poštenjem) u 8 zemalja. Proveravana je replikabilnost 5 različitih faktorskih struktura. Faktor dezintegracije održavao je svoju strukturu sve do sažimanja svih indikatora na tri faktora, što je pokazalo da je reč o jednoj od najstabilnijih dimenzija u ukupnom ispitivanom prostoru ličnosti.
76
Krosmetodska stabilnost Dezintegracije
Samoprocene i rejting mere na šestofaktorskom modelu pokazale su slaganje 0,98 za Dezintegraciju, više nego za sve ostale crte ličnosti.
77
Vremenska stabilnost Dezintegracije
Na uzorku studenata psihologije, proverena je stabilnost skorova na šest dimenzija u razmaku od godinu dana. Korealcija izmedju dva merenja za dimenziju dezintegracije bila je visoka (r=0,72), koliko i za dimenziju neuroticizam (r=0,73),
78
Dimenzionalnost Dezintegracije (5)
- Pokazana je istovetnost relacija indikatora dezintegracije sa sociodemografskim varijablama u opštoj i kliničkoj populaciji
- Pokazana je vremenska stabilnost u opštoj i kliničkoj populaciji, sa istim blagim promenama (npr. SA ima tendenciju blagog rasta)
- Pokazana je normalna raspodela na uzorku iz opšte populacije
- Pokazana je identičnost latentne strukture indikatora na uzorku opšte i psihotične populacije
79
Relevantnost Dezintegracije
- Diferencijalno-dijagnostički potencijal
- Kriminalni recidiv
- Profesionalne preferencije
- PTSP
80
Dezintegracija i diferencijalna dijagnostika
Dezintegracija je sistematski unapredila diferencijalno-dijagnostički potencijal FFM modela u razlikovanju 5 grupa ispitanika (zdravih, osoba sa nepsihotičnim poremećajima, shizofrenih, osoba sa afektivnim psihozama i osoba sa drugim psihotičnim poremećajima).
81
Dezintegracija i kriminalni recidiv
Osobe sklone kriminalnom recidivu imaju više skorove na Dezintegraciji (ali su i više antagonistične i lošije samokontrole) od onih koje nisu ispoljile takvo
ponašanje, dakle ove osobine verovatno opisuju psihopatsku ili antisocijalnu ličnost.
82
Dezintegracija i profesionalne preferencije
Dezintegracija se značajno razlikuje kod studenata elektrotehnike, teologije i umetnosti. Osobe orijentisane ka umetničkim zanimanjima imaju najizraženiju dezintegraciju i otvorenost za iskustva, najnižu saradljivost i savesnost.
83
Dezintegracija i PTSP
Značajne su razlike između osoba izloženih ratnom stresu i zdrave kontrole po dezintegraciji, neuroticizmu i saradljivosti (grupa sa akutnim PTSP, grupa sa PTSP u remisiji, traumatska kontrola, zdrava kontrola).
84
Pozitivna šizotipija i otvorenost (Chapman)
Konstruisao skale za procenu pozitivne šizotipije - skala perceptivnih aberacija i skala magijske ideacije. Pronašao je pozitivnu korelaciju sa otvorenošću, a rezultati su replicirani i u drugim studijama.
85
Šizotipija i otvorenost (SPQ i O-LIFE)
Pozitivna korelacija, oko 0,30.
86
Negativna šizotipija i otvorenost (Čepmen)
Procenjivana skalama fizičke anhedonije i revidiranom skalom socijalne anhedonije, negativna povezanost sa otvorenošću.
87
Zašto je konstruisana EPI skala?
Inventar propustljivosti iskustva (EPI) konstruisan je zato što ne postoji veza poremećaja ličnosti iz DSM-IV sa otvorenošću, a postoji sa pozitivnom i negativnom šizotipijom.
88
Šta meri EPI skala?
Maladaptivne fenomene otvorenosti - čudan self, neograničavajući self (pozitivna); rigidan i površan (negativna).
89
Kako je EPI povezan sa otvorenošću?
Prve dve skale su pozitivno povezane, druge dve negativno.
90
Nalazi koji govore o tome da otvorenost sadrži deo šizotipije
Odnose se na kognitivne i perceptivne aberacije, posebno izraženo kada se upitnici ličnosti porešire ajtemima za procenu ekstremnih polova.
91
Upitnik za procenu poremećaja iz DSM-V
Personality Inventory for DSM-V. Model predviđa 25 patoloških crta čija struktura korespondira crtama iz FFM.
92
Personality Inventory for DSM-V i FFM otvorenost
Odnos je ispitan na velikom nekliničkom uzorku. Crta otvorenost kao i crte domena psihoticizam, neobična uverenja i perceptivna disregulacija, imala su primarna zasićenja na istom faktoru.
93
DeYoung - otvorenost/intelekt
Prema ovom konceptu, crte intelekta omeđene su inteligencijom i predstavljaju jednu polovinu dimenzije, dok drugu čine crte otvorenosti i omeđene su apopenijom. Autori ovaj konstrukt nazivaju paradoksalnim zato što apopenija i inteligencija, iako negativno koreliraju, imaju pozitivna zasićenja na ovom faktoru. Nedostaje odgovor na pitanje gde je negativna šizotipija u prostoru ličnosti.
94
Kod koga je prisutan deficit procesiranja/integracije konteksta i šta to znači?
Prisutan je kod osoba sa šizofrenijom, šizotipalnim poremećajem ličnosti, kod osoba sa povećanim rizikom od obolevanja i kod pripadnika opšte populacije. Zato se smatra faktorom vulnerabilnosti za obolevanje.
95
Kako je deficit procesiranja kontekta drugačiji kod šizofrenije?
Kod obolelih od šizofrenije, ovaj poremećaj je otporan na farmakoterapiju.
96
Sa kojim simptomima je povezan deficit procesiranja konteksta?
Sa disfunkcionalnom aktivnošću prefrontalnog konteksta, dezorganizovanim simptomima šizofrenije i šizotipalnog poremećaja ličnosti.
97
Na koje domene života se odražava deficit integracije konteksta?
Domen kognitivnog, interpersonalnog i socijalne kognicije.
98
Zadaci za procenu deficita integracije konteksta
Ebinghausova iluzija, DRM, AX-CPT
99
Ebinghausova iluzija i šizofrenija
Osobe obolele od šizofrenije rezistentne na većinu vizuelnih iluzija (smanjena osetljivost na kontekst).
100
Zašto se otpornost iluzijama smatra deficitom?
Iako otpornost iluzijama zvuči kao snaga perceptivnog sistema, sposobnost doživljavanja psiholoških vizuelnih iluzija jeste odlika zrelosti i razvijenosti nervnog sistema.
101
Sa kojim simptomima šizofrenije je posebno povezana smanjena kontekstualna osetljivost? (Ebinghaus)
Sa dezorganizovanim simptomima
102
Prediktivna vrednost zadatka Ebighausove iluzije
Pokazatelj recidiva i oporavka kod obolelih od šizofrenije
103
Smanjena kontekstualna osetljivost kod mladih (Ebinghaus)
Redukovana kontekstualna osetljivost je registrovana i kod mladih sa visokim rizikom za razvoj psihoze, posebno u odnosu na izraženost negativnih simptoma
104
Kontekstualna osetljivost i šizotipija u opštoj populaciji (Ebinghaus)
Nalazi pojedinih istraživanja ukazuju da se podložnost iluziji smanjuje u odnosu na kognitivno-perceptualne simptome šizotipije, dok u drugim istraživanjima nije dobijena povezanost, ali jeste utvrđeno postojanje poremećaja osetljivosti na kontekst kod šizotipalnih subjekata koji imaju poremećaj mišljenja.
105
Diz-Rediger-Mekdermotova paradigma (DRM)
Postupak za ispitivanje iluzornih procesa kojima je podložno naše pamćenje. Da li će pamćenje produkovati lažna sećanja, u velikoj meri zavisi od toga da li su ta lažna sećanja uklopljiva u naučen kontekst.
106
Kako izgleda DRM postupak?
DRM paradigma podrazumeva postupak prikazivanja ispitanicima liste reči koje su sve semantički povezane sa kritičnom rečju (mamcem) koja se ne nalazi na listi, ali koju, zbog svoje visoke asocijativne povezanosti sa preostalim rečima sa liste, ispitanici često slobodno produkuju (u zadatku reprodukcije) ili prepoznaju (u zadataku rekognicije) kao onu koja im je bila prezentovana na listi.
107
DRM i šizotipija
Ustanovljena je negativna povezanost lažnih sećanja sa kognitivno-perceptualnim simptomima šizotipije. Ovakav nalaz bi išao u prilog pretpostavci da osobe sa izraženom crtom šizotipije imaju deficite u procesiranju konteksta. Međutim, ima i nalaza koji upućuju na pozitivnu povezanost lažnih sećanja sa određenim indikatorima šizotipije (kognitivnim između ostalog). S obzirom da se svi ovi indikatori odnose na pozitivne simptome šizotipije, jasna je inkonzistentnost prethodnih nalaza.
108
AX Test kontinuiranog izvođenja (AX-CPT)
Zadatak podrazumeva sukcesivno vizuelno izlaganje slova alfabeta, pri čemu se od ispitanika traži da pritisne taster na slovo X, samo kada mu prethodi slovo A.
(AX, AY, BX, BY). Zastupljenost AX je 70%, što izaziva tendenciju pogrešno pozitivnog odgovora.
109
Kako se razlikuju odgovori onih kojima je kontekst očuvan i onih koji imaju deficit konteksta (AX- CPT)?
Osobe sa očuvanom reprezentacijom konteksta prave više AY nego BX grešaka, pri čemu je potrebno više vremena za tačne odgovore na AY.
Osobe sa deficitima u procesiranju konteksta bi trebalo da prave više BX i AX, a manje AY grešaka.
110
Nalazi o šizotipiji i AX-CPT
Lopije postignuće na zadatku imaju osobe obolele od šizofrenije i šizotipalnog poremećaja ličnosti, rođaci obolelih i pripadnici opšte populacije u odnosu na izraženost šizotipalnih simptoma.
111
Kako je brzina procesiranja informacija povezana sa šizofrenijom?
Neefikasnost u obradi informacija se smatra centralnom odlikom kognitivnih deficita kod šizofrenije i distinktivnom odlikom poremećaja iz šizofrenog spektra, a ne odlikom psihopatoloških ispoljavanja kao takvih.
112
Deficit brzine procesiranja kao riziko faktor
Informativna su istraživanja koja se sprovode na opštoj populaciji - ispitivanje adolescenata koji su po povećanim rizikom od obolevanja od psihoze pokazalo je da je defici u brzini procesiranja jedan od ključnih riziko faktora za razvoj psihoze.
113
Zadaci za procenu deficita brzine procesiranja
Zadatak retroaktivnog maskiranja i zadatak šifra
114
Zadatak retroaktivnog maskiranja
Vizuelno maskiranje je kada se usled sukcesivnog izlaganja vizuelnih stimulusa u veoma kratkim intervalima, dolazi do teškoće u identifikaciji stimulusa. Retroaktivno maskiranje - maska sledi metu.
115
ISI u zadatku retroaktivnog maskiranja
Interstimulusni interval je minimalni vremenski interval između dva stimulusa potreban za uspešnu identifikaciju mete. Interval se postepeno povećava dok ne dođe do prepoznavanja mete.
116
Koji simptomi šizofrenije su povezani sa uspehom na zadatku retroaktivnog maskiranja i kako?
Oboleli od šizofrenije pokazuju značajne deficite i u odnosu na pozitivne i negativne simptome.
117
Neurofiziološka primena zadatka retroaktivnog maskiranja
Ovaj zadatak se uz primenu elektroencefalograma pokazao korisnim i u istraživanju neurofizioloških poremećaja kod osoba sa šizofrenijom.
118
Problem istraživanja zadatka retroaktivnog maskiranja na kliničkoj populaciji
Nije jasna priroda sporijeg procesiranja informacija - rezultat bolesti ili terapije?
119
Zadatak retroaktivnog maskiranja i medikamentozna terapija
Neka istraživanja su pokazala da se deficit vizuelnog maskiranja kod osoba obolelih od šizofrenije ne može pripisati terapiji, jer su rađeni sa pacijentima u remisiji, koji nisu uzimali lekove, ili sa onima sa povećanim rizikom od oboljevanja.
120
Dimenzije šizotipije i zadatak retroaktivnog maskiranja
Kognitivna dezorganizacija je povezana sa deficitom, a pozitivna i negativna šizotipija se nisu pokazale značajnim za postignuće.
121
Zadatk cifra-simbol (šifra)
Izložena je table u kojoj su dati parovi simbola i brojeva. Ispod nje je tabela u kojoj su dati samo simboli, a ispitanik treba da što brže dopiše brojeve.
122
Metaanaliza šizofrenija i zadatak šifra
Deficit kod obolelih, kao i kod onih sa povećanim rizikom od oboljevanja.
123
Šizofrenija i zadatak šifra kod adolescenata pod rizikom od oboljevanja
Prisutni su deficiti u brzini procesiranja, pri čemu su oni značajno više izraženi kod osoba muškog pola. Autori pozivaju na opreznost pri tumačenju polnih razlika, zbog metodoloških ograničenja.
124
Kako je nastao SPQ?
Na osnovu DSM-3 kriterijuma za šizotipalni poremećaj ličnosti
125
Koji su SPQ indikatori?
- egocentrične ideje
- socijalna anksioznost
- magijsko mišljenje
- neobična perceptivna iskustva
- čudno ponašanje
- nedostatak bliskih prijatelja
- čudni govor
- suženi afekt
- sumnjičavost
126
Koji su faktori višeg reda SPQ-a?
kognitivno-perceptivni
interpersonalni
dezorganizovani simptomi
127
Kako Kleridž vidi pozitivne i negativne strane šizotipije?
Može biti povezana sa funkcionalnim karakteristikama kao što su otvorenost ili kreativnost. Dezorganizovanost i negativna šizotipija su sklonije da budu patološke, pozitivna šizotipija može voditi kreativnom ponašanju.
128
Istraživanja taksonomske prirode šizotipije
Nalazi su nedosledni.
Neki su više u skladu sa taksonomskom, a neki sa dimenzionalnom prirodom.
-> epidemiološke studije
129
Klasično uslovljavanje kod osoba sa visokom šizotipijom
Slabija bezuslovna reakcija na averzivni stimulus i duže vreme reakcije na uslovni stimulus
