odnos PS i KP Flashcards
(65 cards)
1
Q
najčešće se smatra da je prva naučna disciplina
A
- druga vrsta praktične delatnosti
2
Q
nije uverljivo da se ps. bavi fundamentalnim pojavama
A
- a KP površnim
3
Q
kod medicine, KP bila presek
A
- psj. i ps.
- dostignuća ps. koriste u psj.
4
Q
KP psj. kao mladoj grani medicine
A
- obezbeđuje vrstu naučne utemeljenosti
5
Q
KPsiholozi pomagali psj.
A
- postala pomoćna delatnost
- kao neka nedovoljna metodologija koja treba da se komb. sa bio i dru pristupom
6
Q
za savremenu psj. karakteristican
A
- bio-psiho-soc. pristup
7
Q
najveća razlika ps.i KP
A
- cilj
8
Q
KP nastoji da otkrije
A
- osn. pravilnosti u domenu psihološkog
- manifestacije ps. života podvede pod manji br. fundamentalnih prirodnih zakona
- da češće objasni ex post facto šta se desilo
9
Q
KP ima za cilj da
A
- inicira i facilira promenu
- u domenu razvijanja novih i poželjnih P
- u sprečavanju nepoželjnih i postojećih P
10
Q
KP na razvijanje
A
- autoplastičnih promena
- novi i korigovanje starih obarzaca
11
Q
KP ima vidljiv
A
- teorijski pluralizam
- Rojs
12
Q
Rojsove 2 vrste teorijskog pluralizma
A
- simultani - istovremeno postojanje velikog br. teorija
- sekvencijalni - velike opšteprihvaćene T u smeni sa novim
13
Q
simultani pluralizam
A
- nezrele nauke
- oblik - više komplementarnih T
- oblik - 2 rivalske T, isključivim načinima objasne oblast na osnovu istih podataka
14
Q
sekvencijalni pluralizam
A
- razvijenije nauke
- zrele
- kompetetivne T koje se smenjuju jedna za drugom
15
Q
problem rivalskih psihoterapeutskih T
A
- problem NESAMERLJIVOSTI
16
Q
nesamerljivost
A
- filozofi nauke
- problem da izaberu najbolju od mnoštva T
17
Q
teško utvrditi egzaktnu meru korespodencije
A
- ega
- stvaralačkog jastva
- arhetipa Jastva
- ego stanja
- sistema ličnih konstruakta u PLK
18
Q
veliki br razl. nalina da se predstavi
A
- nije prepreka u sticanju znanja
- već fundamentalni uslov
19
Q
ljudi su samodefinišuće životinje
A
- bića pod uticajem pojma koji drže o sebi, a menjaju ga
20
Q
promene u sopstvenom samodefinisanju
A
- promene u sopstvenoj ontologiji
21
Q
napredak i u T unifikaciji
A
- i u analizi diskursa
- ispitivanje značenja mnoštva pojmova
22
Q
za opis sebe, iskazivanje sub.
A
- osoba
- ličnost
- karakter
- koristili te pojmove
23
Q
za određenje ljudskih jedinki
A
- uzeti domen jastva
- poimanja sebe kao pojedinačnoj, unutrašnjeg bića
24
Q
jastvo
A
- reflektivna strana
- osećaj o tome kakve su
- šta pretpostavljaju da jesu
25
privilegovan pristup
- jastvo u 1. licu jednine
- iskustveni
26
izveštaji o događajima u 3. l. j.
- deskriptivni, ali ne iskustveni
27
iskazi u prvom licu
- ne opisuju stanje
- opisuju iskustvenu činjenicu
- ne može im se protivrečiti
28
fundamentalna ps. cilj
- pripiše otkrivanje prirodnih zakona
29
KP cilj
- ispitivanje ljudi, personalizovanih entiteta koji su u stanju da o sebi daju iskaze u prvom licu
30
ljudi nisu samo tela podložna prirodnim zakonima
- već osobe
- bića koja imaju sopstvene namere, razloge, strahove, interesovanja i SB
- grade dru. stvarnost
- uobličavaju sopstvenu subjektivnost u kom.
31
KP se zanima za homo fabera
- osobu koja je kovač sopstv. subjektivnosti u zajednici bivstvovanja sa drugim osobama, umrežena u splet odnosa u kojima se konsntruiše kao ljudsko biće
32
KP prevashodno teži da se predstavi kao
- dru. nauka, poreklo, značaj dru činilaca, uz bio uticaje
33
psihologija teži da se predstavi prevashodno kao
- prirodna nauka
- grana biologije
34
KP ne proučavaju ps. pojave
- već ljude
35
pojedinačni slučajevi se ne mogu generalizovati
- iz opštih zakona prirode se ne mogu partikularizovati pojedinačni slučajevi, osećanja, potrebe, strahovi i sklonosti neke osobe
36
KP, istraživačka načela
1. voditi računa o ulozi diskursa - značenju koji ljudi pripisuju, uverenja....
2. u svakodnevnom svetu, a ne izolovanim lab. uslovima
--- procesualno posmatranje, dinam. uslovi
3. istraživanja podrazumevaju interes osobe
37
valjanost naučnog obš. dru P u KP počiva na
- SB za obrazlaganje postupaka ljudi
38
preciznost značenja obrazloženja ljudskih postupaka, analogna je
- tačnosti u merenju u fizici
39
KP posvećuje pažnju
- utemeljenju u metafiziku
- interpretativnom zaokretu
40
ideja agensnosti, samonikloj delatnosti
- u suprotnosti sa idejama o kontrolnim varijablama i situacionim kontigencijama
41
ideja o univerzalnim pravilima i tvrdom determinizmu
- suprotna ideji o ekvifinalnosti
42
ekvifinalnost
- shvatanje da isti uzroci mogu proizvesti različite oblike P kod istih osoba
- da razl. uzroci mogu proizvesti iste oblike P
43
KP protiv uninomičkog shtavanja stvarnosti
- predlaže se multiperspektivizam
44
br. nisu dovoljno precizna sredstva za proučavanje pojmovnih sistema ljudi
- nisu osetljivi na razlike u kontekstima, razlike u relacijama i razlike u značenjima koje pojedinim pojavama pripisuju razl. osobe
45
testovi u KP ne mogu da budu opšte valjani
- mogu da budu valjani za nešto
- a to je pre svega ekološka valjanost
- niz praktičnih delatnosti koje se mogu preduzeti prema osobama
46
KP odustala od naučnog ideala posmatranja ljudi
- u strogo kontrolisanim uslovima
47
KP ne treba posmatrati kao područje primene fundamentalnih ps. T u oblasti klinike
- jer većina TL kao podloga psihodijagnostičkog i psihoterapijskog rada je i nastala u oblasti KP
48
najveća razlika KP i PS
- patocentričnost KP
- androcentričnost PS
49
osnova za normalno/ab
- bio
- eko
- lingv
- zdravo/bolesno
- korisno/beskorisno
- smisleno/besmisleno
50
Lakan smatrao da stanja ludila rpedstavljaju
- raspad značenja
- proces raspadanja normativno uspostavljenih značenja
51
potpuno ludilo za Lakana
- potpuni kolaps na nivou sub. integrisanosti u simb. poredak
52
Fuko - sve pti se može razumeti, ima smisla, uklopljeno je u simb. poredak
- postaje poželjnije, normalnije od nerazumljivog, sem. nejasnog
53
kad medicina preuzela, devijantni su
- P odstupajući od norme
54
duševni bolesnici nosi implikacije
- kako postupati sa osobama koje imaju psihičke probleme
- abnormalno na osnovu simptoma, do dijagnoze
55
osobama koje nije pomoglo lečenje
- da se normalizuju, iznova asimiluju u preovlađujući dru. poredak zasnovan na važećim normama
56
nemoguća granica zdravo-bolesno
- posmatrano preko toga koja P su normalna, a koja ne
57
KP temelji za razumevanje i pružanje pomoći osobama
- čiji problemi ne moraji nužno da se nalaze van bolasti onog što je racionalno, ljudsko, i što se može kontrolisati
58
KP za angažovanje
- agnesnih potencijala
59
savremena shvatanja normalnosit u KP
- povezana sa političkom ulogom
60
kategorije kojima se opisuju pojave koje čine predmet bavljenja KP
- nije moguće razmatrati odvojeno od problema moći
- poseduju političku dimenzije
- opisne i normativne
61
za većinu ljudi, preovlađujući diskurizvni sistem
- postaje neizbežan
62
Fuko, znanje kao oblik odnosa
- definisati svet na način koji dopušta da se izvesni oblici P odvijaju kao normalni u isto vreme znači i sprovoditi neku moć
63
nametanje novih kategorija
- ograničava ljude
- proizvodi razl. vrste ljudi
64
klasifikovanje nije način raspoređivanja fundamentalnijih datosti
- već proces koji predstavlja jedan važan oblik moći
65
način na koji opojmljujemo, doživljavamo i osmišljavamo sebe i druge
- determiniđe način na koji ćemo se P prema sebi i drugima
