paradigma u KP Flashcards
(69 cards)
1
Q
paradigma
A
- satkana od niza osn. H koje skupa određuju kako zamišljamo i proučavamo neku pojavu, kako prikupljamo i tumačimo dobijene podatke i kako postupamo sa predmetom ispitivanja
2
Q
klinička paradigma
A
- predmet interesovanja je ljudska L
- iz bazičnih premisa izvodimo T L, modele zdravlja i bolesti
- raznolike metode
- primenjujemo kliničku procenu
- osmišljavamo strategije za pružanje pomoći
3
Q
više perspektiva
A
- više istine ili više znanja o predmetu ispitivanja
4
Q
među paradigmama potrebni su
A
- dijalog i interakcije
5
Q
dubinsko-ps. paradigma
A
- Frojd, Adler, Jung
- kritike
6
Q
H DPSP - ljudsko P je određeno nesvesnim
A
- nagonima, konfliktima, željama, motivima, odbranama transferom ili odnosima i primarno je
- intraps. karaktera
7
Q
H2 DPSP - intraps. F u pojednakoj meri
A
- uzrokuju normalno i pat. P čoveka
8
Q
H3 DPSP - osnov sveg potonjeg čovekovog P
A
- postavljena je u detinjstvu
- raznolika i brojna osujećenja ili ispunjenja poriva i nagona utiču na to da li će se tokom života uobličiti i učvrstiti abnormalni ili normalni oblici P
9
Q
H4 DPSP - otuda DPS tradicija posvećuje središnje mesto ulozi
A
- značajnih drugih u osujećivanju ili ispunjavanju izvnornih detetovih želja, poriva ili potreba
10
Q
H5 DPSP - od svesti skriveni sadržaji i procesi prožeti simbolima, Pr i metaforama
A
- nemoguće ih je neposredno promatrati, meriti
- sami psihoterapijski postupci, metode procene moraju biti hermeneutičkog (interpretativnog) karaktera
11
Q
H6 DPSP - dubinska ps. usvaja dijalektičko shvanje L
A
- sukobi protivrečnih energija, nagona, X i I, konfliktima svesnog i nesvesnog, želje i misli
- vode zdravom i pat. f osobe
- bez sukoba nema ni R L, svesti, savesti
- konflikt preduslov ps. R
12
Q
H7 DPSP - terapija je hermeneutički i dijalektički postupak
A
- pac. i analitičar su potpuno ravnopravni u dijalogu
- nesvesno i svesno ravnopravno stoje
13
Q
3 osn, gledista psihoanalize
A
- topografska tačka - preraslo u učenje o sklopu/strukturi
- dinamička prespekt.
- ekonomska
14
Q
duševni sklop, Frojd
A
- nekim duševnim zbivanjima upravlja nesvesno
- uvideo komplikkacije pri opisu topike (prostora) psihičkog života
- počeo da opisuje sudeonike duševnog života koji nastanjuju topose duše
- izrazito složeni međuodnosi
14
Q
strukturalni model i instance L, Frojd
A
- Ono, Ja i Nad-Ja
15
Q
ono
A
- najstarija instanca L
- sadržaj sa kojim se osoba rađa
- iz njega ide Ja, pa Nad-Ja
- nagoni i somatska organizacija
- primitivno, prim. procesi koji ne poznaju kat. uzročnosti, t i prostora
- procesi koji teže gratifikaciji
16
Q
ono pribegava ispunjenju želje
A
- fantazijsko, imaginarno, haluciono, sanjarenje
- da zadovolji urođene potrebe
- stanar nesvesnog, nedostupan svesnom proučavanju
- o njemu saznajemo preko psan. metoda ili neurotskim simptomima
17
Q
Ja
A
- predstavljalo deo Onog - i njega se izdvojio da bi udovoljilo zahtevima sp. sveta
- razumsko, civilizovano
- načelo realnosti
- sek. procesi
18
Q
načelo realnosti
A
- uzročnost, vreme, prostor, analitika, protivrečnost
19
Q
sek. procesi - ja da zadovolji
A
- porive Onog
- ali uzima i obzir zahteve stvarnosti
- dobija energiju (libido) od Onog, jer nema vlastitu
- kreće se između nesvesnog, predsvesnog, svesnog
- z: da drži nagone u nesvesnom
20
Q
Ja teži da zadovolji prohteve Onog
A
- procenjuje i moguće posledice
- uzima u obzir zahteve stvarnosti
- sluša un. glas Nad-Ja (savest)
21
Q
3 gospodara Ja
A
- da sprovede sopstvene potrebe Onog u delo
- udovoljava prohtevima sp. realnosti
- da se povinuje zahtevima Nad-Ja
21
Q
Nad-Ja - savest, un. glas
A
- društvene, roditeljske vrednosti i norme
- sistem naloga, vrednosti, zabrana, normi
- lepo, pošteno vs. ne
- pounutrenjem predstava roditelja, tj. njihovih Nad-Ja - prenosi se tradicija kulture i njene vrednosti
22
Q
Nad-Ja je rigidno i nerazumno
A
- koliko i “ono”
- ne dopušta odstupanja
- oba su izraz uticaja prošlosti na akt. zbivanja
- nastoje da prisile ja da udovolji diktatima
23
nasleđe Onog je
- fiz. karaktera
24
nasleđe Nad-Ja je
- dru. i kulturnog karaktera
25
Nad-Ja ostvaruje diktate na 3 načina
- samoposmatranjem
- savešću
- Ja idealima
26
dinamika, duš. život se svodi na
- igru sila koje se uzajamno udružuju/ometaju
- dinam. un. sile stupaju u raznolike odnose
- iz međuodnosa nastaju P, emocije i miš.
- sukob je jedan od najvažnijih pojmova za din. L
27
iz sukoba proishode
- otpori, regresije, prigušivanja, potiskivanja, intelektualizacije, proicanja, sublimacije
-
28
topološki model (svesno, pred, ne) da ocrta polje dramskih zbivanja
- akteri i sudeonici (nad-ja, ja i ono)
29
ljudsko P je motivisano silama, Trieb
- nagon, instinkt
30
2 premise T instinkta
- nagon je podražaj koji dolazi iz un. tela, a ne sp. sveta
- izvor konstantnosti nadražaja počiva u samom nagonu
31
Frojdovo shvatanje motiv.
- podsticaj za deljanje, iz aktivirane un. potrebe koja nastoji da ostvari željeni cilj
- ob. - vodi zadovoljenju potrebe - obično neki sredinski činilac
- cilj - zadovoljenje nagonske potrebe - prijatnost
32
Eros
- objedinjeno samoodržanje i sex nagon skladno principu prijatnosti
- podstiče i čuva život, spaja se sa drugom osobom, potomstvo
33
u osnovi narcizma, samoljubavi
- eros koji pokušava da odloži smrt
34
nagon smrti, Tanatos
- rušilačka skupina nagona
- cilj da vrati čoveka u neorgansko stanje
35
eko. stanovište
- čovek raspolaže ograničenom količinom ps. energije
- energija utrošena u jednoj ps. f, neće biti dostupna drugoj
- tri instance se takmiče za dostupnu energiju
- pomeranja kao neprekidna dinamika
36
zdrave i bolesne osobe
- ne razlikuju se po raspodeli i korišćenju energije
- već po proishodu sukoba
37
strepnja je neizbežni proishod
- tri osn. sačinitelja duševnog sklopa
- javlja se usled straha, gubitka, opasnosti, traumatičnih isk. iz detinjstva...
38
prevelik pritisak strepnje
- Ja preuzima mere da se oslobodi pritiska - drži podalje od svesti preteći materijal, da umanji ili izbegne strepnju
39
neurotična strepnja
- nepovezana sa sit.
- prekomerna rk. na datu sit.
- Ja iščekuje da će se nešto zastrašujuće dogoditi ili pomoliti u svest
- JER - nesvesni nagoni Onog su se otekli kontroli
40
odbrambreni mehanizmi
- oruđe JA da se odbrani od neželjenih pomisli, želja, osećanja
41
svi OMeh. imaju 2 zajedničke crte
- NESVESNO delovanje
- iskrivljavanje, kritvotvorenje, preinačavanje stvarnosti
42
neki OMeh
- potiskivanje, prigušivanje, projekcija, poistovećenje, izolacija, introjektovanje, fikascija, pretvaranje u suprotonost, regresija, pomeranje, inteektualizacija, sublimacija i poricanje
43
prvih 5-6 god.
- presudne
- sex. instinkt oblikuje dalji ps. R
- svaki stupanj ima određenu erogenu zonu
44
psihoseksualnis tupnjevi razvoja
I - oralni
II - analni
III - falusni
IV - latencija
V - genitalni stupanj
45
oralni stadijum
- 18m
- usta erogena ona
- sisanje, griženje, dojenje, hranjenje - izvori prijatnosti
- oralne frustracije/preterano zadovoljenje - fiksacija ps. energije
46
analni stupanj
- oražnjenje/zadržavanje kao izvor zadovoljstva
47
falusni stupanj razvoja
- 4g
- penis i klitoris
- Edipov komleks
- sex privlačnost prema roditelju suprotnog pola
48
latencija
- načelo realnosti zauzima više svesti
- do puberteta
49
genitalni stupanj
- pubertet
- poslednja faza
- ponovo oživljeni erogeni porivi
- ako nije fiksiralo priličnu količinu libida, biće normalno
50
psihoanalizička metodologija
- slobodne asocijacije
- analiza snova
- tumačenja omaški
- prorade transfera
51
2 škole psihoanalize
- Bečka - Frojd
- Ciriška - Jung
52
zajedničko za neofrojdovce
- NESVESNO ključni F
- presudnost ranog detinjstva
- meh. odbrane i tumačenja snova
53
ego psihologija
- Ja je mnogo snažnije, nego što je Frojd priznavao
- poseduje veći stepen autonomije od Ono i može se razvijati nezavisno od njega
54
ego-ps; novorođenče poseduje urođene konstitutivne činioce Ega koji stupaju na scenu po razdvajanju
- Ja od Onog
55
ego-ps; Ja poseduje
- autonomne, slobodne od konflikta f, usmerava procese opažanja, miš., rasuđivanja, Pa, kontroliše nagone i afekte i regliše odnose sa ob.
56
psihologija samstva
- uloga selfa
- ps. središte osobe koje određuje i obezbeđuje doživljaj identiteta
- središte ps. univerzuma i sadržaj duševnog aparata
57
Kohut, samstvo
- samomotivišuća, samostalna, integrišuća slika, baz. motiv; održava i podstiče celovitost osobe
58
objekti samstva
- značajni drugi koje odojče doživljava kao delove vlastitog samstva
- pomažu samstvu u samoodreivanju, odgovaraju na potrebe i podstiču R
59
ps. samstva, ukoliko su uslovi za razvoj optimalni
- dete u stanju da internalizuje lik empatične i ogledajuće majke (ob. samstva)
- optimalna doza empatije - za zdravo samocenjenje
60
T odnosa sa ob.
- odnosi sa značajnim drugim igraju središnju ulogu
- ob. je isključivo drugo ljudsko biće a ne nešto što zadovoljava nagonske potrebe
- značaj se ogleda u odnosu na to koliko su izvorno motivisani potrebom da uspostave odnose sa njima
61
T. odnosa sa ob; adekvatni odnosi sa roditeljima
- preduslov za uobličavanje zdrave L
- odlike svkaog stupnja su vezivanje i odvajanje; tj. ritmično smenjivanje građenja i razgrađivanja veza sa značajnim drugima
62
intersub. T
- pojam intersub. prostora
- međuprostor između pac. i analitičara
- predmet istraž. je interakciono doživlajvanje oba učesnika psan. procesa
63
intersub. T odbaucje
- postojanje ob. realnosti, ideju o distorziji realnosti ili koncept izolovanog uma i ob. saznavanja
64
intersub. prostor se ponaša poput polja ili kakvog interakt. fenomena u kom je naglasak na prefiksu
- inter, a ne entitetima koji ga ispunjavaju
- analitičar ne poseduje ob. znanje
- interpretativni zaključci su relevantni i u intersub. kontekstu
- saznanje je ko-determinisano i ko-konstitutivno interakcijama
65
intersub; ko-transfer
- uzajamni transfer da bi se naglasilo koliko oba ob. analize, svesno i nesvesno, tvore procese koji će pomoliti i potom biti analizirani
66
doprinos dubinsko-ps. paradigme
- nove dijagnostičke kat.
- novi stručni pojmovi
- pojave projaktivnih tehnika
67
nedostaci dubinsko-ps. paradigme
- neodređeni pojmovi, ne mogu biti naučno testirana
- nepodržane generalizacije o ljudskom P
- pitanje o pristrasnosti zaklj.
- primenljivost i efikasnost
- oprečni rezultati u efikasnosti psihoanalize
- novac
