pitanja numero uno Flashcards
(173 cards)
1
Q
diskontinuitet
A
odnosi se na kvalit. skokove
2
Q
kontinuitet
A
odnosi se na akumulaciju sitnih kvant. promena.
3
Q
za diskontinuirane osobine
A
koef. KONKORDANTNOSTI
4
Q
za kontinuirane osobine
A
V i r.
5
Q
obj. sumu proizvoda procesa R
A
deskriptivno.
6
Q
označava proces R
A
eksplikativno
7
Q
ako se 1 P javlja kod svih pripadnika 1 kulture, zaključujemo da je to
P urođeno.
A
NE, već svih pripadnika 1 vrste.
8
Q
Cenotropi su univerzalna, naučena P
A
DA.
9
Q
Filogeneza podrazumeva t evolucije 1 vrste
A
DA.
10
Q
R promene su promene u P sistematski povezane sa uzrastom, što znači da moraju postojati uslovi:
A
ne preširok uzrast/uzrasni raspon i da se može registrovati kod
najvećeg br. dece određene kat.
11
Q
klinički intervju
A
intervju u kojem pitanja variraju od deteta do deteta kako bi se
utvrdio proces mišljenja.
12
Q
suština kliničkog intervjua
A
suština je u usklađivanju pitanja prema pojedinačnom subjektu, pri čemu svako pitanje zavisi od odgovora na prethodno.
13
Q
ograničenja kliničkog intervjua
A
moraju se zanemariti indiv. razlike da bi se došlo do opštih obrazaca, a kad se pojavi opšti obrazac, ind. slike nestaju.
14
Q
sličnost (kontruktivističkog i univerzalno-k nešto??) gledišta u RP
A
- ističu da su i deca i roditelji akt. učesnici u procesu R.
- naglašavaju da je R nemoguć bez akt. jedinke
- oba pristupa def. završetak R (tokom?) adol.
- slažu se da je Uč osn. mehanizam R
- smatraju da se R odvija kroz stadijume
-II- prema nekom opštem regulativnom prinipu
15
Q
valjanost kao kriterijum za procenu zaključka izvedenih iz proučavanja P dece znači
A
da podaci koji su prikupljeni zaista odražavaju ps. proces koji tvrdi da odražavaju.
16
Q
R ps. bavi se proučavanjem sistematske veze i odnosa između protoka t
A
a i ps. promena (promena u P).
17
Q
def. pedagoški kriterijum periodizacije R
A
R periodi se def. prema stepenu obrazovanja u koji se pojedinac uključuje (nije primenljiv na
uzrastima gde nema školovanja niti tamo gde nema školskog sistema).
18
Q
Longitudinalni nacrt (zaokružiti tačne odgovore, ima negativnih poena)
A
- poredi IK razl. uzrasnih grupa
- daje podatke samo o uzrasnim razlikama
- je adekvatniji nacrt za istr. R fenomena koji su određeni naslednim F
- prikuplja podatke o deci sa povećanjem njihovog uzrasta tokom t
- je adekvatnije… za sredinske F
- zanemaruje postojanje ind. razlika među decom istog uzrasta
ovde je meni logičnije da budu nasledni F, ali na testu su napisali da je netačno, tako da
vrv su onda sredinski.
19
Q
zaokruži tvrdnje koje se koriste u prilog kontinuiteta između čoveka i Ž:
A
x - brojne Ž vrste poseduju kulturu
x - ičnost nije biološka kategorija
x - čovek i šimpanza imaju 75% istih akt. gena
TAČNO: čovek i orangutan imaju 98% istih gena
x - Ž ne mogu razviti simbolički sistema
20
Q
U čemu je osn. razlika između exp i KG u metodi paralelnih
grupa?
A
x - Eg učestvuje, KG ne
x - Eg se ispituje nakon tretmana, KG pre
x - Eg se ispituje pre tretmana, KG posle
x - KG se podvrgava tretmanu, EG ne
TAČNO: ništa od navedenog
21
Q
kod primata se veći mozak pripisuje
A
soc. kogniciji.
22
Q
celokupan R od 1 do druge tačke se naziva
A
mikrogeneza
23
Q
da li su kulturalističke teorije usmerene na stadijume
A
da.
24
Q
sta znači epigenetski regulativni princip?
A
a) da se R odvija prema nekom opštem regulativnom principu
TAČNO: b) da je R determinisan onim što je bilo sadržano u početnom stanju
TAČNO: da je R determinisan F koji se javljaju u toku R procesa
d) da se R odvija od početne nediferenciranosti ka sve većoj diferencijacijidelova
e) da se R odvija prema završnom obliku koji je def. (određen) još u samom začetku
25
teoretičari koji govore o nasleđu kao presudnom, svoje stanovište opravdavaju ranim
javljanjem.
u prilog tome?
ako se neko P javlja rano u
ind. razvoju, zaključićemo da je urođeno, zbog toga što nije bilo dovoljno t za njegovo uč.
26
šta se ovom stanovištu može prigovoriti?
deca mogu učiti još u utrobi, a neki oblici P javljaju se kasno, a nisu naučeni (sex nagon).
27
3 argumenta u prilog nativističkoj tezi; ako se P javlja kod svih pripadnika 1 vrste
univerzaalnost, ako se P javi rano u R (nije bilo t za uč), ako
neko P ima određene stupnjeve koje se javljaju uvek istim redosledom (sp. uslovi
retko po redosledu).
28
def. KP
to su periodi u R organizma tokom kojih se moraju pojaviti posebni sredinski ili bio. uslovi da bi se R normalno nastavio.
29
šta je završna tačka?
ona je krajnji momenat, tačku R, nakon kog se on više ne javlja.
30
šta je longitudinalni, a šta horizontalni nacrt?
- longit. prati promene kod istih
individua tokom t,
- horizontalni (n poprečnog preseka) u 1 t trenutku proučava razl. ind. razl. uzrasta.
31
koje T pridaju jednak značaj sredini i nasleđu?
interakcionističke
32
R NIJE uvek +
N -> uvek je +
33
podvuci netačnu rečenicu
reč makrogeneza podrazumeva t evolucije celog živog sveta
34
prema H teorija soc. Uč - bio. F pružaju osn. za R, ali glavni izvori R promena su pretežno egzogeni. -> promene dolaze iz sredine, posebno odraslih koji nagrađuju i kažnjavaju dečiju akt.
osnovni mehanizam R prema ovom pristupu je uč.
DA.
35
kod Vigotskog je NETAČNA tvrdnja
da je centralna struktura u R individualizacija
36
exp. pokazuju da je fetus sposoban da direktno opaža zvuk
DA.
37
akt. fetusa je uvek endogenog porekla, proizilazi iz sazrevanja org.
NE.
38
sistem za varenje i pluća nastaju od
ENDODERMA.
39
kontrola položaja ruku ostvaruje se pre kontrole glave
N
(sazrevanje ide od glave ka nogama) drži glavu uspravno oko 2.m, a ruke valjda oko 3.?
40
čulo ukusa počinje da se R od samog rođenja
N (sasvim je R na rođenju).
41
kod fetusa uočljiv refleks hodanja kad dodirne nogom zid materice – u prva 2m prenatalnog R.
kada se beba drži uspravno iznad ravne površine koju dodiruje ona
pravi ritmične pokrete nogu na znam šta bi ovde trebalo da bude pitanje.
42
blastocista je posledica transformacije trofoblasta
N (morule).
43
od početka embrion. perioda, mozak preuzima sve veću kontrolu nad radom organa.
N (u periodu fetusa ja mislim).
44
navedite barem 3 F placente.
1. sprečava direktan kontakt krvotoka majke i deteta,
2. omogućava razmenu hrane i kiseonika,
3. transformiše hranljive materije iz
majke u hranu za embrion,
4. omogućava apsorpciju štetnih materija iz krvotoka bebe
u krvotok majke,
5. reguliše trudnoću hormonima.
45
bebine Rk na doživljaje u stomaku pokazuju da je fetus sposoban za učenje
T
46
kraj 8.n. fetus je sposoban za neke pokrete i reag. na stimulacije oko usta.
T.
47
mišić srca počinje da se pokreće krajem 3. n. kao odgovor na sp.
stim.
N.
48
tokom embrionalnog perioda koji traje do
8. n. formiraju se osn. organi tela.
49
čula fetusa su nerazvijena pa ne može direktno da doživljava uticaje iz sp. sveta.
N (samo je vid delimično razvijen).
50
2 glavna pristupa u obj. mehanizama trasf. Ć istog tipa...
epigeneza i preformizam.
51
morula
naziv za skupinu Ć koja nastaje nekoliko dana nakon začetka mitozom i diferencijacijom zigota.
52
u kojoj n dolazi do diferen. mozga
krajem 3. n.
53
uticaj bebinih hormona stresa tokom porođaja
štite glavu i poboljšavaju disanje.
54
def. implantacije
proces pri kom se blastocista veže za zid materice.
55
šta znači cefalokaudalno
obrazac R od glave ka nogama.
56
preko kog organa beba preuzima od majke kiseonik i hranu
placenta
57
bebama je razvijeno čulo ukusa odmah po rođenju
DA.
58
kad se javlja morula?
odmah po početku deobe Ć (morula je i skup prvih Ć
koje se rapidno dele prvih 4-5 dana)
59
od čega nastaju endoderm, mezoderm i ektoderm?
od mase un. Ć.
60
koji mehanizmi utiču na to da od istih Ć u početku nastane 200 razl?
prefomrizam i epigeneza
(ja bih ovde rekla mitotičko deljenje i diferencijacija jer se pita
za mehanizme, a ne za teorijske pristupe).
61
ovo pitanje se odnosilo na cefalokaudalno
u periodu embriona
62
u kojim intervalima se kreće Apgar skala?
0-10.
63
Apgar skala se koristi za
procenu fiz. stanja novorođenčeta.
na Apgar skali beba se
ocenjuje ocenama 0, 1 i 2 na 5 vitalnih znakova.
skor manji od 4 upućuje na loše stanje bebe.
64
teratogeni
sredinski uzroci defekata nastalih u prenatalnom periodu.
65
na uzrastu do 4. m. odojče se zaceni od plača kad mu majka čisti nos, ali gotovo i ne primeti da je nogom udarilo o ivicu kreveta. Čime to objašnjavate?
x - Ambivalentni obrazac vezanosti
TAČNO: Cefalo-kaudalni pravac razvoja
x - Instrumentalno učenje
x - Intermitentnost u razvoju osetljivosti
x - Proksimo-distalni pravac razvoja
x - Rano uslovljavanje
66
kros kulturalna istr. idu u prilog tezi da
Uč može uticati na uzrast u kome
deca ovladavaju bazičnim moto veštinama.
67
beba može da drži podignutu glavu od uzrasta
2-3
68
većina dece nije SB za kontrolu pražnjenja pre uzrasta od
15m.
69
u odnosu na dete koje može samostalno da sedi, dete koje može da se ispravi u sedeći položaj je
R zrelije.
70
sek. intersubjektivnost se odnosi na SB beba da:
x - svoje ponašanje usklade sa ponašanjem drugih
x - razmenjuje info o sopstvenom raspoloženju
TAČNO: –II- o sopstvenim mislima
x - da usmerava svoju pažnju na iste obj. kao druge osobe
x - ništa od navedenog
71
prim. intersubjektivnost se javlja oko 3. m. i odnosi se na SB bebe da
usklade svoje P sa P druge osobe.
72
šta se dešava kada se beba navikne na S koji je prethodno uveden kao novi
habituacija.
73
majke pušači rađaju češće
mrtvorođenčad.
74
soc. osmeh
beba se smeje kao odgovor na osmeh drugih i izaziva osmeh kod njih (2 ½- 3 m).
75
jednomesečna beba se koncentriše na koje delove obj?
mesta najvećeg kontrasta, sp. ivice i složene objekte.
76
da bi beba hodala, neophodno je da:
ima refleks hodanja, (se) gega, uspravno drži telo,... ili sve navedeno+ (smenjivanje nogu, prebacivanje težine i procena viz. info.).
77
kad se javlja strah od dubine?
sa početkom kretanja.
78
koje viz. oblike preferiraju bebe?
složene.
79
da li je sluh nerazvijen po rođenju=
ne.
80
na koji obj. će novorođenče najviše fokusirati pogled?
na majčino lice, dok sisa.
81
sa 1 god. dana beba ima opoziciju palca pri hvatanju obj.
DA.
82
vežbanje hvatanja ne a povratnog uticaja na poboljšanje koordinacije oko-ruka.
NE.
83
Pošto je hodanje univerzalna akt., male su razlike u uzrastima prohodavanja
NE.
84
bebe koje su redovne u bio. f, razigrane i lako se prilagođavaju,
označavaju se kao
lake u pogledu temperamenta.
85
em. beba su odgovor na neposredna fizička stanja.
DA.
86
kada deca sa 2. m. opažaju, viđenje boja je skoro isto kao i kod odraslih.
vide na 6 metara ono što odrasli vide na 90 (tek oko 7, 8 m).
majčino lice mogu da prepoznaju
tek sa 6, 7m.
takođe, tada dobro razlikuju ukuse i mirise.
87
R hodanja počinje iz refleksa hodanja koji se javlja od rođenja
N. (javlja sa 2m prenatalno).
88
puzanje nije nužna R faza u R hodanja
T
89
prvo podiže glavu pa uspostavlja koordinaciju ruku
T
90
šta je transakcioni model?
to su modeli utvrđuju načine na koji karak. deteta i njegove sredine međusobno deluju tokom t.
91
kod koga je odgovor za žene koje su postale dobre majke promena un. radnog modela
BRETERTONA.
92
istr. kojim su obuhvaćena deca koja su do 2. g.godine u vrlo kval.
institucijama za decu, a zatim vraćena ili bio. roditeljima ili usvojena, pokazalo je da
su usvojena deca imala viša postignuća na testovima IQ.
93
ideja o prim. važnosti RI odnosi se na shvatanje da su iskustva iz
odojaštva
važnija za R od iskustava na kasnijim periodima R.
94
deca čije majke brzo reag. na njihov plač u prirodnim uslovima plaču
manje od dece čije majke sporo reag.
95
razlike između dečaka i devojčica u ocenjivanju TV nasilja postaju izraženije na uzrastu od 10g.
T
96
postoji + korelacija između dužine gledanja TV i gojaznosti kod dece.
T
97
Teorija socijalnog učenja (TSU), teorija razdraženosti (TR) i teorija katarze (TK)
TK - nasilje će se smanjiti kod već agresivne dece – zamena za nasilje, smiruju se nasilne
pobude, pročišćavanje.
TSU doći će do povećanja samo imitiranog nasilja.
TR nasilje će se povećati usled skraćivanja fitilja – razdražuje decu, podtiče ih da oponašaju
nasilje.
98
ef. potiskivanja znači uklanjanje neprijatnih sadržaja iz svesti gledalaca.
NE, to je da TV potiskuje druge važne akt.
99
afekt. vezanost se definiše kao
traženje i održavanje kontakta i komunikacije sa određenom osobom
100
šta aktivira ponašajne komponente vezanosti ako dete ima 15 meseci:
T: dete vidi zmiju ispred sebe
majka grli drugo dete
T: majka oblači papuče
nova komšinica ulazi u sobu
101
u exp. proceduri koja se zove strana situacija posmatra se P deteta u
8 epizoda, da bi se odredio njegov tip vezanosti.
najvažnije je P u ovim
situacijama:
TAČNO: Kada se dete igra u majčinom prisustvu
x - Kada stranac ulazi u sobu
TAČNO: Kada se majka vraća posle odsustva
x- Kada je dete samo sa strancem
TAČNO: Kada majka napušta prostoriju
102
Koje P je karakt. za dete koje je ambivalentno vezano?
generalna uznemirenost, povratak majke ih ne umiruje
103
Bolbi navodi tri razloga zašto se vezanost mora razlikovati od seksualnosti
1. pokreću ih različiti uslovi,
2. usmerene su ka različitim
objektima
3. razvijaju se u različitim periodima života.
104
data je def. Bolbijevog vezivanja
afekt. vezivanje je ciljem usmeravan sistem P, specif. za vrstu, čiji je cilj održavanja blizine i/ili komunikacije sa osobom za koju je dete
vezano.
105
afekt. vezanost deteta koje ide u jaslice
ona su ređe sigurno vezana za majke.
106
kako se afekt. vezana deca ponašaju?
zadovoljstvo u prisustvu, traže blizinu, uznemirenost u odsustvu… P?
vezanost je poseban sistema P koji
se definiše kao traženje I održavanje blizine sa drugom jedinkom; -> uključena su najjača osećanja.
5 komponenta:
1. signali– koji treba da dovedu majku detetu,
2. osmeh
3. plač
4. dozivanje
5. P pristupanja – dovedu dete k majci, to su sisanje, privijanje, praćenje.
107
kad se javlja af. vezivanje
6-8m
108
tokom 2. i 3. g ne menjaju se Fr javljanja P ni intenzitet
vezanosti
NE (u 3. g. se smanjuje intenzitet vezanosti za majku).
109
tvrdnje koje obeležavaju R vezanosti:
uzimanje u obzir potreba majke
predviđanje P majke.
110
primeri simb. igre
- sve navedeno
1. korišćenje banane kao
telefona
2. pravljenje kolača od plastelina
3. posluživanje lutke šoljicom čaja
4. korišćenje kutije kao garaže za autić
111
igra sa ulogama
najvažnija
Eljkonjin - specif. forma simboličke igre -> dete imitira odrasle i prenosi značenja sa 1 predmeta na dr.
112
šta znači da imaginativne igre spremaju decu za naredne radnje?
Vigotski;
imaginativne igre zadovoljavaju potrebe deteta koje u realnosti ne mogu biti zadovoljene;
igra zahteva od deteta da ne reag. na trenutne impulse, kao što je to činilo ranije.
113
šta je simbolička igra?
svojstvena samo ljudima, glavna obeležja su fikcija, tj. prisustvo mašte, imaginacije i iluzornosti.
kreira se iluzorni plan reprezentovanjem osoba, predmeta, događaja, pomoću simb. sredstava.
114
autoteličnost kao svojstvo dečije igre znači
da se motiv za igru nalazi u njoj samoj.
115
sit. govor
značenje se može razumeti samo na osnovu poznavanja sit/konteksta.
116
šta je znak da dete počinje da razume gramatiku?
dete kreće da slaže redosled reči.
117
šta je ključni prethodnik govoru?
sek. intersubjektivnost
118
šta je preterana generalizacija?
pogrešno obeležavanje, veći br. članova 1 kat. se označava 1 terminom koji odrasli koriste da označe samo 1 od njih.
119
restrikcija značenja
deca koriste reči sa značenjem užim nego kod odraslih.
120
nivoi apstrakcije
učenje dece da veći br. reči može označavati istu stvar.
uglavnom koriste reči srednjeg nivoa apstrakcije.
121
ono kad dete priča s majkom telefonom i ona ga ne razume (majka ne a otac da)
situacioni govor.
122
prve reči u govoru deteta se javljaju
krajem 1. g.
123
bebe prefer. ljudski govor i razlikuju osn. zvučne kat. bla bla su argumenti
postoji nasledna osnova za R govora.
124
dete koristi reč lopta isključivo za predmete u kući koji su okrugli i koji se kreću. Ovo bi bila ilustracija:
TAČNO: a) preterane restrikcije značenja
b. preterane generalizacije značenja
c. mešanje nivoa apstrakcije
d. dvosmislenosti prvih dečijih reči
e. ništa od navedenog
125
kad deca starosti 2-5 g. treba da imenuju 1 rečju grupu predmeta, ona će najčešće koristiti
reč srednjeg nivoa apstrakcije.
126
kada dete koristi red reči u dvočlanom iskazu da bi iskazalo neko značenje, možemo da
kažemo da je
započeo razvoj gramatike.
127
u čemu se ogleda prvi stadijum u R SB čitanja (6-7 g)?
dekodiranje -> dete uči arbitraran niz slova i njihovu korespondenciju sa zvukovima govornog jezika.
128
prve reči koje će dete usvojiti najverovatnije će se odnositi na
predmete sa kojima nešto radi i predmete koji se kreću.
129
dužina dečijih iskaza meri se
1. prosečnim brojem reči u iskazima
2. prosečnim brojem morfema u dečijim rečima (ne)
3. prosečnim brojem reči koje dete izgovori u minuti
TAČNO: 4. prosečnim brojem morfema u iskazima.
130
šta je holofraza?
jednočlani iskaz (reč) koji ima f cele rečenice.
131
sek. intrasubjektivnost
SB beba da podele svoja mentalna stanja sa drugom osobom kada je zajednička pažnja usmerena ka trećoj osobi, akt. ili obj.
132
šta je strategija školskog preseka?
na početku i kraju školske godine se testira intelektualno postignuće dece koja su rođena u januaru/februaru i martu/aprilu, kako bi se utvrdili ef. školovanja.
133
podvucite netačnu rečenicu:
NETAČNO: istr. su potvrdila da školovanje menja k. procese tokom srednjeg
detinjstva na suštinski način (ne menjaju na suštinski način).
T: pokazalo se da školovanje utiče na posebne strategije obrade info.
T: školska deca mogu mnogo bolje da opišu mentalne akt. i logiku u osnovi svog kogn.funkcionisanja.
134
konverzacija u školi, diskurs nastave, razlikuje se od razgovora između dece i odraslih u
svakodnevnom životu.
1 od specif. karakt. diskursa nastave je sekvenca
početak-odgovor-evaluacija.
135
def. obrazovanja
oblik soc. u kome odrasli sprovode namerno podučavanje mladih da bi obezbedili sticanje specif. znanja i veština.
136
Pijaže je opisao mišljenje dece na uzrastu od 2-7 godina kao
praktično, protivrečno, logično, senzo-motorno, T: nedosledno? ili ograničeno na sada i ovde (ovo
stvarno nisam sigurna).
137
kada mišljenje dece na predškolskom uzrastu označava kao egocentričo, Pijaže želi da
kaže da deca
sve sagledavaju samo iz svoje perspektive.
138
NETAČNA REČENICA:
Gf se definiše zad. čiji materijal omogućava da dođu do izražaja ind. razlike u obrazovanju i akulturaciji.
139
kad deca čitaju i povezuju značenje teksta sa prethodnim znanjima
odozgo nadole.
140
u razvoju SB čitanja najviši stadijum je konstrukcija i rekonstrukcija, koji
odgovara nivou nakon srednje škole.
opišite u čemu se ogledaju SB čitaoca na ovom stadijumu.
čitalac zna kada da preleti tekst, kada da ponovo pročita ili vodi beleške-sami konstruišu znanje.
141
nativisti tvrde da NASLEDNI F objašnjavaju
80% razlika (varijacija) među ljudima u pogledu inteligencije.
142
samopoštovanje u adol.
karakteriše značajan pad, koji je praćen stabilnim porastom kada zađu u 20s života.
sa visokim samopoštovanjem povezane su 2 osobine:
1. privlačnost (posebno kod devojaka)
2. prihvaćenost u grupi vršnjaka.
devojke generalno imaju niže samopoštovanje.
143
KONFORMIRANJE
mladi su zaista osetljiviji na pritisak vršnjaka tokom rane adol, ali njihova spremnost da prate grupu najviše zavisi od vršnjaka i teme o kojoj se radi.
sklonost konformiranja vršnjačkoj grupi opada u kasnoj adol.
što je veći pritisak ka lošem ponašanju, veća je p da će ga prihvatiti, ali mnogo
češće prihvataju pritisak ka prosoc, nego antisoc. P.
144
da li se konformiranje adolescenata na loše P povećava sa pritiskom grupe?
da
145
da li je adol. univerzalna?
NE
zavisna je od kulture, negde postoje rituali nakon kojih osoba od deteta postaje odrastao čovek.
146
moralno mišljenje kod adol. odlikuje konvencionalni i postkonvencionalni stadijum
DA.
147
akulturacija je obrnuto srazmerna trajanju adol?
NE (duza akulturacija, duza
adol).
148
kako se kod adol. zove pojava da imaju drugačiji identitet u školi, kod kuće, sa društvom itd.
višestruki self.
149
pubertet
naglo bio. sazrevanje org.
150
4 razlike između mišljenja adol. i mišljenja u srednjem detinjstvu.
Danijel Kiting:
1. razmišljanje o mogućnostima, r
2. raz u H
3. raz unapred
4. raz o misaonim procesima
5. raz preko konvencionalnih granica.
151
adol. su najviše podložni uticaju vršnjaka tokom srednje adolescencije.
N
152
konformizam kod adolescenata raste tokom kasne adol.
N
153
adol. češće prihvataju pritisak ka prosoc. P
T
154
što veći pritisak vršnjaka ka lošem P, manja je p da će ga prihvatiti
N -> veća je p.
155
navedite 4 načina razrešenja krize identiteta (prema Marsiji).
1. ostvarivanje identiteta- postavljanje sopstvenih ciljeva
2. preuzimanje - ne prolaze kroz krizu identiteta, preuzimaju obrasce od roditelja
3. moratorijum - doživljavaju krizu identiteta (neodlučni?)
4. difuzija identiteta - isprobavali nekoliko identiteta, ne mogu da se odluče za 1.
156
tokom puberteta i adol. najsporije raste
mozak.
157
šta utiče na logičko mišljenje/pojavu formalno operacionalnog mišljenja?
uputstvo, postoje polne razlike, ali su one uslovljene iskustvom (veće interesovanje dečaka za takvu vrstu zad), način na koji su zadaci postavljeni, povoljni/nepovoljni uslovi, SKLONOSTI I USAVRŠAVANJE (ako je ovo uopšte bio
odgovor, ali form oper mišljenje se javlja oko 12. godine).
158
šta utiče na pojavu formalnog operacionalnog mišljenja?
godine, ali neće svaka osoba
dostići ovaj stadijum u svim aspektima života, to će zavisiti od usavršavanja bla bla
159
SB rešavanja formalno operacionalnih problema:
x - pola
TAČNO: podjednako je razvijena kod muškaraca i žena
x - ne zavisi od iskustva osobe
x - podjenako je razvijena u svim kulturama
TAČNO: zavisi od sklonosti i profesionalnog usavršavanja
160
šta je preuzimanje?
preuzimaju identitet od roditelja, ne prolaze kroz krizu identiteta.
161
adol. nije univerzalna
T.
162
prvi znak početka puberteta kod devojčica je
pojava uzvišenja oko bradavice.
163
kako Erikson označava ostvarene stare
kao integrisane.
164
kristalizovana INT se ne završava pre fluidne
T
zavisi od formulacije, fluidna prva prestaje da se R.
165
Pijaže i Gezel pitanje, šta ih spaja - nije ucenje, nije aktivnost nzm sta je
da nije alternativnost u razvoju?
166
za stare u domovima
smanjena kontrola i soc. strahovi/smanjena soc.
167
zašto se starost nije ranije proučavala?
promene nisu toliko uočiljive i progresivne, životni vek nije bio toliko dug.
168
frazom teorija uma se označava se
SB dece da misle o mentalnom stanju drugih ljudi.
169
Vekslerova krivulja uspeha na testu INT osoba od 7 do 65 g ne može se
uzeti kao verodostojan pokazatelj razvoja INT zato što:
je koristio poprečni presek i INT ne opada isto kod svih ljudi i ne opadaju sve vrste INT istom brzinom.
170
zaokruži testove iz Vekslerove skale koji se najduže održavaju sa starenjem:
rečnik i info.
171
rezultati primene horizontalnog postupka pokazuju opadanje INT posle 20. g.
primenjujući poprečno-sekvencijalni postupak, Šai je došao do sledećeg zaključka:
rezultat generacijskih razlika
172
sledeće Vekslerovo otkriće o opadanju INT sa starenjem se smatra najvažnijim:
1. pojedine vrste INT opadaju različito
2. dolazi do mešanja generacijskih i uzrasnih razlika
173
ideja da, na primer, dečija najranija afekt. vezanost ima najveći značaj za njihove kasnije afekt. odnose, naziva se
primarna važnost ranog iskustva.
