školovanje i razvoj

Question 1

6-7. god u društvima

Answer 1

deci se uvode novi zadaci kroz koje treba da steknu nove veštine neophodne za život odraslih.

sadžraj i način pripreme nisu univerzalni.

Question 2

obrazovanje

Answer 2

oblik soc. u kome
odrasli sprovode namerno obučavanje mladih da bi obezbedili sticanje specif. znanja i
veština.

Question 3

šegrtovanje

Answer 3

– novajlije provode vreme radeći sa majstorom i učeći, kombinuje se obuka i produktivan rad, od samog početka šegrt doprinosi radnom
procesu.

šegrti dobijaju malo eksplicitnih uputstava u svome rad ->
posmatraju vešte radnike i da se vežbaju u pojedninima zadacima.

Question 4

obuku na poslu (neform. obrazovanje)

Answer 4

nadmašilo je školovanje (form. obrazovanj) kao primarni oblik socijalizacije.

Question 5

neformalno i formalno obrazovanje se razlikuju u 3 aspekta

Answer 5

1. soc. odnos
2. soc. organizacija
3. jezik.

Question 6

obrazovanje unapređuje kognitivne veštine

Answer 6

formalno - opšte strategije
šegrtsko učenje - kontekstualno specif. veštine.

Question 7

pismenost i školovanje u modernim vremenima

Answer 7

sve do 19. v. nije bilo institucije
obaveznog školovanja i težnje ka masovnom obrazovanju, to je bila privilegija elite.

Kada se
pojavilo, razdvojeni su više obrazovanje za elitu (u malim grupama) i masovno obrazovanje
(pisanje jednostavnih poruka, osnovna računanja, Biblija/Kuran).

Question 8

učenje čitanja

Answer 8

složena kogn. veština koja zahteva koordinaciju brojnih
međusobno povezanih izvora info.

Question 9

osnovni procesi čitanja

Answer 9

dekodiranje - proces kojim se slova alfabeta povezuju sa odgovarajućim fonemama govornog jezika

razumevanje - proces davanja smisla pročitanom.

Question 10

čitanje zahteva koordinaciju
2 vrste info:

Answer 10

1. info nižeg reda - stvarna slova, reči u tekstu
2. info višeg reda - tema o kojoj se govori.

Question 11

obrada odozgo-nadole

Answer 11

– info iz reči i
fraza moraju biti istovremeno integrisane sa znanjem koje već imamo.

Question 12

obrada odozdo-nagore

Answer 12

uče se osnovne reči, pa fraze, pa rečenice.

Ako čitalac ne može da H o čemu se radi u tekstu, čak i ako može dekodirati sve reči, neće biti shvatanja koje je suštinsko za pravo čitanje.

Question 13

Džejn Šal - teorija stadijuma

Answer 13

0 - pre čitanja
1 - dekodiranje
2 - potvrda, fluentnost, naslućivanje iz teksta
3 - Čitanje da bi se naučilo nešto novo
4 - Višestruka gledišta
5 - Konstrukcija i rekonstrukcija

Question 14

0 - pre čitanja

Answer 14

(od rođenja do 6 god.)

pojam o tome šta znači čitati.

Question 15

1 - dekodiranje

Answer 15

(1-2 razred, 6-7 godina)

deca uče korespodenciju slova
alfabeta i zvukova govornog jezika

Question 16

2 - potvrda, fluentnost, naslućivanje iz teksta

Answer 16

(2-3 razred,7-8 godina)

napredak ka brzom, tečnom i automatskom dekodiranju.

Question 17

3 - Čitanje da bi se naučilo nešto novo

Answer 17

(4-8 razred, 9-14 godina)

ono što je napisano se povezuje sa idejama -> postaje uporedan način saznavanja.

Question 18

4 - višestruka gledišta

Answer 18

(9-12 razred, 15-18 godina)

čitalac mora da uzme u
obzir različita gledišta da bi razumeo značenje teksta.

Question 19

5 - konstrukcija i rekonstrukcija

Answer 19

(nivo nakon srednje škole)

angažovani u sopstvenom procesu konstrukcije znanja, pisani tekst postaje pomoćno sredstvo
za rešavanje problema.

Sposobnost razdvajanja bitnog od manje bitnog u tekstu.

Question 20

kritika teoriji stadijuma

Answer 20

usmerena samo na dekodiranje.

Question 21

zastupnici pristupa primarnog razumevanja:

Answer 21

ne bi trebalo odlagati čitanje radi razumevanja dok deca ne
nauče dekodiranje.

Question 22

Pelinksar i Braun: recipročna nastava

Answer 22

način organizacije obuke -> integracija veštine dekodiranja i
razumevanje.

svrha je shvatiti šta tekst znači, a osnovni el. recipročne nastave su
postavljanje pitanja o sadržaju, davanje sažetka, razjašnjavanje i predviđanje.

Oblik primene Vigotskovog pojma „zona narednog razvoja“.

Daje brži i trajniji napredak čitanju.

Naglašava važnost integracije dekodiranja sa procesom razumevanja.

Question 23

učenje aritmetike - zahteva koordinaciju 3 vrste znanja

Answer 23

1. konceptualno znanje
2. proceduralno znanje
3. upotrebno znanje

Question 24

konceptualno znanje

Answer 24

SB razumevanja principa u osn. problema.
(npr. da je a+b-b = a, deca 6-9 god. računaju sve brže, ali nisu shvatila princip, deca sa 11. god. su odgovarala brzo bez obzira na veličinu b – shvataju princip).

Question 25

proceduralno zanje

Answer 25

SB da se slede sekvence postupka za rešavanje problema (na kasnijem uzrastu se 2+9 pretvara u 9+2 kako bi sabiranje bilo lakše).

Question 26

upotrebno znanaje

Answer 26

SB da se zna kada primeniti određenu proceduru (raste što su deca starija i što više prolaze kroz obuku, ali ono zavisi i od načina na koji je problem predstavljen).

Question 27

exp sa prodavcima

Answer 27

uspešniji u praksi: 6 limuna od 35 din, računaju po 2 -> ne kao 6x35. Torndajk - isticao važnost vežbanja radi automatizovanja znanja.

Question 28

Braunel, alternativni pristup uč sa razumevanjm

Answer 28

važno je predstaviti PROBLEME tako da imaju SMISLA za decu -> istraživanja idu njemu u prilog.

Question 29

poseban jezik školovanja - diskurs nastave

Answer 29

– konverzacija u učionici, osnovni ciljevi su da prenesu deci info predviđene programom i povratne info o njihovom trudu.

Question 30

odlike diskursa nastave; sekvenca i uč. notacionog sistema (br. u matematici)

Answer 30

početak-odgovor-evaluacija -> uključuje postavljanje pitanja koja su retka u svakodnevnoj konverzaciji. druga distinktivna odlika -> brojevi u matematici.

Question 31

školska strategija preseka

Answer 31

procedura kojom se procenjuje uticaj školovanja kada je uzrast konstantan. mana je što je primenjiva samo za 1 god.

Question 32

kros-kulturna istr. ef. školovanja

Answer 32

centralno mesto, 4 kognitivna domena.

Question 33

4 kognitivna domena, kros-kulturna istr. ef. školovanja

Answer 33

1. konkretne operacije 2. lex. organizacija 3. pamćenje 4. metakogn. veštine

Question 34

konkretne operacije

Answer 34

neka istr: prednost školske dece, neka ne. prednost -> upoznata sa uslovima testiranja. Bizak i dr: R konkretno operacionalnog mišljenja napreduje sa uzrastom i u skladu je sa Piježeovom teorijom, relativno van domašaja školovanja.

Question 35

lex. org.

Answer 35

razgovor u školi zahteva ovladavanje apstraktnim pojmovima i da se koriste van konteksta stvarnog sveta na koji se odnose. škola čini decu osetljivim za apstraktno, kategoričko značenje reči -> ne razvija se kod dece koja ne pohađaju školu.

Question 36

pamćenje

Answer 36

Vagner: vrsta procesa obrade info. -> unapređuje memoriju, a stiče se školovanjem. razlika obrazovane i neobrazovane dece je najupadljivija nakon nekoliko god. školovanja i kada materijali koje treba zapamtiti nisu međusobno povezani u okviru bilo kog svakodnevnog skripta -> nemaju neki opšti svakodnevni smisao. škola utiče na formiranje arbitrarnih veza. nema podataka koji bi podržali zaključak da školovanje unapređuje memorijski kapacitet osobe uopšte.

Question 37

metakognitivne veštine

Answer 37

školovanje utiče na metakogniciju i metalingvističku svesnost.

Question 37

metakognicija

Answer 37

sposobnost da se opišu ment. akt. i logika u osnovi kogn. delovanja.

Question 38

metalingvistička svesnost

Answer 38

SB da se misli o sopstvenim veštinama korišćenja jezika.

Question 39

uticaj porodice

Answer 39

- roditelji dece koja su uspešna u školi ohrabruju istr., trude se da saslušaju svoju decu, teškoće sredine prilagođavaju interesovanjima i sposobnostima dece... Suštinski faktor je zajednička akt. roditelja i deteta.

Question 40

uticaj vršnjaka

Answer 40

kada je vršnjačka interakcija organizovana na odgovarajući način može imati + ef. na učenje dece u školi -> moguć je i -uticaj.

Question 41

školska atmosfera; Rater i sar. na razliku između uspešnih i neuspešnih škola utiču obrazovni uslovi u školama; 4 F:

Answer 41

1. akademski naglasak - učenici su tu da bi ovladali akademskim veštinama 2. ponašanje nastavnika - mogućnost koordinacije celim razredom 3. raspodela nagrada i kazni - kazne ređe od nagrada 4. uslovi za učenike - slobodno kretanje zgradom za t odmora i očekivanje da održavaju taj prostor.

Question 42

očekivanje nastavnika i uspeh u školi

Answer 42

slučajno izabrana deca koja će intelektualno „procvetati“ -> brže R od ostale dece za koju je nastavnicima rečeno da nije očekivan nagli intelektualni rast (Rozental i sar.). Nastavnici obično imaju niža očekivanja o školskom postignuću siromašne dece ili dece iz manjinskih grupa, češće kritikuju dečake, nego devojčice, ali deca utiču na ta očekivanja svojim ponašanjem na času. na P utiče i očekivanje koje deca oblikuju o svom P, kao i kako prihvataju kritiku.